Kiša meteora Perseidi 2026 - Kada, gde i kako je posmatrati

Autor: 021.rs

Info

26.07.2026.

07:20 > 05:34

Meteorski roj Perseidi jedan je od najbogatijih meteorskih rojeva tokom godine. Aktivan je od sredine jula do kraja avgusta, a vrhunac će dostići u noći između 12. i 13. avgusta, odnosno pred zoru 13. avgusta.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kiša meteora Perseidi 2026 - Kada, gde i kako je posmatrati

Foto: Pixabay

Posmatranje je najbolje započeti oko 23 časa po lokalnom vremenu, kada broj zvezda padalica počinje da raste, ali se najveći broj meteora obično može videti posle ponoći, sve do svitanja.

Mesečina ove godine neće ometati posmatranje Perseida, jer se njihov maksimum poklapa sa fazom mladog Meseca. Istog dana, 12. avgusta, iz Srbije će biti vidljivo i delimično pomračenje Sunca, ali ono neće uticati na noćno posmatranje Perseida.

Iako se Perseidi pojavljuju svake godine, među astronomima već vlada veliko interesovanje za moguću meteorsku oluju Perseida 2028. godine, pa bi taj datum već sada trebalo zabeležiti u kalendar, piše Space.

Perseidi nastaju kada Zemlja prolazi kroz oblak ostataka - komadića leda i stena koje je za sobom ostavila kometa Svift-Tatl, koja je poslednji put prošla blizu Zemlje 1992. godine.

Roj dostiže vrhunac između 11. i 13. avgusta, kada Zemlja prolazi kroz najgušći i najprašnjaviji deo tog oblaka. Tokom godina bez mesečine broj meteora deluje veći, a u godinama pojačane aktivnosti (kao što je bila 2016.) može dostići između 150 i 200 meteora na sat.

Prema podacima NASA-e, tokom maksimuma Perseida može se očekivati u proseku do 100 meteora na sat.

Tipičan meteoroid Perseida (tako se naziva dok se nalazi u svemiru) kreće se brzinom od 214.365 kilometara na čas kada uđe u Zemljinu atmosferu, nakon čega postaje meteor. Većina Perseida je veoma sitna, otprilike veličine zrna peska. Gotovo nijedan njihov fragment ne dospe do tla, ali ukoliko se to dogodi, tada se naziva meteorit.

Perseidi se zagrevaju na temperaturu veću od 1.650 stepeni Celzijusa dok svaki fragment prolazi kroz atmosferu, sabija i zagreva vazduh ispred sebe. Većina ih postaje vidljiva na visini od oko 97 kilometara iznad tla.

Šta izaziva meteorski roj Perseida?

Meteorski roj Perseida uzrokuje kometa Svift-Tatl.

Kometu su nezavisno jedan od drugog otkrila dvojica astronoma, Luis Svift i Horas Tatl, 1862. godine. Kada je poslednji put prošla pored Zemlje, 1992. godine, bila je isuviše slaba da bi se videla golim okom. Njen naredni prolazak, 2126. godine, mogao bi da je učini vidljivom bez teleskopa, približno sjajnom kao kometa Hejl-Bop 1997. godine – pod uslovom da su sadašnja predviđanja tačna.

Kometa Svift-Tatl najveće je poznato telo koje se periodično približava Zemlji. Njeno jezgro široko je oko 26 kilometara. Poslednji put prošla je pored Zemlje tokom svog obilaska oko Sunca 1992. godine, a sledeći put će to učiniti 2126.

Kada sednete da posmatrate meteorski roj, zapravo gledate komadiće komete kako se zagrevaju pri ulasku u atmosferu i sagorevaju u bljesku svetlosti, ostavljajući svetle tragove na nebu dok se kreću brzinom od oko 59 kilometara u sekundi, navodi NASA.

Meteorski rojevi dobijaju naziv po sazvežđu iz kog meteori prividno dolaze. Posmatrano sa Zemlje, Perseidi izgledaju kao da izviru iz pravca sazvežđa Persej na severnoj nebeskoj hemisferi.

Perseide je najbolje posmatrati sa severne hemisfere, ali su vidljivi i sa područja srednjih geografskih širina južne hemisfere. Za uživanje u ovom nebeskom spektaklu potrebni su samo mrak, udobno mesto za sedenje i malo strpljenja.

Da biste pronašli Perseide, korisno je potražiti tačku na nebu iz koje prividno izviru meteori. Ta tačka naziva se radijant. Prema NASA-i, radijant Perseida nalazi se u sazvežđu Persej. Iako Persej nije naročito lako pronaći, odmah prati mnogo upadljivije sazvežđe Kasiopeja preko noćnog neba. Meteorski roj dobio je ime po sazvežđu iz kog prividno dolazi, ali to sazvežđe nije stvarni izvor meteora.

Kada je najbolje posmatrati Perseide?

Dani maksimuma aktivnosti pružaju najveće šanse da se nebo ispuni sjajnim meteorima.

Najbolje vreme za posmatranje biće noć između 12. i 13. avgusta, naročito sati pred svitanje 13. avgusta, kada se očekuje maksimum aktivnosti Perseida.

Posmatrači Perseida mogli bi usput da uoče i poneki meteor iz meteorskog roja Južni delta Akvaridi, čiji maksimum nastupa krajem jula, navodi Američko meteorsko društvo (AMS). Iako se Južni delta Akvaridi najbolje vide sa južne hemisfere, povremeno mogu biti vidljivi i sa srednjih geografskih širina severne hemisfere.

Da li će kometa Svift-Tatl udariti u Zemlju?

Jedan astronom koji je izračunavao orbitu komete Svift-Tatl svojevremeno je sugerisao da bi ona 2126. godine mogla opasno da se približi Zemlji, pa čak i da se sudari sa njom. Međutim, kasniji i precizniji proračuni pokazali su da do toga neće doći, navodi Astronomsko društvo Pacifika.

Prilikom prolaska 3044. godine kometa bi mogla da se približi Zemlji na oko 1,6 miliona kilometara. To je nešto više od četiri puta veća udaljenost od prosečne udaljenosti između Zemlje i Meseca, što se u astronomskim razmerama i dalje smatra veoma bliskim prolaskom.

Razlog za prvobitnu neizvesnost bio je to što su prve procene putanje komete bile zasnovane na svega tri meseca posmatranja tokom 1860-ih godina, kada je kometa otkrivena, objasnila je autorka priručnika Sali Stivens.

Sedamdesetih godina prošlog veka astronomi su primetili da se godišnji broj Perseida povećava, što je ukazivalo na to da će se kometa uskoro pojaviti.

"Ali nije se pojavila, a ubrzo nakon toga aktivnost Perseida naglo je opala. Astronomi su se pitali da li je kometa nekako prošla neprimećeno", napisala je Stivens.

Brajan Marsden, astronom iz Harvard-Smitsonijan centra za astrofiziku, 1973. godine izneo je pretpostavku da je Svift-Tatl zapravo ista kometa koju je 1737. godine posmatrao jezuitski misionar u Kini.

Marsden je predvideo da će se kometa vratiti 1992. godine, što se zaista dogodilo, ali je njen najbliži prolazak Zemlji kasnio 17 dana u odnosu na njegovu prognozu. Nastavio je da usavršava svoje proračune. Iako je u početku predvideo moguć sudar 2126. godine, kasnije je proučio istorijske zapise i pronašao posmatranja komete na sličnoj putanji koja datiraju još najmanje iz 188. godine nove ere. Zahvaljujući tome uspeo je da izračuna da kometa ne predstavlja nikakvu opasnost za Zemlju.

"Njegovi novi proračuni pokazuju da će kometa Svift-Tatl prilikom sledećeg ulaska u unutrašnji deo Sunčevog sistema proći na bezbednoj udaljenosti od oko 24 miliona kilometara od Zemlje", napisala je Stivens.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

kiša meteora Perseidi

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.