Naučnici otkrili misteriozni molekul na Plutonu i Saturnovom mesecu Titanu
Razdvojeni milijardama kilometara i oblikovani potpuno različitim uslovima, Saturnov magloviti mesec Titan i patuljasta planeta Pluton na prvi pogled imaju vrlo malo zajedničkog.
Foto: Pixabay
Titan je geološki aktivan svet obavijen atmosferom gušćom od Zemljine, čiji pejzaž oblikuju mora tečnog metana i ogromne dine sastavljene od organskih čestica koje padaju iz njegove atmosfere. Pluton je, nasuprot tome, ledeni svet sa veoma retkom atmosferom koja lebdi iznad njegove smrznute površine.
Međutim, posmatranja obavljena svemirskim teleskopom Džejms Veb otkrila su da ova dva veoma različita sveta dele identičan, za sada neobjašnjen infracrveni signal na svojim površinama - znak da se na njima možda odvijaju slični hemijski procesi uprkos njihovim velikim razlikama, kažu naučnici, prenosi Space.
Kako se navodi u novoj studiji, ovaj signal pojavljuje se na potpuno istoj infracrvenoj talasnoj dužini i na Titanu i na Plutonu, što znači da na oba sveta apsorbuje svetlost na isti način. Signal ukazuje na prisustvo nepoznatog jedinjenja ili grupe srodnih jedinjenja koja naučnici još nisu uspeli da identifikuju.
"Prilično je misteriozno. Ne možemo da kažemo šta je to", rekao je za Space Bruno Bezar, planetarni naučnik iz Pariske opservatorije koji je predvodio ovo otkriće.
Potraga za signalom
Bezar je prvi put primetio neobjašnjeni signal dok je analizirao posmatranja Titana iz novembra 2022. godine, kada je teleskop Džejms Veb registrovao infracrvenu svetlost koja prolazi kroz gustu izmaglicu u veoma uskim opsezima talasnih dužina, omogućivši naučnicima da zavire kroz atmosferu koja je inače neprozirna.
Da bi razumeli ovu svetlost, istraživači koriste spektroskopiju, tehniku kojom se jedinjenja identifikuju prema specifičnim talasnim dužinama svetlosti koje apsorbuju. Pošto svaki molekul ostavlja jedinstveni spektralni "otisak prsta", teleskopi mogu da prepoznaju različite supstance širom Sunčevog sistema i svemira, od običnog vodenog leda do složenih organskih molekula.
Ali novootkriveni signal ne odgovara nijednom spektru iz postojećih baza podataka, niti je reč o grešci instrumenta, navodi studija.
Potpuno isti signal registrovala su dva različita instrumenta na teleskopu Džejms Veb - spektrograf za bliski infracrveni deo spektra (NIRSpec) i instrument za srednji infracrveni deo spektra (MIRI), čime je praktično isključena mogućnost da je u pitanju greška mernih uređaja.
Pošto nije uspeo da pronađe podudaranje sa spektrima najjednostavnijih i najčešćih planetarnih ledova, Bezar se zapitao da li bi neki drugi svet sa sličnom atmosferom mogao da pruži odgovor. Obratio se kolegi Emanuelu Leluu iz Pariske opservatorije, koji je predvodio program posmatranja Plutona teleskopom Džejms Veb u maju 2023. godine.
"Pitao sam ga: 'Da li i vi na Plutonu imate signal na ovoj tačno određenoj talasnoj dužini?'. Pogledali smo i ustanovili da je zaista prisutan", prisetio se Bezar.
Šta bi mogao da bude taj molekul?
Bezar naglašava da nema nikakvih dokaza da je ovaj misteriozni molekul povezan sa životom. Umesto toga, verovatno predstavlja proizvod prebiotičke hemije koja se u Titanovoj atmosferi bez kiseonika odvija već više od četiri milijarde godina.
Jedna od najzanimljivijih mogućnosti jeste da pripada grupi ugljovodonika poznatih kao aleni, za koje studija navodi da su praktično jedina organska jedinjenja za koja je poznato da imaju snažne apsorpcione trake u istom infracrvenom području od oko pet mikrometara.
Međutim, porodica alena obuhvata veliki broj složenih jedinjenja čiji spektri još nisu u potpunosti poznati.
Druga mogućnost jeste da signal pripada već poznatom molekulu čiji se spektralni "potpis" promenio zato što je pomešan sa drugim vrstama planetarnog leda koje još nisu dovoljno proučene.
"Za sada imamo spektre samo najjednostavnijih jedinjenja iz te grupe. Ali moguće je da se među njima nalazi jedno ili više jedinjenja koja zajedno stvaraju ovakav apsorpcioni signal", rekao je Bezar.
Bez obzira na to o kom jedinjenju je reč, Bezar i njegov tim smatraju da ono nastaje u atmosferi kroz fotohemijske reakcije, a zatim poput snega pada na površinu.
Kako nastaje
Uprkos velikim razlikama, i Titan i Pluton imaju atmosfere bogate azotom i metanom.
Naučnici već znaju, na osnovu podataka sa svemirskih letelica i laboratorijskih eksperimenata, da Sunčevo ultraljubičasto zračenje u višim slojevima njihovih atmosfera razlaže ove molekule, stvarajući veoma reaktivne hemijske fragmente.
Ti fragmenti se potom ponovo spajaju u složena organska jedinjenja, od kojih se neka kondenzuju i poput snega padaju na površinu – upravo tamo gde ih je teleskop Džejms Veb registrovao.
Tim je pronašao više dokaza koji podržavaju ovu teoriju.
Prvo su proučavali kako se signal ponaša na različitim delovima Titanove površine.
Kako je teleskop skenirao Titan od centra ka ivici njegovog diska, misteriozni signal postajao je sve slabiji.
"To je upravo ono što očekujete ako signal dolazi sa površine", rekao je Bezar.
Zbog geometrije posmatranja sfere, signal koji dolazi sa ravne površine najjači je u centru, dok pri ivicama slabi jer svetlost prolazi kroz deblji sloj atmosfere. Za razliku od toga, signal ugljen-monoksida u atmosferi ostajao je gotovo nepromenjen od centra ka ivici, što dodatno ukazuje da se misteriozni molekul nalazi na površini.
Pluton je pružio još jedan važan dokaz.
Njegova atmosfera je toliko retka da jednostavno ne može da proizvede ovako snažan apsorpcioni signal, pa je jedino logično objašnjenje da on potiče sa njegove čvrste površine.
Pročitaj još
Kako bi dodatno proverili svoju hipotezu, naučnici su analizirali i podatke o Jupiterovom mesecu Ganimedu. Pošto Ganimed nema atmosferu bogatu azotom i metanom, na njemu ne mogu da se odvijaju isti fotohemijski procesi kao na Titanu i Plutonu.
I zaista, istraživači na Ganimedu nisu pronašli nikakav trag misterioznog signala, što dodatno podržava teoriju da je ovo jedinjenje povezano upravo sa hemijom azota i metana.
Sledeći koraci
Naučnici trenutno analiziraju novija posmatranja Titana koja obuhvataju gotovo celu njegovu površinu tokom rotacije.
To bi trebalo da omogući izradu mape raspodele misterioznog infracrvenog signala i pokaže da li je on povezan sa određenim geološkim strukturama, poput ogromnih dina bogatih organskim materijalom koje se neprestano obnavljaju sporim taloženjem čestica nastalih u atmosferi.
Još više odgovora mogla bi da donese NASA-ina misija Dragonfly, letelica veličine automobila sa rotorima, čije je lansiranje planirano za 2028. godinu, dok bi na Titan trebalo da stigne sredinom tridesetih godina ovog veka.
Iako Dragonfly neće imati infracrveni spektrometar poput Džejmsa Veba, nosiće maseni spektrometar koji će moći direktno da analizira organske molekule na različitim lokacijama na Titanu. To bi naučnicima moglo da pruži spisak mogućih kandidata koje će zatim moći da reprodukuju u laboratorijama na Zemlji i provere da li odgovaraju misterioznom signalu.
Nova studija prihvaćena je za objavljivanje u naučnom časopisu "Astronomy & Astrophysics".
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Nauka i tehnologija
Otkriven prvi mogući egzomesec van Sunčevog sistema: Kruži oko mrtve zvezde
26.07.2026.•
0
Međunarodni tim astronoma otkrio je prvi mogući prirodni satelit izvan Sunčevog sistema, odnosno egzomesec, koji kruži oko mrtve zvezde, objavljeno je u naučnom časopisu "Nature".
Evropu u avgustu očekuje pomračenje Sunca
26.07.2026.•
2
Delimično pomračenje Sunca oduševiće posmatrače neba širom Evrope 12. avgusta, dok će se potpuno pomračenje videti na istoku Grenlanda, zapadu Islanda, u delovima Španije, na Balearskim ostrvima i u zapadnom Sredozemlju.
VIDEO: Po prvi put humanoidni roboti izveli hiruršku operaciju na živim životinjama
26.07.2026.•
0
Po prvi put u istoriji, humanoidni roboti kojima upravljaju hirurzi uspešno su izveli laparoskopsko uklanjanje žučne kese kod svinja.
Svetlost od Sunca do Zemlje stiže za osam minuta: Zapravo joj treba oko 170.000 godina
26.07.2026.•
0
Zamislite da ste na zabavi.
Nakon što je OpenAI izgubio kontrolu nad AI: Zahtev da veštačka inteligencija ima "prekidač za gašenje"
26.07.2026.•
3
Američki zakonodavci žele da vladi daju mogućnost da brzo naredi isključivanje sistema veštačke inteligencije (AI) koji bi mogli da predstavljaju pretnju po javnost.
Kontroverzni projekat: Svemirsko ogledalo testiraće pretvaranje noći u dan
26.07.2026.•
1
Ljudska aktivnost već danas može da pregrađuje reke, krči prašume, navodnjava pustinje i menja samu klimu. Sada bi naša tehnologija mogla da bude na pragu pretvaranja noći u dan.
Kiša meteora Perseidi 2026 - Kada, gde i kako je posmatrati
26.07.2026.•
0
Meteorski roj Perseidi jedan je od najbogatijih meteorskih rojeva tokom godine. Aktivan je od sredine jula do kraja avgusta, a vrhunac će dostići u noći između 12. i 13. avgusta, odnosno pred zoru 13. avgusta.
Meta testira aplikaciju za pravljenje priča za decu uz pomoć veštačke inteligencije
23.07.2026.•
0
Američka tehnološka kompanija "Meta" počela je da testira novu aplikaciju StoryKit, koja uz pomoć veštačke inteligencije generiše personalizovane priče za decu.
Sve više studenata koristi veštačku inteligenciju
23.07.2026.•
2
Sve veći broj studenata u Nemačkoj koristi alate zasnovane na veštačkoj inteligenciji, poput ChatGPT-a, tokom studiranja, pokazalo je istraživanje Centra za razvoj visokog obrazovanja (CHE).
Kada bi Mesec iznenada nestao - evo šta bi se dogodilo
23.07.2026.•
0
Mesec je mnogo više od običnog ukrasa na noćnom nebu. Kada bi iznenada nestao, to bi imalo dalekosežne posledice po Zemlju - uticalo bi na plimu i oseku, klimu i ekosisteme.
Modeli veštačke inteligencije OpenAI samostalno probili ograničenja i izveli sajber napad
22.07.2026.•
2
Kompanija OpenAI saopštila je da su njeni napredni modeli AI tokom bezbednosnog testiranja samostalno zaobišli ograničenja testnog okruženja, ostvarili pristup internetu i izveli hakerski napad na platformu Hugging Face.
NASA će uložiti više od dve milijarde dolara u misiju na Mars
22.07.2026.•
3
Američka Nacionalna administracija za aeronautiku i svemir (NASA) saopštila je da planira da potroši nešto više od dve milijarde dolara za razvoj i slanje svemirske letelice na nuklearni pogon na Mars.
Koliko "gigabajta" ima ljudska memorija?
21.07.2026.•
13
Ljudski mozak je sposoban da skladišti količine informacija uporedive sa sadržajem 20.000 pametnih telefona kapaciteta 128 gigabajta svaki.
Deo rakete SpaceX možda će udariti u Mesec
21.07.2026.•
0
Deo rakete SpaceX-a mogao bi slučajno da udari u Mesec početkom avgusta.
Uprkos eksploziji rakete - NASA ne odustaje od slanja ljudi na Mesec
21.07.2026.•
1
Američka svemirska agencija NASA nastavlja prema planu sa misijom Artemis III, zakazanom za 2027, koja je ključni test orbitalnog spajanja modula za sletanje na Mesec, neophodnih za buduća sletanja ljudskih posada.
Mogu li ljudi da hiberniraju na putu do Marsa - naučnici proveravaju
20.07.2026.•
2
Dugotrajna putovanja kroz svemir loša su po zdravlje. Veoma loša. Boravak u svemiru izlaže ljude opasno visokim nivoima zračenja.
Napravio "minijaturni svemir" kako bi istražio pitanje pojma vremena
20.07.2026.•
0
Fizičar Đovani Barontini je u okviru najnovije studije u laboratoriji stvorio "minijaturni svemir".
Jedna zemlja planira da do 2040. uposli 10 miliona robota-radnika
20.07.2026.•
2
Nestašica radne snage (kako stručne, tako i nekvalifikovane) predstavlja globalni problem, ali je u Japanu ova situacija dostigla kritičnu tačku.
Sletanja na Mesec mogla bi da unište tragove o poreklu života
20.07.2026.•
1
Sletanja svemirskih letelica na Mesec mogla bi da kontaminiraju drevne tragove koji bi naučnicima mogli pomoći da otkriju kako je nastao život na Zemlji, pokazuje novo istraživanje.
VIDEO Roboti dostupni za iznajmljivanje: Ali šta oni zapravo mogu da rade?
19.07.2026.•
0
U bolnicama širom SAD pacijenti i osoblje navikli su da viđaju prijateljski nastrojenog belog robota sa jednom rukom, visokog oko 120 centimetara, kako obavlja svoje zadatke.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar