Mlečni put možda sadrži čak 170 miliona crnih rupa

Autor: 021.rs

Info

09.08.2026.

10:30 > 15:20

Crne rupe veoma je teško otkriti. Osim kada počnu intenzivno da usisavaju okolni materijal i pritom snažno zrače, gotovo ih je nemoguće uočiti.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mlečni put možda sadrži čak 170 miliona crnih rupa

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Zbog toga naučnici i dalje ne znaju koliko se nevidljivih crnih rupa zvezdane mase zapravo nalazi u našoj galaksiji.

Sada su astronomi napravili simulaciju Mlečnog puta kako bi mapirali njegovo skriveno "galaktičko podzemlje", procenivši da se kroz galaksiju nalazi rasuto oko 170 miliona crnih rupa zvezdane mase.

Studija predviđa i njihov raspored, mase, pa čak i kakve su bile eksplozije u kojima su nastale, pružajući svojevrsnu mapu za buduća posmatranja koja bi trebalo da provere tačnost ovih simulacija, piše ScienceAlert.

Rezultati su poslati na objavljivanje u časopisima "Američkog astronomskog društva" (AAS), a za sada su dostupni na servisu arXiv, gde čekaju stručnu recenziju.

Simulirali 13,6 milijardi godina istorije Mlečnog puta

Koristeći dosadašnja saznanja o razvoju zvezda, crnih rupa i galaksija, naučnici mogu da simuliraju razvoj Mlečnog puta tokom njegovih 13,6 milijardi godina postojanja.

Ako takve simulacije dosledno daju galaksiju koja odgovara onome što danas posmatramo, njihovi rezultati mogu se smatrati dobrim približnim prikazom nevidljivog dela svemira.

Upravo to uradio je tim koji je predvodio astrofizičar Tom Vag sa Instituta Flatiron u Sjedinjenim Američkim Državama.

Istraživači su napravili virtuelne verzije Mlečnog puta i pratili milijarde godina nastajanja zvezda, njihovog umiranja, stvaranja crnih rupa i razvoja galaksije kako bi procenili koliko bi crnih rupa zvezdane mase danas trebalo da postoji.

Rezultati pokazuju da je tokom svog postojanja Mlečni put proizveo oko 170 miliona crnih rupa nastalih od zvezda koje su završile svoj život.

Nisu baš tako česte

Na prvi pogled, 170 miliona zvuči kao ogroman broj.

Međutim, kada se uzme u obzir veličina Mlečnog puta, crne rupe zapravo nisu naročito guste.

Tim je izračunao da se na udaljenosti Sunca od centra galaksije u proseku nalazi jedna crna rupa na oko 6.250 kubnih parseka prostora. Jedan parsek iznosi oko 3,26 svetlosnih godina, što znači da bi se u prostoru čije su stranice duge oko 18,4 parseka nalazila tek jedna crna rupa.

Sličnu sliku daje i vreme.

Ako se 170 miliona crnih rupa rasporedi tokom 13,6 milijardi godina istorije Mlečnog puta, dobija se da je u proseku nastajala jedna nova crna rupa svakih 80 godina.

Međutim, najveći talas njihovog nastanka dogodio se mnogo ranije, kada je stvaranje novih zvezda bilo znatno intenzivnije nego danas.

Zbog toga je malo verovatno da se neka crna rupa krije u neposrednom kosmičkom susedstvu Sunčevog sistema.

Crne rupe često bivaju "izbačene" sa mesta nastanka

Možda i najzanimljiviji deo istraživanja odnosi se na to gde se crne rupe danas nalaze. Prethodna istraživanja pokazala su da mnoge od njih ne ostaju na mestu gde su nastale.

Često nastaju tokom asimetričnih eksplozija supernova koje novonastaloj crnoj rupi daju snažan početni potisak, poznat kao "natalni udar", koji je može odbaciti daleko kroz galaksiju. U retkim slučajevima taj potisak je dovoljno snažan da crna rupa potpuno napusti Mlečni put, ali se većina ipak samo preseli na drugo mesto unutar galaksije.

Zbog toga njihov raspored nije isti kao raspored zvezda.

Na primer, tanki disk zvezda u Mlečnom putu debeo je oko 306 parseka, dok su istraživači izračunali da je disk crnih rupa debeo čak oko 790 parseka, upravo zahvaljujući tim početnim udarima.

Lakše crne rupe putuju dalje

Simulacije pokazuju i da se najlakše crne rupe nalaze najdalje od ravni galaksije jer pri nastanku dobijaju najjači potisak. Razlog je to što supernove iz kojih nastaju izbacuju više materijala, pa je i povratni udar eksplozije snažniji.

Kod masivnijih crnih rupa veći deo materijala ponovo pada na samu crnu rupu, ublažavajući taj efekat. To znači da buduća istraživanja neće samo brojati crne rupe.

Njihove mase i kretanje mogli bi da otkriju na koji način su umrle zvezde iz kojih su nastale i da pomognu astronomima da razlikuju različite modele nastanka supernova i crnih rupa.

Ako buduća posmatranja potvrde predviđanja Vaga i njegovog tima, to će predstavljati snažnu potvrdu da ovakve simulacije mogu verno da opisuju razvoj galaksija.

Kako autori navode, današnji položaji i kretanja crnih rupa čuvaju tragove njihove prošlosti.

Ako buduća posmatranja to potvrde, skriveno "galaktičko podzemlje" Mlečnog puta moglo bi da postane neočekivana arhiva istorije naše galaksije.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

crne rupe

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.