Veštačka inteligencija dizajnirala potpuno nove viruse

Autor: 021.rs

Info

09.08.2026.

11:30 > 15:22

Američki istraživači saopštili su da je veštačka inteligencija iskorišćena za dizajniranje potpuno novih virusa koji su u potpunosti funkcionalni i mogu da se razmnožavaju u laboratoriji.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Veštačka inteligencija dizajnirala potpuno nove viruse

Foto: 021.rs (ilustracija/AI)

Ovo je prvi put da je veštačka inteligencija uspešno osmislila čitave genome virusa. Nastalo je 16 novih virusa koji inficiraju bakterije i ne predstavljaju nikakvu opasnost za ljude.

Otkriće je opisano kao "veoma značajna prekretnica" koja bi mogla da otvori novu eru u lečenju bolesti.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da virusi koje je dizajnirala veštačka inteligencija otvaraju i "hitna" pitanja bezbednosti i biološke sigurnosti.

Alati zasnovani na veštačkoj inteligenciji brzo napreduju i već su korišćeni za dizajniranje novih antibiotika.

Međutim, to je znatno jednostavnije nego osmisliti potpuno nov virus koji može da funkcioniše i razmnožava se.

"Ovo je sledeći korak u složenosti onoga što generativna veštačka inteligencija može da dizajnira. Prvi put je generativna veštačka inteligencija korišćena za dizajniranje kompletnog genoma - nečega što može da se razmnožava i obavlja druge funkcije unutar ćelija... Za nas je to bila potpuno nova teritorija", rekao je za BBC Brajan Haj, vanredni profesor na Univerzitetu Stanford.

Tehnologija funkcioniše na sličan način kao veliki jezički modeli, poput ChatGPT-a, koji predviđaju nizove teksta. U ovom slučaju, modeli veštačke inteligencije, nazvani Evo1 i Evo2, predviđaju "jezik života", odnosno genetske sekvence umesto reči.

Modeli su obučeni na genetskim kodovima virusa, bakterija, biljaka i ljudi. Nakon toga su dodatno prilagođeni kako bi stvarali bakteriofage - viruse koji napadaju isključivo određene vrste bakterija.

Istraživači sa Stanforda odabrali su 302 najperspektivnija dizajna koje je napravila veštačka inteligencija i sintetisali ih u laboratoriji. Od njih se 16 pokazalo uspešnim u uništavanju bakterije Escherichia coli (E. coli).

Semjuel King, doktorand u istraživačkom timu, rekao je da su u ranim jutarnjim satima shvatili da novi bakteriofagi zaista funkcionišu. Postavili su ih u Petrijeve posude prekrivene slojem bakterija i čekali znakove da su novi virusi počeli da ih uništavaju.

"Počeli smo da primećujemo prozirne zone i to je bilo neverovatno uzbudljivo", rekao je King.

Kada su rezultate podelili sa ostatkom tima, "cela prostorija spontano je počela da aplaudira", prisetio se Haj.

Razvoj novih bakteriofaga mogao bi da omogući nove metode lečenja infekcija koje su postale otporne na antibiotike.

Međutim, ovo otkriće pokazuje i da veštačka inteligencija može da stvara nove biološke sisteme koji ne postoje u prirodi, što predstavlja oblast poznatu kao sintetička biologija. Haj smatra da bi ova tehnologija mogla "drastično da unapredi zdravlje ljudi" kroz razvoj novih lekova i terapija.

Ipak, već su se pojavile zabrinutosti da bi ista tehnologija mogla biti zloupotrebljena za stvaranje novih bolesti. U pratećem komentaru objavljenom uz studiju u časopisu "Science", Tomas Inglsbi i Moric Hanke iz Centra za zdravstvenu bezbednost Univerziteta Džons Hopkins naveli su da rezultati otvaraju "hitna pitanja biološke bezbednosti i biosigurnosti".

Prema njihovim rečima, više nije pitanje da li će postojati generativno dizajniranje virusnih genoma, već da li će ono moći da se koristi bez izazivanja ozbiljne štete. Kao primer naveli su da se ne bi smelo raditi na stvaranju novih virusa koji imaju potencijal da izazovu bolesti.

Sam istraživački tim preduzeo je niz mera kako bi rizik sveo na minimum.

Iz baze podataka za obuku modela izostavljeni su virusi koji mogu da inficiraju složene organizme, istraživanje je sprovedeno isključivo na bakteriofazima, a svi eksperimenti izvedeni su u bezbednoj laboratoriji.

Haj smatra da postojeće zaštitne mere u velikoj meri doprinose tome da se tehnologija koristi isključivo u korisne svrhe.

Virusi se ne smatraju živim organizmima, pa bi bio potreban još mnogo veći tehnološki napredak da bi veštačka inteligencija mogla da stvara žive organizme.

Genetski kod korišćenih bakteriofaga sadrži oko 5.400 parova baza, dok najmanji genom jedne žive ćelije ima oko 500.000 parova baza. Ljudski genom sadrži oko tri milijarde parova baza.

Haj kaže da bi pokušaj dizajniranja jednostavnih organizama "verovatno zahtevao mnogo rada, ali nije nemoguć" i dodaje da su istraživači "svakako zainteresovani da rade u tom pravcu".

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Veštačka inteligencija AI

Komentari 0

Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.