Protestuje se zbog slabe vlade, loših javnih usluga i nadolazećeg ekonomskog kolapsa. Demonstranti su izašli na ulice u urbanim centrima kako bi se suprotstavili državnim zvaničnicima, za koje tvrde da sprečavaju prekopotrebne reforme koje bi išle nauštrb vladajuće klase, te umesto toga pokušavaju da povećaju javne prihode oporezivanjem siromašnih, piše "Gardijan".
Libanska vlada je pod pritiskom dosad neviđenih protesta juče prihvatila niz ambicioznih reformi koje su dugo bile zaustavljene, ali su demonstranti nastavili da iskazuju nezadovoljstvo političkom klasom koju optužuju da je zemlju odvela u propast.
Nakon vanredne sednice vlade premijer Saad Hariri je pred novinarima najavio da će koaliciona vlada doneti "važne i nužne mere". Obećao je "proračun za 2020. bez dodatnih poreza za stanovništvo", smanjenje plate predsednika, bivših predsednika, ministara i poslanika za 50 odsto i nove poreze za banke.
Hariri je najavio i brze mere u borbi protiv korupcije i rekao da podržava zahtev za prevremene parlamentarne izbore koji su postavili demonstranti.
Haririjeve izjave koje su se direktno prenosile na velikim skupovima u središtu Bejruta nisu umirile građane, već ih je desetine hiljada ljudi dočekalo uzvicima "Revolucija, revolucija" i "Narod želi pad režima", što su bili glavni slogani protesta.
Sve je počelo u četvrtak
Nezadovoljstvo je izbilo u četvrtak nakon što su najavljeni novi porezi, među kojima je i šest dolara mesečne takse na aplikaciju WhatsApp, što je bilo ključno za izlazak demonstranata na ulice. Bes je proključao u petak i doveo do pljačke luksuznih prodavnica u Bejrutu i smrtnog stradanja jedne osobe u Tripoliju. Od tada su se protesti transformirali u velika mirna okupljanja, koja nadilaze sektaške i socijalne granice, te rastu u brojnosti i energičnosti, dok se libanske vođe trude da formulišu odgovor.
Libanske zastave dominirale su u nedelju u Bejrutu, a zastave političkih grupa ili milicija uglavnom su izostale, što je na prethodnim protestima bila retkost.
Iako demonstracije nisu retkost u Libanu, toliko ljudi na ulicama u takvom trajanju nije zabeleženo još od Kedarske revolucije 2005. godine, koja je dovela do toga da sirijske snage napuste zemlju nakon 15 godina uplitanja u dešavanja kod suseda. Taj je trenutak trebalo da inicira novu eru upravljanja, u kojoj će lokalni zvaničnici imati više slobode u vođenju nacionalnih poslova. Umesto toga, u svim državnim institucijama učvrstile su se jaka korupcija i nepotizam, a jaz između privilegovane elite i ostatka zemlje se produbio.
Ekonomija blizu propasti
Libanska ekonomija u međuvremenu se približila propasti. Državni dug iznosi 150 odsto BDP-a i nastavlja da raste, rezerve centralne banke pale su prošle godine za 30 odsto, a lokalna valuta poslednjih meseci izgubila je vrednost u odnosu na dolar.
Devalvaciju u odnosu na dolar, ekonomisti i diplomate smatraju presudnom tačkom. Oni su pozvali libanske vođe da sprovedu duboke strukturalne reforme kako bi oslobodili prihode i omogućili 11 milijardi dolara povoljnih zajmova i nepovratnih sredstava, što bi moglo da podstakne ekonomiju koja je na izdisaju.
Paket podrške sastavila je Francuska, koja je insistirala na opipljivim naporima za promenom duboko ukorenjene mreže političara koji koriste milijarde dolara iz državne blagajne kako bi plaćali svoje prijatelje i osigurali glasove.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Donji dom Parlamenta Paragvaja je danas jednoglasno pokrenuo poceduru za smenjivanje predsednika Santijaga Penje (47), iako je on objavio da je podneo ostavku zbog propasti velike banke s kojom je povezan.
Crna Gora će sutra na Međuvladinoj konferenciji sa Evropskom unijom (EU) privremeno zatvoriti još dva pregovaračka poglavlja, saopštila je danas ministarka evropskih poslova Maida Gorčević.
Nemačka vlada usvojila je, uprkos oštrim kritikama, uredbu kojom će od početka 2027. sa 50.000 na 25.000 prepoloviti godišnju kvota radnika sa Zapadnog Balkana koji imaju olakšani pristup nemačkom tržištu rada.
Crnogorski predsednik Jakov Milatović izjavio je u Pragu da Podgorica želi da sa Beogradom gradi prijateljske odnose, po uzoru na odnose Češke i Slovačke.
Hakeri su temperaturu u hladnjačama francuske službe za transfuziju krvi povećali na 110 stepeni Celzijusa sa -30 stepeni, ali nije utvrđen nikakav negativan uticaj na zdravlje.
Evropska komesarka za jednakost, pripravnost i upravljanje krizama Hadža Lahbib predstavila je nove smernice za bolju pripremu građana EU za vanredne situacije i katastrofe.
Na međuizborima održanim u SAD pobedu su, prema preliminarnim rezultatima, odnele demokrate koje će u januaru preuzeti većinu i u Predstavničkom domu i u Senatu američkog Kongresa.
Ministar unutrašnjih poslova Crne Gore Danilo Šaranović uputiće Skupštini predlog koji predviđa da fotografija birača postane obavezan deo štampanog izvoda iz biračkog spiska.
Najviši verski autoritet u Libiji "Dar al-Ifta" objavio je odluku kojom se muslimanima zabranjuje kupovina, prodaja ili nošenje odeće sa logom kompanije "Najki".
Mađarski premijer Peter Mađar je u govoru pred mađarskim parlamentom govorio o pobedi Studentske liste na izborima u Srbiji, što je izazvalo aplauz prisutnih poslanika.
Crna Gora bi trebalo da zatvori sva preostala pregovaračka poglavlja s Evropskom unijom (EU) do kraja 2026, a ugovor o pristupanju mogao bi biti potpisan u junu 2027.
Dete iz ruralnog dela severnog Njujorka preminulo je od malih boginja, što je prvi smrtni slučaj od posledica te bolesti u toj saveznoj državi u poslednjih 30 godina, saopštili su zvaničnici.
U Sjedinjenim Američkim Državama održavaju se izbori za članove Predstavničkog doma Kongresa, 35 senatora, a u 36 saveznih država biraće se i guverneri.
Novi sajber napadi na frižidere u supermarketima u nekoliko zemalja članica EU pokazali su kako digitalne pretnje mogu sve više da utiču na svakodnevni život građana.
Predsednik SAD Donald Tramp vrši pritisak da se što pre obnovi isporuka ruskog gasa preko teritorije Ukrajine u Evropu, piše danas njujorški Vol strit džornal pozivajući se na američke, evropske i ukrajinske zvaničnike.
Japan je danas osnovao centralnu agenciju za prirodne katastrofe da bi poboljšao spremnost zemlje za mega-zemljotres duž pacifičke obale ili u Tokiju, kao i za erupciju planine Fudži.
.jpg "Gorčević: Crna Gora sutra zatvara još dva pregovaračka poglavlja sa EU")
Komentari 1
Student
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar