Teme radnih sesija biće integracija Zapadnog Balkana u jedinstveno tržište EU i zelena i digitalna tranzicija, dok će na agendi radnog ručka biti dobrosusedski odnosi i bilateralna pitanja.
Očekuje se da će među glavnim temama razgovora lidera EU i sa Zapadnog Balkana biti situacija na severu Kosova posle sukoba u Banjskoj. Kosovo će na samitu predstavljati premijer Aljbin Kurti, a Srbiju premijerka Ana Brnabić.
Najavljeno je da će u okviru Samita biti potpisan sporazum o priznavanju profesionalnih kvalifikacija između zemalja regiona.
Na kraju samita, novinarima bi trebalo da se obrate domaćin skupa, premijer Albanije Edi Rama, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i nemački kancelar Olaf Šolc.
Fon der Lajen i Rama će svečano otvoriti novi kampus Koledža Evrope u Tirani, zajedno sa rektorkom Federikom Mogerini, bivšom šeficom evropske diplomatije.
Evropska komisija je saopštila da će samit biti prilika da se razgovara o novom Planu rasta za Zapadni Balkan, koji priprema Komisija, a čiji je cilj da stanovnici regiona već sada osete koristi članstva u EU, kroz integraciju u jedinstveno tržište, dublju regionalnu ekonomsku saradnju, ubrzanje fundamentalnih reformi i veću pretpristupnu finansijsku podršku.
"Tokom samita lideri Zapadnog Balkana će razgovarati o napretku Zajedničkog regionalnog tržišta, uključujući primenu sporazuma o regionalnoj mobilnosti potpisanih prošle godine u Berlinu, a biće pohvaljeno i dobrovoljno smanjenje naknada za roming između Zapadnog Balkana i EU, uz podršku Komisije i Saveta za regionalnu saradnju", saopštila je Komisija.
U saopštenju se dodaje da će partneri sa Zapadnog Balkana podržati niz zajedničkih izjava o saradnji u oblastima kao što su klima i zagađenje, digitalna tranzicija, trgovina i saobraćaja, ambiciji da se pridruže Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA) i nameri o uspostavljanju opservatorije za konvergenciju.
U Tirani je 6. oktobra održan sastanak ministara spoljnih poslova zapadnobalkanske šestorke i više članica EU, u sklopu priprema za samit Berlinskog procesa.
Berlinski proces je format godišnjih sastanaka koji je nemačka vlada, u vreme kancelarke Angele Merkel, inicirala 2014. godine kada je u Berlinu održana Konferencija o Zapadnom Balkanu.
Posle tog samita u Berlinu, domaćini su bili 2015. godine Beč, 2016. Pariz, 2017. Trst, 2018. London, 2019. Poznanj, 2020. Sofija i 2022. Berlin.
Cilj procesa je da ubrza saradnju sa šest zemalja Zapadnog Balkana i integraciju tog regiona u EU. Inicijativa se uglavnom fokusira na rešavanje bilateralnih i internih problema u regionu i unapređenje privredne saradnje koja bi bila temelj održivog razvoja regiona.
Na prethodnom samitu u Berlinu potpisna su tri sporazuma o mobilnosti u okviru Akcionog plana za zajedničko regionalno tržište - o slobodi kretanja s ličnom kartom, o priznavanju visokoškolskih kvalifikacija i o priznanju profesionalnih kvalifikacija doktora medicine, stomatologa i arhitekata.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar