Ko koga blokira na putu ka EU i zašto?
Pojedine članice Evropske unije sve češće koriste pravo veta u pristupnom procesu zemalja kandidata. Pritom se često radi o interesima unutrašnje politike.
Foto: 021.rs
Poslednje proširenje Evropske unije bilo je 1. jula 2013. kada je Hrvatska postala 28. članica. Sedam godina kasnije usledio je Bregzit, Ujedinjeno Kraljevstvo je napustilo EU, koja od tada ima 27 članica.
Konačno, posle toliko godina, EU bi ponovo mogla da dobije 28. članicu: Crna Gora bi mogla već u narednim mesecima da završi pristupne pregovore i početkom 2028. uđe u EU. Međutim, Hrvatska je uputila niz zahteva i mogla bi da uloži veto na pristupanje Crne Gore.
Pravo veta, koje pojedine članice EU imaju u mnogim oblastima odlučivanja, poslednjih godina sve se češće koristi kao sredstvo političkog pritiska, pa i ucene.
Dojče vele donosi pregled najvažnijih slučajeva korišćenja veta u pristupnom procesu, njihove pozadine i političke posledice koje takva politika može da proizvede.
Crna Gora: Hrvatska postavlja osam zahteva
Crna Gora je najdalje odmakala u pregovorima sa EU i trenutno važi za najozbiljnijeg kandidata za ulazak 2028. godine.
To je, međutim, prema rečima hrvatskog ministra spoljnih poslova Gordana Grlića Radmana, "prebrzo". Hrvatska vlada je zato ponovo precizirala zahteve koje već duže vreme upućuje Podgorici. Zvanično objašnjenje glasi da time želi da se "olakša" crnogorski pristupni proces. Ipak, u pozadini se nazire mogućnost veta.
Zagreb, između ostalog, traži obeštećenje za nekadašnje zatočenike iz Hrvatske koji su tokom ratova devedesetih bili u logorima na teritoriji Crne Gore, rasvetljavanje sudbine hrvatskih državljana nestalih u tom periodu, kao i doslednije procesuiranje ratnih zločina.
Pored toga, postoje nesuglasice oko preciznog razgraničenja na moru. Hrvatska takođe traži isplatu oko 2,4 milijarde evra za imovinu nekadašnje Jugoslovenske narodne armije, kao i vraćanje školskog jedrenjaka "Jadran".
Dok deo zahteva koji se odnosi na suočavanje sa ratnom prošlošću deluje opravdano, neki su sporni, poput pitanja vojne imovine. Jasno je i da čitav paket zahteva ima veze sa hrvatskom unutrašnjom politikom.
Nijedna vlada u Zagrebu ne može sebi da priušti utisak popustljivosti kada je reč o Domovinskom ratu. Uz to, umereno konzervativni premijer Andrej Plenković, koga desnica često optužuje da je previše naklonjen Evropskoj uniji, sada može da se predstavi kao odlučan zaštitnik nacionalnih interesa.
Albanija: Grčka preti pitanjem manjinskih prava
Posle Crne Gore upravo se Albanija smatra narednim najozbiljnijim kandidatom za ulazak u Evropsku uniju.
Albanija je status kandidata za članstvo dobila 2014. godine, a pristupni pregovori otvoreni su u julu 2022.
Grčka je, međutim, u više navrata, poslednji put u junu 2026, zapretila da će blokirati albanski pristupni proces ukoliko pripadnicima grčke manjine ne bude pružena dovoljna zaštita, pre svega kada je reč o imovinskim pravima.
Ukrajina: Mađarska unutrašnja politika u ime manjine
Evropska unija je u junu 2022, kao znak solidarnosti nakon ruske agresije, ubrzanim postupkom dodelila Ukrajini i Moldaviji status kandidata za članstvo. Te dve zemlje sada su, zajedno sa Albanijom i Crnom Gorom, među kandidatima koje Brisel vidi u narednom talasu proširenja.
Iako su mnoge članice EU bile skeptične prema brzom prijemu Ukrajine, jedino je Mađarska otvoreno blokirala napredak pregovora. Bivši premijer Viktor Orban do izbornog poraza u aprilu 2026. sprečavao je otvaranje prvog pregovaračkog klastera, a njegov naslednik Peter Mađar ukinuo je taj veto u junu iste godine, ali je potom i sam blokirao otvaranje novih pregovaračkih poglavlja.
Zvanično, Budimpešta je insistirala na tome da Ukrajina poboljša prava mađarske manjine u Zakarpatskoj oblasti.
Zbog rasprostranjenog antiukrajinskog raspoloženja u Mađarskoj i Peter Mađar prema Ukrajini koristi oštru retoriku. Time se predstavlja kao dosledan branilac nacionalnih interesa i prava mađarske manjine u Ukrajini.
Pošto je ukrajinski parlament u ponedeljak, 12. oktobra 2026, usvojio zakon kojim se jačaju obrazovna prava nacionalnih manjina, mađarska vlada je prekinula blokadu otvaranja novih pregovaračkih poglavlja.
Severna Makedonija: Beskrajna blokada
Nijedna zemlja nije toliko dugo i tako bolno osećala posledice politike veta kao Severna Makedonija, koja se do 2019. zvala Makedonija.
Status kandidata dobila je još 2005. godine, ali su pristupni pregovori počeli tek u julu 2022. Razlog je bio višegodišnji spor sa Grčkom, koja je punih 13 godina blokirala početak pregovora zbog naziva "Republika Makedonija". Atina je tvrdila da taj naziv podrazumeva teritorijalne pretenzije prema grčkoj pokrajini Makedoniji, iako Skoplje nikada nije imalo takve pretenzije.
Takav stav Grčke delimično je doprineo političkom skretanju zemlje ka autoritarnom i nacionalističkom režimu bivšeg premijera Nikole Gruevskog.
Spor je razrešen 2018. veoma bolnim kompromisom za Makedoniju. Pod međunarodnim pritiskom država je 2019. promenila ime u Republika Severna Makedonija.
Međutim, kada se učinilo da je put ka EU konačno otvoren, novu blokadu je u novembru 2020. uvela Bugarska. Sofija makedonski jezik smatra bugarskim dijalektom i osporava postojanje posebne makedonske nacije.
I ovde važnu ulogu igra unutrašnja politika. Bivši predsednik, a sadašnji premijer Bugarske Rumen Radev, upravo je kroz zaoštravanje odnosa sa susednom državom gradio deo svoje političke karijere.
Kompromis postignut uz posredovanje francuskog predsedavanja EU 2022. omogućio je da su u julu iste godine formalno otvore pregovori sa Severnom Makedonijom.
Prema tom dogovoru, Severna Makedonija trebalo je da u svoj ustav unese odredbu o postojanju bugarske nacionalne manjine u zemlji. Za takvu promenu, međutim, ni danas ne postoji potrebna dvotrećinska većina u parlamentu.
Nacionalno-konzervativna vlada premijera Hristijana Mickoskog traži od Bugarske garancije da se blokade posle ustavnih izmena neće nastaviti. Sofija to odbija, pa spor i dalje traje.
Pročitaj još
Srbija: Hrvatska koči, ali nije jedina
Srbija je 22. decembra 2009. podnela zahtev za članstvo, status kandidata je dobila 1. marta 2012. godine. Pristupne pregovore sa EU vodi od 2014. ali taj proces već dugo praktično tapka u mestu.
U julu 2026. osam država članica EU usprotivilo se otvaranju novih pregovaračkih poglavlja sa Srbijom, među njima i Hrvatska.
Glavni razlozi za zadrške većine tih zemalja odnose se na stanje demokratije, vladavine prava i borbu protiv korupcije u Srbiji. Hrvatska, međutim, pored toga ima i sopstvene sporove sa Beogradom.
Oni se uglavnom tiču ratova devedesetih: nestalih osoba, procesuiranja ratnih zločina, prava manjina i različitih tumačenja istorijskih događaja. Odnose dodatno opterećuje nacionalistička retorika sa obe strane.
Da li se nazire kraj sistemu veta?
Zbog ovakvih iskustava u Briselu se već godinama raspravlja o reformi politike proširenja i samog sistema veta.
Evropska komisija početkom oktobra 2026. predložila je da se o otvaranju pregovora sa državama kandidatima ne odlučuje jednoglasno, već kvalifikovanom većinom. Predlog takođe predviđa da se nove članice za određeni period nakon ulaska odreknu prava veta u pojedinim oblastima.
Problem je, međutim, očigledan: i za usvajanje tih reformi potrebna je jednoglasna saglasnost svih država članica. Drugim rečima, i sama reforma može da bude blokirana vetom samo jedne zemlje.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Mađar: Orban govorio o nasilnoj promeni ustavnog poretka, preti mu do 20 godina zatvora
19.10.2026.•
0
Mađarski premijer Peter Mađar izjavio je da je lider opozicione stranke Fides Viktor Orban kroz smeh govorio o oružanoj pobuni i nasilnoj promeni ustavnog poretka.
Tramp podržao Netanjahua pred izbore za premijera Izraela
19.10.2026.•
0
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podržao je kandidaturu Benjamina Netanjahua za reizbor na mestu premijera Izraela.
Avion iz Tel Aviva prinudno sleteo u Sofiju zbog pretnje bombom
19.10.2026.•
0
Avion koji je leteo iz Tel Aviva prinudno je sleteo sinoć u Sofiju, nakon pretnje bombom, javila je bugarska državna televizija.
Makron: Svi koji su pljačkali tokom demonstracija moraće da nadoknade štetu
18.10.2026.•
1
Predsednik Fancuske Emanuel Makron izjavio je danas da će svi koji su pljačkali tokom demonstracija u Francuskoj morati da nadoknade štetu.
Četvoro mrtvih u požaru u vojnoj bazi u Kanadi
18.10.2026.•
0
Kanadski premijer Mark Karni izjavio je danas da su četiri pripadnika oružanih snaga poginula, a na desetine drugih teško povređeno u požaru u vojnoj bazi u Alberti.
Zabranjen skup podrške "Studentskoj listi" u Banjaluci
18.10.2026.•
39
Policijska uprava Banjaluka donela je rešenje, u koje je redakcija portala Buka imala uvid, kojim se zabranjuje održavanje javnog skupa pod nazivom "Skup podrške Banjalučana Studentskoj listi u Srbiji".
Edi Rama o protestima u Tirani i drugim gradovima: Ovo je strana ruka
18.10.2026.•
22
Premijer Albanije Edi Rama odbacio je danas zahteve da podnese ostavku usled sve masovnijih protesta širom zemlje i ocenio da oni ne predstavljaju pretnju njegovoj vladi, već napretku ka članstvu u Evropskoj uniji.
Kamionetom uletela na dečiju utakmicu u Kanzasu: Dečak i muškarac poginuli, još 10 osoba povređeno
18.10.2026.•
0
Vozilo kojim je upravljala 34-godišnja žena iz Garden Sitija u Kanzasu pokosilo je 12 osoba u tom gradu u američkoj saveznoj državi Teksas.
Stanovnici Litvanije sat vremena proveli u skloništima zbog nepoznatog letećeg objekta
18.10.2026.•
1
Građani centralnih i severnih delova Litvanije bili su jutros oko sat vremena u skloništima zbog neidentifikovanog letećeg objekta.
Izjava japanske premijerke o šminkanju izazvala raspravu o rodnim ulogama
18.10.2026.•
0
Izjava japanske premijerke Sanae Takaiči da zbog kućnih poslova i šminkanja radi tri do četiri sata duže od svojih muških prethodnika izazvala je raspravu o rodnim ulogama u Japanu, javlja AP.
VIDEO: 1.200 demonstranata uhapšeno zbog nasilja u Francuskoj, povređeno 150 policajaca
18.10.2026.•
2
Francuski premijer Sebastijen Lekorni potvrdio da je u nemirima širom Francuske uhapšeno 1.200 demonstranata i ocenio da se tokom protesta dogodio "neprihvatljiv nivo nasilja".
Hrvatska od Crne Gore zatražila osam stvari pred ulazak u EU: Šta je moguće ispuniti?
18.10.2026.•
6
Procesuiranje ratnih zločina, promena imena bazena u Kotoru, vraćanje broda i isplata odšteta logorašima su među zahtevima kojima Hrvatska uslovljava ulaz Crne Gore u Evropsku uniju.
Vlasnici vrtića u Kini doživotna robija jer je otrovala više od 200 dece i zaposlenih
18.10.2026.•
0
Vlasnica vrtića u kineskoj provinciji Gansu osuđena je na doživotni zatvor zbog trovanja više od 200 dece i zaposlenih hranom zagađenom olovom, dok je još petoro zaposlenih dobilo zatvorske kazne.
Protesti u Kijevu, demonstranti traže ostavku gradonačelnika Klička
17.10.2026.•
1
Stotine građana okupile su se ispred zgrade Gradskog veća u Kijevu zahtevajući ostavku gradonačelnika Vitalija Klička koga kritikuju zbog neadekvatnih priprema za predstojeću zimu i lošeg upravljanja gradom.
Sukob policije i demonstranata u centru Milana
17.10.2026.•
1
Italijanska policija je danas upotrebila suzavac nakon što su je napali demonstranti, koji su bacali kamenje i druge predmete tokom sukoba na trgu ispred milanske katedrale, preneli su italijanski mediji.
Broj napada na brodove u Ormuskom moreuzu u oktobru već premašio rekord iz marta
17.10.2026.•
1
U oktobru su u Ormuskom moreuzu napadnuta 22 broda.
Ponovo sukobi demonstranata sa policijom u Tirani
17.10.2026.•
1
Nekoliko hiljade mladih Albanaca okupilo se danas ispred Ministarstva prosvete u centru Tirane, tokom petog dana sve masovnijeg pokreta, koji predvode studenti, a čiji je cilj ostavka premijera Edija Rame.
Debakl stranke premijera Babiša na izborima za Senat parlamenta Češke
17.10.2026.•
1
U drugom krugu izbora za trećinu Senata češkog parlamenta, vladajuća stranka ANO premijera Andreja Babiša doživela je juče i danas težak poraz.
Smanjeno krčenje šuma u Amazoniji
17.10.2026.•
1
Krčenje šuma u brazilskom delu Amazonije palo je na najniži nivo od početka merenja 1988. godine, pokazuju novi podaci, koje je saopštila brazilska vlada.
U Francuskoj uhapšeno više od 160 demonstranata širom zemlje
17.10.2026.•
3
Više od 160 ljudi privedeno je danas na demonstracijama širom Francuske.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar