Predsednički izbori u Rumuniji u nedelju: Predviđa se drugi krug, favorit ultranacionalista Simon
Građani Rumunije će u nedelju glasati na ponovljenim predsedničkim izborima, na kojima bi mogao da pobedi ultranacionalista Đorđe Simion.
Foto: Beta/AP (Stephen McGrath)
Simonova pobeda bi verovatno izazvala nelagodu u Evropskoj uniji i NATO-u i uznemirila investitore.
Đorđe Simion, krajnje desni evroskeptik, vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči prvog kruga glasanja, pet meseci nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist krajnje desnog populiste Kalina Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
U trci za naslednika Klausa Johanisa je 11 kandidata, a ako niko od njih ne osvoji apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora biće održan 18. maja.
Prema anketama, 38-godišnji Simion može da računa na oko 30 odsto glasova u prvom krugu, čime bi ostvario komotnu prednost u odnosu na dva centristička kandidata, bivšeg senatora Krina Antoneskua i gradonačelnika Bukurešta Nikuzora Dana, navodi agencija Rojters.
Za ulazak u drugi krug konkurišu i bivši premijer Viktor Ponta i predsednica stranke desnog centra Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je na novembarskim izborima zauzela drugo mesto (18,7 odsto glasova), iza Đorđeskua (22,4 odsto).
Simion, lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, postao je favorit nakon što je njegovom savezniku Đorđeskuu u martu zabranjeno učešće na predstojećim izborima u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Đorđesku se suočava sa optužbama za podršku fašističkim grupama i u vezi sa finansiranjem kampanje. Rumunske vlasti ispituju i finansiranje kampanje Simiona nakon što je prijavio da nije trošio sredstva na onlajn promociju, uprkos dokazima o plaćenom sadržaju na društvenim mrežama.
Simion, koji je zauzeo četvrto mesto na novembarskim izborima, protivi se slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa.
Zalaže se za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Moldavija i Ukrajina su mu zabranile ulazak zbog tog stava.
Kao konzervativni hrišćanin, zalagao se za održavanje neuspelog referenduma 2018. čiji su inicijatori želeli da spreče sklapanje brakova istopolnih parova.
Simion računa na podršku Trampove administracije i nada se da će imati koristi od rasprostranjenog gneva javnosti zbog poništavanja novembarskih izbora.
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Budući da u globalizovanom svetu nije lako odupreti se opštim političkim trendovima kakav je rast desnice, situacija u Rumuniji ne iznenađuje, pogotovo ako se u obzir uzme podrška koju su Trampovi bliski saradnici, Ilon Mask i Džej Di Vens, uputili Đorđeskuu, navodi Vanja Paraušić u tekstu za Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
U tekstu "Izbori u Rumuniji: Odbijena kandidatura desničarkog predstavnika - Udar na demokratiju ili 'ruski uticaj'?", Paraušić ukazuje da desničarski kandidati u Rumuniji nisu beležili uspehe na izborima u poslednjih 30 godina, ali da se birači u vremenu globalnih kriza sve češće okreću desnici u potrazi za jasnim rešenjima i čvršćim vođstvom, dok se liberalne partije suočavaju sa rastućim izazovima u pridobijanju poverenja građana.
"Uz to, Rumunija se suočava sa masovnim iseljavanjem iz ruralnih regija, vlada korupcija i klijentelizam, netransparentnost državne uprave i zanemarivanje reformi u obrazovnom i pravosudnom sistemu. Obećane reforme se ne ispunjavaju, a u nedostatku političkih alternativa, građani su se na prošlim izborima okrenuli desnici, koja je očigledno bila uverljivija i proaktivnija", navodi Paraušić.
Ona dodaje da će rast desnice i nezadovoljstvo birača trenutnom vlašću "svakako oblikovati budućnost rumunske politike".
Među favoritima za ulazak u drugi krug, uz Simiona, je i 65-godišnji Krin Antonesku, koga podržavaju tri stranke iz prozapadne rumunske vlade - njegova Nacionalna liberalna stranka čiji je lider bio od 2009. do 2014. godine, Socijaldemokratska partija i etnička mađarska partija.
Antonesku, bivši poslanik (1992-2008) i senator (2008-2016), podržava povećanje izdataka za odbranu, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Antonesku je 2012. kratko bio privremeni predsednik države, a posle povlačenja iz politike 2016. godine živeo je u Briselu sa suprugom Adinom Joanom Valean, poslanicom Evropskog parlamenta i bivšom evropskom komesarkom za saobraćaj (2019-2024).
Šanse za ulazak u drugi krug ima i 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta Nikuzor Dan, nezavisni kandidat poznat po čvrstom pro-EU i pro-NATO stavu.
Dan, matematičar obrazovan u Francuskoj, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za postepeno povećanje izdvajanja za odbranu sa prošlogodišnjih 2,0 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine.
U fokusu kampanje mu je borba protiv korupcije, eliminisanje birokratije i reforma javne uprave po modelu zasluga.
Na meti je kritika zbog dugogodišnje bliske povezanosti sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je u prošlosti hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina na društvenim mrežama i imao je poslove u Belorusiji i Rusiji.
I Antonesku i Dan su prozapadni kandidati koji podržavaju Ukrajinu. Antonesku bi najverovatnije podržao sadašnju vladu ako pobedi na izborima, dok je Dan rekao da bi se zalagao za formiranje novog prozapadnog kabineta.
U drugi krug bi mogao da uđe i 52-godišnji Viktor Ponta, bivši premijer (2012-2015) i nekadašnji lider leve Socijaldemokratske partije koji je postao ultranacionalista.
Ponta, koji nastupa kao nezavisni kandidat, navodi da podržava "radikalnu promenu koja se dešava u SAD" i povećanje izdvajanja za odbranu na iznad tri odsto BDP-a u 2026. godini. Ne podržava uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Šanse za ulazak u drugi krug ima i Elena Laskoni, 52-godišnja liderka Unije za spas Rumunije, iako ankete pokazuju da je izgubila podršku birača u odnosu na novembarske izbore, kada je trebalo da bude rivalka Đorđeskuu u drugom krugu.
Laskoni, gradonačelnica Kampulunga, grada u centralnom delu zemlje, izgubila je i podršku nekih visokih funkcionera njene stranke koji su podržali Nikuzora Dana.
Poput Antoneskua i Dana, i Laskoni je za povećanje izdataka za odbranu i za dalju pomoć Ukrajini. Podržava građanske zajednice za istopolne parove, ali se protivi legalizaciji istopolnih brakova.
Funkciju predsednika Rumunije, koji ima manju moć od premijera, jedna osoba može da obavlja najviše u dva petogodišnja mandata. Predsednik komanduje oružanim snagama, imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove tajne službe i predsedava Savetom bezbednosti koji odlučuje o slanju vojne pomoći. Takođe predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a i može da stavi veto na važne odluke Unije.
Novi predsednik će naslediti Klausa Johanisa, predsednika Rumunije od decembra 2014. do februara 2025. godine. Johanisu je drugi mandat produžen pošto je Ustavni sud poništio predsedničke izbore, ali je on u februaru ipak podneo ostavku pod pritiskom više opozicionih, pretežno desničarskih stranaka.
Pročitaj još
Ponavljanje predsedničkih izbora je zaustavilo aktivnosti vlade na smanjenju najvećeg budžetskog deficita u EU, zbog čega Rumuniji preti opasnost od pada kreditnog rejtinga na nivo ispod investicionog, navodi Rojters.
Naredni predsednik će se suočiti i sa ekonomskim posledicama potencijalnog trgovinskog rata i sa pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu. Verovatno će nastojati i da poboljša odnose sa Vašingtonom nakon što su članovi Trampove administracije kritikovali poništavanje prošlogodišnjih izbora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Granata iz Drugog svetskog rata pod nerazjašnjenim okolnostima nestala iz korita Dunava u Budimpešti
11.08.2026.•
0
Budimpeštanska policija (BRFK) saopštila je da je moguće da je artiljerijska granata iz Drugog svetskog rata nestala pod nerazjašnjenim okolnostima iz korita Dunava u 22. okrugu Budimpešte.
Hitna pomoć u Rumuniji napadnuta zbog dezinformacija na Tiktoku
11.08.2026.•
0
Sedam osoba, šest muškaraca i jedna žena, uhapšeno je i određen im je pritvor nakon napada na vozilo hitne pomoći u okrugu Kluž u centralnoj Rumuniji.
VIDEO: Više od 130 mrtvih u jakom zemljotresu u Kolumbiji
11.08.2026.•
0
Najmanje 132 osobe su poginule, a više od 570 je povređeno u Kolumbiji u zemljotresu jačine 7,4 stepena Rihterove skale koji je pogodio tu zemlju u ponedeljak.
Tramp traži odštetu od Irana
11.08.2026.•
0
Američki predsednik Donald Tramp saopštio je da će njegov novi uslov za nastavak razgovora sa Iranom biti nadoknada štete za sva "prošla nedela" te zemlje.
Engleska i Francuska na udaru jake suše: Milioni ljudi u obe zemlje pod restrikcijama vode
11.08.2026.•
0
Skoro 70 odsto teritorije Francuske trenutno je pod ograničenjima za potrošnju vode, zbog intenzivne suše koju su izazvali ponovljeni toplotni talasi koji pogađaju tu zemlju prethodna tri meseca.
VIDEO: U Los Anđelesu posle požara truli 39 miliona kilograma hrane, širi se nesnosan smrad
11.08.2026.•
0
Požar koji je 17. juna uništio veliko rashladno skladište u losanđeleskom naselju Bojl Hajts ostavio je iza sebe oko 39 miliona kilograma hrane koja je počela da trune.
Senegal podigao optužnice protiv 71 muškarca zbog istopolnih odnosa
11.08.2026.•
0
Tužilaštvo u Senegalu podiglo je optužnice protiv 71 muškarca zbog, kako je navedeno, "neprirodnih radnji", u okviru pojačane kampanje vlasti protiv istopolnih odnosa, saopšteno je iz tužilaštva.
Više od 100 poginulih u zemljotresu u Kolumbiji
10.08.2026.•
0
Predsednik Kolumbije Abelardo de la Esprijelja izjavio je da je u zemljotresu koji je pogodio severozapad Kolumbije, poginulo 111 ljudi, prenosi Skaj njuz.
Jak zemljotres pogodio zapadni deo Kolumbije
10.08.2026.•
0
Zemljotres jačine 7,4 pogodio je danas zapadni deo Kolumbije i jedan deo Ekvadora.
Eksplozija u bugarskom vojnom postrojenju, 300 radnika evakuisano
10.08.2026.•
0
U vojnom proizvodno-skladišnom objektu u blizini sela Belitsa u opštini Trjavna u Bugarskoj došlo je do eksplozije i požara zbog čega je evakuisano oko 300 radnika.
Glovo prestaje sa radom u Bosni i Hercegovini
10.08.2026.•
7
Španska kompanija za dostavu hrane i drugih proizvoda "Glovo" odlučila je da obustavi poslovanje u Bosni i Hercegovini, a danas je poslednji dan poslovanja u ovoj zemlji.
Italijanski ministar spoljnih poslova: Obnovićemo Šengen, Sančezova reakcija neprihvatljiva
10.08.2026.•
0
Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani izjavio je da će Rim obnoviti primenu Šengenskog sporazuma sa Španijom čim prođe opasnost od novog priliva migranata iz Afrike.
Dva drona primećena iznad vojne baze u Nemačkoj
09.08.2026.•
0
Dva drona su primećena iznad vojne baze na zapadu Nemačke, samo nekoliko dana nakon što je na aerodromu u Lajpcigu pronađen dron sa eksplozivom.
Sirija i Rusija sklopile dogovor o budućnosti dve vojne baze u Sredozemlju
09.08.2026.•
1
Sirija i Rusija su postigle sporazum o budućnosti dve strateške baze na obali Sredozemnog mora, kojim se okončava njihovo korišćenje kao vojnih uporišta Moskve, saopštilo je sirijsko Ministarstvo spoljnih poslova.
Tajfun Delfin pogodio više gradova u Kini, otkazano više od 1.300 letova
09.08.2026.•
0
Tajfun Delfin pogodio je danas istočnu obalu Kine, nakon što je primorao više od 300.000 ljudi da se preventivno presele, dok su dva aerodroma u Šangaju otkazala više od 1.300 letova.
Američko ministarstvo odbrane pozvalo namensku industriju da poveća proizvodnju oružja
09.08.2026.•
1
Američko Ministarstvo odbrane pozvalo je predstavnike namenske industrije da povećaju proizvodnju, zbog zabrinutosti da su zalihe najvažnijeg raketnog oružja sve manje kako se rat u Iranu nastavlja.
Glavni evropski aerodromi povremeno deaktiviraju EES sistem zbog kašnjenja
09.08.2026.•
2
Dugački redovi na bezbednosnim kontrolama podstiču glavne evropske aerodrome da deaktiviraju evropski Sistem za ulaz i izlaz (EES) kada kašnjenja letova zbog velikog broja putnika postanu preduga,
Novi podaci o ulozi Vučićevog savetnika Ajnhorna u aferi Katargejt
09.08.2026.•
4
Izvor iz izraelskih bezbednosnih službi tvrdi da su savetnici premijera Netanjahua, Jizrael Ajnhorn, Jonatan Urih i Eli Feldštajn preneli Kataru poverljive informacije iz bezbednosnih razgovora koji se tiču Egipta.
Evropska komisija pozvala društvene mreže na borbu protiv dezinformacija
09.08.2026.•
1
Evropska komesarka za tehnologiju Hena Virkunen pozvala je platforme Meta i TikTok da preduzmu efikasnije mere protiv širenja dezinformacija tokom kriznih situacija.
Netanjahu: Izrael odbacuje plan za Gazu koji je predložio Tramp
09.08.2026.•
0
Izrael odbacuje mirovni plan od 15 tačaka za Pojas Gaze američkog predsednika Donalda Trampa i neće se povući iz Gaze sve dok palestinska militantna grupa Hamas ne bude potpuno razoružana.
Umalo sudar na aerodromu u Sidneju, povređen član posade
09.08.2026.•
0
Avion kompanije Džetstar jutros se zamalo sudario sa avionom kompanije Katar ervejz na pisti aerodroma u Sidneju.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar