Predsednički izbori u Rumuniji u nedelju: Predviđa se drugi krug, favorit ultranacionalista Simon
Građani Rumunije će u nedelju glasati na ponovljenim predsedničkim izborima, na kojima bi mogao da pobedi ultranacionalista Đorđe Simion.
Foto: Beta/AP (Stephen McGrath)
Simonova pobeda bi verovatno izazvala nelagodu u Evropskoj uniji i NATO-u i uznemirila investitore.
Đorđe Simion, krajnje desni evroskeptik, vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči prvog kruga glasanja, pet meseci nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist krajnje desnog populiste Kalina Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
U trci za naslednika Klausa Johanisa je 11 kandidata, a ako niko od njih ne osvoji apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora biće održan 18. maja.
Prema anketama, 38-godišnji Simion može da računa na oko 30 odsto glasova u prvom krugu, čime bi ostvario komotnu prednost u odnosu na dva centristička kandidata, bivšeg senatora Krina Antoneskua i gradonačelnika Bukurešta Nikuzora Dana, navodi agencija Rojters.
Za ulazak u drugi krug konkurišu i bivši premijer Viktor Ponta i predsednica stranke desnog centra Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je na novembarskim izborima zauzela drugo mesto (18,7 odsto glasova), iza Đorđeskua (22,4 odsto).
Simion, lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, postao je favorit nakon što je njegovom savezniku Đorđeskuu u martu zabranjeno učešće na predstojećim izborima u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Đorđesku se suočava sa optužbama za podršku fašističkim grupama i u vezi sa finansiranjem kampanje. Rumunske vlasti ispituju i finansiranje kampanje Simiona nakon što je prijavio da nije trošio sredstva na onlajn promociju, uprkos dokazima o plaćenom sadržaju na društvenim mrežama.
Simion, koji je zauzeo četvrto mesto na novembarskim izborima, protivi se slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa.
Zalaže se za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Moldavija i Ukrajina su mu zabranile ulazak zbog tog stava.
Kao konzervativni hrišćanin, zalagao se za održavanje neuspelog referenduma 2018. čiji su inicijatori želeli da spreče sklapanje brakova istopolnih parova.
Simion računa na podršku Trampove administracije i nada se da će imati koristi od rasprostranjenog gneva javnosti zbog poništavanja novembarskih izbora.
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Budući da u globalizovanom svetu nije lako odupreti se opštim političkim trendovima kakav je rast desnice, situacija u Rumuniji ne iznenađuje, pogotovo ako se u obzir uzme podrška koju su Trampovi bliski saradnici, Ilon Mask i Džej Di Vens, uputili Đorđeskuu, navodi Vanja Paraušić u tekstu za Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
U tekstu "Izbori u Rumuniji: Odbijena kandidatura desničarkog predstavnika - Udar na demokratiju ili 'ruski uticaj'?", Paraušić ukazuje da desničarski kandidati u Rumuniji nisu beležili uspehe na izborima u poslednjih 30 godina, ali da se birači u vremenu globalnih kriza sve češće okreću desnici u potrazi za jasnim rešenjima i čvršćim vođstvom, dok se liberalne partije suočavaju sa rastućim izazovima u pridobijanju poverenja građana.
"Uz to, Rumunija se suočava sa masovnim iseljavanjem iz ruralnih regija, vlada korupcija i klijentelizam, netransparentnost državne uprave i zanemarivanje reformi u obrazovnom i pravosudnom sistemu. Obećane reforme se ne ispunjavaju, a u nedostatku političkih alternativa, građani su se na prošlim izborima okrenuli desnici, koja je očigledno bila uverljivija i proaktivnija", navodi Paraušić.
Ona dodaje da će rast desnice i nezadovoljstvo birača trenutnom vlašću "svakako oblikovati budućnost rumunske politike".
Među favoritima za ulazak u drugi krug, uz Simiona, je i 65-godišnji Krin Antonesku, koga podržavaju tri stranke iz prozapadne rumunske vlade - njegova Nacionalna liberalna stranka čiji je lider bio od 2009. do 2014. godine, Socijaldemokratska partija i etnička mađarska partija.
Antonesku, bivši poslanik (1992-2008) i senator (2008-2016), podržava povećanje izdataka za odbranu, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Antonesku je 2012. kratko bio privremeni predsednik države, a posle povlačenja iz politike 2016. godine živeo je u Briselu sa suprugom Adinom Joanom Valean, poslanicom Evropskog parlamenta i bivšom evropskom komesarkom za saobraćaj (2019-2024).
Šanse za ulazak u drugi krug ima i 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta Nikuzor Dan, nezavisni kandidat poznat po čvrstom pro-EU i pro-NATO stavu.
Dan, matematičar obrazovan u Francuskoj, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za postepeno povećanje izdvajanja za odbranu sa prošlogodišnjih 2,0 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine.
U fokusu kampanje mu je borba protiv korupcije, eliminisanje birokratije i reforma javne uprave po modelu zasluga.
Na meti je kritika zbog dugogodišnje bliske povezanosti sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je u prošlosti hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina na društvenim mrežama i imao je poslove u Belorusiji i Rusiji.
I Antonesku i Dan su prozapadni kandidati koji podržavaju Ukrajinu. Antonesku bi najverovatnije podržao sadašnju vladu ako pobedi na izborima, dok je Dan rekao da bi se zalagao za formiranje novog prozapadnog kabineta.
U drugi krug bi mogao da uđe i 52-godišnji Viktor Ponta, bivši premijer (2012-2015) i nekadašnji lider leve Socijaldemokratske partije koji je postao ultranacionalista.
Ponta, koji nastupa kao nezavisni kandidat, navodi da podržava "radikalnu promenu koja se dešava u SAD" i povećanje izdvajanja za odbranu na iznad tri odsto BDP-a u 2026. godini. Ne podržava uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Šanse za ulazak u drugi krug ima i Elena Laskoni, 52-godišnja liderka Unije za spas Rumunije, iako ankete pokazuju da je izgubila podršku birača u odnosu na novembarske izbore, kada je trebalo da bude rivalka Đorđeskuu u drugom krugu.
Laskoni, gradonačelnica Kampulunga, grada u centralnom delu zemlje, izgubila je i podršku nekih visokih funkcionera njene stranke koji su podržali Nikuzora Dana.
Poput Antoneskua i Dana, i Laskoni je za povećanje izdataka za odbranu i za dalju pomoć Ukrajini. Podržava građanske zajednice za istopolne parove, ali se protivi legalizaciji istopolnih brakova.
Funkciju predsednika Rumunije, koji ima manju moć od premijera, jedna osoba može da obavlja najviše u dva petogodišnja mandata. Predsednik komanduje oružanim snagama, imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove tajne službe i predsedava Savetom bezbednosti koji odlučuje o slanju vojne pomoći. Takođe predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a i može da stavi veto na važne odluke Unije.
Novi predsednik će naslediti Klausa Johanisa, predsednika Rumunije od decembra 2014. do februara 2025. godine. Johanisu je drugi mandat produžen pošto je Ustavni sud poništio predsedničke izbore, ali je on u februaru ipak podneo ostavku pod pritiskom više opozicionih, pretežno desničarskih stranaka.
Pročitaj još
Ponavljanje predsedničkih izbora je zaustavilo aktivnosti vlade na smanjenju najvećeg budžetskog deficita u EU, zbog čega Rumuniji preti opasnost od pada kreditnog rejtinga na nivo ispod investicionog, navodi Rojters.
Naredni predsednik će se suočiti i sa ekonomskim posledicama potencijalnog trgovinskog rata i sa pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu. Verovatno će nastojati i da poboljša odnose sa Vašingtonom nakon što su članovi Trampove administracije kritikovali poništavanje prošlogodišnjih izbora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Baro: Sukob na Bliskom istoku neće biti uskoro okončan
20.03.2026.•
0
Šef francuske diplomatije Žan Noel Baro je danas izjavio da sukob na Bliskom Istoku neće biti uskoro okončan, ali da Pariz sa saveznicima nastavlja da radi na ostvarenju trajnog rešenja.
Požar u češkoj fabrici oružja teroristički napad, nejasno da li zbog Izraela ili Ukrajine
20.03.2026.•
0
Požar koji je sinoć podmetnut u hali fabrike oružja LPP Holding u Pardubicama na istoku Češke je teroristički napad ali nejasno protiv koga, jer se tu ne proizvode dronovi za Izrael, već za Ukrajinu, saopštile su vlasti.
Ukrajina rasporedila jedinice za presretanje dronova u pet zemalja Bliskog istoka
20.03.2026.•
1
Sekretar Nacionalnog saveta za bezbednost i odbranu Ukrajine Rustem Umerov saopštio je danas da su ukrajinske jedinice za presretanje dronova raspoređene u pet zemalja na Bliskom istoku.
Prevoznici iz BiH neće dozvoliti ni prolazak cisterni sa gorivom
20.03.2026.•
1
Koordinator Konzorcijuma "Logistika BiH" Marko Ivanović izjavio je danas da prevoznici prilikom protesta planiranih za ponedeljak, 23. marta, neće dozvoljavati prolazak cisterni sa gorivom preko granice.
Crna Gora: Policija zabranila najavljeni protest prevoznika
20.03.2026.•
1
Uprava policije Crne Gore nije dozvolila Udruženju prevoznika novi protest kojim su nameravali da blokiraju granične prelaze Dračenovac i Kula od 23. marta do 23. aprila.
Francuska presrela tanker u Sredozemnom moru, sumnja se da je deo ruske flote
20.03.2026.•
10
Francuska Ratna mornarica presrela je i ukrcala se na tanker u Sredozemnom moru za koji predsednik Emanuel Makron tvrdi da je povezan sa ruskom flotom koja ilegalno prevozi naftu kršeći sankcije uvedene Moskvi.
Fon der Lajen: Naći ćemo način da damo kredit Ukrajini uprkos protivljenju Mađarske
20.03.2026.•
8
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da će Evropska unija pronaći način da Ukrajini isplati obećanih 90 milijardi evra kredita uprkos protivljenju Mađarske.
Šta je cilj Izraela: Lov na iranske zvaničnike - jednog po jednog
20.03.2026.•
2
Ubistva dvojice visokih iranskih zvaničnika označava prekretnicu u intenzivnoj kampanji čiji je cilj slabljenje vlasti u Teheranu.
Iranski rvač javno pogubljen jer je "vodio rat protiv Boga"
20.03.2026.•
4
Mladi iranski rvač Saleh Mohamedi obešen je u Iranu, zajedno sa još dvoje ljudi, pod optužbom za "vođenje rata protiv Boga".
Izbori u Mađarskoj: Bivša Putinova prevoditeljka ima svoju ulogu
20.03.2026.•
1
Mađarske organizacije za ljudska prava izrazile su zabrinutost zbog imenovanja bivše prevoditeljke Vladimira Putina na važnu funkciju u međunarodnoj misiji za posmatranje izbora.
Tramp i Netanjahu: Da li će doći do raskola?
20.03.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp i izraelski premijer Benjamin Netanjahu razgovaraju gotovo svakodnevno otkako je počeo rat sa Iranom.
Šikorski: Na delu šrinkflacija bezbednosti - saveznici plaćaju sve veću cenu za garancije SAD
19.03.2026.•
6
Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski ocenio je da saveznici plaćaju sve veću cenu za garancije bezbednosti od SAD zbog tzv. "šrinkflacije" - principa u prodaji da pakovanja budu sve manja dok cena ostaje ista.
Belorusija po dogovoru sa SAD oslobodila 250 političkih zatvorenika
19.03.2026.•
0
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je danas naredio oslobađanje 250 političkih zatvorenika što je najveći broj do sada, po dogovoru s Vašingtonom koji je Belorusiji ukinuo neke od sankcija.
Evropski lideri potvrdili da ne žele da se pridruže operacijama SAD i Izraela na Bliskom istoku
19.03.2026.•
8
Evropski lideri potvrdili su danas na sastanku u Briselu da ne žele da se njihove zemlje pridruže vojnim operacijama SAD i Izraela na Bliskom istoku.
Centar za sigurnosne studije: Srbija i Hrvatska koriste BiH za vlastite obračune
19.03.2026.•
6
Centar za sigurnosne studije (CSS) Bosne i Hercegovine (BiH) objavio je kraću analizu poslednjih aktuelnosti u odnosima Srbije i Hrvatske, ističući da su te dve zemlje ponovo iskoristile BiH za vlastiti obračun.
Eksperti iz EU stigli u Ukrajinu da procene stanje naftovoda Družba
19.03.2026.•
1
Stručnjaci iz EU stigli su u Ukrajinu da procene stanje naftovoda Družba, prenosi danas Rojters pozivajući se na saopštenje ukrajinske državne energetske kompanije Naftogaz.
Crna Gora proterala dvojicu državljana Srbije: Obojica imaju dosije i "bliski su kriminalnim strukturama"
19.03.2026.•
2
Uprava policije Crne Gore saopštila je da je locirala dva državljanina Srbije, M.S. i D.G, bliska kriminalnim strukturama.
Iran bez interneta već 20 dana
19.03.2026.•
2
Nadzorna organizacija za sajber bezbednost "Netblocks" saopštila je da je Iran u potpunosti bez interneta već 20 dana, odnosno više od 456 sati.
Bivši savetnik za nacionalnu bezbednost SAD: Tramp napravio četiri greške u napadu na Iran
19.03.2026.•
11
Cilj rata u Iranu bi trebalo da bude promena režima, ali nije izvesno da je američki predsednik Donald Tramp spreman da ide do kraja.
EU ublažava pravila za uvoz gasa zbog poremećaja na tržištu
18.03.2026.•
5
Evropska komisija je naložila državama članicama da "fleksibilnije" primenjuju pravila EU o odobravanju uvoza gasa.
Izrael zabranio isporuke pomoći UNICEF-a u Gazu zbog šverca
18.03.2026.•
0
Izrael je saopštio da zabranjuje isporuke pomoći Dečijeg fonda Ujedinjenih nacija (UNICEF) u Pojas Gaze, jer su u najnovijoj pošiljci iz Egipta pronađeni duvan i nikotinski proizvodi.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar