Predsednički izbori u Rumuniji u nedelju: Predviđa se drugi krug, favorit ultranacionalista Simon
Građani Rumunije će u nedelju glasati na ponovljenim predsedničkim izborima, na kojima bi mogao da pobedi ultranacionalista Đorđe Simion.
Foto: Beta/AP (Stephen McGrath)
Simonova pobeda bi verovatno izazvala nelagodu u Evropskoj uniji i NATO-u i uznemirila investitore.
Đorđe Simion, krajnje desni evroskeptik, vodi prema istraživanjima javnog mnjenja uoči prvog kruga glasanja, pet meseci nakon što je Ustavni sud poništio predsedničke izbore posle tvrdnji da je Rusija vodila koordinisanu onlajn kampanju u korist krajnje desnog populiste Kalina Đorđeskua, što je Moskva demantovala.
U trci za naslednika Klausa Johanisa je 11 kandidata, a ako niko od njih ne osvoji apsolutnu većinu glasova, drugi krug izbora biće održan 18. maja.
Prema anketama, 38-godišnji Simion može da računa na oko 30 odsto glasova u prvom krugu, čime bi ostvario komotnu prednost u odnosu na dva centristička kandidata, bivšeg senatora Krina Antoneskua i gradonačelnika Bukurešta Nikuzora Dana, navodi agencija Rojters.
Za ulazak u drugi krug konkurišu i bivši premijer Viktor Ponta i predsednica stranke desnog centra Unija za spas Rumunije Elena Laskoni, koja je na novembarskim izborima zauzela drugo mesto (18,7 odsto glasova), iza Đorđeskua (22,4 odsto).
Simion, lider ultranacionalističke Alijanse za ujedinjenje Rumuna, postao je favorit nakon što je njegovom savezniku Đorđeskuu u martu zabranjeno učešće na predstojećim izborima u zemlji sa 19 miliona stanovnika.
Đorđesku se suočava sa optužbama za podršku fašističkim grupama i u vezi sa finansiranjem kampanje. Rumunske vlasti ispituju i finansiranje kampanje Simiona nakon što je prijavio da nije trošio sredstva na onlajn promociju, uprkos dokazima o plaćenom sadržaju na društvenim mrežama.
Simion, koji je zauzeo četvrto mesto na novembarskim izborima, protivi se slanju vojne pomoći susednoj Ukrajini, kritičan je prema rukovodstvu EU i podržava predsednika SAD Donalda Trampa.
Zalaže se za povratak Rumunije na njene granice iz 1940. godine, što uključuje delove Bugarske, Moldavije i Ukrajine. Moldavija i Ukrajina su mu zabranile ulazak zbog tog stava.
Kao konzervativni hrišćanin, zalagao se za održavanje neuspelog referenduma 2018. čiji su inicijatori želeli da spreče sklapanje brakova istopolnih parova.
Simion računa na podršku Trampove administracije i nada se da će imati koristi od rasprostranjenog gneva javnosti zbog poništavanja novembarskih izbora.
Pobeda Simiona mogla bi da izoluje Rumuniju, da smanji ulaganja i da učini zemlju manje predvidljivom i manje kooperativnom članicom NATO-a po pitanju vojne pomoći Kijevu, što bi išlo naruku Rusiji, navodi Rojters.
Budući da u globalizovanom svetu nije lako odupreti se opštim političkim trendovima kakav je rast desnice, situacija u Rumuniji ne iznenađuje, pogotovo ako se u obzir uzme podrška koju su Trampovi bliski saradnici, Ilon Mask i Džej Di Vens, uputili Đorđeskuu, navodi Vanja Paraušić u tekstu za Istraživački forum Evropskog pokreta u Srbiji.
U tekstu "Izbori u Rumuniji: Odbijena kandidatura desničarkog predstavnika - Udar na demokratiju ili 'ruski uticaj'?", Paraušić ukazuje da desničarski kandidati u Rumuniji nisu beležili uspehe na izborima u poslednjih 30 godina, ali da se birači u vremenu globalnih kriza sve češće okreću desnici u potrazi za jasnim rešenjima i čvršćim vođstvom, dok se liberalne partije suočavaju sa rastućim izazovima u pridobijanju poverenja građana.
"Uz to, Rumunija se suočava sa masovnim iseljavanjem iz ruralnih regija, vlada korupcija i klijentelizam, netransparentnost državne uprave i zanemarivanje reformi u obrazovnom i pravosudnom sistemu. Obećane reforme se ne ispunjavaju, a u nedostatku političkih alternativa, građani su se na prošlim izborima okrenuli desnici, koja je očigledno bila uverljivija i proaktivnija", navodi Paraušić.
Ona dodaje da će rast desnice i nezadovoljstvo birača trenutnom vlašću "svakako oblikovati budućnost rumunske politike".
Među favoritima za ulazak u drugi krug, uz Simiona, je i 65-godišnji Krin Antonesku, koga podržavaju tri stranke iz prozapadne rumunske vlade - njegova Nacionalna liberalna stranka čiji je lider bio od 2009. do 2014. godine, Socijaldemokratska partija i etnička mađarska partija.
Antonesku, bivši poslanik (1992-2008) i senator (2008-2016), podržava povećanje izdataka za odbranu, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Antonesku je 2012. kratko bio privremeni predsednik države, a posle povlačenja iz politike 2016. godine živeo je u Briselu sa suprugom Adinom Joanom Valean, poslanicom Evropskog parlamenta i bivšom evropskom komesarkom za saobraćaj (2019-2024).
Šanse za ulazak u drugi krug ima i 55-godišnji gradonačelnik Bukurešta Nikuzor Dan, nezavisni kandidat poznat po čvrstom pro-EU i pro-NATO stavu.
Dan, matematičar obrazovan u Francuskoj, zalaže se za nastavak podrške Ukrajini i za postepeno povećanje izdvajanja za odbranu sa prošlogodišnjih 2,0 na 3,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) do 2030. godine.
U fokusu kampanje mu je borba protiv korupcije, eliminisanje birokratije i reforma javne uprave po modelu zasluga.
Na meti je kritika zbog dugogodišnje bliske povezanosti sa biznismenom Mihajem Paunom, koji je u prošlosti hvalio ruskog predsednika Vladimira Putina na društvenim mrežama i imao je poslove u Belorusiji i Rusiji.
I Antonesku i Dan su prozapadni kandidati koji podržavaju Ukrajinu. Antonesku bi najverovatnije podržao sadašnju vladu ako pobedi na izborima, dok je Dan rekao da bi se zalagao za formiranje novog prozapadnog kabineta.
U drugi krug bi mogao da uđe i 52-godišnji Viktor Ponta, bivši premijer (2012-2015) i nekadašnji lider leve Socijaldemokratske partije koji je postao ultranacionalista.
Ponta, koji nastupa kao nezavisni kandidat, navodi da podržava "radikalnu promenu koja se dešava u SAD" i povećanje izdvajanja za odbranu na iznad tri odsto BDP-a u 2026. godini. Ne podržava uvođenje građanskih zajednica za istopolne parove.
Šanse za ulazak u drugi krug ima i Elena Laskoni, 52-godišnja liderka Unije za spas Rumunije, iako ankete pokazuju da je izgubila podršku birača u odnosu na novembarske izbore, kada je trebalo da bude rivalka Đorđeskuu u drugom krugu.
Laskoni, gradonačelnica Kampulunga, grada u centralnom delu zemlje, izgubila je i podršku nekih visokih funkcionera njene stranke koji su podržali Nikuzora Dana.
Poput Antoneskua i Dana, i Laskoni je za povećanje izdataka za odbranu i za dalju pomoć Ukrajini. Podržava građanske zajednice za istopolne parove, ali se protivi legalizaciji istopolnih brakova.
Funkciju predsednika Rumunije, koji ima manju moć od premijera, jedna osoba može da obavlja najviše u dva petogodišnja mandata. Predsednik komanduje oružanim snagama, imenuje premijera, glavne sudije, tužioce i šefove tajne službe i predsedava Savetom bezbednosti koji odlučuje o slanju vojne pomoći. Takođe predstavlja Rumuniju na samitima EU i NATO-a i može da stavi veto na važne odluke Unije.
Novi predsednik će naslediti Klausa Johanisa, predsednika Rumunije od decembra 2014. do februara 2025. godine. Johanisu je drugi mandat produžen pošto je Ustavni sud poništio predsedničke izbore, ali je on u februaru ipak podneo ostavku pod pritiskom više opozicionih, pretežno desničarskih stranaka.
Pročitaj još
Ponavljanje predsedničkih izbora je zaustavilo aktivnosti vlade na smanjenju najvećeg budžetskog deficita u EU, zbog čega Rumuniji preti opasnost od pada kreditnog rejtinga na nivo ispod investicionog, navodi Rojters.
Naredni predsednik će se suočiti i sa ekonomskim posledicama potencijalnog trgovinskog rata i sa pritiskom da poveća izdvajanja za odbranu. Verovatno će nastojati i da poboljša odnose sa Vašingtonom nakon što su članovi Trampove administracije kritikovali poništavanje prošlogodišnjih izbora.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO: Popustila brana kod Sijetla, naređena evakuacija u tri predgrađa
16.12.2025.•
0
U tri predgrađa južnog dela američkog grada Sijetla je naređena hitna evakuacija nakon što je brana popustila, izazvavši ozbiljne poplave nakon nedelje dana obilnih kiša.
Tramp će fentanil proglasiti za oružje za masovno uništenje: "Pokušavaju da nadrogiraju našu zemlju"
16.12.2025.•
0
Predsednik SAD Donald Tramp izjavio je da će fentanil klasifikovati kao "oružje za masovno uništenje" kako bi se pojačala borba protiv narkotika.
Grupa Pusi Rajot proglašena ekstremističkom organizacijom
15.12.2025.•
0
Ruski sud proglasio je pank grupu Pusi Rajot (Pussy riot) "ekstremističkom organizacijom".
Zelenski: U pregovorima i dalje različiti stavovi o teritorijalnim pitanjima
15.12.2025.•
0
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas u Berlinu da u pregovorima o mirovnom sporazumu i dalje postoje različiti stavovi o teritorijalnim pitanjima.
Sin režisera Roba Rajnera optužen da je ubio roditelje
15.12.2025.•
0
Nakon smrti američkog režisera Roba Rajnera i njegove supruge Mišel Singer Rajner, u Los Anđelesu je uhapšen njihov sin Nik i optužen za ubistvo, javlja večeras CNN pozivajući se na izjavu šefa gradske policije.
Suprug Ane Volš proglašen krivim za ubistvo
15.12.2025.•
0
Brajan Volš danas je proglašen krivim za ubistvo svoje supruge Ane, čije telo nikada nije pronađeno nakon što je nestala iz njihovog doma u Masačusetsu, pre gotovo tri godine.
Hrvatska gradi skladište za nuklearni otpad blizu granice sa BiH
15.12.2025.•
1
Hrvatski Sabor usvojio je Zakon o izgradnji centra za zbrinjavanje radioaktivnog otpada na Trgovskoj gori, u blizini granice sa Bosnom i Hercegovinom.
Nobelovka Mohamadi dva puta prebačena u bolnicu nakon udaraca u zatvoru
15.12.2025.•
0
Dobitnica Nobelove nagrade za mir, Iranka Narges Mohamadi, dva puta je prebačena u bolničku hitnu službu nakon što je zadobila udarce od pripadnika snaga bezbednosti koji su je uhapsili 12. decembra.
Luvr zatvoren zbog štrajka zaposlenih
15.12.2025.•
0
Pariski muzej Luvr jutros nije otvoren za posetioce, jer je osoblje neposredno pre otvaranja glasalo za štrajk, dva meseca posle spektakularne pljačke koja je otkrila nedostatke čuvenog muzeja.
Policajci sa Halkidikija tražili mito od vozača u zamenu za brisanje saobraćajnih prekršaja
15.12.2025.•
2
Tri policajca iz policijske stanice Trohaja na Halkidikiju, koji su optuženi za formiranje kriminalne organizacije sa ciljem lažnog potvrđivanja saobraćajnih prekršaja i brisanja prekršaja u zamenu za novac, uhapšeni su.
Rumuni na ulicama zbog korupcije u pravosuđu, podržala ih i Laura Koveši
15.12.2025.•
7
U Rumuniji su izbili protesti građana, sudija i tužilaca zbog političkog upliva i korupcije u pravosuđu zemlje, a zahtevima da se to spreči pridružila se i glavna tužiteljka Evropske unije Laura Koveši.
Tvrdokorni desničar izabran za predsednika Čilea
15.12.2025.•
0
Hoze Antonio Kast pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Čileu, usred zabrinutosti birača zbog porasta kriminala i migracija čime je zemlja doživela najveći desničarski zaokret od kraja vojne diktature 90-ih.
Ubijeni poznati reditelj Rob Rajner i njegova supruga
15.12.2025.•
1
Reditelj‑glumac Rob Rajner i njegova supruga Mišel pronađeni su mrtvi u nedelju u svom domu u Los Anđelesu.
U Pljevljima toliko zagađen vazduh da su deca završila na respiratorima, a jedno je na intenzivnoj nezi
15.12.2025.•
1
Lokalne vlasti i zdravstveni radnici upozorili su da se Pljevlja suočava sa najozbiljnijom ekološkom krizom od kada se vrše merenja kvaliteta vazduha, te da je glavni razlog termoelekrana.
Tramp planira izgradnju trijumfalne kapije po uzoru na onu u Parizu - "ali će biti mnogo bolja"
15.12.2025.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp je u nedelju otkrio da je glavni prioritet njegovog šefa unutrašnje politike izgradnja trijumfalne kapije u Vašingtonu.
Trampu opao rejting i u njegovom sopstvenom pokretu MAGA
15.12.2025.•
0
Rejting američkog predsednika Donalda Trampa opada dok se približava kraju prva godina njegovog drugog mandata u Beloj kući, a on je izgubio i deo podrške pokreta "Učinimo ponovo Ameriku velikom" (MAGA).
Nakon napada na plaži u Australiji: Zastave na pola koplja, premijer najavio oštriji zakon o oružju
15.12.2025.•
0
Premijer Australije Entoni Albaneze saopštio je da će se založiti za pooštravanje zakona o oružju nakon što je 16 osoba, uključujući dete, ubijeno u nedelju u pucnjavi na plaži Bondaj u Sidneju.
Kanada menja zakon o govoru mržnje, mogli bi biti sporni i citati iz Biblije
15.12.2025.•
0
Planirane izmene kanadskog zakona o govoru mržnje mogle bi da dovedu do krivične odgovornosti i za citiranje delova verskih tekstova, uključujući Bibliju.
Policija: Napadači na plaži Bondi u Sidneju su otac i sin
14.12.2025.•
0
Komesar policije australijske države Novi Južni Vels Mal Lanjon izjavio je da su dvojica napadača na plaži Bondi u Sidneju otac i sin i da policija ne traga za trećim napadačem.
Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika trajali više od pet sati, biće nastavljeni sutra
14.12.2025.•
1
Razgovori ukrajinskih i američkih zvaničnika o predlozima za rešenje rata u Ukrajini završeni su večeras posle više od pet sati.
Smanjuje se finansiranje Crvenog krsta i Crvenog polumeseca
14.12.2025.•
0
Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca saopštila je da je za sledeću godinu od donatora zatražila 400 miliona franaka manje zbog smanjenja globalnog finansiranja, uprkos rastućim potrebama.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar