Fon der Lajen i Košta: Impresivan napredak Albanije i Crne Gore, drugi da ih ne sputavaju na putu ka EU
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su Albanija i Crna Gora ostvarile impresivan napredak u procesu evrointegracija koji treba da inspiriše ostale partnere sa Zapadnog Balkana.
Posle samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, na kojem Srbija prvi put nije učestvovala, Fon der Lajen je u pisanoj izjavi navela da je "proširenje EU, prvi put u više od deset godina, postalo realna mogućnost".
"Želim da pohvalim ogroman napredak Albanije i Crne Gore. Impresivno je ono što su postigle. Njihov napredak je impresivan izvor inspiracije za ostale partnere sa Zapadnog Balkana i šalje snažnu poruku svetu o atraktivnosti evropske ponude. To je ponuda solidarnosti, mogućnosti i stabilnosti. Da bismo tu ponudu pretvorili u stvarnost, intenzivno radimo na postepenoj integraciji", navela je Fon der Lajen.
Ona je navela da tome služi i Plan rasta za Zapadni Balkan, zahvaljujući kojem su zemlje tog regiona više integrisane u EU nego bilo koji partner u procesu proširenja ranije.
"Samo ulaganje ne može da generiše održivi rast. A reforme bez resursa ne mogu biti u potpunosti sprovedene. Zato Plan rasta kombinuje to dvoje: reforme za otključavanje resursa i resurse koji omogućavaju reforme. I sa tom kombinacijom, region ima određene koristi od integracije čak i pre punopravnog članstva. Jer je jaz u razvoju između Zapadnog Balkana i EU predugo ograničavao ulaganja, stvaranje radnih mesta i mogućnosti. Plan rasta se direktno bavi time, uz šest milijardi evra ulaganja. I sada imamo šest ambicioznih reformskih agendi", dodala je ona.
Predsednica Evropske komisije je ukazala da se već vide prvi konkretni rezultati da se očekuje da Zapadni Balkan sledeće godine ima rast od oko tri odsto, koji "odražava poverenje u evropsku budućnost regiona, uticaj reformi i koristi od bliže ekonomske integracije sa EU".
"A biće još toga. Integrišemo naše partnere u Jedinstvenu zonu plaćanja u evrima (SEPA). To bi moglo da uštedi preduzećima i građanima do 500 miliona evra godišnje. Takođe štedimo vreme kroz naše 'zelene trake', koje će ojačati lance snabdevanja, poboljšati logistiku i skratiti vreme tranzita do 80 odsto. A uz Plan rasta, ekonomija regiona može da se udvostruči u narednoj deceniji", navela je.
Dodala je da je investicioni plan do sada mobilisao 18 milijardi evra, uključujući šest milijardi evra grantova EU, i da se širom regiona realizuje više od 68 projekata za finansiranje ključne infrastrukture u transportu, energetici, digitalnoj povezanosti i projektima zaštite životne sredine.
"Te investicije čine region konkurentnijim i bolje povezanim sa Jedinstvenim tržištem EU. Uzmimo za primer veštačku inteligenciju: uspostavljamo mrežu fabrika veštačke inteligencije širom EU i otvaramo ih za Zapadni Balkan, sa antenama fabrika veštačke inteligencije u Srbiji i Severnoj Makedoniji. To će omogućiti kompanijama iz celog regiona da se povežu sa tim fabrikama i da dobiju pristup evropskoj infrastrukturi veštačke inteligencije", ukazala je Fon der Lajen.
Navela je da sve to privlači privatne investicije i dodala da su tokom investicionih konferencija EU u Albaniji i Crnoj Gori obezbeđene investicione deklaracije od privatnih investitora, vredne više od četiri milijarde evra.
Fon der Lajen je izrazila zadovoljstvo što može da objavi da se EU kreće ka ukidanju kaznenih mera za Kosovo, posle mirne tranzicije vlasti u lokalnim samoupravama na severu posle nedavnih lokalnih izbora, navodeći da je u planu 216 miliona evra finansijske pomoći i da će 205 miliona biti isplaćeno početkom sledeće godine.
Ona je navela i da je Zajedničko regionalno tržište "najbrži put ka konkurentnosti, najdirektniji most ka jedinstvenom tržištu EU i najjasniji dokaz da region može da deluje kao jedna celina".
"Rezultati su jasni. Od 2021. trgovina unutar regiona je udvostručena, trgovina robom i uslugama je porasla 19 odsto, kraća čekanja na granicama uštedela su više od 20 godina vremena u zbiru. Zato je sada vreme da obnovimo napore i završimo agendu Zajedničkog regionalnog tržišta. Zamah za proširenje sa našim partnerima sa Zapadnog Balkana nikada nije bio jači. Ovo je istorijska prilika. Hajde da je zajedno iskoristimo", dodala je.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta izjavio je da je proces proširenja Evropske unije proces zasnovan na zaslugama, a ne trka ili takmičenje između kandidata, i da one koji idu brže ka Uniji drugi ne treba da sputavaju.
Posle samita Evropske unije i Zapadnog Balkana, na kojem Srbija prvi put nije učestvovala, Košta je izjavio da je sa skupa poslata jasna poruka da se snažno podržava budućnost tog regiona u bloku 27 zemalja.
"Proširenje ostaje ključna tačka za naše zajedničke ciljeve. To je pravi izbor iz tri razloga. Proširenje je proces zasnovan na zaslugama, a ne trka ili takmičenje između kandidata. One koji se brže kreću, drugi ne bi trebalo da sputavaju. Naprotiv, oni treba da određuju tempo i da služe kao inspiracija svima", naveo je Košta u pisanoj izjavi.
Dodao je da je u proteklih 12 meseci postignut "dobar napredak".
Pročitaj još
"Budimo jasni, pored tehničkih detalja procesa, postoji fundamentalni politički izbor koji treba napraviti: izbor između toga da se ostane zarobljen u prošlosti i kretanja napred ka zajedničkoj budućnosti u Evropskoj uniji, izbor između podele i pomirenja i saradnje, što su stubovi Evropske unije", naveo je.
Košta je ukazao da partneri EU sa Zapadnog Balkana jedino prevazilaženjem prošlosti mogu u potpunosti da preuzmu svoju ulogu budućih članica EU i da doprinesu stabilnoj, prosperitetnoj i ujedinjenoj Evropi, navodeći da put pred njima "neće biti lak" i da će "neke reforme biti teške, ali isplative".
"Verujem da su naši partneri posvećeni ostvarivanju ciljeva. Moramo održati ovaj zamah. Zato ćemo podržavati naše partnere na svakom koraku tog puta. Proširenje je duboko transformativan proces. Socioekonomska konvergencija će učvrstiti njihovu budućnost u Evropskoj uniji. EU jeste i ostaće najpouzdaniji partner Zapadnog Balkana. Svi su deo evropske porodice, a Evropska unija je njihovo mesto. Radujem se našem sledećem samitu u Crnoj Gori u junu 2026. godine", dodao je Košta.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Kristofer Hil sumnja da je Hašim Tači bio umešan u zločine
18.09.2026.•
0
Bivši američki ambasador u Srbiji Kristofer Hil izjavio je da ne veruje da je Hašim Tači bio umešan u nezakonite radnje, a čak je i pohvalio bivšeg kosovskog premijera.
Protesti u Nigeriji zbog smrti 37 uhapšenih rudara, navodno od zaraze, a svedoci kažu da je od gušenja
18.09.2026.•
0
Nigerijska policija ispaljivala je suzavac na mase koje su se u gradu Mina okupile u znak protesta zbog smrti 37 rudara koji su držani u pritvoru.
Uhapšen Nišlija koji je na Fejsbuku napisao da je dečak doneo pištolj u školu
18.09.2026.•
0
Nišlija je uhapšen zbog sumnje da je juče sa svog profila na društvenim mrežama podelio neistinite informacije da je maloletni učenik jedne srednje niške škole doneo pištolj u školu i da ima spisak za odstrel.
AfD počeo pripreme za sastanak sa predstavnicima Rusije
18.09.2026.•
0
Visoki ekonomski predstavnik ruskog predsednika Vladimira Putina i rukovodstvo nemačke ekstremno desničarske stranke AfD započeli su pripreme za sastanak sledeće godine.
Evropol za dve nedelje identifikovao 18 seksualno zlostavljane dece širom sveta
18.09.2026.•
0
Radna grupa Evropola za identifikaciju žrtava je tokom protekle dve nedelje okvirno identifikovala 18 dece koja su bila seksualno zlostavljana.
Španska policija rasteruje migrante sa plaža u Seuti u privremeni smeštaj
18.09.2026.•
0
Španska policija za razbijanje demonstracija pokušavala je danas da ukloni više hiljada migranata sa plaža u severnoafričkoj enklavi Seuti kako bi ih premestila u privremeni smeštaj.
Tramp: Uskoro ću odlučiti da li da uništim režim u Iranu ili ne
18.09.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je sinoć da je blizu odluke o tome da li će da "uništi" režim u Iranu ili ne, istakavši da je to "velika odluka".
Zelenski objavio pokretanje inicijative Karpatskih osam, u koju je uključena i Srbija
18.09.2026.•
6
Predsednik Ukrajine Volodoimir Zelenski objavio je danas da je prvi put u Ukrajini, u ukrajinskkom delu Karpata pokrenut Samit karpatskih država, regiona i zajednica tih zemalja, u čemu učestvuje i Srbija.
U Hrvatskoj za nekoliko dana počinje izdavanje viza za profesionalne vozače iz BiH
18.09.2026.•
0
Profesionalni vozači iz Bosne i Hercegovine (BiH) će od 23. septembra moći da podnose zahteve za izdavanje vize u Hrvatskoj, u skladu sa izmenama hrvatskog Zakona o strancima koje se odnose na ovu kategoriju radnika.
Manji avion se srušio kod Vinkovaca
18.09.2026.•
0
Manji avion sa jednom osobom srušio se u Rokovcima, kod Vinkovaca u Hrvatskoj.
SAD uvele sankcije kubanskim preduzećima za eksploataciju nikla i vojnim kompanijama
18.09.2026.•
0
Američke vlasti uvele su sankcije za 11 kubanskih entiteta povezanih sa eksploatacijom nikla i vojnim preduzećima, za koje tvrde da su deo sistema koji bogati elitu, a šteti običnim Kubancima.
Rumunski liberalni evroposlanik Zigfrid Murešan imenovan za premijera
18.09.2026.•
3
Predsednik Rumunije Nikušor Dan je za premijera imenovao liberalnog evroposlanika Zigfrida Murešana, uprkos nedostatku parlamentarne većine, kako bi se okončala politička kriza koja ugrožava kreditni rejting zemlje.
Veće plate u Crnoj Gori od januara: Minimalna zarada 1.000 evra
18.09.2026.•
19
Od januara sve zarade u Crnoj Gori u javnom i privatnom sektoru rastu prema novom vladinom programu "EURO MODEL", piše RTCG.
Počeli trodnevni parlamentarni izbori u Rusiji
18.09.2026.•
5
Biračka mesta otvorena su u petak ujutru po lokalnom vremenu na ruskom Dalekom istoku, čime su započeli trodnevni parlamentarni izbori na kojima se očekuje pobeda stranke predsednika Rusije Vladimira Putina.
Poljanski: Evropi nije potreban mir između Rusije i Ukrajine
17.09.2026.•
4
Stalni predstavnik Rusije pri OEBS-u Dmitrij Poljanski ocenio je danas da Evropi nije potreban mir između Rusije i Ukrajine, i dodao da evropski zvaničnici ne razumeju suštinski uzrok tog sukoba.
Rekordna cena dizela u Nemačkoj
17.09.2026.•
6
Posle benzina, i dizel je u Nemačkoj dostigao najvišu cenu do sada. Litar dizela je u sredu u proseku koštao 2,453 evra, što je 0,6 centi više od prethodnog rekorda iz aprila, saopštio je auto-moto klub ADAC.
Konačni rezultati izbora u Švedskoj pokazali pobedu leve opozicije, premijer podneo ostavku
17.09.2026.•
5
Leva opozicija u Švedskoj osvojila je tesnu većinu na parlamentarnim izborima, prema konačnim rezultatima glasanja objavljenim danas, javlja agencija Asošiejted pres.
Kralj i veštačka inteligencija: Čarls Treći s liderima AI, dobro je došla ali oprezno s njom
17.09.2026.•
0
Britanski kralj Čarls Treći se sastao sa liderima iz sektora veštačke inteligencije, predstavnicima vodećih kompanija OpenAI, Anthropic, Google DeepMind i Nvidia.
Skupština Albanije usvojila deklaraciju ogorčena presudom Tačiju i drugima
17.09.2026.•
3
Skupština Albanije usvojila je danas deklaraciju u kojoj izražava duboku ogorčenost i potpuno neslaganje sa haškom odlukom koju smatra duboko nepravednom.
U BIH zaplenjena tona droge vrednosti pet miliona evra
17.09.2026.•
1
Granična policija Bosne i Hercegovini zaplenila je na području Ilijaša, u Kantonu Sarajevo, blizu 1,1 tonu sintetičke droge, čija se vrednost procenjuje na pet miliona evra.
Sud u Holandiji poništio otkaz ženi koja je pretila da će ubiti koleginicu
17.09.2026.•
0
Okružni sud Zeland-Zapadni Brabant u Holandiji poništio je otkaz po hitnom postupku koji je jedna organizacija dala zaposlenoj nakon što je pretila da će ubiti koleginicu.
Komentari 8
@Zare
Zare
Zamenik zamenika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar