Da li su dometi "zelene energije" skromni?

Živan Lazić

zivanlaz@gmail.com

Info

21.04.2026.

15:11

Nema spora da se po celom globusu poslednjih godina snažno ulaže u solarne i vetroenergane.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Da li su dometi "zelene energije" skromni?

Foto: Pixabay

Već dosta dugo su prepoznate kao oslonac tranzicije energetike čiji je osnovni cilj da se smanji emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji štete nebeskom omotaču oko Zemlje.

Tako je širom sveta u poslednjih petnaest godina u energane na Sunce, odnosno vetar, uloženo čak dva biliona (2.000 milijardi) dolara. Ali, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, efekti su znatno manji od očekivanih; preciznije, mreža napajanja je uočljivo nestabilnija, struja je i skuplja, dok je za 26 gigatona smanjena emisija CO2.

Struja iz novopodignutih solarki i eolki je dovoljna da u narednih četvrt veka snabdeva 250 miliona domaćinstava po ceni od 120–160 dolara za megavat-čas. Visoka cena je umnogome posledica troškova stabilizacije mreže i gubitaka baterija čija je uloga da čuva višak energije za period kada solarka ne radi.

Investicije na iznenađenje

Međutim, ono što izaziva neraspoloženje kod poklonika "zelene" energetike je poređenje sa nuklearkama i modernim postrojenjima na gas. Da je ista svota uložena u nuklearke, dobijenom energijom bi se 250 miliona porodica moglo snabdevati čak 70 godina, a cena bi iznosila 60-70 dolara.

U slučaju da se investitor odlučio za gasne elektrane, energija iz novih postrojenja bi 35 godina zadovoljavala potrebe čak 900 miliona domaćinstava i to za samo otprilike 50 dolara po megavat-času. Ono što iznenađuje je da bi emisije ugljen-dioksida bile manje za 72 gigatona u slučaju da se dva biliona dolara uložilo samo u gasne elektrane, odnosno 76 gigatona da se investitor odlučio samo za nuklearke.

Štaviše, okolnost da se solarni i eolski paneli nabavljaju u Kini prikriva štetne emisije tokom rudarenja i prerade metala potrebnih za panele, te transporta, i tako umanjuje nepoželjne emisije tokom celog proizvodnog lanca "zelenih" elektrana.

Preskupa struja

Naravno da tokom rada sama solarka, kao i eolka, emituje znatno manje neželjenih gasova od postrojenja na bilo koje fosilno ili nuklearno gorivo. Problem je što "zelene" energane rade u proseku tek 20 odsto vremena, pa svaka zahteva rezervnu energanu na klasičan pogon za slučaj da je noć, previše oblačno, bez vetra ili sa nedovoljno sunca.

Kada se sabere učinak "zelene" i njene rezervne elektrane, dobija se znatno skuplja struja, dok je umanjenje štetnih emisija zanemarljivo. Visoka cena produkcije struje je veliki problem postrojenja na sunce i vetar. Tokom posmatranih petnaest godina na "zelene" pogone je uloženo dva biliona dolara.

No, ako bi se na tržištu htela kupiti ona količina struje koju bi prema planu novopodignuti pogoni trebalo da proizvedu u narednih 25 godina, bilo bi dovoljno 400 milijardi dolara. Dakle, četiri puta manje nego što je iznosila gradnja eolskih i solarnih energana u poslednjih deceniju i po.

Podsticaj inflaciji

Koliko su energetska postrojenja na Sunce i vetar skupa pokazuje i kalkulacija ulaganja dva biliona dolara u gasne elektrane. Dobila bi se postrojenja snage 1.650 gigavata, dovoljno za snabdevanje četiri milijarde ljudi, gotovo polovine stanovništva planete, i to u narednih tridesetak godina, koliki je standardni rok rada gasnih postrojenja, a u realnosti se, posle relativno uobičajene revitalizacije, udvostručuje.

Ako bi se investitor opredelio za nuklearke, sa dva biliona dolara mogao bi izgraditi pogone snage 280 gigavata, dovoljne da se iz njih snabdeva milijarda ljudi i to u narednih osamdesetak godina, koliki je vek nuklearke.

Posledica neobično intenzivnog petnaestogodišnjeg ulaganja je rast proizvodnih troškova struje za bezmalo 60 odsto, što je pojedine regije, recimo Evropsku uniju, usmerilo na put deindustrijalizacije, kontinuirano uticalo na rast inflacije, a rast globalnog BDP-a je prepolovljen spram rasta u slučaju da se relativno ravnomerno ulagalo u energane na različite pogone.

Rezultati sagledavanja solarnih i eolskih investicija unazad petnaestak leta za upućene nisu iznenađenje. Energetičari već duže vreme ističu da je gusta, takozvana dispečibilna, energija osnov svake mreže. Izvori, poput solarnih i eolskih panela, mogu na mestima sa povoljnim uslovima samo dopunjavati ponudu.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

B&B

23.04.2026 • 06:30

I

I sta se dosetila Evropa posle promasaja, da oporezuje struju koja se pravi iz onih izvora koje su oni zatvorili. Sta je logika nego da oteramo u ambis i one koji nisu poverovali u nasu ludost

3 0 +3
969

22.04.2026 • 17:40

Dometi "zelene" energije su srazmerni svim ostalim dometima u Srbiji, slabi.

3 3 0
energija vetra

22.04.2026 • 10:53

Dokazano je da cena koštanja izrade i održavanja košta mnogo više nego što jedna moderna vetrenjača može da proizvede struje u svom radnom veku. Znači izgradnjom svake pojedinačne vetrenjače si se bar malo unazadio.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.