Da li su dometi "zelene energije" skromni?
Nema spora da se po celom globusu poslednjih godina snažno ulaže u solarne i vetroenergane.
Foto: Pixabay
Već dosta dugo su prepoznate kao oslonac tranzicije energetike čiji je osnovni cilj da se smanji emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji štete nebeskom omotaču oko Zemlje.
Tako je širom sveta u poslednjih petnaest godina u energane na Sunce, odnosno vetar, uloženo čak dva biliona (2.000 milijardi) dolara. Ali, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, efekti su znatno manji od očekivanih; preciznije, mreža napajanja je uočljivo nestabilnija, struja je i skuplja, dok je za 26 gigatona smanjena emisija CO2.
Struja iz novopodignutih solarki i eolki je dovoljna da u narednih četvrt veka snabdeva 250 miliona domaćinstava po ceni od 120–160 dolara za megavat-čas. Visoka cena je umnogome posledica troškova stabilizacije mreže i gubitaka baterija čija je uloga da čuva višak energije za period kada solarka ne radi.
Investicije na iznenađenje
Međutim, ono što izaziva neraspoloženje kod poklonika "zelene" energetike je poređenje sa nuklearkama i modernim postrojenjima na gas. Da je ista svota uložena u nuklearke, dobijenom energijom bi se 250 miliona porodica moglo snabdevati čak 70 godina, a cena bi iznosila 60-70 dolara.
U slučaju da se investitor odlučio za gasne elektrane, energija iz novih postrojenja bi 35 godina zadovoljavala potrebe čak 900 miliona domaćinstava i to za samo otprilike 50 dolara po megavat-času. Ono što iznenađuje je da bi emisije ugljen-dioksida bile manje za 72 gigatona u slučaju da se dva biliona dolara uložilo samo u gasne elektrane, odnosno 76 gigatona da se investitor odlučio samo za nuklearke.
Štaviše, okolnost da se solarni i eolski paneli nabavljaju u Kini prikriva štetne emisije tokom rudarenja i prerade metala potrebnih za panele, te transporta, i tako umanjuje nepoželjne emisije tokom celog proizvodnog lanca "zelenih" elektrana.
Preskupa struja
Naravno da tokom rada sama solarka, kao i eolka, emituje znatno manje neželjenih gasova od postrojenja na bilo koje fosilno ili nuklearno gorivo. Problem je što "zelene" energane rade u proseku tek 20 odsto vremena, pa svaka zahteva rezervnu energanu na klasičan pogon za slučaj da je noć, previše oblačno, bez vetra ili sa nedovoljno sunca.
Kada se sabere učinak "zelene" i njene rezervne elektrane, dobija se znatno skuplja struja, dok je umanjenje štetnih emisija zanemarljivo. Visoka cena produkcije struje je veliki problem postrojenja na sunce i vetar. Tokom posmatranih petnaest godina na "zelene" pogone je uloženo dva biliona dolara.
No, ako bi se na tržištu htela kupiti ona količina struje koju bi prema planu novopodignuti pogoni trebalo da proizvedu u narednih 25 godina, bilo bi dovoljno 400 milijardi dolara. Dakle, četiri puta manje nego što je iznosila gradnja eolskih i solarnih energana u poslednjih deceniju i po.
Pročitaj još
Podsticaj inflaciji
Koliko su energetska postrojenja na Sunce i vetar skupa pokazuje i kalkulacija ulaganja dva biliona dolara u gasne elektrane. Dobila bi se postrojenja snage 1.650 gigavata, dovoljno za snabdevanje četiri milijarde ljudi, gotovo polovine stanovništva planete, i to u narednih tridesetak godina, koliki je standardni rok rada gasnih postrojenja, a u realnosti se, posle relativno uobičajene revitalizacije, udvostručuje.
Ako bi se investitor opredelio za nuklearke, sa dva biliona dolara mogao bi izgraditi pogone snage 280 gigavata, dovoljne da se iz njih snabdeva milijarda ljudi i to u narednih osamdesetak godina, koliki je vek nuklearke.
Posledica neobično intenzivnog petnaestogodišnjeg ulaganja je rast proizvodnih troškova struje za bezmalo 60 odsto, što je pojedine regije, recimo Evropsku uniju, usmerilo na put deindustrijalizacije, kontinuirano uticalo na rast inflacije, a rast globalnog BDP-a je prepolovljen spram rasta u slučaju da se relativno ravnomerno ulagalo u energane na različite pogone.
Rezultati sagledavanja solarnih i eolskih investicija unazad petnaestak leta za upućene nisu iznenađenje. Energetičari već duže vreme ističu da je gusta, takozvana dispečibilna, energija osnov svake mreže. Izvori, poput solarnih i eolskih panela, mogu na mestima sa povoljnim uslovima samo dopunjavati ponudu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
1.jpg "Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom")
Indija povećala cene goriva na pumpama prvi put od izbijanja rata sa Iranom
15.05.2026.•
0
Indija je danas, prvi put od izbijanja američko-izraelsko-iranskog rata, podigla cene goriva na benzinskim pumpama, kako bi ublažila gubitke izazvane globalnim rastom cena nafte.
FOTO: Mađar sklonio ograde ispred bivšeg Orbanovog sedišta, zgrada otvorena za posetioce
15.05.2026.•
5
Premijer Mađarske Peter Mađar danas je lično uklonio ogradu oko palate Karmelita u Budimpešti, bivšeg katoličkog manastira i sedišta kabineta njegovog prethodnika Viktora Orbana.
Slovačka bi mogla da zaobiđe MOL i direktno kupuje naftu od Rusije?
15.05.2026.•
0
Slovačka razmatra mogućnost direktne kupovine nafte od Rusije, što se trenutno obavlja preko mađarskog koncerna MOL, izjavio je danas slovački premijer Robert Fico.
Ministarski sastanak BRIKS-a bez zajedničkog saopštenja zbog različitih stavova o situaciji u Gazi
15.05.2026.•
0
Dvodnevni sastanak ministara spoljnih poslova zemalja BRIKS-a u Nju Delhiju završen je bez zajedničkog saopštenja zbog "različitih stavova među nekim članicama" o situaciji na Bliskom istoku.
Sad i zvanično: Aerodrom na Floridi biće nazvan po Trampu od 9. jula
15.05.2026.•
1
Međunarodni aerodrom Palm Bič na Floridi zvanično biti nazvan po američkom predsedniku Donaldu Trampu od 9. jula.
Neonacisti koji je planirao da se obuče kao Deda Mraz i da deci deli otrovne slatkiše 15 godina zatvora
15.05.2026.•
0
Neonacista Mihail Čikvišvili osuđen je u Njujorku na 15 godina zatvora zbog pokušaja regrutovanja drugih za izvršenje nasilnih napada na Jevreje i rasne manjine.
Prvi serijski ubica u Severnoj Makedoniji osumnjičen za četiri ubistva i dva pokušaja ubistva
15.05.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Kumanovu objavilo je da protiv jednog 25-godišnjaka iz sela Malotino vodi istragu za čak četiri ubistva i dva pokušaja ubistva.
Direktor FBI u Senatu: Srbija osumnjičene obaveštajce vraća Kini umesto da ih izruči SAD
15.05.2026.•
7
Direktor FBI Kaš Patel u raspravi u Senatu pomenuo je Srbiju kao jednu od zemalja koje su osumnjičene kineske obaveštajce, optužene za aktivnosti usmerene protiv SAD, vratile Kini umesto da ih izruče SAD.
Gradonačelnik Kijeva proglasio 15. maj danom žalosti nakon napada u kojem je poginulo sedam ljudi
14.05.2026.•
4
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko proglasio je petak, 15. maj, nacionalnim danom žalosti u znak sećanja na žrtve velikog ruskog napada na glavni grad kada je poginulo sedam osoba.
Šmit: Ostavka zbog pritisaka, ne samo na mene, već i na strukture Dejtonskog sporazuma
14.05.2026.•
4
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit izjavio je danas da je odlučio da podnese ostavku na tu funkciju, jer je osetio da raste pritisak, ne samo na njega, već i na same strukture Dejtonskog sporazuma.
Varšava ulazi u istoriju: Registrovala prvi istopolni brak po presudi EU
14.05.2026.•
3
Glavni grad Poljske, Varšava, registrovala je danas svoj prvi istopolni brak, sprovodeći sudske presude koje zahtevaju od zemlje da prizna istopolne brakove registrovane u inostranstvu.
Mađar ukinuo vanredno stanje koje je uveo Orban: "Vraćamo se u normalu"
14.05.2026.•
2
Novi mađarski premijer Peter Mađar ukinuo je vanredno stanje koje je uveo njegov prethodnik Viktor Orban kao odgovor na pretnju ratom.
Predsednici Kine i SAD održali dva sata dug sastanak, Đinping upozorio Trampa na rizik od rata zbog Tajvana
14.05.2026.•
1
Predsednik SAD Donald Tramp i kineski predsednik Si Đinping sastali su se u Pekingu posle svečanog dočeka koji je Si priredio Trampu ispred Velikog hola naroda.
Tužioci traže da bivši predsednik Francuske Sarkozi ponovo ide u zatvor, sada na sedam godina
13.05.2026.•
3
Tužioci u Francuskoj traže da bivši predsednik Nikola Sarkozi ponovo ode u zatvor, sada na sedam godina, zbog sumnje da je Moamer el Gadafi tajno finansirao njegovu predsedničku kampanju iz 2007. godine.
Tramp stigao u Peking uz svečani doček i crveni tepih, dočekao ga potpredsednik Kine
13.05.2026.•
18
Američki predsednik Donald Tramp sleteo je u Peking, čime počinje njegova zvanična poseta Kini.
Više od 170 osoba uhapšeno tokom probe kamera za prepoznavanje lica u Londonu
13.05.2026.•
7
Londonska policija saopštila je danas da je tokom pilot-projekta korišćenja kamera za prepoznavanje lica u južnom delu Londona uhapšeno više od 170 osoba osumnjičenih za različita krivična dela.
Peter Mađar izabrao Italiju kao destinaciju za prvi zvanični put
13.05.2026.•
5
Mađar je izabrao Italiju kao prvu stanicu na svom putovanju u inostranstvo.
Evropska komisija predlaže sistem jedinstvene karte za putovanja vozom i veća prava putnika
13.05.2026.•
2
Evropska komisija je predstavila novi set predloga koji uvodi koncept "jedinstvene karte" za putovanja koja kombinuju usluge različitih železničkih kompanija.
FOTO: Tramp objavio mapu koja prikazuje Venecuelu kao 51. američku državu
13.05.2026.•
9
Predsednik SAD Donald Tramp objavio je na društvenoj mreži Truth Social vizuelni sadržaj u formi mape koja prikazuje Venecuelu kao deo SAD, uz natpis "51. država" ("51st State").
Trampova "Zlatna kupola" će koštati bar 1,2 biliona dolara
13.05.2026.•
2
Predloženi sistem protivraketne odbrane američkog predsednika Donalda Trampa, poznat kao "Zlatna kupola za Ameriku", mogao bi da košta čak 1,2 biliona dolara tokom narednih 20 godina.
Sud pravde EU: Meta i druge platforme moraju da plaćaju medijima za korišćenje vesti
13.05.2026.•
1
Sud pravde EU presudio je da države članice mogu da uvedu obavezu "pravične naknade" za izdavače kada digitalne platforme koriste njihove novinske sadržaje.
Komentari 13
B&B
969
energija vetra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar