Da li su dometi "zelene energije" skromni?
Nema spora da se po celom globusu poslednjih godina snažno ulaže u solarne i vetroenergane.
Već dosta dugo su prepoznate kao oslonac tranzicije energetike čiji je osnovni cilj da se smanji emisija ugljen-dioksida i drugih gasova koji štete nebeskom omotaču oko Zemlje.
Tako je širom sveta u poslednjih petnaest godina u energane na Sunce, odnosno vetar, uloženo čak dva biliona (2.000 milijardi) dolara. Ali, prema podacima Međunarodne agencije za energetiku, efekti su znatno manji od očekivanih; preciznije, mreža napajanja je uočljivo nestabilnija, struja je i skuplja, dok je za 26 gigatona smanjena emisija CO2.
Struja iz novopodignutih solarki i eolki je dovoljna da u narednih četvrt veka snabdeva 250 miliona domaćinstava po ceni od 120–160 dolara za megavat-čas. Visoka cena je umnogome posledica troškova stabilizacije mreže i gubitaka baterija čija je uloga da čuva višak energije za period kada solarka ne radi.
Investicije na iznenađenje
Međutim, ono što izaziva neraspoloženje kod poklonika "zelene" energetike je poređenje sa nuklearkama i modernim postrojenjima na gas. Da je ista svota uložena u nuklearke, dobijenom energijom bi se 250 miliona porodica moglo snabdevati čak 70 godina, a cena bi iznosila 60-70 dolara.
U slučaju da se investitor odlučio za gasne elektrane, energija iz novih postrojenja bi 35 godina zadovoljavala potrebe čak 900 miliona domaćinstava i to za samo otprilike 50 dolara po megavat-času. Ono što iznenađuje je da bi emisije ugljen-dioksida bile manje za 72 gigatona u slučaju da se dva biliona dolara uložilo samo u gasne elektrane, odnosno 76 gigatona da se investitor odlučio samo za nuklearke.
Štaviše, okolnost da se solarni i eolski paneli nabavljaju u Kini prikriva štetne emisije tokom rudarenja i prerade metala potrebnih za panele, te transporta, i tako umanjuje nepoželjne emisije tokom celog proizvodnog lanca "zelenih" elektrana.
Preskupa struja
Naravno da tokom rada sama solarka, kao i eolka, emituje znatno manje neželjenih gasova od postrojenja na bilo koje fosilno ili nuklearno gorivo. Problem je što "zelene" energane rade u proseku tek 20 odsto vremena, pa svaka zahteva rezervnu energanu na klasičan pogon za slučaj da je noć, previše oblačno, bez vetra ili sa nedovoljno sunca.
Kada se sabere učinak "zelene" i njene rezervne elektrane, dobija se znatno skuplja struja, dok je umanjenje štetnih emisija zanemarljivo. Visoka cena produkcije struje je veliki problem postrojenja na sunce i vetar. Tokom posmatranih petnaest godina na "zelene" pogone je uloženo dva biliona dolara.
No, ako bi se na tržištu htela kupiti ona količina struje koju bi prema planu novopodignuti pogoni trebalo da proizvedu u narednih 25 godina, bilo bi dovoljno 400 milijardi dolara. Dakle, četiri puta manje nego što je iznosila gradnja eolskih i solarnih energana u poslednjih deceniju i po.
Pročitaj još
Podsticaj inflaciji
Koliko su energetska postrojenja na Sunce i vetar skupa pokazuje i kalkulacija ulaganja dva biliona dolara u gasne elektrane. Dobila bi se postrojenja snage 1.650 gigavata, dovoljno za snabdevanje četiri milijarde ljudi, gotovo polovine stanovništva planete, i to u narednih tridesetak godina, koliki je standardni rok rada gasnih postrojenja, a u realnosti se, posle relativno uobičajene revitalizacije, udvostručuje.
Ako bi se investitor opredelio za nuklearke, sa dva biliona dolara mogao bi izgraditi pogone snage 280 gigavata, dovoljne da se iz njih snabdeva milijarda ljudi i to u narednih osamdesetak godina, koliki je vek nuklearke.
Posledica neobično intenzivnog petnaestogodišnjeg ulaganja je rast proizvodnih troškova struje za bezmalo 60 odsto, što je pojedine regije, recimo Evropsku uniju, usmerilo na put deindustrijalizacije, kontinuirano uticalo na rast inflacije, a rast globalnog BDP-a je prepolovljen spram rasta u slučaju da se relativno ravnomerno ulagalo u energane na različite pogone.
Rezultati sagledavanja solarnih i eolskih investicija unazad petnaestak leta za upućene nisu iznenađenje. Energetičari već duže vreme ističu da je gusta, takozvana dispečibilna, energija osnov svake mreže. Izvori, poput solarnih i eolskih panela, mogu na mestima sa povoljnim uslovima samo dopunjavati ponudu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
Evroposlanik: EU i Kanada treba da razviju partnerstvo izvan trgovine
23.10.2026.•
1
Evropska unija i Kanada trebalo bi da prodube saradnju u oblasti trgovine, odbrane, digitalne tehnologije, Arktika i obrazovanja, izjavio je stalni izvestilac Evropskog parlamenta za Kanadu Tobijas Kremer.
Crna Gora do kraja godine mogla bi da otvori sva pregovaračka poglavlja sa EU
23.10.2026.•
3
Crna Gora bi do kraja ove godine mogla da otvori sva pregovaračka poglavlja u procesu pristupanja Evropskoj uniji, a konačan napredak zavisiće i od političkih okolnosti i odluka država članica.
Teretni brod se zapalio u Crnom moru kod Rumunije: Jedan član posade poginuo, troje nestalo
23.10.2026.•
2
Poginuo je jedan član posade, a tri su nestala s teretnog broda koji se zapalio u Crnom moru kod Rumunije.
Zenović: Crna Gora planira da do kraja godine zatvori preostalih 12 poglavlja sa EU
23.10.2026.•
3
Glavni pregovarač Crne Gore za pristupanje Evropskoj uniji Predrag Zenović izjavio je da je plan da Crna Gora do kraja godine zatvori svih preostalih 12 pregovaračkih poglavlja, od ukupno 33.
Trampovi savetnici novac zarađen u Republici Srpskoj donirali Trampovoj biblioteci
23.10.2026.•
3
Politički savetnici američkog predsednika, Džejms Bler i Kris Lasivita, donirali su Trampovoj predsedničkoj biblioteci honorar koji su ranije ovog meseca zaradili za savetničke usluge Republici Srpskoj, objavio je CNN.
Izraelci u utorak na izborima odlučuju o budućnosti Netanjahua: Od pobede mu zavisi i sloboda
23.10.2026.•
0
Izraelci će u utorak, 27. oktobra, izaći na birališta.
Tramp: Mask vratio Ukrajini pristup "Starlinku"
23.10.2026.•
4
Američki predsednik Donald Tramp izjavio je da je vlasnik kompanije SpesEks Ilon Mask vratio Ukrajini pristup sistemu "Starlink", ali je odbio da odgovori na pitanja novinara da li je sa njim razgovarao o toj temi.
Policijski čas u delovima Pariza na snazi do ponedeljka
23.10.2026.•
0
Policijski čas u Parizu ostaće na snazi svake noći u određenim delovima grada, sve do ponedeljka ujutro odlučio je prefekt policije.
Protesti zbog strogih zakona o abortusu u više od 20 gradova Poljske
23.10.2026.•
0
Žene u više od 20 gradova Poljske protestovale su zbog nedostatka pristupa besplatnom i legalnom abortusu, optužuju liberalnu vladu Donalda Tuska da nije ispunila obećanje o ublažavanju strogih zakona u toj oblasti.
U zemljotresu na Tibetu 16 poginulih, uništene stotine kuća
23.10.2026.•
0
U jakom zemljotresu magnitude 7,0 koji je pogodio Tibet, u gradu Nagčuu je poginulo 16, a povređeno najmanje 32 ljudi, javili su mediji.
Tramp će možda morati na saslušanje u sudskom postupku koji je pokrenuo protiv BBC-a
22.10.2026.•
0
Sutkinja koja vodi proces po tužbi Donalda Trampa za klevetu protiv britanske televizije BBC, vrednu 10 milijardi dolara, naložila je američkom predsedniku da se pojavi na saslušanju do 11. decembra.
Prethodna godina rekordna po zapleni krivotvorene robe u EU
22.10.2026.•
0
Na tržištu Evropske unije je 2025. godine zaplenjena rekordna količina falsifikovane robe, čija se ukupna vrednost procenjuje na 6,3 milijarde evra.
Merc: Crna Gora gotovo završila sve pristupne pregovore sa EU
22.10.2026.•
7
Nemački kancelar Fridrih Merc izjavio je danas da je Crna Gora gotovo završila pristupne pregovore sa Evropskom unijom i ocenio da je svojim napretkom pokazala da je članstvo u Uniji dostižno.
Međunarodni krivični sud ovogodišnji dobitnik Nagrade Saharov
22.10.2026.•
3
Međunarodni krivični sud (MKS) dobitnik je ovogodišnje Nagrade Saharov za slobodu mišljenja, saopštio je danas Evropski parlament koji dodeljuje tu nagradu.
Fridom haus: Internet slobode u svetu u padu, Srbija delimično slobodna zemlja
22.10.2026.•
3
Internet slobode u svetu u padu su 16. godinu zaredom, ocenjuje se u danas objavljenom izveštaju Fridom hausa kojim je obuhvaćeno 38 zemalja iz šest regiona, među kojima je i Srbija.
Konzul Vujić: U BiH prijavljeno gotovo 20.000 birača za izbore u Srbiji, najviše ih ima u Republici Srpskoj
22.10.2026.•
1
Državljani Srbije koji borave u Bosni i Hercegovini, a koji su se blagovremeno prijavili za glasanje u inostranstvu, moći će u nedelju, 25. oktobra, da glasaju na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji.
VIDEO: Kolumbija zaplenila 7,6 tona kokaina - najveća racija u poslednjih deset godina
22.10.2026.•
0
Vlasti u Kolumbiji zaplenile su 7,6 tona kokaina skrivenog u brodskom kontejneru u luci Kartahena, u operaciji koju je Predsedništvo te zemlje opisalo kao najveću zaplenu droge u poslednjoj deceniji.
Mađar za AP: Najuzbudljiviji deo mafijaškog filma nisu prvih 10 minuta, već sredina i kraj
21.10.2026.•
5
Za mađarskog premijera Petera Mađara, ubedljiva pobeda nad Viktorom Orbanom na izborima bila je tek početak.
Burkina Faso vratila smrtnu kaznu
21.10.2026.•
0
Parlament Burkine Faso kojom upravlja vojna hunta, usvojio je novi krivični zakonik kojim se ponovo uvodi smrtna kazna za krivična dela, među kojima su terorizam, špijunaža i izdaja.
Trećina Amerikanaca podržava ponavljanje pogubljenja, ako prvi put ne uspe
21.10.2026.•
3
Trećina Amerikanaca smatra da vlada treba da pokuša po drugi put da pogubi osuđenog zločinca ukoliko prvi pokušaj ne uspe, pokazuje najnovija anketa agencije Rojters i Ipsosa.
Trampova administracija opozvala više od 300.000 viza
21.10.2026.•
0
Administracija predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa opozvala je više od 300.000 američkih viza tokom njegovog drugog mandata, saopštio je danas Stejt department.
Komentari 13
B&B
969
energija vetra
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar