Donosi velike praktične koristi i gotovo da nema delatnosti u kojoj se ne može upotrebiti. Toliko je efikasna da sve frekventniji oslonac na ovaj izum korenito menja mnoge stvari i postupke.
Jednostavnije kazano, menja našu svakodnevicu i to ubrzanije nego što su i najžešći poklonici novih tehnologija predviđali.
Korišćenje resursa
AI obično zamišljamo "sakrivenu u oblaku", pa nam se čini da je neka vrsta imaginacije, gotovo potpuna apstrakcija. Međutim, ima nešto što pokazuje da je, ipak, reč o samo još jednom čovekovom pronalasku, čija primena može ljudima doneti do sada neslućene koristi, ali i još veće nevolje. Sve zavisi od čoveka, posebno od najmoćnijih na planeti.
Ono što pokazuje da je AI ljudski izum je velika potrošnja resursa, pre svega vode, energije i mineralnih sirovina, ali i "podataka" i radne snage. Kompanijski lideri veštačke inteligencije su svesni (pre)velikog korišćenja sirovina i čine sve kako ne bi došlo do zastoja u razvoju tehnologije koja se već doima najmoćnijom od svih do sada poznatih.
Ilon Mask, najbogatiji čovek na svetu i guru današnjih milijardera, odavno je istakao da je, po promenama koje donosi, AI važnija i revolucionarnija od parne mašine.
Majkrosoft i drugi promoteri prvih formi AI svakim danom ulažu sve više u nuklearnu energiju, ceneći da im svi drugi energetski izvori uskoro neće biti dovoljni. Već prošle godine upotreba
veštačka inteligencija na globusu potrošila je više energije od Japana, a za šest godina ova potrošnja će se uvećati deset puta. Biće to pravi atak na sve resurse.
Druga strana medalje
Kičma AI su mineralni elementi, dok je energija neka vrsta krvotoka najnovijeg ljudskog proizvoda. Bakar je neophodan za kablove i provodnike u centrima podataka, litijum, nikl i kobalt za baterije, dok su gotovo svi ostali takozvani "retki metali" potrebni za servere.
Međutim, pridobijanje jedne tone ovih minerala iza sebe ostavlja 2.000 tona toksičnog otpada, 1.000 tona vode zagađene teškim metalima, 1,4 tone radioaktivnog otpada, a tu je i izuzetna količina štetnih emisija koje bitno limitiraju ljudske napore na ograničavanju i umanjivanju posledica klimatskih promena.
Australijska naučnica Kejt Kroford, jedna od najpriznatijih u razvoju AI, duboko je sagledala "drugu stranu" nagle primene veštačke inteligencije u svakodnevici i stavila se na čelo pokreta čije je polazište da bi se primena AI morala prilagoditi, ako je potrebno i limitirati, tako da ne bi delovala nasuprot ljudskim naporima i ulaganjima u zaštiti klime.
Glad za kritičnim sirovinama
Strahovit razvoj AI, tim pre što koristi iste resurse koje i električna vozila, odnosno obnovljivi izvori energije, takođe tehnologije u snažnom naletu, proizveo je naglu glad za sirovinama budućnosti i najmoćniji, SAD, EU, Kina, Rusija, Japan, imaju spiskove takozvanih "kritičnih sirovina", za koje će učiniti sve kako bi došli do potrebnih količina.
Nastala je prava potraga za ovim dragocenostima, Trampova najava pripajanja Grenlanda, bogatog sirovinama, ili potpisivanje ugovora o rudnoj eksploataciji sa Ukrajinom samo su najvidljiviji pokazatelji grabeži koju praktikuju najmoćnije države kako bi došle do "resursa budućnosti" i dodatno koncentrisale ekonomsku dobit. Procenjuje se da će se do 2040. godine godišnja potražnja za bakrom uvećati za 40 odsto na 36,4 miliona tona, a litijuma za 60 odsto.
Kroford posebno podseća da za AI važi pravilo, prvi put uočeno kod parne mašine, da se sa razvojem poboljšava efikasnost primene, ali ne umanjuje potrošnje energije. Bolja efikasnost snižava cenu primene, pa se upotreba veoma brzo proširuje. Toliko brzo da se ukupna potrošnja energije uvećava, uprkos znatnom umanjenju po pojedinačnoj primeni. Slično kao što parna mašina nije dovela do smanjenja, već, naprotiv, upravo do povećanja potrošnje naglo pojeftinjenog uglja, i efikasnija AI će samo nadalje uvećavati energetsku potrošnju.
Zaboravljena reciklaža
Koliko je na celom globusu nastala trka za sirovinama dobro ilustruje i ponašanje moćnih: SAD zabranjuje izvoz kvalitetnijih čipova u Kinu, dok Kina uzvraća zabranom izvoza retkih metala u SAD. Australijska naučnica ističe i da vodeće tehnološke kompanije pokušavaju da centralizuju proizvodnju, potom i uvećaju ekonomsku i političku moć. Slično kao što su svojevremeno najveće firme iskoristile i za sebe prigrabili gro dobiti od pronalaska nafte ili železnice, dok su ostatku čovečanstva pripale mrvice.
Mada je konkurencija za relativno malu količinu retkih metala izuzetno snažna, do sada je samo EU, sa odavno iscrpljenim resursima, uočila mogućnost da se do sirovina može doći i reciklažom, a što je istaknuto u Zakonu o kritičnim sirovinama, usvojenom u Briselu maja prošle godine. Predviđa se da će već do 2030. godine 15 odsto potrebnih količina retkih metala pribaviti reciklažom.
Solarke u vasioni
Da se ne mora baš ceo globus izbušiti kako bi se došlo do kritičnih sirovina ukazuju i nemački naučnici. U fokus pažnje su stavili nebeska tela, pre svega asteroide koji sadrže izuzetno velike količine ruda metala, tolike da bi asteroid dužine kilometar bio dovoljan da zadovolji sve potrebe čovečanstva na Zemlji u narednih sto i više godina.
Za početak, smatraju nemački naučnici, mnogo je realnije osloniti se na Mesec i naglašavaju da će do početka rudarstva u svemiru doći mnogo pre nego što se misli.
Iz vasione ujedno stiže pomoć i za pribavljanje nedostajućih količina energije, i to obnovljive. Plan je na zemlji izgrađene solarne energane poslati u geostacionarnu vasionu gde bi one, koristeći sunčeve zrake, proizvodile energiju sva 24 časa dnevno.
Pošto bi se transformisala u kratke talase, sakupljena energija bi se prosledila na Zemlju. Zapravo, ako bi Zemljani ostali pri vezanosti samo za sunčane energane na planeti nikada iz obnovljivih izvora ne bi proizveli ni polovinu potrebne količine energije. Spas stiže sa Meseca.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
.jpg "Još jedno hapšenje u Novom Sadu zbog")
.jpg "Cene na srpskim pumpama ne prate pad cena nafte u svetu: Mićović o tome zašto je to tako")
.jpg "Iznajmiti ili kupiti nekretninu:")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar