Mađarska dijaspora - šta nakon Orbana?
Većina saveza mađarske manjine u zemljama susedima Mađarske bila je svojevrsni privezak Orbanove stranke Fides. Novi premijer Peter Mađar sada želi da reformiše sistem odnosa prema dijaspori.
Foto: 021.rs
U Mađarskoj od 1990. nijedan premijer ne može da zaobiđe nepisanu obavezu da se proglasi odgovornim za Mađare u inostranstvu. Iza toga stoji "trauma Trijanona" koja i danas živi u zemlji: Mađarska je, naime, nakon Prvog svetskog rata mirovnim ugovorom u Trijanonu (1920) izgubila više od 70 odsto svoje teritorije u korist susednih zemalja.
Tako su se milioni Mađara iznenada našli u drugim državama, gde su često tretirani kao građani drugog reda. Tokom komunističke diktature koja je vladala Mađarskom od 1945. do 1989. godine, govor o sunarodnicima u susednim zemljama bio je tabu-tema.
Prvi postkomunistički mađarski premijer, konzervativac Jožef Antal, izazvao je pažnju 1990. godine kada je prilikom preuzimanja dužnosti rekao da želi da bude "u duhu" premijer svih 15 miliona Mađara.
Pritom je od pet miliona Mađara u inostranstvu širom sveta pre svega mislio na tada još tri i po miliona u Rumuniji, Srbiji, Slovačkoj i Ukrajini. Od tada je mađarska manjina u inostranstvu trajna unutrašnjopolitička tema, iako njihov broj opada - danas u susednim zemljama živi još samo oko dva miliona Mađara, piše Dojče vele.
Nijedan drugi mađarski predsednik vlade nije toliko prisvojio "Mađare van matice" kao Viktor Orban. To posebno važi za današnjih 1,1 milion Mađara u rumunskoj Transilvaniji, daleko najveću mađarsku manjinu u Evropi. Njihovu interesnu organizaciju, Demokratski savez Mađara u Rumuniji (RMDSZ), Orban je još pre nekoliko godina pretvorio u privezak svoje stranke Fides.
Kraj "etničke autokratije"
Sociolog Tamaš Kiš, poreklom iz transilvanijskog Kluža, govori stoga o "etničkoj autokratiji". Sličnu zavisnost od Orbana i Fidesa nalazimo i kod Saveza vojvođanskih Mađara (SVM) u Srbiji, kao i, u nešto manjoj meri, kod mađarskih stranaka u Slovačkoj i Ukrajini.
Sada je, međutim, jasno: za sve Orbanu lojalne političare u četiri zemlje, promenom vlasti u Budimpešti nastupila je prekretnica. Novi predsednik vlade Peter Mađar zatražio je od njih da u budućnosti ostanu politički neutralni. Pored toga, želi da reformiše korumpirani sistem finansijske podrške Mađarima u manjinama.
Prekretnica za manjinske političare
Pritom se ne radi o sporednom političkom pitanju, već o panevropskom problemu. Stranke Mađara u Rumuniji i Srbiji imaju delom znatan uticaj na vladinu politiku u svojim državama, naročito u Rumuniji. Obe stranke članice su Evropske narodne partije (EPP), koju je Orbanov Fides napustio 2021. godine. Takođe su članice Federalističke unije evropskih nacionalnosti (FUEN), najvećeg manjinskog krovnog saveza u Evropi, čiji je predsednik dugo bio političar iz RMDSZ. Iz FUEN-a je 2013. godine potekla inicijativa "Minority SafePack" za bolju zaštitu manjina u Evropi, koju je Orbanova vlada koristila za svoju politiku protiv Evropske unije.
I finansijska podrška Orbanove države institucionalnoj mreži manjina razvila se u prekogranični problem. Prema konzervativnim procenama, u prethodnih 16 godina iznosila je više od tri milijarde evra, pri čemu je najveći deo novca završio u Rumuniji. Proverljivi podaci nisu dostupni, jer se podrška Mađarima u inostranstvu sprovodi kroz potpuno netransparentan sistem fondacija i preduzeća.
Radilo se o biračima
Masovno prisvajanje Mađara iz dijaspore od strane Orbana imalo je jedan cilj: birače. Mnogi Mađari u manjinama poseduju mađarsko državljanstvo i kao takvi od 2014. godine imaju pravo glasa na mađarskim parlamentarnim izborima po listama. Posebno su važni Mađari u Rumuniji kao najbrojnija dijaspora. Oni gotovo uvek u ogromnoj većini glasaju za Fides.
Da bi ideološki vezao Mađare u manjinama za svoju stranku, Orban je uspostavio snažno revizionistički-istorijski narativ. Prema njemu, Mađari su nacija koja je u 20. veku, kao nijedna druga u Evropi, bila rastrgnuta i koja zbog toga pati i danas. Ipak, kako glasi Orbanova poruka, ona ostaje jedinstvena - preko granica - s Orbanom kao njenim vođom.
Najbolji odnosi s nacionalistima
Takav diskurs nije sprečavao budimpeštanskog autokratu da održava vrlo dobre odnose s nacionalističkim političarima drugih naroda, poput srpskog predsednika Aleksandra Vučića ili slovačkog premijera Roberta Fica. Prošle godine je čak, povodom predsedničkih izbora u Rumuniji, svojim sunarodnicima preporučio da glasaju za krajnje desničarskog kandidata Đorđa Simiona, koji je ranije bio suorganizator antimađarskih ispada na vojnom groblju u Transilvaniji.
I finansijska podrška Orbanove države institucionalnoj mreži manjina razvila se u ozbiljan prekogranični problem. U susednim zemljama, naročito u Rumuniji, mađarska država finansirala je manjinske institucije, mađarske crkve, obrazovanje na mađarskom jeziku, pa čak i uspostavila sistem etničkog podsticanja privrede kojim su podržavani preduzetnici mađarskog porekla.
"Orban je kupio politiku rumunskih Mađara - i veliki deo manjine. Većina rukovodstva RMDSZ je na taj način u potpunosti postala glasnogovornik Fidesa", kaže za Dojče vele Peter Ekštajn-Kovač. On je advokat, istaknuti liberalni političar mađarske manjine u Rumuniji i bivši ministar za manjine.
Pročitaj još
Mađar zahteva neutralnost
Mađarski premijer Peter Mađar već se sastao s političkim predstavnicima mađarskih manjina u Rumuniji, Srbiji i Slovačkoj - Hunorom Kelemenom, Balintom Pastorom i Laslom Gubikom - i pozvao ih da ubuduće ostanu stranačko‑politički neutralni. Posebno su Kelemen (Rumunija) i Pastor (Srbija) ličnim istupima intervenisali u mađarskoj izbornoj kampanji 2026. godine, sugerišući da samo Orban i Fides mogu da zastupaju interese Mađara u manjinama.
Peter Mađar želi da i dalje podržava mađarske manjine. Već je izjavio da njegova vlada ne namerava da umanjuje već stečena prava. Najavio je, međutim, i retroaktivnu proveru zakonitosti svih isplata manjinama od 2010. godine, kao i reorganizaciju sistema finansijske podrške na nov i transparentan način.
Peter Ekštajn-Kovač nada se da će promene u Mađarskoj doneti i novi podsticaj mađarskim manjinama.
"Moramo se vratiti izvornoj ideji manjinskih interesnih organizacija, koja je podrazumevala da sve neekstremističke struje imaju mesta jedna pored druge unutar iste organizacije", kaže taj liberalno orijentisani advokat i političar.
On od nove mađarske vlade očekuje radikalan zaokret u manjinskoj politici.
"Postoje veoma loši istorijski presedani - setimo se samo Nemačke - u kojima je matična država u nemirnim vremenima koristila svoje manjine s one strane granica. Bilo bi važno stvoriti uslove da Mađarska više nikada ne može sa svojim manjinama da učini ono što je činila tokom Orbanove vladavine."
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Region i svet
VIDEO Venecuelu pogodila dva zemljotresa od 7,2 i 7,5 stepeni: Najmanje 164 mrtvih i 700 povređenih
25.06.2026.•
4
Zemljotresi magnitude 7,2 i 7,5, pogodili su Venecuelu u razmaku manjem od jednog minuta, a tom prilikom poginule su najmanje 164 osobe, dok je povređeno najmanje 700 ljudi.
Dečak umro u Francuskoj jer je ostao zarobljen u vrelom automobilu
25.06.2026.•
0
Trogodišnji dečak preminuo je Sen Gratjenu, u francuskom departmanu Val d'Oaz, nakon što je ostao zarobljen u parkiranom automobilu tokom toplotnog talasa koji je pogodio zemlju.
VIDEO: Japan pogodio zemljotres od 7,2 stepena, najmanje četvoro povređenih
25.06.2026.•
0
Najmanje četiri osobe povređene su u zemljotresu jačine 7,2 stepena po Rihteru koji je protekle noći pogodio region Tohoku na severoistoku Japana, saopštila je Japanska meteorološka agencija i lokalne vatrogasne službe.
Mladi u Evropi sve manje idealisti i sve pragmatičniji
25.06.2026.•
8
Kod mladih ljudi u Evropi raste sumnja da je demokratija najbolji oblik državnog uređenja jer nisu zadovoljni načinom kako ona funkcioniše u njihovim zemljama.
Obnovljena spomen-ploča žrtvama ustaških logora postavljena na Pagu
24.06.2026.•
1
Obnovljena spomen-ploča žrtvama ustaških logora postavljena je u uvali Slana na ostrvu Pagu, povodom obeležavanja 85. godišnjice osnivanja logora Gospić-Jadovno-Pag.
Kremlj: Bez dogovora o nastavku mirovnih pregovora sa Ukrajinom
24.06.2026.•
3
Trenutno nema dogovora o nastavku mirovnih pregovora sa Ukrajinom, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
Milanović oduzeo ratna odlikovanja Glavašu zbog presude za zločin nad Srbima u Osijeku
24.06.2026.•
5
Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je oduzeo ratna odlikovanja Branimiru Glavašu koji je nedavno u ponovljenom postupku pravosnažno osuđen zbog ratnog zločina nad srpskim civilima u Osijeku 1991.
Svaki četvrti birač u Evropi podržava krajnju desnicu, upozorava novo istraživanje
24.06.2026.•
7
Novo istraživanje pokazalo je da gotovo svaki četvrti birač u Evropi danas glasa za partije krajnje desnice.
Potvrđen prvi slučaj ebole u Francuskoj
24.06.2026.•
0
Francuske zdravstvene vlasti potvrdile su prvi slučaj ebole u zemlji od početka aktuelne epidemije.
Žena u Sloveniji izazvala požar u zgradi, jer je zaspala sa upaljenom cigaretom
24.06.2026.•
1
Žena iz pokrajine Štajerska na severoistoku Slovenije izazvala je požar u stambenoj zgradi nakon što je zaspala sa upaljenom cigaretom.
VIDEO U Americi istraga protiv Tesle: Vozilo uleteo u kuću i usmrtilo ženu
24.06.2026.•
3
Nacionalna uprava za bezbednost saobraćaja na auto-putevima SAD (NHTSA) pokrenula je istragu nakon što je automobil firme Tesla učestvovao u nesreći u kojoj je poginula jedna osoba.
Portir bolnice u Budimpešti sakupljao i jeo ljudske organe
24.06.2026.•
1
Nacionalni istražni biro mađarske policije pokrenuo je postupak protiv 30-godišnjeg muškarca iz Budimpešte, koji je priznao da je jeo delove ljudskih tela.
Mađarska blokirala ubrzanje pregovora Ukrajine i Moldavije sa Evropskom unijom
23.06.2026.•
6
Mađarska nije dala saglasnost za ključni proceduralni korak neophodan da se ubrzaju pristupni pregovori sa Ukrajinom i Moldavijom, rekla su Politiku dvojica diplomata Evropske unije.
MOL kažnjen sa 122.000 evra zbog propusta u vezi sa naftovodom "Družba"
23.06.2026.•
1
Mađarska centralna banka objavila je da je kaznila MOL grupu zbog toga što nije obavestila tržište o oštećenju cevovoda Družba i obustavi isporuke krajem januara, navodi N1 Zagreb.
Pala vlada u Litvaniji nakon nesuglasica u vladajućoj većini
23.06.2026.•
0
Premijerka Litavnije Inga Ruginjene i njen kabinet podneli su danas ostavke nakon promena i neslaganja u vladajućoj koaliciji.
Muškarac iz Zagreba pucao na troje dece iz vazdušne puške, jedno dete ranjeno
23.06.2026.•
0
Muškarac iz Zagreba star 65 godina pucao je na troje dece iz vazdušne puške, nakon čega ga je policija privela na ispitivanje.
Nemci žele što ranije u penziju - a vlast planira da podigne starosnu granicu
23.06.2026.•
6
Skoro polovina zaposlenih u Nemačkoj izjasnila se da želi da što pre ode u penziju, dok vlasti s druge strane planiraju produžavanje radnog staža.
Evropa "gori" na vrućini: 18 mrtvih u Francuskoj, među njima i dva deteta ostavljena u vrelim kolima
23.06.2026.•
3
Najmanje 18 ljudi umrlo je u Francuskoj, uključujući i dvoje dece koja su ostavljena u automobilu na velikoj vrućini, usled toplotnog talasa koji je zahvatio Evropu i oborio temperaturne rekorde u nekoliko gradova.
Afera "Katargejt": Izdat nalog za hapšenje bivšeg komesara EU
22.06.2026.•
0
Belgijske vlasti izdale su evropski nalog za hapšenje bivšeg evropskog komesara za migracije Dimitrisa Avramopulosa, u vezi sa aferom "Katargejt", rekla su Politiku dvojica visokih grčkih zvaničnika.
Fon der Lajen obećala Moldaviji 523 miliona evra ako dovrši reforme do kraja godine
22.06.2026.•
4
Predsednica Evropske komisija Ursula fon der Lajen je izjavila da će Moldavija država dobiti još 523 miliona evra ako do kraja ove godine sprovede preostale reforme predviđene Planom rasta.
Toplotni talas u Evropi: Negde i preko 40
22.06.2026.•
0
Tri osobe su umrle u Francuskoj od zdravstvenih problema izazvanih ekstremnom vrućinom, gotovo 2.700 škola je u zatvoreno ili prilagodilo raspored nastave, dok je širom Evrope danas izdato upozorenje na toplotni talas.
Komentari 6
Particulare matter
Orphan
Realno
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar