Zašto podsticanje studentskih trudnoća ne sme da bude deo državne politike

Autor: Gorica Nikolin - gorica@021.rs

Info

20.11.2017.

10:53 > 08:48

Podatak da u Novom Sadu godišnje zatrudni i porodi se više od 100 studentkinja čini se da je obradovao ministarku bez portfelja zaduženu za populacionu politiku Slavicu Đukić Dejanović.

Zašto podsticanje studentskih trudnoća ne sme da bude deo državne politike

Foto: Pixabay

Ova cifra čak je navela ministarku da iskaže kako je "cilj da bude što više roditelja u studentskoj populaciji". Nije se bavila činjenicom da studenti-roditelji faktički nemaju nikakve olakšavajuće uslove za podizanje porodice ili se u sistem zaštite uvode veoma sporo, pojedinačnim olakšicama poput upisa deteta u vrtić.

Da podsticanje studentskih trudnoća i rađanje "akademskih beba" ne sme da nam bude populaciona politika pokazuje i činjenica da Srbija godinama unazad nije uspela da sprovede ni postojeću Strategiju podsticanja rađanja, akt koji je usvojen još 2008. godine i mapira načine na koje se organizovano, sistemski može podići natalitet u Srbiji. Sama strategija, krajnje zanimljivog sadržaja, govori o "kritičnosti nedovoljnog rađanja" i fenomenu da je došlo vreme "slobodnog izbora pojedinca da rađa u odnosu na nekadašnje prisustvo moralnog i egzistencijalnog pritiska", te zanemaruje da je država dozvolila da društvo toliko propadne da je i stvaranje porodice s jednim detetom za mnoge postalo luksuz - a naročito za mlade ljude koji pred sobom imaju na desetine kolokvijuma i ispita.

Autori strategije navode i "da društvo nije putem institucija pokušalo da neposredno utiče na formiranje visine socijalnih normi o broju dece, niti je svojim mehanizmima omogućilo da ravnopravna životna opcija bude rađanje, a pogotovo rađanje troje, četvoro ili više dece".

Da je podsticanje studentskih trudnoća neodgovoran potez članova naše vlade smatra i predsednica udruženja "Roditelj" Gordana Plemić. Kako kaže za 021, sama Strategija podsticanja rađanja navodi da je edukacija mladih u pogledu reproduktivnog zdravlja jako niska, a upravo je najbitnija kada je reč o začeću. I zaista, strategija navodi da "zabrinjava visok nivo rađanja u adolescenciji, a naročito pre 17. godine života", da su polno prenosive bolesti česte, te da roditelji imaju pasivan odnos prema ovim mladim ljudima u studentskoj dobi.

"Podsticanje rađanja za vreme studija nije rešenje i ne sme da bude deo naše populacione politike. Naročito ne sada, kada je jasno da nema uslova da se podstiče rađanje i u starijoj populaciji, a kamoli kod mlađih, gde vidimo da nema dovoljno podrške. Ko će zaposliti tu mladu studentkinju? Kako će izdržavati dete? Ko će je tolerisati u okruženju? Kako će završiti studije? Kako će steći neophodno radno iskustvo nakon porođaja? Da li će otac i kako biti uključen u odgajanje deteta? Jednostavno, kada budemo imali jasne, sistemske odgovore na sva ova pitanja, moći ćemo da se bavimo i ovakvom natalitetnom politikom", poručuje Plemić za 021.

Ona dodaje da je sama Strategija podsticanja rađanja, čije izmene su nedavno najavljene, kritična zbog izostanka sistemske primene, iako jeste bilo sporadičnih pomaka.

Na primer, uvedena je refundacija PDV na dečiju opremu i hranu, koja je doduše sredinom 2016. godine potpuno pogrešno protumačena kada je najavljeno njeno ukidanje i "pretapanje" u veći roditeljski dodatak. Povraćaj PDV imao je za cilj smanjenje ekonomske cene roditeljstva, a roditeljski dodatak je mera populacione politike. Ovo je bio jasan pokazatelj da država ne razume sopstvenu natalitetnu politiku.

Plemić dodaje da se tek krajem ove godine očekuje izmena Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a neke od zaista dobrih mera iz Strategije su finansiranje vantelesnih oplodnji u lokalnim samoupravama i u pokrajini i subvencionisanje boravka dece u privatnim vrtićima.

Projekat "Akademska beba", čiju aktuelizaciju je ministarka Slavica Đukić Dejanović najavila u poseti Novom Sadu, novosadski studenti pokrenuli su još pre nekoliko godina, sa ciljem da se pomogne budućim roditeljima-akademcima i omogući sistemska podrška. Vodili su ga članovi Studentske asocijacije univerziteta u Novom Sadu, a iako je imao potencijal, utihnuo je jer je nedostajala prava podrška države. Članica projekta Marijana Topo kaže za 021 da su studenti u toku razvoja čitave ideje primetili da se ovom temom retko ko bavi, a da u okolini ima sve više studenata-roditelja.

"Takođe, dodatna motivacija za bavljenje ovom temom nam je bio kolega koji je u tom periodu bio član Studentske asocijacije Univerziteta u Novom Sadu, a koji je trebao da postane otac i koji nam je puno pomogao u toku realizacije. Na početku bavljenja ovom temom nismo bili sigurni kakav ishod će projekat imati i kakvi će biti rezultati. Svesni smo bili činjenice da treba da se pozabavimo istraživanjem, da razgovaramo sa što više kolega roditelja i da ćemo upravo kroz razgovor sa njima i predstavnicima ustanova doći do toga kakva je situacija i koje su pozitivne, a koje negativne strane roditeljstva u toku studija. Jedino što smo znali je bilo da želimo da napravimo priručnik 'Akademska beba' koji bi sadržao sve potrebne i korisne informacije koje mogu da im služe i pomognu tokom trudnoće i nakon porođaja", navodi Marijana Topo.

Kako dodaje, mapirani su razni načini na koje bi država mogla da olakša "drugo stanje" mladim parovima - besplatna prijava ispita, oslobađanje troškova školarine u potpunosti ili delimično, popusti u prodavnicama opreme za bebe, finansijska podrška države studentima roditeljima, besplatna vožnja u gradskom prevozu u određenim gradovima, olakšan upis dece studenata roditelja u vrtić, mogućnost boravka u studentskom domu zajedno sa decom ukoliko za to budu postojali uslovi, različiti programi podrške...

"Ovo su samo neka rešenja i olakšice koje bi oni mogli da imaju, s obzirom na probleme i poteškoće sa kojim se suočavaju. Iskustva su različita, počevši od toga koliku podršku oni imaju od svoje porodice i okoline, da li su iz grada u kom studiraju ili ne, da li imaju finansijsku podršku, u kom su periodu studija, da li planiraju zajedno da odgajaju dete ili je u pitanju samohrani roditelj i slično. Međutim, činjenica je da im nije lako i da bi pomoć u bilo kom segmentu od strane nadležnih institucija mogla da im olakša sam proces donošenja odluka kao i da poboljša kvalitet života", dodaje naša sagovornica i naglašava da joj je drago što se ponovo pojavilo interesovanje za ovaj projekat, kao i volja da se proširi na republički nivo.

Nada se i da će se ministarka Đukić Dejanović setiti Studentske asocijacije univerziteta u Novom Sadu, te da će njeni članovi imati priliku da podele stečena znanja u nastavku projekta i da pomognu u njegovoj realizaciji.

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Deca su naše blago". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Komentari 13

Hronološki Najpopularniji

Ismet Krcic

20.11.2017 • 22:50

Zasto bih pored svih briga u zivotu morao jos da razmisljam o nekoj popaljenoj studentkinji ?

7 5 +2
Nervirach

20.11.2017 • 20:41

Jel to vazi samo za ove na budzetu? Sve mislim da ce roditelji koji placaju iz svog dzepa docekati vest sa osmehom. Dzuvegija je naderao.

8 1 +7
Znatizelja

20.11.2017 • 20:33

Pitanje je i odakle im ovi podaci, evo npr oba deteta sam rodila kao student. Ali ne student od 21 nego od 28. Nekad su se fakulteti zavrsavali sa 22. pa su se vencavali i radjali sa 22 i 23. Ali tad se i posao lakse nalazio, i radno vreme je bilo drugacije i od plate se moglo živeti. Sad ni sa dva posla ne možeš da sastavis mesec a ne da prozivis i nauzivas se bar malo. Smarate sa tom akcijom oko podizanja nataliteta.

14 1 +13

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.