Šta se iz turskih arhiva saznaje o životu Srba pod Osmanlijama

Autor: Tanjug

Info

27.01.2018.

20:23

Nešto više saznanja o životu Srba u Osmanlijskom carstvu sigurno će dati uvid u preko 20.000 dokumenata koliko je Arhiv Srbije preuzeo u poslednje dve godine iz turskih arhiva, a deo njih iščitala i obradila orijentalistkinja i arhivistkinja Enisa Alomerović Hubanić.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Reč je o dokumentima iz 15, 16. i 17. veka koji svedoče o životu u Srbiji i na Balkanu pod Osmanskim carstvom, a koji su postali dostupni našim stručnjacima, nakon što su krajem 2015. godine direktor Arhiva Srbije dr Miroslav Perišić i generalni direktor Direkcije državnih arhiva Turske Ugor Una potpisali protokol o saradnji.

Taj ugovor je, napominje Enisa Alomerović Hubanić, omogućio našim istraživačima pristup turskim arhivima i mogućnost istraživanja u prestonici Srbije. Sa tom misijom je u istanbulskom arhivu boravila protekle dve godine dva puta.

"Prvi put smo preneli oko 15.000, a u decembru prošle godine u Beograd smo doneli još 7.000 dokumenata u digitalnom obliku. Oni se sada nalazi u Arhivu Srbije i u toku je njihovo sređivanje i obrada kako bi postali dostupni istraživačima", kaže Alomerović Hubanićeva, jedna od retkih poznavalaca osmanskog jezika kod nas, na kojem su napisani ti dokumenti.

Ona dodaje da naučno bavljenje istorijom Osmanskog carstva, koje je u viševekovnom dodiru sa istorijom Srbije, Balkana i balkanskih naroda, prosto je nemoguće bez pisanih tragova. Objašnjava i da je arhivska građa u Osmanskom arhivu razdvojena na pojedinačna dokumenta i na deftere koji predstavljaju bogat i raznovrstan izvor za našu istoriografiju.

Svedočenja o Beogradu kao trgovinskom centru

Navodi da vilajetski popisi, spiskovi poreza i zakupa, platni spiskovi, blagajničke knjige, timarski spiskovi, pomažu da se dobije slika o životu građana, trgovaca, zanatlija i seljaka, o ekonomiji, trgovini, saobraćaju... Kao zanimljiv navodi dokument iz 1526. godine o postojanju mosta na Savi i njegovoj popravci, zatim o plovidbi Dunavom različitih tipova brodova od kojih je svaki imao namenu.

"U dokumentima postoje uverljivi dokazi da je turska mornarica prolazila Dunavom i da se delila na ratnu i trgovačku flotu. Istraživanje o namirnicama, vojnoj opremi, drvima za ogrev koje je prevozila mornarica svedoče da je Beograd bio trgovinski centar. Brodovi su se razlikovali po broju jedara na pramcu. Imali su jedno ili dva jedra i u zavisnosti od toga su se nazivali laka ili teška galija. Imamo dokumenta o naplati poreza u beogradskom pristaništu ili račune o obnovi beogradskog nasipa", objašnjava Alomerović Hubanićeva.

Posebno skreće pažnju na značaj deftera – popisnih knjiga za gradove kao što su: Beograd, Smederevo, Užice, Pirot, Niš, Kruševac, Čačak, Vranje, Leskovac i mnoga druga mesta i naselja koja su davno nestala ili su nekada postojala pod drugim nazivom.

"Defteri su statistički materijali. Odaju strukturu, broj, sadržaj stanovništva. Karakteristično za turske deftere je da se stanovništvo popisivalo sa stanovišta davanja dažbina. Popisna jedinica je bilo domaćinstvo, a ne pojedinac", pojašnjava Alomerović Hubanićeva.

Popisivanja su, dodaje, sprovođena prilikom svake promene sultana, zatim prilikom osvajanja novih teritorija; neka su stanovišta da se popis vršio svakih 30-40 godina, ali postoje defteri čije su godine nastanka ovu tezu opovrgle, jer je razmak između njih iznosio četiri do pet godina. Napominje da defteri posredno mogu poslužiti da se dobiju približno tačni podaci o strukturi, broju i sastavu stanovništva, o toponimima, ekonomskom položaju stanovništva, a važan su izvor i za antroponimiju i mnoštvo drugih tema.

Naredba Sulejmana Veličanstvenog o Smederevskom sandžaku

S druge strane, sultanska pisma, fermani, berati i druga dokumenta sa najvišeg nivoa vlasti daju određene podatke o spoljnoj i uopšte političkoj istoriji Osmanlijskog carstva.

Alomerović Hubanić tako skreće pažnju na dokument iz 1560. godine koji je potpisao Sulejman Veličanstveni.

"Bio je to ferman, odnosno naredba Sulejmana Veličanstvenog da svako ko mimo zakona ubira porez u Smederevskom sandžaku bude kažnjen. Naredba se odnosila i na Sandžak bega i govori o izuzetno uređenom sistemu u kojem se poštovao zakon i hijerarhija", primećuje.

Za nju nema dileme da su očekivanja javnosti u Srbiji od toga šta će novo o ovom istorijskom periodu našim istoričarima i istraživačima reći osmanski izvori, ogromna.

To je razumljivo, kaže, s obzirom na to da pristup turskim arhivima do sada nije bio lak, da malo istraživača zna osmanski, i da se očekuje bi se sada moglo doći do nekih novih podataka bitnih za našu istoriografiju.

"Svi se pitaju da li ćemo otkriti novu istoriju našeg srednjeg veka. Ovo što smo do sada videli navodi me na zaključak da naš narod ima brojne predrasude o periodu koji je Srbija provela pod Osmanskim carstvom. Slika je jednostavno svetlija nego što smo pretpostavljali", zaključuje Alomerović Hubanićeva.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 9

Hronološki Najpopularniji

/

28.01.2018 • 22:04

/

Da, srbi u recniku imaju mnogo turskih reci.
Mislim, stvarno... ko sve ne zivi u ovom gradu

0 1 -1
Dragan radović

28.01.2018 • 15:11

Ih,kako li je Turcima kad su u

Od svih osvajačkih projekata Turska je bila sredina....poređenja radi,sve bivše kolonije govore jezikom osvajača, preuzeli su veru osvajača....itd...da li Srbi danas govore Turski?

1 0 +1
Goxns

28.01.2018 • 09:56

Hm

Mislim da nam I nije bilo tako loše, s obzirom koliko smo dugo "trpeli" njihovu vlast

5 1 +4

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.