Srbija je bogata siromašnim šumama

Izjavu ministra zaštite životne sredine Gorana Trivana da bi šumarstvo moglo da pređe i u njegov resor, Saša Stamatović, direktor Uprave za šume pri Ministarstvu za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, prihvatio je uz opasku da bi šume mogle da budu i deo ministarstva zdravlja, jer imaju važnu zdravstveno regulatornu funkciju, piše Politika.

 

"Nesumnjiva je uloga šume u ekologiji, ali nema značaja u kojem je resoru. Bitno je šta i kako radimo. U Sloveniji, Austriji, Nemačkoj, šume su u sklopu ministarstva poljoprivrede i smatram da je to najprimerenije", kaže Stamatović.

 

"Prema mišljenju nekih savremenih autora i stručnjaka, u Evropi je prepoznato više od 300 funkcija šuma. Šuma je sa jedne strane izvor za dobijanje drveta i hrane uopšte, ali istovremeno pozitivno utiče i na vodu, zemljište, vazduh, kulturu i društvo, očuvanje prirode, a ima i svoju ekonomsku funkciju. Šume sprečavaju i smanjuju eroziju, one su filteri za vodu, ali i izvorišta čiste vode. Povećavaju plodnost zemljišta, apsorbuju buku i prašinu i pozitivno utiču na klimatske promene. Takođe, to je prostor za rekreaciju. Kad je reč o kulturnim funkcijama, mnogo tradicionalnih običaja u našoj kulturi vezano je za šumu, a istorijski, ne može se osporiti uloga šuma u odbrani zemlje, šuma je mnogima sačuvala glave", navodi sagovornik Politike.

 

Stanje šuma jedne nacije je slika u ogledalu kulturnih, ekonomskih i istorijskih događaja u jednoj zemlji. Svaki rat, ekonomsku krizu šuma „plati”, i to ima svoje posledice.

 

"Gruba slika stanja šuma u Srbiji pokazuje da je u 18. i 19. veku postojao jak proces "poljoprivredizacije", kada su ljudi krčili šume da bi pretvorili zemljište u pašnjake. Pre toga 75 odsto teritorije Srbije je bilo pod šumama. Pred Drugi svetski rat taj procenat je pao na 17,6 odsto. Pre pedeset godina, velikim akcijama pošumljavanja koje su u to vreme pokrenute, ali i paralelnim smanjenjem broja ljudi i stoke u ruralnim predelima, šuma je ponovo krenula da osvaja one prostore sa kojih je bila iskrčena. Neke procene kažu da sukcesijom godišnje dobijamo oko pet do sedam hiljada hektara novih šuma. Epilog ovih procesa je da se, prema podacima iz 2007, šumovitost Srbije povećala na oko 30 odsto. Od toga, centralna Srbija je na nivou od 37 odsto, a Vojvodina ima šest odsto. Na primer, u Majdanpeku je šumovitost 75 odsto i uskoro ćemo doći u situaciju da livade štitimo od šuma, a u Kikindi manje od jedan odsto. Da bismo imali precizne podatke o stanju kod nas, ove godine krećemo u projekat nacionalne inventure šume", kaže direktor Uprave za šume, napominjući da je, osim stepena šumovitosti, važan i kvalitet.

 

Visoke prirodne sastojine šuma nastale iz semena su biološki, ekološki i privredno vredne. Međutim, u Srbiji su skoro dve trećine, uglavnom u privatnom vlasništvu, izdanačke šume – panjače, nastale na mestima gde je sprovedena čista seča i onda iz panja niklo drvo koje nema potencijal da bude visokokvalitetno. Ako se uzme u obzir da je nešto više od polovine svih šuma u privatnom vlasništvu, jasno je zbog čega se često kaže da je Srbija bogata siromašnim šumama.

 

"Osnovna karakteristika naših privatnih šuma su izuzetno usitnjeni posedi, pa je preduslov za napredak udruživanje privatnih vlasnika šuma, što predstavlja najprioritetniji izazov. Za sada imamo 15 udruženja vlasnika šuma", objašnjava Stamatović, uz opasku da je veliko učešće i prestarelih, prezrelih šuma, koje skoro da nemaju prirasta. Dobrim gazdovanjem šumama povećava se njihova stabilnost i otpornost na klimatske ekstreme (vetar, led, suša). Istovremeno se povećava i tehnička vrednost drveta, a time, kasnije, i dodata vrednost koja se stvara od korišćenja šuma. Samo 16,5 odsto od neto seče u Srbiji je tehničko drvo, dok 83,5 odsto čini drvo niskog kvaliteta, koje se koristi za energiju i sirovinu za ploče – ima nisku vrednost i nizak kapacitet stvaranja dodate vrednosti.

 

Razlog za ovakvo stanje je kolaps tržišta devedesetih godina. Ugasili su se "Matroz" i "Viskoza” iz Loznice koji su i sami imali potražnju od oko 1,6 miliona kubika. Na to bi trebalo dodati potrebe nekadašnjih fabrika ploča, papirne industrije...

 

"Potražnja na tržištu drveta niskog kvaliteta smanjila se za oko 2,5 miliona kubika. To je ono što se dobija takozvanom prorednom sečom i sečom u izdanačkim šumama, jer se nije znalo šta sa tim drvetom. Međutim, poslednjih godina počinje oporavak industrije ploča i raste potražnja za energetskim drvetom, a iz ugla ekologa počinje i dugoročno vezivanje ugljen-dioksida, što je vrlo važno za ublažavanje globalnog zagrevanja. Ipak, nema sumnje da šumska proizvodnja generalno nije ekonomski isplativa, pa je jasno zašto se država bavi šumama: zbog njihovih preostalih 299 funkcija", zaključuje Stamatović.