Prevencija raka grlića materice u Srbiji: Žene umiru, vakcina postoji, ali i dalje nije o trošku zdravstvenog osiguranja

Autor: 021.rs

Info

21.01.2021.

10:02 > 11:07

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice je u toku, a to je i prilika da se podsetimo da u Srbiji o trošku RFZO ne postoji obezbeđena sada već priznata i širom sveta primenjena vakcina protiv najčešćeg uzročnika ove maligne bolesti - humanog papiloma virusa.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prevencija raka grlića materice u Srbiji: Žene umiru, vakcina postoji, ali i dalje nije o trošku zdravstvenog osiguranja

Foto: Pexels

Osim što je bitno da se utiče na odgovornost državnog vrha o obezbeđivanju ove vakcine o trošku zdravstvenog osiguranja, bitno je raditi i na svesti građana na kojima je da primene ovu vakcinu, što zahteva sistemski pristup.

To je jedan od zaključaka razgovora sociološkinje Ane Pataki sa sagovornicima koji su aktivistički i/ili stručno u temi prevencije raka grlića materice, a u okviru serijala "Razgovori u doba korone".

Kako je poručila predsednica Centra za biopolitičku edukaciju "Biopolis", teoretičarka Marija Ratković, vrlo je bitno vratiti u fokus vakcinu protiv humanog papiloma virusa, čija je komercijalna cena oko 100 evra i insistirati na prevazilaženju pravnih problema koji otežavaju imunizaciju o trošku države.

Jedan od predloga je, kaže Ratković, da se vakcine nabave iz sredstava lokalnih samouprava, ali je s obzirom na to da postoji Nacionalna strategija borbe protiv raka, sasvim moguće da ovaj posao preuzme i Fond.

"Programi imunizacije ne znače samo kupovinu vakcine, već i procenu kohorti (svi koji su se izjasnili za vakcinaciju protiv COVID-19), urade se procene koje ne moraju biti tačne, ali su korisne zbog planiranja zaštite svih koji se izjasne, bez gomilanja količine lekova koji bi se nabavio. Pitanje programa podrazumeva i praćenje rezultata, jer program nije nešto što je isto u svakoj zemlji, u svakom gradu. Ono što je značajno odnosi se na praćenje rezultata - da li je potrebno proširenje ciljne grupe, da li postoji interesovanje u drugim grupama, od čega zavisi i dalji rad. Pandemija izazvana koronavirusom je poremetila rad svakog od zavoda i instituta za javno zdravlje, zbog čega su aktivnosti stopirane ili odložene", naglasila je Ratković.

Ona je ukazala da ne možemo dozvoliti da se zbog pandemije koja traje već godinu dana sve ostale aktivnosti u pravcu zaštite zdravlja žena zaustave.

Epidemiolog dr Predrag Đurić ukazao je da je problem sa prevencijom taj što se rezultati vide tek nakon niza od nekoliko decenija - pa i da se nekad ništa ne vidi jer je cilj prevencije da ne bude pogoršanja, pa zbog toga donosioci odluka češće donose odluke o finansiranju nečega što je vidljivo i daje rezultate odmah.

"Čak su u medijima zastupljeniji prilozi koji prikazuju otvaranje odeljenja, kupovinu uređaja i aparata, ali nemamo iskustvo da neko od predstavnika vlasti izjavi i najavi početak kampanje skrining pregleda - jer su rezultati daleki, oni se dešavaju u budućnosti, te je prilično nepopularno. Prevencija ipak mnogo manje košta od svih drugih vidova zdravstvene zaštite. Dijagnostika, terapija, rehabilitacija, čak i indirektni troškovi u smislu odsustva sa posla, gubitak godina zdravog života i posledice na mentalno zdravlje, kao i porodicu obolele - teško je izraziti kroz finansijske parametre, ali to su sve indirektne posledice obolevanja koje 'koštaju' obolelu i društvo, nego što košta prevencija. Taj začarani krug mogu sprečiti samo inicijative koje zagovaraju značaj prevencije i njeno finansiranje. Pandemija je učinila očiglednim nešto za šta nismo imali dovoljno argumenata, a to je da je nemoguće naći sredstva za finansiranje bilo čega u zdravstvu, čekati sticanje uslova da se zadovolje procedure... Pandemija je pokazala da se način i novac mogu pronaći u roku od jednog dana, vrlo lako se svi uslovi mogu učiniti fleksibilnim da se cilj ostvari", poručio je dr Đurić.

On je ukazao da je vakcina protiv humanog papiloma virusa, kao i sve vakcine, najdelotvornija mera sa ciljem zaštite zdravlja, te da se ceo proces može pojednostaviti ukoliko postoji dobra volja svih aktera da se aktivnosti sprovedu i pronađe način za finansiranje nabavke vakcine.

Nedavno je u Novom Sadu sproveden pilot-projekat vakcinisanja protiv humanog papiloma virusa na uzrastu devojčica 12-18 godina, što je novinarka 021.rs Gorica Nikolin detaljno ispratila. Na pitanje kakva je svest o ovoj temi u javnom mnjenju i koliko se lako ili teško dolazi do relevantnih informacija, Gorica Nikolin kaže da sama dostupnost informacija zavisi od spremnosti za saradnju sagovornika i sagovornica na određenu temu.

Kako je pojasnila, godinama je pokušavala da postavi pitanja nadležnima u Ministarstvu zdravlja i Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje, ali odgovore od ovih organa nikada nije dobijala.

"Najviše saznanja je ipak stiglo iz Insitituta za javno zdravlje Vojvodine, pre svega iz razgovora sa direktorom Instituta prof. dr Vladimirom Petrovićem, koji je isticao napore o potrebi vakcinacije i insistiranju da se kampanja pokrene. Najčešći odgovor da se to ne desi koji su nadležni davali bio bi da 'nema para', iako je proverljiva svaka izjava ministra Lončara koji poziva na vakcinaciju i skrining preglede žene, a nemaju svi finansijske uslove da to i obave. Govorimo o temi koja je vrlo važna, spašava živote, ali nemamo sistem države kojoj plaćamo zdravstveno osiguranje da nam obezbedi uslove da to i uradimo, za naše najmlađe - jer su u pitanju devojčice od 12 do 18 godina. Ono što je jedan od članaka na temu pilot-projekta pokazao jeste da je svest sada na višem nivou, mahom jer su mlađe generacije roditelja bolje informisane i otvorenije prema svemu, iako i dalje ima otpora", rekla je Nikolin o iskustvima u istraživanju ove teme poslednjih godina.

Kako je dodala, iz Instituta za javno zdravlje Vojvodine je krajem 2020. godine stiglo uverenje da će nastaviti na insistiranju da se nastavi kampanja i nabavi nova količina doza vakcine.

Novinarka 021.rs je ukazala da je na svakom od nas da nastavimo sa insistiranjem na ovoj temi jer raste interesovanje i volja za vakcinacijom dečaka i devojčica. "Ovo može biti siguran način da sprečimo ružnu statistiku na koju se svi zgražavamo, a državni organi rade vrlo malo da se ti brojevi smanje", poručila je Gorica Nikolin.

U samom zaključku ovog razgovora, sagovornici su se dogovorili da iskoriste sve resurse i mehanizme sa ciljem podizanja svesti u javnosti o ovoj temi, da se sa kampanjskog i projektnog pređe na sistemsko i sistematsko finansiranje imunizacije protiv humanog papiloma virusa, jer tako svako od nas može donositi odluke u interesu sopstvenog zdravlja i zdravlja svojih najbližih.

Promena crne statistike sa obolelih 1.600 i umrlih 500 žena svake godine u Srbiji je posao koji, zaključila je Ana Pataki, ne prestaje.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Sunčica

21.01.2021 • 12:35

Nepoverenje

Posle jedva donešene odluke u kući, rešimo da dovedemo dete na vakcinu. Lepo nas prime, ćerka primi vakcinu i doktorka kaže da revakcinacija prva ide na mesec dana, druga na šest meseci. Kad se primakao termin za revakcinaciju niko u ambulanti nema pojma imaju li dozu ili ne jer je sestra koja je poručivala na godišnjem. I tako nam zakažu revakcinaciju na dva meseca mada se taj režim nigde ne spominje kao opcija. Da li sad to vredi ili je uzalud, ko zna.
Ako se želi poverenje građana u ova luda vremena za vakcine, trebalo bi da postoji dobra organizacija i da osoblje bude upućeno i stručno u tome čime se bave.

3 2 +1
Mm

21.01.2021 • 12:15

Da li zena od 30 godina moze da primi vakcinu?

3 2 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.