U zemlji sa dugom istorijom kompromitacije podataka o ličnosti, epidemija predstavlja ozbiljan izazov
Srbija je "zemlja sa dugom istorijom kompromitacije podataka o ličnosti", smatra sagovornik 021 iz kancelarije Poverenika za zaštitu podataka, a pandemija virusa korona donela je neke nove i opasnije izazove.
Foto: 021 (ilustracija)
Kako za 021 objašnjava Zlatko Petrović pomoćnik sekretara u kancelariji Poverenika, pandemija je stvorila niz izazova u oblasti zaštite podataka o ličnosti, posebno imajući u vidu njen karakter i sveprisutnost.
"Pre svega podaci o zdravstvenom stanju predstavljaju posebnu vrstu podataka o ličnosti i prema zakonu njihova obrada je zabranjena. Međutim, po zakonu obrada ovih podataka dozvoljena je u nekih deset restriktivnih slučajeva, a jedan od njih je slučaj zaštite javnog zdravlja", navodi Petrović.
U praksi se zato pojavilo pitanje da li urgentnost očuvanja javnog zdravlja zahteva kompromis kada je u pitanju zaštita podataka pacijenata, inficiranih virusom korona i njihovih kontakata, a ova nedoumica mučila je mnoge, od predstavnika države do medija. Predstavnici vlasti, međutim, u više navrata su našli način da je iskoriste kako bi otežali javnosti pristup informacijama od značaja, dok su je pojedini mediji potpuno ignorisali.
Bezbednosni incident sa ličnim podacima obeležio prve dane epidemije
Iako je novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uveo stroga pravila u vezi sa obradom podataka o zdravstvenom stanju, Srbija je na samom početku epidemije imala veliku kompromitaciju ličnih podataka. Kako objašnjava Petrović, uspostavljen je informacioni sistem COVID-19 koji objedinjuje podatke o svim zaraženim i testiranim licima, ali prilikom uspostavljanja tog sistema nisu bile poštovane odredbe Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
"Naime, uspostavljanje takvog sistema koji sadrži veliku količinu delikatnih podataka podrazumeva da pre svega morate da sačinite procenu uticaja na zaštitu podataka o ličnosti, koja nije bila sačinjena, a i uloge između subjekata koji obrađuju te podatke nisu bile na dovoljan način definisane. Dogodilo se to da je jedan dom zdravlja objavio pristupne kredencijale, odnosno ime i lozinku za pristup tom informacionom sistemu, tako da je bilo koji korisnik na planeti mogao da pristupi srpskom informacionom sistemu. Intervencijom poverenika je ta kompromitacija sprečena. Međutim to ukazuje da kada formirate takve IS i kada baratate takvim podacima, morate preduzeti posebne mere predostrožnosti da ne bi došlo do curenja podataka", ocenjuje sagovornik 021.
Zbog propusta u rukovođenju sistemom, Poverenik je izrekao opomenu "Batutu", a kasnije je izrađena i procena uticaja na zaštitu podataka. Sa stanovišta bezbednosti, zabrinjavajuće je to što se doma zdravlja iz kog je potekao incident, sistemu pristupalo sa nepersonalizovanim šiframa, iako je postojala mogućnost personalizacije, što upućuje na opasan nedostatak znanja i obuka u oblasti zaštite podataka i sajber-bezbednosti.
Desilo se i da je krizni štab jedne lokalne samouprave u Srbiji preuzeo podatke o zaraženima na svom području i podelio ih, ni manje ni više nego na Fejsbuk stranici. U ovom slučaju je poverenik čak podneo i krivičnu prijavu.
Ono što je bilo nužno uraditi, od samog početka, jeste definisati odnos i uloge svih subjekata koji mogu da raspolažu podacima o kovid pacijentima i testiranima, a to su "Batut", domovi zdravlja, Republički fond za zdravstveno osiguranje, laboratorije širom Srbije, Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo odbrane.
Postavlja se i pitanje šta se dešava i šta bi moralo da se desi sa svim ličnim i medicinskim podacima građana Srbije koji su završili u sistemu zbog pandemije. Petrović kaže da podaci ostaju dok svrha njihove obrade ne bude ostvarena.
"U situacijama kada zakonom imate određen rok, onda se taj rok poštuje. Ukoliko zakonom nije propisan rok, onda ti podaci treba da se čuvaju onoliko koliko im sama svrha traje", ističe naš sagovornik.
Krše li poslodavci prava zaposlenih na zaštitu podataka?
Često su se, kaže Petrović, postavljala i pitanja u vezi sa pravima zaposlenih na privatnost kada su u pitanju mere prevencije i kontrole koje sprovode poslodavci. I tu je bilo više propusta. Kako navodi, na samom početku epidemije, jedan državni organ koji ima svoje ispostave širom Republike Srbije je prekršio pravo zaposlenih na zaštitu podataka tako što je, kako bi omogućio zaposlenima koji imaju hroničnu bolest rad od kuće, greškom podelio osetljive podatke u grupnom mejlu.
"Državni organ je tražio od zaposlenih da dostave dokaze o hroničnoj bolesti. Sačinio je jedno zbirno rešenje kojim se odobrava rad od kuće svim tim licima i u prilogu tog rešenja priložio spisak svih tih lica, a zatim je greškom taj spisak lica sa oboljenjima prosledio na svakoj osobi sa spiska. Znači da praktično, vi kao zaposleni u tom državnom organu u ispostavi u Novom Sadu biste dobili spisak svih lica i u Beogradu, i u Leskovcu, u Šapcu sa svim tim bolestima. U takvim situacijama poslodavac mora posebno da vodi računa o zdravstvenim podacima. Znači poslodavac tu ima opravdanje da obrađuje te zdravstvene podatke, ali mora vrlo, vrlo pažljivo da postupa sa njima", naglašava sagovornik 021.
Između ostalog, bilo je postavljeno na samom početku epidemije pitanje merenja temperature, pa su evropski organi za zaštitu podataka o ličnosti izašli sa mišljenjem da obično merenje temperature ne predstavlja posebnu vrstu obrade podataka o ličnosti i da nije sporno.
"Ali, ako bi poslodavac rešio iz dana u dan da vam meri temperaturu, pa da to beleži, pa da kasnije obrađuje te podatke, onda bi već nastao problem", ocenjuje Petrović.
A ako se zaposleni razboli, sme li poslodavac objaviti podatke o tome? Petrović kaže da se tu zauzeo stav da je poslodavac dužan da obavesti kolektiv o slučajevima zaraze virusom korona, a ukoliko je neophodno da se saopšti identitet lica, onda bi zaposleni zaražen virusom morao da bude upoznat sa tim da će kolektiv biti obavešten.
Ukoliko deo kolektiva ili jedan zaposleni radi od kuće, poslodavci su stavljeni u izazovan položaj kada je u pitanju kontrola rada na daljinu. Evropski organi su stava da kontrola ne bi trebalo da preraste u nadzor, naročito ne u video-nadzor.
"Ne treba vi svog zaposlenog da gledate kako kuca za tastaturom u svojoj dnevnoj sobi. Sa druge strane, imate niz nekakvih softvera koji služe kontroli rada od kuće. Međutim, ti softveri su u principu jako, jako problematični jer oni praktično predstavljaju neku automatizovanu obradu podataka o ličnosti koji služe merenju nekakvog radnog učinka. Za uspostavljanje takvih sistema postoje posebne restriktivne mere, u skladu sa zakonom", objašnjava on.
Duga istorija kompromitacije privatnih podataka
Sagovornik 021 podseća da u Srbiji postoji "duga istorija kompromitacije podataka o ličnosti, posebno medicinskih podataka".
"Na primer, pre neke četiri godine, mnogo pre pandemije, uspostavljen je jedan integrisani zdravstveni informacioni sistem koji je omogućavao bilo kom korisniku interneta na planeti da može da pristupi zdravstvenom kartonu bilo kog građanina Srbije i pročita ili čak promeni podatke u zdravstvenom kartonu, zato što su svi korisnici imali istu šifru", priča Petrović za 021.
Novi Zakon o zaštiti podataka o ličnosti uveo je stroga pravila u obradi podataka o zdravstvenom stanju, odnosno preuzeo je pravila iz evropske opšte uredbe o zaštiti podataka o ličnosti. Lekcije iz začetaka zaštite podataka u ličnosti, a i iz perioda korone za građane, Poverenika i državu su neophodnost informisanja o potrebi zaštite podataka, strogo izbegavanje zaštite podataka u ličnosti, posebna obazrivost kada su u pitanju osetljivi podaci i izričito poštovanje Zakona.
Sutra, 28. januara, obeležava se Međunarodni dan zaštite podataka o ličnosti. Pre 15 godina, Savet Evrope odlučio je da pokrene Dan zaštite podataka koji se obeležava svake godine na ovaj datum, na dan kada je Konvencija Saveta Evrope o zaštiti podataka, poznata kao "Konvencija 108", otvorena za potpisivanje. Na ovaj datum, vlade, parlamenti, nacionalna tela za zaštitu podataka i drugi akteri sprovode aktivnosti na podizanju svesti o pravima na zaštitu ličnih podataka i privatnost. One mogu uključivati kampanje koje su namenjene široj javnosti, obrazovne projekte za nastavnike i studente, otvorena vrata u agencijama za zaštitu podataka i konferencije.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studenti u blokadi objavili program skupa na Vidovdan u Kraljevu
19.06.2026.•
0
Studenti u blokadi objavili su na društvenim mrežama program skupa koji će biti održan u Kraljevu na Vidovdan, 28. juna.
Er Srbija mora da ukloni objavu sa podacima bivše zaposlene po nalogu Poverenika
19.06.2026.•
0
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je kompaniji Er Srbija da u roku od osam dana obriše lične podatke bivše zaposlene iz objave na mreži Iks.
Pravnici i civilni sektor: Da vlast nema veze sa "zvučnim topom", sprovela bi temeljnu istragu
19.06.2026.•
8
Da ova vlast nema nikakve veze sa upotrebom zvučnog oružja ili sredstva na protestu 15. marta, ona ne bi radila sve ono što je radila u proteklih 15 meseci, već bi sprovela temeljnu istragu, smatra pravnik Vladica Ilić.
RTS: Kvadratura kruga će i dalje biti deo našeg programa, Stanković podneo zahtev za prestanak radnog odnosa
19.06.2026.•
5
Branko Stanković, autor i voditelj emisije “Kvadratura kruga”, posle višedecenijskog rada u RTS-u, podneo je zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, objavljeno je na sajtu Javnog servisa.
Redakcija N1 dobila još jednu u nizu pretnji
19.06.2026.•
0
Redakcija N1 dobila je u komentaru na portalu još jednu u nizu pretnji, koje stižu gotovo svakodnevno, objavila je danas televizija N1 na svom sajtu.
Evropski pokret u Srbiji sa proevropskim strankama formirao Platformu za evropsku Srbiju
19.06.2026.•
5
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) saopštio je danas da je sa proevropskim strankama i pokretima dogovorio zajedničko delanje u okviru Platforme za evropsku Srbiju.
Koalicija za slobodu medija: VJT saopštenjem o "zvučnom topu" pokrenulo kampanju protiv medija i novinara
19.06.2026.•
3
Koalicija za slobodu medija najoštrije osuđuje "široku i očigledno unapred pripremljenu kampanju targetiranja medija i novinara", koju je, kako je navela, pokrenulo VJT svojim kontroverznim saopštenjem o zvučnom topu.
Kako je Vučić još pre 14 meseci znao za navode o "zvučnom topu" koje danas ispituje tužilaštvo?
19.06.2026.•
22
Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo je od SBPT UKP-a prikupljanje obaveštenja o dokumentaciji plenuma više fakulteta zbog navodnih planova za simulaciju "zvučnog topa" na protestu 15. marta 2025.
Sindikat: Zakon roditelj-negovatelj dodatno opterećuje centre za socijalni rad
19.06.2026.•
0
Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti ocenio je danas da će se značajan deo sprovođenja budućeg Zakona o statusu roditelja-negovatelja biti poveren centrima za socijalni rad.
Dvoje biciklista u Loznici zatečeno sa više od dva promila alkohola
19.06.2026.•
1
Policija je na području Loznice isključila iz saobraćaja dvojicu biciklista koji su imali više od dva promila alkohola u krvi, saopšteno je danas.
Na mejl tužilaštva navodno stigle pretnje Vučiću i Stefanoviću
19.06.2026.•
6
Posebno odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala Višeg javnog tužilaštva (VJT) u Beogradu saopštilo je da su dobili pretnje.
Manojlović: Tužilaštvo po Vučićevom nalogu učestvuje u prikrivanju upotrebe zvučnog topa
19.06.2026.•
4
Lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović ocenio je da Više javno tužilaštvo "po nalogu" predsednika Srbije Aleksandra Vučića učestvuje u "prikrivanju upotrebe zvučnog topa" na studentskom protestu održanom 15. marta.
Đedović Handanović više nije suvlasnica firme u Hrvatskoj nakon pisanja medija
19.06.2026.•
31
Ministarka energetike Srbije Dubravka Đedović Handanović više nije suvlasnica hrvatskog preduzeća Kulturistria, objavljeno je na portalu Sudskog registra Republike Hrvatske.
Veran Matić dao izjavu u tužilaštvu povodom napada
19.06.2026.•
1
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) Veran Matić danas je u Prvom osnovnom javnom tužilaštvu dao izjavu u vezi sa napadom koji je prijavio.
Otpuštanja u Junajted grupi, oglasili se i u kompaniji
19.06.2026.•
21
Vlasnik medija među kojima su N1, Danas, Nova i Radar, ove nedelje je počeo da sprovodi program masovnog otpuštanja u kompaniji United Group RS.
Dačić: Tužilaštvo ogolilo monstruozan plan, laž o zvučnom topu bila uvod u građanski rat
19.06.2026.•
25
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić ocenio je da je saopštenje VJT ogolilo "monstruozan i detaljno osmišljen plan da se putem laži o navodnoj upotrebi zvučnog topa" izazovu "masovna panika i građanski rat u Srbiji".
Studenti o tvrdnjama Tužilaštva i "zvučnom topu": Čija je ovo simulacija?
19.06.2026.•
34
Studenti u blokadi saopštili su da VJT pokušava da skrene pažnju sa ključnih pitanja o događajima od 15. marta 2025. godine, tumačeći ranije bezbednosne analize kao navodni dokaz "simulacije" upotrebe zvučnog topa.
Komentari 1
Zzx
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar