Borkinja i trenerica - zanimanja u ženskom rodu koja su izazvala najviše polemike u Srbiji

Autor: N1

Info

09.06.2021.

09:09 > 11:34

Nedavno usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti izazvalo je veliku pažnju u Srbiji, a kao jedna od mera za "ostvarivanje rodne ravnopravnosti" navedena je upotreba "rodno senzitivnog jezika".

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Zakon propisuje i da su rodno osetljiv jezik dužni da koriste ne samo organi javne vlasti, već i mediji prilikom izveštavanja.

Među zanimanja, zvanja, titule i imenovanja u ženskom rodu koja su podelila Srbiju spadaju i atašeica, biskupica, borkinja, doktorica nauka, dramaturškinja, đakonica, epidemiološkinja/epidemiologica, goničkinja, lovkinja, pešakinja, poslovotkinja, stručnjakinja, sutkinja, taksistkinja, trenerica/trenerka, vatrogaskinja, viteškinja, vodičkinja, vojnikinja i žetelica.

Lingvista i redovni profesor Filološkog fakulteta, Ranko Bugarski, ocenio je da bi Zakon o rodnoj ravnopravnosti trebalo dopuniti pratećim komentarima, sa gramatičkim i stilističkim uputstvima za njegovu primenu.

Bugarski je u autorskom tekstu za list Danas naveo da će, bez toga, taj deo Zakona ostati mrtvo slovo na papiru, ili će u slučaju ozbiljnog pritiska države izazvati opštu pometnju u javnoj komunikaciji bez vidljive koristi.

Gramatička i stilistička uputstva za primenu novousvojenog zakona nisu doneta, ali su još pre dve godine autorke Priručnika za upotrebu rodno osetljivog jezika, Hristina Cvetinčanin Knežević i Jelena Lalatović, ponudile praktične smernice za primenu rodno senzitivnog jezika, uz glosarijum (spisak) zanimanja, zvanja i titula žena.

Autorke su bavile najčešćim argumentima protiv upotrebe rodno osetljivog jezika, poput tvrdnji da nije u duhu srpskog jezika, da ga kvari, da je rogobatan i da "para uši", nazivajući takve navode mitovima i zabludama.

"U korenu svih ovih zabluda se nalaze seksizam i mizoginija - uverenje da je nešto, u našem slučaju neka reč, najčešće imenica koja označava zanimanje, samo zato što nije muškog gramatičkog roda manje vredna, te da ne treba da bude deo jezika", navele su autorke publikacije.

Objašnjavajući da su gramatički nastavci koji se najčešće koriste za imenice ženskog roda, sledeći: -(k)inja (kao u reči saborkinja), -ka (kao u reči bibliotekarka) i -ica (kao u reči načelnica), autorke su navele niz primera građenja imenica koje označavaju zanimanja.

U predgovoru Priručnika predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović navela je da "rodno osetljiv jezik ne podrazumeva samo imenovanje žena koje obavljaju određena zanimanja ili vrše određene javne funkcije, iako je ovaj domen njegove primene naročito važan, već je istovremeno i način da se eliminiše svaki oblik rodno zasnovane diskriminacije".

Opširnije na sajtu N1.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Zakon o rodnoj ravnopravnosti Rodno senzitivan jezik

Komentari 30

Hronološki Najpopularniji

Milana

17.04.2024 • 22:07

Zašto

Zašto je tako prokleto teško prihvatiti novine?
Zašto se lična nesposobnost adaptacije, lična ograničenost na datosti svog razvoja i vaspitanja, projektuje na silovanje jezika?
Po kojoj genijalnoj logici je prihvatljivo da postoji glumica, a ne postoji ženski rod za knjigovođa?! Zato što je neki VEOMA OGRANIČENI um na tome stasao, srastao na zadatom nivou i nonsense svoje jezičke realnosti nije intelektualno sposoban da pojmi?
Ko može da odredi mora ostati isto za buduće naraštaje?
Ko ima potrebu da bogatstvo jezika negira po osnovima sopstvene tuposti, navike, nesposobnosti učenja i iznad svega nedostatka bilo kakve vizije?
Koliko ste ograničeni, vidi se na projekcijama vašeg uma na mogućnost razvoja sopstvenog jezika.

1 1 0
Sonja Jovanović

13.02.2024 • 09:44

Rodna jezička ravnopravnost

Nema potrebe za nasiljem nad jezikom. U našem jeziku već odavno postoje ženski oblici, čak za vrlo visoke funkcie. Npr "vladarka", "predsednica", "šefica", "naučnica","umetnica", "profesorka", "doktorka" itd. A niko se ne buni što nema muškog oblika za neka muška zanimanja. Npr u jednini muški oblik "ovaj vojvoda", ali u množini je vekovima ženski oblik "ove vojvode...

1 1 0
N

23.05.2023 • 06:39

fl

Da li ce se ovo primenjivati i na treci rod?I kako se odnosi na lgbt populaciju promenu pola? Ili smo sad ipak konstatovati da cemo ipak samo dva roda imati za zanimanja? Hocemo li i jezik dalje siriti na putu integracija ?
Kao dipl.filolog nikada nisam osetila da ce promena titule na diplomi u naziv filoloskinja, niti doprineti mojoj struci, niti mi uliti dodatno postovanje niti znanje .. Zapravo, u mnogim jezicima imate imenice muskog i zenskog roda pri tom oznacavajuci oba pola. Malo vise je akcenat na pogresnim mestima u vreme pokusaja integracije.Malo vise na pogresnim mestima i malo na pogresan nacin, zanemarujuci sustinske promene.Kao da je nekon dozvolio dA se tu malo igra sa recima i da je uvodjenje zenskog roda u naziv svake profesije komoenzacija za zakone

4 2 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.