Pozicija Srbije prema krizi u Ukrajini u ovom trenutku je optimalna i nije mogla biti drugačija, smatra istraživač-saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu Miloš Petrović.
On dodaje da se u ukrajinskoj krizi ogleda nedovršenost politike istočnog partnerstva Evropske unije (EU).
Srbija je verbalno, simbolički, politički osudila napad na Ukrajinu i podrivanje principa međunarodnog prava, vodeći se svojim vlastitim razlozima očuvanja teritorijalnog integriteta, dok sa druge strane nema nameru da uvodi sankcije Rusiji, podsetio je Petrović u FoNetovom serijalu Agreman.
U ovom trenutku, dodaje on, to jeste optimalno rešenje, ali dinamika ukrajinske krize će nametati dalje pritiske i teško je prognozirati u kojem pravcu klatno može da ode.
U međunarodnim odnosima, rekao je Petrović, kada je neki akter suočen sa više nepopularnih poteza, radi se "kost-benefit" analiza da bi se videlo gde se manje gubi ili negde dobija.
Kako je ocenio, sankcije EU prema Rusiji do sada su pokazale ograničeno dejstvo, imajući u vidu da su uvedene pre osam godina, ali su nova četiri paketa restriktivnih mera demonstrirala jedinstvo članica Unije.
On postavlja ipak pitanje da li se na vojne aktivnosti može adekvatno odgovoriti spletom ekonomskih, energetskih i sličnih sankcija. Znalo se i pre nego što se ovo dogodilo da vojnog odgovora neće biti, jer su i NATO i EU jasno rekli da neće direktno intervenisati u Ukrajini, što je uticalo na nepovoljnu dinamiku krize, predočio je Petrović.
On podseća na to da se Rusija u proteklih osam godina, kada su prvi put uvedene sankcije, potrudila da imunizuje svoju privredu na spoljne pritiske i donekle se pripremala na ovakav tip odgovora. Nema dobitnika ovih sankcija, dodaje on i tumači da je to iznuđen potez EU, što je strateška manjkavost Unije, jer ona nije akter u domenu tvrde moći.
Ona ima svoje limite i spoznala je svoja ograničenja u bezbednosno-vojnom delovanju, rekao je Petrović, koji predviđa da bi ova kriza mogla biti skretnica u smeru jačanja evropskog bezbednosnog identiteta.
Petrović ovu krizu smatra i rezultatom nedovršene strategije EU za istočnoevropski prostor, podsećajući da je još 2008. godine koncipirana dimenzija Istočnog partnerstva. Ona je koncipirana tako da se ostvari što veći uticaj EU u postsovjetskom prostoru, ali ta ideja je puna manjkavosti i nedovršenosti da ni zemlje kojih se to tiče, Ukrajina, Moldavija i Gruzija, ne znaju konačni ishod tog partnerstva.
To je i posledica nedorečenih odnosa sa Rusijom, ocenio je Petrović i naglasio da je to višeslojna tematika u mirnodopskim okolnostima, a kamoli kada postoji rat u kojem je EU inferiorni igrač.
Petrović upozorava da je situacija otišla predaleko da bi bilo elegantnog izlaza za strane u sukobu i predviđa da, u slučaju postizanja nekog primirja, to ne bi imalo perspektivu dugoročnog mira, jer osnovni razlozi za izbijanje krize nisu rešeni.
Versajska deklaracija lidera EU je odškrinula vrata sa prepoznavanje evropske perspektive Kijeva, navodi on, ali ponavlja da nema vojne pomoći Ukrajini. Na pitanje da li je EU "istekao rok" jer je u kratkom periodu imala dva sukoba na svojoj teritoriji, Petrović je odgovorio da postoji svojevrsni deža vi sa devedesetim godinama.
Kako je ukazao, imamo opravdanje postojanja NATO i EU i njihovog angažovanja, ali samo za države članice ta dva saveza, dok se na zemlje, poput Ukrajine, koliko god imale bliske odnose, to ne odnosi.
Ukrajina je nesrećan primer granica međunarodnih savezništava, zaključio je Petrović.
Svet se nije udubio u problem kad su nas bombardovali. Nikog to nije zapravo zanimalo, mi smo nebitni. Amerika sve diktira i hoce da Evropu uvuce u rat, a oni ce gledati izdaleka. Kad Evroa dovoljno oslabi- sve preuzima Amerika. To im je san, da vladaju svetom. A posle Hitlera su pobili najvise ljudi u svetu.
Ima mnogo kompetentnijih ljudi u Srbiji koji mogu da realno ocene dogadjanja i stavove, od vaseg istrazivaca i njegovog misljenja. Mogli ste da odete i na neku novosadsku pijacu po misljenja, isto bi vam izgledao clanak.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Dron MUP-a je za samo nekoliko sati kontrole na deonici od Nove Varoši do Borove Glave zabeležio 15 preticanja preko pune linije, a slične akcije sprovedene su i u Zaječaru i Kragujevcu.
Član Komisije za reviziju, verifikaciju i kontrolu tačnosti i ažuriranja biračkog spiska Ognjen Rašuo izjavio je FoNetu da je zvaničan broj birača na parlamentarnim izborima blago iznad očekivanog.
Član predsedništva SNS-a Aleksandar Jakšić izneo je tvrdnju da je Dejan Šoškić, profesor Ekonomskog fakulteta, "na bazi falsifikovanih izveštaja izabran za redovnog profesora".
Predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević poručio je večeras, na predizbornom skupu u Novom Pazaru, da je taj grad "prava adresa da se u njemu promoviše lista 'Aleksandar Vučić – ujedinjena Srbija'".
Ministar zdravlja u tehničkom mandatu Zlatibor Lončar je, u predizbornoj debati na N1, okrivio blokade za to što problem sa listama čekanja nije rešen.
U Valjevu je danas održan predizborni skup "Studentske liste – Studenti pobeđuju", na kom su na centralnom gradskom trgu govorili kandidati za poslanike i dvoje studenata.
Nosilac izborne liste "Ivica Dačić - Faktor stabilnosti" Ivica Dačić izjavio je na predizbornom skupu u Beogradu da su se okupili da bi pokazali svoju brojnost i demantovali tvrdnje da je SPS nestao sa političke scene.
Dušan Nikezić, kandidat na listi "Evropska Srbija" izjavio je da "Siniša Mali uporno pokušava da ubedi građane da je bolje ako dugujemo više nego manje".
"Ovi izbori su više od parlamentarnih, oni su na neki način odrednica i rezultati će biti da li hoćemo ili nećemo u Evropsku uniju", ocenio je predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić.
Kamioni na prelazu Batrovci sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju puna četiri sata, a putnička vozila oko 30 minuta, ukazuju podaci granične policije.
Republička izborna komisija (RIK) najavila je da sutra, 12. oktobra, počinje štampanje glasačkih listića za glasanje na izborima za poslanike Skupštine Srbije koji su raspisani za 25. oktobar.
Napad na novinara N1 dok je sa ekipom snimao objekat "osumnjičen" da se "koristi za prijavu adresa fantomskih birača" ponovo je u toku predizborne kampanje aktuelizovao problematiku fantomskih birača.
Komentari 6
Ruza
Goran
Kakve veze imaju antiruski protesti sirom sveta sa zapadnim medijima?
Eno ti na youtube-u gomila video zapisa.
Lacika
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar