Leskovčani se jutros grabili za šećer u prodavnicama, kupovali i po 50 kilograma

Odgovor pcelaru Zoranu. u kosnici postoji plodište i medište. Plodište se ostavlja pcelama za ishranu a medište se vadi ali pčelarima sve malo pa vade sve jer je šeċer 100 din a med 1200 din .Tako da je pitanje šta ustvari kupukemo od pčelara šeċet ili med ??????.

Svako od nas ima različite potrebe, za kafu mi šećer ne treba ali zato sokovi ,dzem i zimnica odnesu 100kg.

Jednom pri kupovini šećera sam pokušao u prodavnici da objasnim ljudima da nema razloga da se mi između sebe raspravljamo, za nešto za šta je kriva država, a ne mi potrošači. U teškim situacijama mali ljudi najpre pokažu koliko su mali. Šta hoću da kažem, šećer se i ove godine troši, kao i prošle i prethodnih. Građani ne shvataju da neko ima potrebu za većim količinama šećera i čim vidi takve gledaju ih sa podozrenjem, kao na crnoberzijance, lopove. Ja npr. pored svog posla se bavim pčelarstvom. Što se tiče meda, godina je bila odlična, ali je nakon toga nastupio sušni period, tako da su veoma jaka društva skoro ostala bez hrane. Tu nema mnogo pameti, moraju se prihranjivati sirupom ili će umreti! Morao sam kako znam i umem da obezbedim oko 150 kg šećera, a imam oko 30 pčelinjih društava. Pitao sam se, šta rade moje kolege pčelari koji imaju preko 200, 500 košnica. Gde ljudi da obezbede tone šećera ili su osuđeni na propast. Ne pravi niko zalihe, svako ima razlog za tolikom kupovinom, a DRŽAVA JE KRIVA ZA NESTAŠICU ŠEĆERA. Da nemam pčela i ja bih kupio kilogram šećera i ne bih mnogo razmišljao.