Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Novinarska udruženja i NVO organizuju skup podrške Zoranu Kesiću u četvrtak u Beogradu
08.09.2026.•
0
Grupa novinarskih udruženja i nevladinih organizacija organizovaće u četvrtak, 10. seotembra u Beogradu "skup podrške" autoru emisije "24 minuta" Zoranu Kesiću.
NALED: Od danas na snazi izmenjeni Zakon o elektronskoj upravi, takse i naknade samo elektronski
08.09.2026.•
6
Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) saopštava da je počela primena Zakona o elektronskoj upravi.
Učenici iz Srbije imaju sve lošije rezultate na PISA testu
08.09.2026.•
12
Učenici iz Srbije su ostvarili lošije rezultate na PISA testiranju 2025. godine u odnosu na prethodne cikluse testiranja.
Pastor: SVM samostalno izlazi na izbore
08.09.2026.•
11
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor izjavio je da je ta stranka spremna za početak izborne kampanje i da će na predstojeće izbore izaći samostalno.
Evropska komisija o mogućim koracima zbog sahrane Ratka Mladića: "Razmatramo"
08.09.2026.•
5
Evropska komisija saopštila je da razmatra moguće naredne korake nakon sahrane Ratka Mladića i učešća predstavnika vlasti, vojske i ministara na tom događaju.
ANEM: Deo od 6.000 dinara preusmerite nezavisnim medija, pokušaj kupovine glasa uložite u slobodu
08.09.2026.•
6
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) pokrenula je Solidarni fond za nezavisne medije, a građane je pozvala da jednokratnu pomoć od 6.000 dinara "ulože u slobodu".
Paunović: Biračko telo SPS je stabilno, nećemo nestati sa političke scene
08.09.2026.•
4
Potpredsednica SPS Snežana Paunović izjavila je da će ta stranka na predstojeće izbore verovatno izaći u koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Srbije sa kojom je nedavno potpisala memorandum o saradnji.
Transparentnost Srbija: Izbori će biti održani u lošijim uslovima nego 2023. godine
08.09.2026.•
5
Izbori, najavljeni za 25. oktobar, biće održani u znatno lošijim uslovima nego 2023. godine i pored toga što je izmenjeno nekoliko zakona od značaja za izbore, ocenila je Transparentnost Srbija.
Pajtić: Opozicija u više kolona neće preći cenzus - dijaboličko kockanje sa našim životima
08.09.2026.•
43
Nijedna od tri opozicione grupacije koje su najavile da će na izbore izaći na odvojenim listama neće proći cenzus, tvrdi profesor Pravnog fakulteta i bivši predsednik Pokrajinske vlade Bojan Pajtić.
Nova uredba za električne bicikle i slična vozila: Ko dobija nalepnicu, a ko mora da plaća registraciju?
08.09.2026.•
17
Vlada Srbije donela je uredbu o posebnim uslovima za identifikaciju i registraciju vozila sa dva točka sa elektromotorom, a koja se odnosi na električne bicikle, električne trotinete i druga slična vozila.
ANKETA: Treba li rektor Đokić da bude na studentskoj listi?
08.09.2026.•
51
Rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić navodno je vetiran na studentskoj listi, iako je u javnosti bio viđen kao potencijalni kandidat za premijera.
Ursula fon der Lajen: Slike sa sahrane Ratka Mladića su bile šokantne
08.09.2026.•
40
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je da su slike sa sahrane Ratka Mladića u Beogradu bile "šokantne".
Drecun: Odluka o raspuštanju Skupštine i raspisivanju izbora verovatno sutra
08.09.2026.•
3
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić verovatno će sutra doneti odluku o raspuštanju Skupštine, na obrazloženi predlog Vlade Srbije, a potom i raspisati vanredne parlamentarne izbore.
U Srbiji aktivno više od 30 požara: Vetar dodatno pravi problem u Deliblatskoj peščari i na Suvoj planini
08.09.2026.•
2
Na teritoriji Srbije aktivno je više od 30 požara na otvorenom prostoru.
Krdo konja luta Nišom: U manje od pet dana dva stradala u naletanju automobila
08.09.2026.•
4
Volonteri iz Niša i veterinar pokušali su sinoć oko 20 časova da spasu konja kog je udario automobil na putu od Niša ka Donjem Međurovu, ali je životinja bila u veoma teškom stanju i morala je da bude eutanazirana.
Objavljena procena koliko je ljudi bilo na sahrani Ratka Mladića
08.09.2026.•
32
Arhiv javnih skupova objavio je procenu koliko je ljudi bilo u ponedeljak, 7. septembra na sahrani Ratka Mladića.
Rusija odobrila sporazum sa Srbijom o saradnji u oblasti svemira
08.09.2026.•
13
Ruska vlada je odobrila nacrt sporazuma sa Srbijom o saradnji u istraživanju i korišćenju svemira u miroljubive svrhe, objavljeno je na zvaničnom sajtu Savezne skupštine Rusije.
Objavljene cene dozvola za ribolov za 2027. godinu
08.09.2026.•
4
Cena godišnje dozvole za rekreativni ribolov za 2027. biće 9.000 dinara, dok će osobe starije od 65 godina i ona sa telesnim oštećenjem od 60-80 odsto, kao i žene ovu dozvolu plaćati 4.500 dinara.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar