Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Šest osoba uhapšeno, osumnjičeni za prevaru u privredi
08.12.2025.•
0
Policija je uhapsila šest osoba osumnjičenih za prevaru u obavljanju privredne delatnosti.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
08.12.2025.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama.
Do sada stiglo 14.000 prijava za legalizaciju objekata po novom zakonu
08.12.2025.•
0
Ministarka građevinarstva Aleksandra Sofronijević rekla je danas popodne da je prvog dana bilo više od 14.000 prijava za legalizovanje objekata na teritoriji Srbije.
FOTO: MUP rukovodio međunarodnom akcijom, zaplenjeno 81 kg kokaina i 110 kg marihune
08.12.2025.•
2
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da je MUP rukovodio međunarodnom akcijom u kojoj je zaplenjeno 81,2 kilograma kokaina i 110 kilograma marihune i uhapšene četiri osobe.
Ministar pravde kaže da ne zna kojoj tužiteljki nije dozvoljen pristup Ćacilendu
08.12.2025.•
0
Ministar pravde Nenad Vujić izjavio je da mu ne bi bilo prihvatljivo da tužilac ne može da obavi uviđaj u šatorskom naselju ispred Skupštine Srbije i pitao kome i kada to nije dozvoljeno.
Smena u BIA: "Više nije dovoljno da budete lojalni, traže se superlojalisti"
08.12.2025.•
4
Vest da je Marko Parezanović smenjen sa mesta načelnika operative u Bezbednosno-informativnoj agenciji mnoge je iznenadila, iako su se prve informacije o tome pojavile još u septembru.
Iz Alimentacionog fonda do sada isplaćeno 5,5 miliona dinara
08.12.2025.•
0
Ministarka za brigu o porodici i demografiju Jelena Žarić Kovačević izjavila je da je do sada iz Alimentacionog fonda isplaćeno oko 5,5 miliona dinara.
Ministarstvo: Škola u koju je stigla preteća poruka reagovala u skladu sa protokolom
08.12.2025.•
0
Ministarstvo prosvete navodi da uprava OŠ "Nadežda Petrović" u Beogradu postupa u skladu sa Protokolom za postupanje u kriznim situacijama, nakon što su učenici pronašli papir na kome je ispisan uznemirujući sadržaj.
Fondacija "Slavko Ćuruvija": U novembru 154 verbalna napada na novinare, prednjače Bakarec i Vučić
08.12.2025.•
0
U Srbiji su u novembru zabeležena 154 verbalna napada političara na kritičke novinare i medije, saopštila je Fondacija "Slavko Ćuruvija".
Srbija se nije uskladila sa tri nove odluke EU povodom Rusije
08.12.2025.•
4
Srbija je jedina zemlja kandidat za članstvo u EU sa Zapadnog Balkana koja se nije uskladila sa dve nove spoljnopolitičke odluke EU o sankcijama Rusiji.
Rezultat pojačane kontrole saobraćaja: Više od 1.250 pijanih vozača, pojas nije koristilo njih skoro 4.000
08.12.2025.•
1
Saobraćajna policija kontrolisala je više od 64.000 vozila i otkrila gotovo 32.950 prekršaja tokom pojačane kontrole saobraćaja koja je sprovedena od 2. do 7. decembra.
Okrugli sto o podzakonskom aktu koji se definiše korišćenja parking mesta za osobe sa invaliditetom
08.12.2025.•
0
Okrugli sto posvećen izradi podzakonskog akta koji bi precizno definisao korišćenje žuto obeleženih parking mesta namenjenih osobama sa invaliditetom održan je u Somboru.
Za mart odloženo suđenje studentima uhapšenim nakon Vidovdanskog protesta
08.12.2025.•
1
Suđenje grupi od devetoro studenata, optuženih za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja, odloženo je za 2. mart 2026. pošto se na ročištu pred Višim sudom dvoje optuženih nije pojavilo iz zdravstvenih razloga.
Đedović Handanović: 51 naselje nema alternativu NIS-ovim pumpama, učinili smo sve što su Rusi tražili
08.12.2025.•
11
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je, posle sastanka timova za energetsku stabilnost sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da će država učiniti sve da obezbedi snabdevenost naftnim derivatima.
Vučić nakon sastanka sa timom za energetsku stabilnost: "Građani da ne brinu, preduzeti svi nužni koraci"
08.12.2025.•
14
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje, a posle sastanka je naveo da je razgovarano o svim ključnim pitanjima u vezi sa energetskom stabilnošću.
Tri firme EPS-a imaju fiktivno sedište na Kosovu i milionske dugove: Šta zapravo rade?
08.12.2025.•
15
Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu - Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet - dužna su više od pola milijarde evra.
Službeni glasnik menja status: Iz javnog preduzeća prelazi u DOO
08.12.2025.•
3
Vlada Srbije donela je Odluku o promeni pravne forme Javnog preduzeća Službeni glasnik po kojoj ono postaje društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o).
Ispunjena kvota za zapošljavanje u Nemačkoj radnika iz Srbije i drugih država Zapadnog Balkana
08.12.2025.•
0
Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Izmenjena uredba o energetski ugroženom kupcu: Prag povećan na 31.000 dinara
08.12.2025.•
0
Vlada Srbije izmenila je Uredbu o energetski ugroženom kupcu pa sada pravo na taj status stiču penzioneri sa penzijama do visine do 31.092,11 dinara.
Advokat Tešić: Vlast želi da ugasi TOK da se ministrima ne bi sudilo za nadstrešnicu i Generalštab
08.12.2025.•
3
Vlast pokušava da prenese zakonitu nadležnost sa Tužilaštva za organizovani kriminal na Više javno tužilaštvo u Beogradu, koj je "ne samo partijsko, nego lično tužilaštvo predsednika Republike".
Dragan Đilas izgubio tužbu protiv Pištaljke: Tražio od portala da ukloni delove teksta i njegovu sliku
08.12.2025.•
3
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izgubio je spor po tužbi protiv Pištaljke i njenog glavnog i odgovornog urednika Vladimira Radomirovića.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar