Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Tužilaštvo proverava sumnje u nepravilnosti u Vranju: Vreća sa izbornim materijalom biće otvorena pred GIK-om
24.10.2026.•
1
Tužilaštvo u Vranju naložilo je da se vreća sa izbornim materijalom iz Gornjeg Žapskog otvori pred članovima GIK-a zbog sumnje da je ranije otvarana.
RGZ: Stiglo 2,7 miliona prijava za upis bespravnih objekata
24.10.2026.•
0
Republički geodetski zavod (RGZ) primio je 2,7 miliona prijava za upis bespravnih objekata u okviru zakona "Svoj na svome", od čega je oko 200.000 podneto u naknadnom roku.
Posmatrači iz Mađarske: Iskustvo nam govori da su moguće nepravilnosti na dan izbora u Srbiji
24.10.2026.•
2
U Srbiji za sada nisu primećene nepravilnosti oko sutrašnjih izbora, ali one bi mogle da nastanu na dan izbora, izjavio je za agenciju Beta Aron Timar iz mađarske organizacije civilnog društva "Akcijska grupa DE".
AKB: Očekuju se hapšenja za izbore, pisarnica Višeg suda u Beogradu radiće van radnog vremena
24.10.2026.•
0
Advokatska komora Beograda (AKB) saopštila je da se od jutros svi predmeti i podnesci iz nadležnosti Odeljenja za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu primaju preko sudske pisarnice.
Ističe rok za prijavu nelegalnih objekata: Građani imaju još danas vremena
24.10.2026.•
7
Vlasnici nelegalnih objekata u Srbiji koji iz opravdanih razloga nisu podneli prijavu u zakonskom roku, u okviru programa "Svoj na svome", mogu to da učine još danas, 24. oktobra, do ponoći.
NUNS tražio od GIK-a u Vranju da novinarima omogući praćenje rada te komisije
24.10.2026.•
0
Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS) zatražilo je danas od Gradske izborne komisije (GIK) u Vranju da novinarima omogući praćenje njenog rada.
EPS: RHE "Bistrica" ulazi u intenzivniju fazu realizacije, građevinska dozvola sledeće godine
24.10.2026.•
0
Preduzeće "Elektroprivreda Srbije" (EPS) saopštilo je da je veliki deo projektne dokumentacije za reverzibilnu hidroelektranu (RHE) "Bistrica" već urađen i da su pribavljene brojne saglasnosti i dozvole.
NIS uputio zahtev OFAK-u za novu licencu pošto ističe 30. oktobra
24.10.2026.•
1
Kompanija NIS podnela je Ministarstvu finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence kojom se omogućava nastavak nesmetanog obavljanja operativnih aktivnosti i posle isteka važeće licence 30. oktobra.
Matić: Šta god da se dogodi u nedelju, položaj novinara biće težak
24.10.2026.•
0
Predsednik Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM) ocenio je da će, šta god da se dogodi u nedelju na vanrednim parlamentarnim izborima, položaj novinara i medija biti veoma težak.
Koalicija za slobodu medija: Zloupotreba REM-a pred izbore, traži se reakcija tužilaštva
24.10.2026.•
4
Grupa medijskih udruženja okupljenih u Koaliciju za slobodu medija osudila je danas zloupotrebu Regulatornog tela za elektronske medije (REM) pre izbora.
Zaključen poseban birački spisak za izbore za savete nacionalnih manjina
24.10.2026.•
0
Ministar za ljudska i manjinska prava u tehničkom mandatu Demo Beriša doneo je Rešenje o zaključenju posebnog biračkog spiska nacionalnih manjina za izbore za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina.
Ne zaboravite da pomerite kazaljke: Noćas se vraćamo na zimsko računanje vremena
24.10.2026.•
10
Letnje računanje vremena završava se u nedelju, 25. oktobra, u tri sata posle ponoći, kada počinje zimsko računanje vremena, najavila je Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva privrede.
Mijačić: Nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine
24.10.2026.•
0
Koordinator Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji (EU) za Poglavlje 35 Dragiša Mijačić ocenio je da nije realno da Kosovo dobije status kandidata za EU ove godine.
Porodilišta u Srbiji: "Ulaganje ne sme da se završi na renoviranju zidova"
24.10.2026.•
7
Klinički centar Srbije potvrdio je da se plafon obrušio u jednoj prostoriji na Klinici za ginekologiju i akušerstvo (GAK) u Višegradskoj, gde je u toku rekonstrukcija.
.jpg "Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu")
Čolović o pravilima u nedelju: Kada stižu prvi izborni rezultati i šta je zabranjeno na biračkom mestu
24.10.2026.•
12
Vanredni parlamentarni izbori održavaju se u nedelju. Biračka mesta se otvaraju u 7, glasanje traje do 20 časova, do kada traje i izborna tišina.
SPC: Deo Časnog krsta, dar kneza Lazara, uskoro stiže u Srbiju
23.10.2026.•
17
Deo Časnog krsta Gospodnjeg, dar kneza Lazara manastiru Vatoped na Svetoj Gori, uskoro bi trebalo da stigne u Srbiju, saopštila je večeras Srpska pravoslavna crkva (SPC).
RIK proglasio još dve liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, rok ističe u ponoć
23.10.2026.•
1
Republička izborna komisija (RIK) proglasila je večeras još dve izborne liste za izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina koji će biti održani 8. novembra.
Na izborima u nedelju 15.539 domaćih i 637 stranih posmatrača: Najviše iz Kreni-Promeni
23.10.2026.•
4
Na vanrednim parlamentarnim izborima u nedelju, 25. oktobra, biće ukupno 16.176 posmatrača, navodi se u ukupnoj statistici objavljenoj na sajtu Republičke izborne komisije (RIK).
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar