Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kad će izbori: Vučić se igra datumima
24.04.2026.•
20
Vlast i dalje ne želi da otkrije kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori u Srbiji, a zajedno sa njima možda i predsednički.
Najavljeno dodatnih 300 miliona evra garancije za stambene kredite za mlade
24.04.2026.•
2
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će Vladi Srbije predložiti povećanje garantnih sredstava za stambene kredite mladima za ovu godinu za dodatnih 300 miliona evra.
Venecijanska komisija se oglasila o Mrdićevim zakonima: Niz zamerki i preporuka
24.04.2026.•
12
Venecijanska komisija objavila je mišljenje o "Mrdićevim zakonima" u kojim je izrazila žaljenje zbog izostanka javne rasprave i ukazala na niz ozbiljnih nedostataka.
Organizacije srpske dijaspore uputile zahtev da EU zamrzne sredstva namenjena Beogradu
24.04.2026.•
6
Organizacije srpske dijaspore uputile su zahtev Evropskoj komisiji da se sredstva namenjena Beogradu zamrznu, jer vlast u Srbiji više ne ispunjava osnovne demokratske standarde.
Sindikat sudske vlasti: Izbor 58 sudija praćen nepotizmom i sumnjama u trgovinu uticajem
24.04.2026.•
1
Sindikat sudske vlasti saopštio je da je izbor 58 novih sudija neustavan, praćen nepotizmom i sumnjama u trgovinu uticajem.
Veljanovski: Novo rukovodstvo RTS želi da demonstrira moć koja proizilazi iz podrške vlasti
24.04.2026.•
3
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski kaže da "novo rukovodstvo RTS-a želi da demonstrira moć koja proizilazi iz podrške vlasti i da pred gledaoce stavi lica poznata po lojalnosti režimu".
Gašić: Vojska spremna za uvođenje vojnog roka, naravno kad nadležna predmetna institucija to proceni
24.04.2026.•
4
Ministar odbrane Bratislav Gašić izjavio je danas da je Vojska Srbije spremna za uvođenje obaveznog vojnog roka.
Deset godina od rušenja u Savamali, a tužilaštvo još nije ni kvalifikovalo to delo
24.04.2026.•
6
Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu navelo je da ne može da se izjasni kada bi mogla da nastupi zastarelost predmeta za rušenje objekata u Hercegovačkoj i da se za odgovore na sva pitanja treba obratiti policiji.
AMSS: Povoljni uslovi za vožnju, umeren intenzitet saobraćaja van gradova
24.04.2026.•
0
Zbog pretežno sunčanog vremena i suvih kolovoza, uslovi za vožnju su uglavnom povoljni na većini puteva, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Selaković proglasio Leskovac prestonicom kulture Srbije
23.04.2026.•
3
Ministar kulture Nikola Selaković proglasio je večeras Grad Leskovac i zvanično za Nacionalnu prestonicu kulture Srbije za 2026. godinu.
"Grm od korena, Srbija od Takova": Studenti obeležili godišnjicu ustanka
23.04.2026.•
3
Grupa studenata sa više univerziteta u Srbiji, koja je popodne marširala 11 kilometara od Gornjeg Milanovca do Takova, završila je današnji skup kojim su obeležili godišnjicu Drugog srpskog ustanka.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - da vidimo šta znate
23.04.2026.•
17
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Pogled sa vrha, mrak u temeljima: Otvoren vidikovac na Kuli, a slučaj Savamala i dalje bez pravde
23.04.2026.•
20
Od danas je zvanično otvoren vidikovac na Kuli Beograd, sa kog se pruža pogled na prestonicu sa 168 metara visine.
Kamioni na graničnim prelazima čekaju do pet sati
23.04.2026.•
0
Auto-moto savez Srbije (AMSS) je večeras saopštio da automoobili na graničnim prelazima prolaze bez zadržavanja do kamioni čekaju od dva sata do pet sati.
Ministarstvo kulture osudilo vandalizovanje Srpske pravoslavne crkve u Zagrebu
23.04.2026.•
0
Ministarstvo kulture Srbije osudilo je oštećenje Sabornog hrama Srpske pravoslavne crkve (SPC) u centru Zagreba i pozdravilo reakciju policije koja je privela osumnjičenog, rekao je danas ministar Nikola Selaković.
.jpg "Međak o mogućem blokiranju novca iz EU: Vlast neće sprovesti reforme, to bi joj ugrozilo opstanak")
Međak o mogućem blokiranju novca iz EU: Vlast neće sprovesti reforme, to bi joj ugrozilo opstanak
23.04.2026.•
6
Moguća blokada sredstava iz Plana rasta, prema oceni potpredsednika EP u Srbiji Vladimira Međaka, neće naterati vlast u Srbiji da ispuni kriterijume na koje se sama obavezala u procesu evropskih integracija.
Pronađena ručna bomba u kući kod Crne Trave
23.04.2026.•
0
Policija je u Leskovcu uhapsila D. M. od 47 godina sa područja opštine Crna Trava kod kojeg je nakon pretresa pronašla bombu.
Lažno se predstavljao kao hirurg i obećavao operacije: Obmanuo Beograđane za više od 100.000 evra
23.04.2026.•
6
Policija u Beogradu uhapsila je četrdesetdvogodišnjeg državljanina Severne Makedonije A. K. zbog prevare.
Mogu li Srbija i Mađarska da zadrže dobre odnose posle Orbana?
23.04.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa Peterom Mađarom i čestitao mu na izbornoj pobedi, navodeći da su imali "važan i dobar razgovor".
Koja izlaznost je "opasna" po vlast: "Ma kakvih 65, očekuje se preko 70 odsto"
23.04.2026.•
22
Politikolog Aleksandar Ivković kaže da smo na lokalnim izborama videli da je veća izlaznost dovela do boljeg rezultata opozicionih lista.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar