Curenje informacija iz institucija: Niko nije bezbedan
Ukoliko se primena biometrijskog nadzora u potpunosti ne zabrani, pre nego što se instalira infrasturktura, biće veoma teško sprečiti posledice.
Takođe, niko nije zaštićen od curenja informacija iz institucija, jer nadležni ne reaguju čak ni kada se vaša fotografija iz lične karte nađe na naslovnoj strani gde ste označeni kao član kriminalnog klana. Ovo su bile ključne teme prvog dana u okviru "Nedelje privatnosti" koju organizuje organizacija Partneri Srbija.
Prošle godine u Srbiji je bilo nekoliko ozbiljnih inicijativa i zakonodavnih procesa koji su povod da razgovaramo o zaštiti prava na privatnost, kaže izvršna direktorka Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović.
"Počela je primena Zakona o socijalnoj karti koji predviđa da algoritam obrađuje oko 140 različitih vrsta podataka o građanima i pravi procenu da li su oni mogu da budu kroisnici socijalne pomoći. Već u prvih šest meseci je oko 20.000 ljudi isključeno iz socijalne pomoći bez bilo kakve transparetnosti kako taj algoritam izgleda, kakva je njegova logika", kaže Toskić Cvetinović.
Ona navodi i da je drugi put pokušano da se kroz Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima predvidi pravni osnov za biometrijski nadzor, kao i da je bilo nekoliko hakerskih napada koji su potencijalno ugrozili podatke građana.
"Uz sve to, nastavljena je i praksa zloupotrebe ličnih podataka od strane medija zarad profita", kaže Toskić Cvetinović.
Dodaje da bi u narednom periodu posebnu pažnju trebalo posvetiti obradi podataka od strane javnog sektora, kroz različite vrste elektronskih usluga koje se razvijaju i primene veštačke inteligencije.
Takođe, treba raditi na zaštiti privatnosti najosetljivijih grupa na kojima se, i u Srbiji i globalno, testiraju modeli obrade podataka i praćenja.
Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica
Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su prvog panela "Video nadzor i upotreba sistema za prepoznavanje lica - evropska perspektiva".
Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska.
"Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali", kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.
Pre skoro dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor.
"Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice", kaže Rodeli.
Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.
Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.
Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea.
"Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave", kaže on.
Međutim kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno. On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.
Pokretači i infrastruktura curenja podataka u medije
Podaci najčešće cure iz policije, a neretko završe i na naslovnim stranama tabloida. Međutim, nadležni ne reaguju na kršenje privatnosti u medijima pa tako pojedine redakcije neprestano dobijaju informacije iz insitucija.
Igor Vukotić, žrtva povrede privatnosti kome je u dnevnim novinama "Blic" objavljena fotografija u okviru šeme škaljarskog klana objašnjava da su posledice toga osetitli i on i njegova porodica.
"Prvo je usledio je šok kada su mi javili da kupim novine. Video sam da nije fotografija sa Fejsbuka, već biometrijska fotografija u boji", kaže Vukotić.
Dodaje da ispravka nikada nije objavljena, a da je od "Blica" dobio odštetu od 200.000 dinara, kao i da trenutno vodi tužbu protiv N.N. lica iako je dobio informacije da je to osoba iz Bezbednosno-informativne agencije (BIA). Vukotić kaže da nije naišao na razumevanje državnih insitucija, a da se objavljivanje fotografije nastavilo i nakon više meseci.
"Kada sam došao da prijavim policiji, tu je tužilac rekao da tu nema ništa za njih. Svaki put sam tražio da mi napišu potvrdu da sam bezbedan", kaže Vukotić.
Ovakvu vrstu potvrde nikada nije dobio, a kaže da od kada je fotografija objavljena ima i zdravstvene probleme. Jedina institucija koja je odgovorila na upit Vukotića bio je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti i pristup informacijama od javnog značaja.
"Poverenik je sproveo inspekcijih nadzor nad Ministarstvo unutrašnjih poslova i podeo krivičnu prijavu. Trenutno je sve na tužilaštvu koje treba da uradi svoj deo posla", kaže šef odseka u Sektoru za nadzor and zaštitom podataka o ličnosti iz institucije Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Ivan Trišović.
On dodaje i da curenje informacija iz instituvija vrlo teško dokazati, ali i da treba vagati kada je u pitanju ograničavanje medijskih sloboda.
"Vrlo je diskutablino na neki način ograničavati medije. U slučaju Vukotića je jasno šta se desilo, ali inače treba vagati, da li je nešto otkriveno u svrhe istraživanja", ističe Trišović.
Pročitaj još
Na pitanje iz kojih insitucija informacije najčešće cure, Jelena Kleut sa Filozofskog fakulteta iz Novog Sada, koja je učestvovala u nekoliko istraživanja koje se bave ovom problematikom kaže da se čini da su najčešće u pitanju policija ili BIA.
"Postoje ozilbjne indicije da neke redakcije imaju svoje ljude u poliicji koji im dostavljaju čim je nešto zanimljivo", kaže Kleut.
Dodaje da postoje i ozbiljni problemi sa centrima za socijalni rad.
"Imali smo nekoliko delikatnih slučajeva koji su se ticali dece, gde oni nisu radili dovoljno da zaštite svoje korisnike, decu ili majke", napominje ona.
"Javni interes mora da bude ispred i medijskoj intesa ili bilo kog klika", ističe novinarka Jelena Zorić.
Ona daje primer istraživanja koje je objavila, a koje se bavi lažnim dijagnozama psihijatra.
"Po cenu toga da niko ne poveruje, nismo imenovali nijednog pacijneta koji je bio ugrožen. Davali smo im nadimke. Nismo pokazali dokumentaciju i čitaoci su morali da nam veruju na reč", kaže Zorić.
Ona zaključuje da curenje informacija ne bi sprečile toliko represivne mere koliko veća transparentnost i komunikacija sa policijom i tužilaštvom.
"Curenje informacija ubedljivo najviše opada sa transparetnošću, a to u Srbiji nažalost nemamo jer imamo hermetički zatvorene institucije", kaže Zorić.
"Nedelja privatnosti" se organizuje povodom obeležavanja Međunarodnog dana zaštite podataka o ličnosti i traje do 26. januara.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Picula i evroparlamentarci pogledali izložbu o Jasenovcu: EU utemeljena na antifašizmu
23.01.2026.•
5
Evroparlamentarci su stigli u Beograd, a prošetali su centralnim holom u Skupštini i pogledali izložbu o Jasenovcu.
Brnabić: Misija EP ne predstavlja evropske vrednosti, meša se u unutrašnja pitanja Srbije
23.01.2026.•
9
Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenila je da misija Evropskog parlamenta (EP) koja boravi u Beogradu "ne predstavlja duh Evropskog parlamenta, niti predstavlja evropske vrednosti".
Blagajnica specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti uhapšena zbog pronevere: Pribavila skoro 4 miliona
23.01.2026.•
1
Blagajnica Specijalne bolnice za psihijatrijske bolesti "Gornja Toponica" uhapšena je zbog sumnje na proneveru.
Akademski plenum traži zaustavljanje mera Prištine: "Vodi ka gašenju Univerziteta"
23.01.2026.•
4
"Akademski plenum" traži hitno zaustavljanje mera koje sprovode institucije u Prištini. Kako ocenjuju, ove mere vode ka faktičkom gašenju Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici.
Devojka ubodena na Voždovcu, traga se za napadačem
23.01.2026.•
0
Dvadesettrogodišnja devojka sa ubodnim ranama zbrinuta je jutros u Urgentnom centru u Beogradu, a rad policije je u toku, nezvanično saznaje agencija Beta.
Delegacija Evropskog parlamenta u Beogradu: Više sastanaka, u fokusu reforme i polarizacija
23.01.2026.•
7
Delegacija evroposlanika razgovaraće danas u Beogradu sa različitim društvenim akterima o aktivnostima u procesu pristupanja Evropskoj uniji (EU).
Kleut: Treba govoriti o lustraciji i na univerzitetu
23.01.2026.•
14
Profesorka Jelena Kleut rekla je da bi se, kada dođe do promene vlasti, trebalo razmišljati i o odgovornosti u kontekstu univerziteta.
Muškarac iz Kraljeva uhapšen jer je primoravao svoju decu da prose
23.01.2026.•
2
Tridesetdevetogodišnji muškarac iz Kraljeva uhapšen je zbog sumnje da je svoje troje dece primoravao da prose po raznim lokacijama u gradu.
Ugovor iz Davosa predviđa da bi Srbija mogla da kupi 25 letećih taksija: To bi koštalo oko 125 miliona evra
22.01.2026.•
64
Sporazum koji je Srbija potpisala sa kompanijom Archer Aviation u sredu u Davosu predviđa da ta kompanija sa svojim prototipom letećeg taksija bude predstavljena na izložbi Ekspo 2027 u Beogradu, piše Biznis.rs.
U stanu pronađeno osam bombi, dve puške...
22.01.2026.•
1
Beogradska policija uhapsila je D.Č. (50) zbog oružja koje su našli u njegovom stanu na Paliluli.
Hidrološka situacija stabilizovana
22.01.2026.•
1
Hidrološka situacija u Srbiji je stabilizovana i ukinute su sve mere odbrane od poplava, a u ovom trenutku ne postoji upozorenje od pojave leda na rekama, rečeno je na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije.
Tim Tonina Picule demantuje da je delegacija tražila da ne prolazi pored izložbe o Jasenovcu
22.01.2026.•
19
Izjave da su pojedini evroparlamentarci tražili da ne prolaze pored izložbe o Jasenovcu u holu Skupštine Srbije "predstavljaju manipulacije s ciljem da se diskredituje misija EP", rekla je asistentkinja Tonina Picule.
Vlada Srbije: Naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije kao i u 2025.
22.01.2026.•
2
Vlada Srbije usvojila je danas Uredbu o posebnoj naknadi za podsticaj povlašćenih proizvođača električne energije u 2026. godini koja će iznositi kao i u prethodnoj godini.
Pet kandidata za generalnog direktora RTS-a
22.01.2026.•
5
Na konkurs za generalnog direktora Radio televizije Srbije (RTS) stiglo je deset prijava od kojih je Upravni odbor danas prihvatio njih pet uz konstataciju da ispunjavaju uslove.
Visoki savet tužilaštva zatražio od skupštine da se povuku izmene zakona o tužilaštvu
22.01.2026.•
6
Visoki savet tužilaštva (VST) poslao je Narodnoj skupštini mišljenje većine svojih članova i zatražio da se iz procedure povuku predlozi izmena sistemskih zakona kojima se uređuje rad javnog tužilaštva.
Vladan Petrov novi predsednik Ustavnog suda: Pruža podršku Vučiću
22.01.2026.•
44
Profesor Pravnog fakulteta i sudija Ustavnog suda Vladan Petrov izabran je za predsednika Ustavnog suda.
Baka Prase "manifestuje" kandidaturu za gradonačelnika Beograda
22.01.2026.•
19
Kada se 2028. godine, po redovnom terminu, ili ranije, budu održavali lokalni izbori u glavnom gradu, među kandidatima za gradonačelnika mogao bi da se nađe i jutjuber Bogdan Ilić, poznat kao Baka Prase.
Stručnjaci o usporavanju vozova na pruzi Beograd-Subotica: "Priče za malu decu"
22.01.2026.•
15
Na nedavno otvorenoj pruzi na relaciji Beograd-Subotica ovih dana vozovi idu usporeno.
Za "rafale" plaćeno još 200 miliona evra: Vučić, Mali, Gašić prećutali isplatu
22.01.2026.•
13
Iako je još u aprilu isplatila drugi avans od 15 odsto i time izmirila obavezu, država je francuskoj kompaniji Daso za 12 borbenih aviona pred kraj 2025. iskeširala dodatnih 204,6 miliona evra.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar