Obavezujući dogovor bez potpisa: Pet važnih činjenica o ishodu sastanka u Ohridu
Dogovor bez potpisa - to je ishod maratonskog sastanka u Ohridu, koji je trajao 12 sati.
Lideri Srbije i Kosova Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti postigli su, uz posredstvo Evropske unije (EU) i podršku Sjedinjenih Država, dogovor o primeni Sporazuma o normalizaciji odnosa, piše Radio slobodna Evropa.
Njih dvojica su prethodno krajem februara u Briselu prihvatili evropski predlog za normalizaciju odnosa.
Oči javnosti bile su usmerene na olovku u ruci predsednika Srbije, a izjave na značaj dogovora u kontekstu evropske perspektive obe zemlje.
Šta je dogovoreno?
U Ohridu je dogovoren Aneks o primeni Sporazuma o putu normalizacije odnosa između Kosova i Srbije.
Takođe je dogovoreno da ovi dokumenti postanu sastavni delovi procesa pridruživanja Srbije i Kosova Evropskoj uniji.
Srbija i Kosovo od 2011. godine vode dijalog o normalizaciji svojih odnosa, uz posredstvo EU. Kosovo je 2008. proglasilo nezavisnost koju Srbija odbija da prihvati.
Obaveze iz novih dokumenata biće uvrštene u Poglavlje 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije EU. Poglavljem 35 se i do sada pratilo u kojoj meri Srbija sprovodi postignute dogovore u dijalogu sa Kosovom.
Strane su se saglasile i da hitno prihvate Deklaraciju o nestalim licima, kako je dogovoreno u okviru dijaloga uz posredovanje EU.
Kosovo se obavezalo da započne obezbeđivanje odgovarajućeg nivoa samoupravljanja za srpsku zajednicu na Kosovu, u skladu sa prethodnim sporazumima iz dijaloga.
Sporazumima Srbije i Kosova iz 2013. i 2015. godine dogovoreno je formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.
Dve strane su se dogovorile i da u roku od 30 dana uspostave Zajednički odbor za praćenje, kojim predsedava EU. Ovaj odbor nadgledaće sprovođenje odredbi.
Aneks dogovoren u Ohridu predviđa i organizovanje donatorske konferencije u roku od 150 dana kako bi se uspostavio investicioni i finansijski paket pomoći za Kosovo i Srbiju.
Na kraju, Srbija i Kosovo su se složili da neće blokirati primenu nijednog člana.
Šta nije dogovoreno?
Potpisi lidera nisu stavljeni u Ohridu na Aneks za implementaciju evropskog predloga, kao što prethodno u Briselu nisu ni na Sporazum o normalizaciji odnosa.
U Ohridu takođe nije razgovarano, kako je preneo predsednik Srbije Aleksandar Vučić, o izborima u četiri opštine na severu Kosova u kojima živi većinsko srpsko stanovništvo, piše Radio Slobodna Evropa.
"Ako se krene u dobrom smeru sa ovim, onda sledi povratak u institucije", poručio je Vučić.
Predstavnici Srba izašli su iz kosovskih institucija početkom novembra prošle godine zbog odluke Vlade Kosova o preregistraciji automobila.
Iako je kasnije to pitanje rešeno u dijalogu Srbije i Kosova, kosovski Srbi se nisu vratili u institucije insistirajući na formiranju Zajednice opština sa srpskom većinom.
Zašto nije bilo potpisivanja?
Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj rekao je da su evropski predstavnici prvobitno predložili ambiciozniji i detaljniji predlog Aneksa, ali da strane nisu uspele da postignu dogovor o tom predlogu.
Kako je objasnio, Kosovo nije bilo dovoljno fleksibilno, a Srbija nije želela da potpiše sporazum i pored spremnosti da ga sprovodi.
Dan nakon Ohrida, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je na konferenciji za medije da nije potpisao nijedan dokument "zato što je Srbija međunarodno priznata država, a Kosovo nije", te da međunarodno pravni sporazum ne može da se napravi.
Na drugoj strani, premijer Kosova Aljbin Kurti naveo je da je sada na EU da pronađe mehanizam da Aneks sporazuma bude pravno primenljiv.
Prema objašnjenju evropskog šefa diplomatije Žozepa Borelja, Aneks i sporazum se smatraju usvojenim kroz njegovo saopštenje koje će biti objavljeno.
Nekadašnji diplomata Ivan Vujačić komentarišući to što u Ohridu nije bilo potpisa, ocenio je za RSE da svako treba da "zadovolji svoja biračka tela".
"Kao što EU treba da zadovolji svoj kredibilitet, a pri tome da se stvari ne poremete toliko da bi došlo do sloma tih pregovora", naveo je.
Vujačić misli da je ipak teško da nešto ugrozi postignuti dogovor.
"Ne verujem da išta sem nekog ozbiljnog potencijalnog malog konflikta dole (na Kosovu) može ovo da izbaci iz tračnica. Ako neko bude bio identifikovan kao krivac za to platiće neki ceh", dodao je.
Šta dogovor znači za evropske integracije?
Upravo je evropska budućnost ono što je najvažniji rezultat razgovora u Ohridu za američkog ambasadora u Srbiji Kristofera Hila.
"Srbija je prihvatila svoju evropsku budućnost i jasan plan kako da do nje stigne – odluka za koju su bili potrebni mudrost, integritet i hrabrost", napisao je Hil na Tviteru.
On je dodao da ostaje još mnogo posla i da će Sjedinjene Države biti uz Srbiju na svakom koraku.
Dogovor u Ohridu je za nekadašnjeg ambasadora Srbije u SAD Ivana Vujačića samo preduslov da bi se o evropskim integracijama dalje razgovaralo.
"Imajući u vidu da smo čuli da su postojale pretnje o zaustavljanju integracija i odnosa sa Kosovom i Srbijom, ovo je više preduslov da bi integracije uopšte nekako išle", ocenio je za RSE Vujačić.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u januaru obavestio javnost da su mu zapadne diplomate saopštile da će evropske integracije i investicije biti zaustavljene ukoliko ne prihvati evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Srbija je postala kandidat za članstvo u EU u aprilu 2013, dok je Kosovo u decembru prošle godine apliciralo za članstvo.
Upitan da li se nešto menja u pregovorima sa EU, Vujačić je odgovorio da se menja utoliko što evropski plan postaje deo Poglavlja 35.
Dragan Đukanović, predsednik nevladinog beogradskog Centra za spoljnu politiku ocenio je za RSE da će sada naglasak biti stavljen na monitoring sprovođenja delova sporazuma.
"Mislim da se suštinski ništa ne menja imajući u vidu da ovo nije završni sveobuhvatni pravno obavezujući sporazum", naveo je Đukanović.
Na kraju dijaloga o normalizaciji odnosa Srbija i Kosovo treba da potpišu pravno obavezujući sporazum.
Šta dogovor znači za odnose Srbije sa Rusijom?
Sagovornici RSE dogovor u Ohridu ne vide kao korak u otklonu Srbije od Rusije.
"Jedini pravi otklon Srbije od Rusije bi bio uvođenje nekih, makar simboličkih sankcija protiv pojedinaca", naveo je nekadašnji diplomata Ivan Vujačić.
Evropski i američki pregovarači su poslednjih meseci intenzivirali napore da se dođe do dogovora između Srbije i Kosova zbog ruske agresije na susednu Ukrajinu.
Rusija, koja je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ne priznaje Kosovo kao državu. Takođe su ruski zvaničnici kritikovali evropski predlog za normalizaciju odnosa Srbije i Kosova.
Prihvatanje evropskog predloga za Vujačića nije otklon od Rusije nego prihvatanje neminovnosti da se pod okriljem EU, uz podršku SAD, dođe do nekog tipa pravno obavezujućeg sporazuma.
Srbija je uz Tursku jedina zemlja kandidat za članstvo u EU koja se nije pridružila sankcijama Rusiji zbog agresije na Ukrajinu.
Zvaničnici EU i SAD su u više navrata uputili pozive Srbiji da se pridruži tim sankcijama.
Uz ocenu da je prerano za konstataciju da se Srbija udaljava od Rusije, Dragan Đukanović je dodao i da treba videti kako će se EU pozicionirati u vezi sa tim što Srbija još uvek nije uvela restriktivne mere Rusiji.
Zbog toga što nije uvela sankcije Rusiji, Srbija duže od godinu dana nije otvorila nijedan klaster u pregovorima o pridruživanju sa EU.
Pročitaj još
Šta je sledeći korak?
Šef evropske diplomatije Žozep Borelj u ponedeljak, 20. marta obaveštava ministre spoljnih poslova EU o ishodu razgovora u Ohridu. On će to učiniti uoči Samita EU koji se održava 23. i 24. marta.
U dogovoru postignutom u Ohridu osim rokova za održavanje donatorske konferencije i formiranje monitoring komisije, nisu predviđeni drugi rokovi za ispunjavanje obaveza.
Dan nakon sastanka u Ohridu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da misli da je dobro što nisu postavljeni rokovi.
"Nema rokova, ali neće da nam otvaraju mnogo klastera i poglavlja", rekao je Vučić.
Međutim, specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je tokom posete Beogradu 16. marta da se nada da će sporazum o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine biti postignut tokom ove godine.
"Ja bih želeo da se to ostvari ove kalendarske godine i mislim da je to potpuno moguće", rekao je Eskobar u Ambasadi SAD u Beogradu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Studentsku listu podržalo 120 profesora iz akademske dijaspore
20.10.2026.•
0
Predstavnici akademske dijaspore, njih 120, potpisalo je pismo podrške Studentskoj listi na predstojećim parlamentarnim izborima u Srbiji 25. oktobra.
Klađenje na izbore: Na Polimarketu obrnuto više od tri miliona dolara
20.10.2026.•
1
I dok su kladionice u Srbiji, osim jedne, evidentno "izneverile" kladioničare i izbegle da ponude igranje na rezultate parlamentarnih izbora, na Polimarketu je i dalje veoma živo.
Baucal: Izbori nisu fer, ali moramo da pobedimo u takvim uslovima jer će naredni biti još lošiji
20.10.2026.•
2
Na puno načina vidimo da izbori nisu fer i slobodni i da cela država radi za jednu stranu, vlast, kaže profesor Aleksandar Baucal, kandidat na Studentskoj listi.
Studenti tvrde da policija pretresa objekte kako bi hapsila studente
20.10.2026.•
5
Studenti u blokadi napisali su u objavi na društvenoj mreži Iks da je policija počela da pretresa objekte radi hapšenja studenata i da je "prvi na udaru" njihov kolega Lazar Mišić.
Savet za borbu protiv korupcije upozorava da u Srbiji ne postoji adekvatna kontrola hrane
20.10.2026.•
5
Bezbednost hrane u Srbiji često je prepuštena savesti samog proizvođača, umesto rigoroznoj državnoj kontroli, upozorio je Savet za borbu protiv korupcije.
Gojko Božović: Režim je posvađao porodice, komšije, kolege
20.10.2026.•
4
Pisac Gojko Božović ocenio je da je stvaranje podela u srpskom društvu poslednja šansa za aktuelni režim, i da to nisu radili ni najgori neprijatelji Srbije.
Istraživanje NSPM: Izlaznost na 80 odsto, studenti u prednosti
20.10.2026.•
28
Gotovo 80 odsto ispitanika planira da izađe na parlamentarne izbore 25. oktobra, pokazuje jesenje istraživanje Nove srpske političke misli.
Studenti pozivaju građane: Kolima iz Kragujevca na protest na Slaviji
20.10.2026.•
1
Pod sloganom "Točkovima do pobede" studenti u blokadi u Kragujevcu pozvali su građane da se pridruže auto-koloni koja će 22. oktobra krenuti iz Kragujevca na završni predizborni skup Studentske liste na Slaviji.
Brnabić se u pismu Mecoli žalila na posmatrače EP; Šider kaže: "Napad kakav do sada nije viđen"
20.10.2026.•
12
Evroposlanik Andreas Šider, šef delegacije Evropskog parlamenta koja će nadgledati predstojeće izbore u Srbiji, izjavio je da su protesti protiv te posmatračke misije dostigli razmere bez presedana.
Da li ste neopredeljeni glasač: U foto-finišu izborne trke vodi se bitka za glasove neodlučnih
20.10.2026.•
19
Pet dana uoči parlamentarnih izbora, jedno od pitanja koje se postavlja jeste ko je od dva najveća favorita na izborima, Studentska lista ili Aleksandar Vučić, uspeo da pridobije neodlučne birače.
Oko 180 ljudi posvedočilo: Pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju glasove i odlaze na mitinge
20.10.2026.•
39
Svedočenja oko 180 ljudi otkrivaju kako se na radnike širom Srbije vrše pritisci da glasaju za SNS, prikupljaju kapilarne glasove i odlaze na stranačke mitinge.
Savet bezbednosti UN večeras o Kosovu, Srbiju predstavlja Marko Đurić
20.10.2026.•
9
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija (SB UN) raspravljaće danas u Njujorku o novom izveštaju generalnog sekretara UN Antonija Gutereša o radu Misije UN na Kosovu (UNMIK).
Ko ostaje na političkoj sceni i posle izbora: Jedna mogućnost - reset opozicije
20.10.2026.•
17
Eventualna pobeda Studentske liste na predstojećim izborima mogla bi da bude uvod u period uspostavljanja novog odnosa snaga, ne samo sadašnje opozicije nego i stranaka na vlasti.
Stanić: Skup Studentske liste na Slaviji će pokazati rešenost društva da dođe do promena
20.10.2026.•
6
Kandidat za poslanika na listi Studentske liste Tihomir Stanić ocenio je da će predizborni skup te liste u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija u Beogradu, pokazati rešenost društva da dođe do promena.
ŠTIT aktiviran 127 puta od početka godine od čega je više od trećine slučajeva zbog policijskih pritisaka
20.10.2026.•
1
Od početka 2026. godine, mehanizam ŠTIT aktiviran je 127 puta radi pružanja podrške građanima i aktivistima izloženim pritiscima zbog javnog angažmana.
Sociolog Simović: Paralelni predizborni štandovi su borba oko simboličke moći nad javnim prostorom
20.10.2026.•
1
Sociolog Vladimir Simović smatra da je borba koja se trenutno vodi oko političkih štandova i javnih okupljanja ujedno i borba za simboličku moć nad javnim prostorom.
Mujanović: EU toleriše Vučića, da su izbori fer i slobodni - studenti bi pobedili
20.10.2026.•
3
Politikolog Jasmin Mujanović sumnja da će podrška koju su srpski studenti obezbedili kroz proteste moći da se pretoči u izbornu pobedu.
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila na pokušaje prevare
20.10.2026.•
0
Fondacija Ana i Vlade Divac upozorila je na pokušaje prevare u kojima se nepoznate osobe telefonom lažno izdaju za predstavnike Fondacije i nude humanitarnu pomoć u zamenu za prethodnu uplatu novca.
Komentari 34
Nemanja
Ne bi trebao niko da me plaća, čak bih rado sa svog računa rado donirao 200 Evra (ma, i 2000 ako treba) samo da ne čujem više ni reč o Kosovu osim u rubrici "svet".
Tasič 1958 BG
300 već zasigurno bi stali ispred banke da uzmu svojih 300 eura kao što su uzeli 3 crvene za glas.I onih 100 eurića pre aprilske izbore prošle godine.
Isuviše smo korumirana i potkupljiva nacija da bi nam se bilo šta objašnjavalo.
Dokaz za to su "mitingaši" za 2 crvene i narod koji je na sve spreman samo da ne izgubi radno mesto u državnoj službi njih cela porodica tri kolena za platicu od 600 eurića.
Normalni ljudi sa sećanjem i moralnom kičmom i poštenim radnim navikama i poštenim obrazovanjem sa diplomama koje nisu kupili vide ovo i beže iz Srbije od takvih političkih prostitutki čim im se ukaže prva prilika.
Svaki izglasani političar u Srbiji je 100% fotokopija i 100% ogledalo naroda KOJI GA JE GLASAO.
I koji će ga opet glasati.Za toliko koliko ga je i glasao prošlog puta možda još jedna crvena preko zbog inflacije od prošlih izbora.
Ko je mlađi neka uči strane jezike i neka se spašava od kretena i debila na vreme .Inače će raditi za kretene i debila celog života a kreten i debil će doći na dan izbora i pitati" A koliko plaćate za glas,je li 3000 dinara kao prošlog puta ili malo više ovog puta?"
Zemlja čudesa
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar