Najnovije|Oglasi za posao|Radio 021 live

Nekada se zamalo bacali, a danas papreni: Kako su čvarci u Srbiji postali luksuz?

Autor: Biznis i finansije

Info
16.04.2023.
10:26
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute.
Nekada se zamalo bacali, a danas papreni: Kako su čvarci u Srbiji postali luksuz?
Foto: 021.rs
Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza, piše portal Biznis i finansije.
Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.
Čvarci su se oduvek jeli u Srbiji, ali se ranije nisu smatrali delikatesnom hranom kao danas. Oni su bili nusproizvod baš kao i mast. Što se kaže - da se ne baci. Tržište je poslednjih godina postalo zahtevnije po pitanju kvaliteta, što je podstaklo neka preduzeća da se specijalizuju samo za proizvodnju čvaraka.
 
Niko, međutim, nije očekivao da će se cena čvaraka u prodavnicama izjednačiti sa cenom pršute. To nije bilo nikada, potvrđuju i proizvođači. Šta se zapravo dešava na tržištu i zašto ljudi umesto pola ili kilogram čvaraka sada kupuju na desetine grama?
 
Nema dovoljno svinja
 
U Srbiji se uglavnom ne prave čvarci od domaćih svinja. Razlog je jednostavan - kvalitetne domaće sirovine gotovo da i nema. Tako kaže Gregor Guberinić, vlasnik i direktor kompanije "Bibli" koja se bavi samo proizvodnjom čvaraka i masti. Fond svinja u Srbiji je iz godine u godinu manji i sa nekadašnjih 3,6 miliona svinja koliko ih je bilo u stočnom fondu 2014. godine, lane ih je "prebrojano" svega 2,66 miliona.
 
"Ni te 2014. ih nije bilo dovoljno, a kamoli danas. Mi smo velike količine kupovali od nemačkog 'Tenisa' dok nije zabranjen uvoz zbog afričke kuge još 2020. godine. A samo 'Tenis', najveća klanica u Nemačkoj, proizvede 12 do 14 miliona svinja. Na osnovu toga možete da shvatite koliko je Srbija mali proizvođač i zbog čega smo prinuđeni na uvoz. Mi ne možemo da prikupljamo sirovinu širom zemlje jer su nam potrebne velike količine. Godišnje proizvedemo u proseku 240 tona čvaraka i 1.450 tona masti. Bilo je godina kada smo proizvodili i 360 tona čvaraka. Treba nam pouzdan dobavljač", objašnjava za Biznis i finansije Guberinić.
 
Nema ni kvaliteta
 
Nedostajuće količine su, ipak, samo jedna strana medalje, dok je druga upravo pitanje koliko su uopšte kvalitetne sirovine u Srbiji. Guberinić kaže da u početku, kada je još pokušavao da ih nabavi u našoj zemlji, nije mogao da veruje šta su mu dobavljači isporučili.
 
"Pre devet godina smo kupili objekat za preradu mesa i vrlo brzo smo odlučili da ćemo praviti samo čvarke i mast, jer sam shvatio da ne mogu da se takmičim sa velikim mesnim industrijama. S druge strane, video sam da niko tada nije pravio kvalitetne čvarke. U industriji su bili nusproizvod, uglavnom su se kupovali na pijaci gde se ne kontroliše kvalitet i sami potrošači nisu marili toliko šta jedu. U početku su nam donosili sirovinu u džakovima koji nisu bili na temperaturnom režimu. Mi to nismo želeli i zato smo se prebacili na uvoz, jer znamo da ta sirovina prolazi kontrolu kvaliteta i da ćemo uz vešte ruke naših majstora dobiti najkvalitetniji čvarak", priča Guberinić i dodaje da trenutno sirovinu najviše uvoze iz Holandije i Mađarske.
 
Drugi "kralj čvaraka", koji je proslavio valjevske duvan čvarke i pokrenuo Festival duvan čvaraka u Valjevu, Slavan Batoćanin potvrđuje da je situacija na tržištu veoma teška zbog lošeg stanja stočnog fonda. 
 
"Sirovina se gotovo sva uvozi iz Danske, Austrije, Mađarske, Španije. Nemamo organizovanu državu i zato smo došli u ovu situaciju. Duvan čvarci su najbolji od "iznošenih" krmača, odnosno starijih svinja od 200 kilograma. A mi nemamo toliki fond koliko bi bilo potrebno da se podmire potrebe za čvarcima. U Valjevu ne možete da nađete krmača kolika je potražnja", kaže Batoćanin, koji prodaje čvarke i mesne prerađevine u svojoj prodavnici u Valjevu.
 
Šta je vinulo cenu u nebesa?
 
Batoćanin napominje da su duvan čvarci ušli u 50 pojmova po kojima se Srbija prepoznaje u svetu. Samo iz Valjeva u Beograd dnevno stigne dve tone duvan čvaraka. 
 
"Čvarak je najharizmatičniji proizvod koji se jedini spravlja i dalje ručno“, opisuje naš sagovornik i dodaje da je istina da se donekle napravila fama oko ovog proizvoda, zbog čega i cene mogu da budu malo veće. „Cena duvan čvaraka i pršute se izjednačila u prodavnicama, naročito u Beogradu. To nikada nije bilo", čudi se i Batoćanin.
Čvarci su, priznaje, postali dobar izvor zarade. 
 
"Ukoliko uporedite raspon cena u unutrašnjosti, većim gradovima, i različitim mestima kupovine, možete i sami da zaključite da se na čvarcima može lepo zaraditi. Posebno ukoliko neko napravi ime i brend", ističe proizvođač iz Valjeva.
 
Ceo tekst Biznis i finansija možete čitati OVDE.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

svinjetina Čvarci

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

  • злица

    16.04.2023 • 19:50
    истина
    Просто истина прочитао сам ту коментаре са којима се слажем.Из узгоја смо избацили наше расе које су имале процентуално више масноће.Увели смо расе које убрзано товимо са концетратима добијамо свиње са већом количином меса .Квалитет тога меса огледа се у томе што везује велику количину воде ,зато кад припремамо месо оно испари.Шта то значи видимо сви у своме тањиру што рече човек гмо нам набио цену чварцима а и новчаницима.

  • Bumbar

    16.04.2023 • 18:25
    b
    izgleda da je sramota biti seljak i raditi više jer stoka ne čeka!

  • Комша

    16.04.2023 • 17:34
    Шкарт од свиње, холестерол и висок притисак упакован у виду чварка. Може да буде и скупљи од кавијара, ја то не једем.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 26 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Ministar prosvete: Đaci koji sutra izostanu sa nastave zbog protesta dobijaju neopravdane
Ministar prosvete: Đaci koji sutra izostanu sa nastave zbog protesta dobijaju neopravdane
VIDEO Nakon koškanja građana i policije: Kod DIF-a mirno, studenti izašli iz zgrade fakulteta
VIDEO Nakon koškanja građana i policije: Kod DIF-a mirno, studenti izašli iz zgrade fakulteta
Zbog mogućih blokada puteva: Pomeren termin skupa na granici Veternika i Futoga
Zbog mogućih blokada puteva: Pomeren termin skupa na granici Veternika i Futoga

Ostalo iz kategorije Info - Srbija