Nekada se zamalo bacali, a danas papreni: Kako su čvarci u Srbiji postali luksuz?
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute.
Foto: 021.rs
Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza, piše portal Biznis i finansije.
Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.
Čvarci su se oduvek jeli u Srbiji, ali se ranije nisu smatrali delikatesnom hranom kao danas. Oni su bili nusproizvod baš kao i mast. Što se kaže - da se ne baci. Tržište je poslednjih godina postalo zahtevnije po pitanju kvaliteta, što je podstaklo neka preduzeća da se specijalizuju samo za proizvodnju čvaraka.
Niko, međutim, nije očekivao da će se cena čvaraka u prodavnicama izjednačiti sa cenom pršute. To nije bilo nikada, potvrđuju i proizvođači. Šta se zapravo dešava na tržištu i zašto ljudi umesto pola ili kilogram čvaraka sada kupuju na desetine grama?
Nema dovoljno svinja
U Srbiji se uglavnom ne prave čvarci od domaćih svinja. Razlog je jednostavan - kvalitetne domaće sirovine gotovo da i nema. Tako kaže Gregor Guberinić, vlasnik i direktor kompanije "Bibli" koja se bavi samo proizvodnjom čvaraka i masti. Fond svinja u Srbiji je iz godine u godinu manji i sa nekadašnjih 3,6 miliona svinja koliko ih je bilo u stočnom fondu 2014. godine, lane ih je "prebrojano" svega 2,66 miliona.
"Ni te 2014. ih nije bilo dovoljno, a kamoli danas. Mi smo velike količine kupovali od nemačkog 'Tenisa' dok nije zabranjen uvoz zbog afričke kuge još 2020. godine. A samo 'Tenis', najveća klanica u Nemačkoj, proizvede 12 do 14 miliona svinja. Na osnovu toga možete da shvatite koliko je Srbija mali proizvođač i zbog čega smo prinuđeni na uvoz. Mi ne možemo da prikupljamo sirovinu širom zemlje jer su nam potrebne velike količine. Godišnje proizvedemo u proseku 240 tona čvaraka i 1.450 tona masti. Bilo je godina kada smo proizvodili i 360 tona čvaraka. Treba nam pouzdan dobavljač", objašnjava za Biznis i finansije Guberinić.
Nema ni kvaliteta
Nedostajuće količine su, ipak, samo jedna strana medalje, dok je druga upravo pitanje koliko su uopšte kvalitetne sirovine u Srbiji. Guberinić kaže da u početku, kada je još pokušavao da ih nabavi u našoj zemlji, nije mogao da veruje šta su mu dobavljači isporučili.
"Pre devet godina smo kupili objekat za preradu mesa i vrlo brzo smo odlučili da ćemo praviti samo čvarke i mast, jer sam shvatio da ne mogu da se takmičim sa velikim mesnim industrijama. S druge strane, video sam da niko tada nije pravio kvalitetne čvarke. U industriji su bili nusproizvod, uglavnom su se kupovali na pijaci gde se ne kontroliše kvalitet i sami potrošači nisu marili toliko šta jedu. U početku su nam donosili sirovinu u džakovima koji nisu bili na temperaturnom režimu. Mi to nismo želeli i zato smo se prebacili na uvoz, jer znamo da ta sirovina prolazi kontrolu kvaliteta i da ćemo uz vešte ruke naših majstora dobiti najkvalitetniji čvarak", priča Guberinić i dodaje da trenutno sirovinu najviše uvoze iz Holandije i Mađarske.
Drugi "kralj čvaraka", koji je proslavio valjevske duvan čvarke i pokrenuo Festival duvan čvaraka u Valjevu, Slavan Batoćanin potvrđuje da je situacija na tržištu veoma teška zbog lošeg stanja stočnog fonda.
"Sirovina se gotovo sva uvozi iz Danske, Austrije, Mađarske, Španije. Nemamo organizovanu državu i zato smo došli u ovu situaciju. Duvan čvarci su najbolji od "iznošenih" krmača, odnosno starijih svinja od 200 kilograma. A mi nemamo toliki fond koliko bi bilo potrebno da se podmire potrebe za čvarcima. U Valjevu ne možete da nađete krmača kolika je potražnja", kaže Batoćanin, koji prodaje čvarke i mesne prerađevine u svojoj prodavnici u Valjevu.
Šta je vinulo cenu u nebesa?
Batoćanin napominje da su duvan čvarci ušli u 50 pojmova po kojima se Srbija prepoznaje u svetu. Samo iz Valjeva u Beograd dnevno stigne dve tone duvan čvaraka.
"Čvarak je najharizmatičniji proizvod koji se jedini spravlja i dalje ručno“, opisuje naš sagovornik i dodaje da je istina da se donekle napravila fama oko ovog proizvoda, zbog čega i cene mogu da budu malo veće. „Cena duvan čvaraka i pršute se izjednačila u prodavnicama, naročito u Beogradu. To nikada nije bilo", čudi se i Batoćanin.
Pročitaj još
Čvarci su, priznaje, postali dobar izvor zarade.
"Ukoliko uporedite raspon cena u unutrašnjosti, većim gradovima, i različitim mestima kupovine, možete i sami da zaključite da se na čvarcima može lepo zaraditi. Posebno ukoliko neko napravi ime i brend", ističe proizvođač iz Valjeva.
Ceo tekst Biznis i finansija možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO Vučić: Za odlazak u svemir potrebno puno hrabrosti, nema sile koja bi mene naterala na to
30.06.2026.•
0
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se u Beogradu sa ministrom omladine Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) Sultanom bin Saifom Al Nejadijem, prvim arapskim astronautom koji je izveo "svemirsku šetnju".
Mali: Ekonomski paket pomoći koji je najavio Vučić biće na jesen ove godine
30.06.2026.•
0
Ministar finansija Siniša Mali najavio je da će građani Srbije najavljenu novčanu pomoć države, u ukupnom iznosu od 600 miliona evra, dobiti istovremeno, krajem septembra ili početkom oktobra.
Nišlija na kokainu vozio električni trotinet, pa isključen iz saobraćaja
30.06.2026.•
0
Niška policija isključila je iz saobraćaja 46-ogodišnjeg muškarca jer je vozio električni trotinet pod dejstvom kokaina.
Stotine hiljada evra od Ministarstva informisanja za Alo i Informer, Milosavljevića, Stijakovića, Stefanovića
30.06.2026.•
0
Ministarstvo informisanja i telekomunikacija objavilo je rezultate devet konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u 2026. godini putem kojih je raspodeljeno 482,5 miliona dinara.
Vučić najavio ostavku i raspisivanje izbora - EU odložila planove za Srbiju
30.06.2026.•
0
Evropska komisija, nakon što je parlament Srbije izmenio kontroverzne pravosudne zakone, sada traži način da podstakne Beograd da nastavi reforme i prestane da nazaduje u demokratiji.
Vlast najavila trodnevni skup, a sve trajalo kraće: "Još jedan u nizu slabije posećenih SNS događaja"
30.06.2026.•
6
Politički konsultant Dušan Milenković ocenio je da skupovi održani tokom vikenda, na Vidovdan i dan posle, nisu doneli ništa naročito novo, ali da su pokazali stanje u kojem se nalaze i vlast i studentski pokret.
VIDEO Šapićevo "iznenađenje": Skulptura vage sa dva tasa postavljena na Terazijama u Beogradu
30.06.2026.•
6
Skulptura vage sa dva tasa, "Terazije", postavljena je tokom noći na kružnom toku na Terazijama u Beogradu, kod skretanja za Prizrensku i Balkansku ulicu.
Ovogodišnji Beograd Prajd biće održan pod sloganom "Ima mesta za sve nas"
30.06.2026.•
1
Ovogodišnji Beograd Prajd biće održan pod sloganom "Ima mesta za sve nas", što je bio i slogan prvog Prajda u Srbiji održanog pre 25 godina, saopštio je "Beograd Prajd".
Poruke sa Skaja pokazale: Kako je Kokeza angažovao kriminalce da napadnu Vidića, s kim se Vučić sastajao
30.06.2026.•
18
Slaviša Kokeza, bivši predsednik Fudbalskog saveza Srbije (FSS) i istaknuti član SNS-a, angažovao je kriminalce da zaprete i fizički napadnu proslavljenog fudbalera Nemanju Vidića.
Popov: Vlast u Srbiji kreira spoljašnje neprijatelje da bi ostala na vlasti
30.06.2026.•
11
Vlast u Srbiji kreiranje spoljnih neprijatelja predstavlja ključni mehanizam opstanka na vlasti i skretanja pažnje sa unutrašnjih afera i, kako je naveo, kolapsa institucija.
Srbija obećala saradnju u potrazi za odbeglim poljskim zvaničnikom
30.06.2026.•
0
Vrhovno javno tužilaštvo Srbije obećalo je Poljskoj saradnju u potrazi za odbeglim Marćinom Romanovskim, optuženim u Poljskoj za zloupotrebu položaja zamenika ministra pravde i mahinacije sa novcem iz državnog fonda.
Klinički centar Niš uveo pet brojeva telefona za primedbe i probleme pacijenata
30.06.2026.•
1
Direktor Kliničkog centra u Nišu Milan Lazarević saopštio je da će od danas, 30. juna građani moći da prijave probleme, primedbe ili zatraže pomoć od njega ili pomoćnika pozivanjem jednog od pet mobilnih telefona.
Narodni pokret Srbije Miroslava Aleksića predstavio svoj program nakon smene vlasti: Deset prioriteta
30.06.2026.•
20
Narodni pokret Srbije (NPS) predstavio je program za privredu "Srbija sutra" koji podrazumeva, posle smene vlasti, razvoj domaće privrede, poštenu državu bez korupcije, ravnomerni regionalni razvoj i drugo.
Meteorolog Ristić upozorava: Stižu vreliji talasi
30.06.2026.•
7
Meteorolog Ivan Ristić ističe da je ovo prvi jači toplotni talas ove godine, ali da nas očekuju još topliji dani.
Produženo čekanje do Saveta REM-a: Četvoro članova odbilo poziv da povuče ostavke
29.06.2026.•
2
Savet REM-a neće početi sa radom ni nakon što je Odbor za kulturu i informisanje pozvao četiri člana da povuku svoje ostavke od decembra prošle godine.
Opozicija o Vučićevim merama pomoći penzionerima: Dokaz da penzioni sistem ne funkcioniše
29.06.2026.•
16
Na mere jednokratne pomoći penzionerima, koje je predložio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, reagovale su pojedine opozicione stranke, ocenjujući da je reč o pokušaju kupovine podrške.
Vučić u obraćanju: Ekonomska pomoć ugroženima i penzionerima, jeftiniji lekovi, ostavka možda u julu
29.06.2026.•
56
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je večeras u obraćanju građanima govorio o raznim temama, od jednokratne pomoći penzionerima, moguće ostavke krajem jula do turističkih vaučera koje će proveravti BIA.
Komentari 26
злица
Bumbar
Комша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar