Nekada se zamalo bacali, a danas papreni: Kako su čvarci u Srbiji postali luksuz?
Najpoznatiji proizvođači čvaraka u Srbiji i sami priznaju da se nikada do sada nije desilo da se cena čvaraka u prodavnicama izjednači sa cenom pršute.
Foto: 021.rs
Osnovni razlog je u poskupljenju sirovine, jer zbog problema sa stočnim fondom u Srbiji, kvalitetni čvarci kod nas se prave od svinja iz uvoza, piše portal Biznis i finansije.
Cene rastu još od 2019. godine, kada su Kinezi zbog afričke kuge počeli da kupuju svinjsko meso iz Evrope, ali nakon izbijanja sukoba u Ukrajini, cene svinjskog mesa su skočile čak za 70 odsto. Sada je cena kvalitetne sirovine za čvarke tri puta veća nego što je bila pre svih tih dešavanja.
Čvarci su se oduvek jeli u Srbiji, ali se ranije nisu smatrali delikatesnom hranom kao danas. Oni su bili nusproizvod baš kao i mast. Što se kaže - da se ne baci. Tržište je poslednjih godina postalo zahtevnije po pitanju kvaliteta, što je podstaklo neka preduzeća da se specijalizuju samo za proizvodnju čvaraka.
Niko, međutim, nije očekivao da će se cena čvaraka u prodavnicama izjednačiti sa cenom pršute. To nije bilo nikada, potvrđuju i proizvođači. Šta se zapravo dešava na tržištu i zašto ljudi umesto pola ili kilogram čvaraka sada kupuju na desetine grama?
Nema dovoljno svinja
U Srbiji se uglavnom ne prave čvarci od domaćih svinja. Razlog je jednostavan - kvalitetne domaće sirovine gotovo da i nema. Tako kaže Gregor Guberinić, vlasnik i direktor kompanije "Bibli" koja se bavi samo proizvodnjom čvaraka i masti. Fond svinja u Srbiji je iz godine u godinu manji i sa nekadašnjih 3,6 miliona svinja koliko ih je bilo u stočnom fondu 2014. godine, lane ih je "prebrojano" svega 2,66 miliona.
"Ni te 2014. ih nije bilo dovoljno, a kamoli danas. Mi smo velike količine kupovali od nemačkog 'Tenisa' dok nije zabranjen uvoz zbog afričke kuge još 2020. godine. A samo 'Tenis', najveća klanica u Nemačkoj, proizvede 12 do 14 miliona svinja. Na osnovu toga možete da shvatite koliko je Srbija mali proizvođač i zbog čega smo prinuđeni na uvoz. Mi ne možemo da prikupljamo sirovinu širom zemlje jer su nam potrebne velike količine. Godišnje proizvedemo u proseku 240 tona čvaraka i 1.450 tona masti. Bilo je godina kada smo proizvodili i 360 tona čvaraka. Treba nam pouzdan dobavljač", objašnjava za Biznis i finansije Guberinić.
Nema ni kvaliteta
Nedostajuće količine su, ipak, samo jedna strana medalje, dok je druga upravo pitanje koliko su uopšte kvalitetne sirovine u Srbiji. Guberinić kaže da u početku, kada je još pokušavao da ih nabavi u našoj zemlji, nije mogao da veruje šta su mu dobavljači isporučili.
"Pre devet godina smo kupili objekat za preradu mesa i vrlo brzo smo odlučili da ćemo praviti samo čvarke i mast, jer sam shvatio da ne mogu da se takmičim sa velikim mesnim industrijama. S druge strane, video sam da niko tada nije pravio kvalitetne čvarke. U industriji su bili nusproizvod, uglavnom su se kupovali na pijaci gde se ne kontroliše kvalitet i sami potrošači nisu marili toliko šta jedu. U početku su nam donosili sirovinu u džakovima koji nisu bili na temperaturnom režimu. Mi to nismo želeli i zato smo se prebacili na uvoz, jer znamo da ta sirovina prolazi kontrolu kvaliteta i da ćemo uz vešte ruke naših majstora dobiti najkvalitetniji čvarak", priča Guberinić i dodaje da trenutno sirovinu najviše uvoze iz Holandije i Mađarske.
Drugi "kralj čvaraka", koji je proslavio valjevske duvan čvarke i pokrenuo Festival duvan čvaraka u Valjevu, Slavan Batoćanin potvrđuje da je situacija na tržištu veoma teška zbog lošeg stanja stočnog fonda.
"Sirovina se gotovo sva uvozi iz Danske, Austrije, Mađarske, Španije. Nemamo organizovanu državu i zato smo došli u ovu situaciju. Duvan čvarci su najbolji od "iznošenih" krmača, odnosno starijih svinja od 200 kilograma. A mi nemamo toliki fond koliko bi bilo potrebno da se podmire potrebe za čvarcima. U Valjevu ne možete da nađete krmača kolika je potražnja", kaže Batoćanin, koji prodaje čvarke i mesne prerađevine u svojoj prodavnici u Valjevu.
Šta je vinulo cenu u nebesa?
Batoćanin napominje da su duvan čvarci ušli u 50 pojmova po kojima se Srbija prepoznaje u svetu. Samo iz Valjeva u Beograd dnevno stigne dve tone duvan čvaraka.
"Čvarak je najharizmatičniji proizvod koji se jedini spravlja i dalje ručno“, opisuje naš sagovornik i dodaje da je istina da se donekle napravila fama oko ovog proizvoda, zbog čega i cene mogu da budu malo veće. „Cena duvan čvaraka i pršute se izjednačila u prodavnicama, naročito u Beogradu. To nikada nije bilo", čudi se i Batoćanin.
Pročitaj još
Čvarci su, priznaje, postali dobar izvor zarade.
"Ukoliko uporedite raspon cena u unutrašnjosti, većim gradovima, i različitim mestima kupovine, možete i sami da zaključite da se na čvarcima može lepo zaraditi. Posebno ukoliko neko napravi ime i brend", ističe proizvođač iz Valjeva.
Ceo tekst Biznis i finansija možete čitati OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO, VIDEO Održan protest u Novom Pazaru: "Studenti DUNP-a postali simbol hrabrosti, tolerancije i razuma"
21.12.2025.•
8
Studenti u blokadi organizovali su danas protest u Novom Pazaru, jer je više od 200 studenata univerziteta u tom gradu izgubilo status studenta, a oko 30 profesora ostalo bez posla.
Ruski diplomata: Beograd ostao partner Moskve, uprkos uticaju Zapada
21.12.2025.•
4
Srbija nastavlja da održava zabranu izvoza municije "sumnjivim izvođačima", što Rusija ceni kao principijelan stav.
Kamioni na Batrovcima čekaju šest sati
21.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko šest sati.
MUP: Obavezno upalite svetla kad je magla, ako vi ne vidite dobro - ne vide ni vas
21.12.2025.•
3
U uslovima kiše, magle i sumaglice, vidljivost na putu je smanjena, a upravo tada svetla na vozilu spasavaju živote, poručuju iz MUP-a.
Stambeni krediti za mlade: Manje interesovanje, a i dalje postoji ozbiljan problem u proceduri
21.12.2025.•
1
Subvencionisani stambeni krediti uz minimalno učešće od jedan odsto do sada su zainteresovali više od 8.000 mladih u Srbiji. Oko 5.000 njih je i konkurisalo za kredit.
Milan Ćulibrk dobitnik nagrade "Aleksandar Tijanić", deo novca uplatiće studentima DUNP-a
21.12.2025.•
0
Uredniku ekonomije u nedeljniku Radar Milanu Ćulibrku danas je uručena nagrada Udruženja novinara Srbije (UNS) za borbenost u novinarskom izražavanju "Aleksandar Tijanić".
Da ne bi bilo novih nesreća: Sve zgrade moraju da se pregledaju i održavaju, ali to u Srbiji nije praksa
21.12.2025.•
13
Upotrebni ili životni vek konstrukcija stambenih zgrada je 50 godina, dok je za važne infrastrukturne objekte kao što su mostovi projektovani upotrebni vek 100 godina.
Severna Makedonija zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije
21.12.2025.•
19
Agencija za hranu i veterinarstvo Severne Makedonije objavila je danas da je zabranila uvoz više od 20 tona kivija iz Srbije, jer su u tom voću pronađene larve i insekti.
Ministar Bratina: Evropa će sve blokadere postrojiti u jednu kolonu za izbore
21.12.2025.•
18
Ministar informisanja i telekomunikacija Boris Bratina ocenio je da će Evropa "sve blokadere postrojiti u jednu kolonu" za nastup na parlamentarnim izborima koji bi trebalo da budu održani 2026. godine.
Ministar Glamočić apelovao na građane: Pijte više mleka i jedite više mlečnih proizvoda
21.12.2025.•
59
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić izjavio je da će, ako cena mleka u Evropi nastavi da pada, a prognoze kažu da će tako biti, Srbija morati da se usklađuje sa evropskim cenama, kako bi ostala konkurentna.
Incident u Kosjeriću: Učestvovali predsednik opštine, njegov sin i još 50 ljudi, oglasio se MUP
21.12.2025.•
4
Ministarstvo unutrašnjih poslova oglasilo se u vezi sa dešavanjima protekle noći u Kosjeriću.
Vučić najavio tužbe protiv svih koji su doveli do toga da se Kušner povuče: Tužiteljka o tome da li ima osnova
21.12.2025.•
41
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je podnošenje krivičnih tužbi protiv svih koji su doprineli povlačenju Džareda Kušnera iz projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba.
Pojačan saobraćaj i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom
21.12.2025.•
0
Neradni praznični dani u zemljama zapadne Evrope donose pojačan saobraćaj i na auto-putevima u Srbiji, kao i duže zadržavanje na granici sa Mađarskom i Hrvatskom.
Beogradski region sve naseljeniji - sedam puta više od proseka Srbije, a nastaviće da raste
21.12.2025.•
6
Gustina naseljenosti u Beogradskom regionu je sedam puta viša od prosečne gustine naseljenosti u Srbiji.
Poznato devet od deset imena članova specijalne misije Evropskog parlamenta koja stiže u Srbiju
21.12.2025.•
11
Članovi misije Evropskog parlamenta koji će za oko mesec dana doći u Srbiju proceniće stanje demokratije u našoj zemlji.
"Ili oni ili mi": Danas veliki studentski skup u Novom Pazaru
21.12.2025.•
4
Studenti u blokadi organizuju danas, 21. decembra protest u Novom Pazaru pod sloganom "Ili oni ili mi".
Danas počinje zima
21.12.2025.•
0
Zima počinje danas, 21. decembra, u 16.03 časa, objavilo je beogradsko astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Do sada više od 300.000 prijava za upis bespravnih objekata
20.12.2025.•
5
Za upis bespravnih objekata po zakonu "Svoj na svome" stiglo je u 303.896 prijava do 19 časova poslednjeg dana protekle sedmice, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Gužva na auto-putu kod Velike Plane, prelazak pedesetak kilometara traje oko dva sata
20.12.2025.•
3
Zbog radova na auto-putu prema Nišu kod Velike Plane i povećanog intenziteta saobraćaja stvaraju se velike gužve.
Kosovo: Uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije, osumnjičen za pomaganje u otmici
20.12.2025.•
3
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja saopštio je da je u Lešku uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije.
Komentari 26
злица
Bumbar
Комша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar