Nagađanje dijagnoza počinilaca ubistava opasno i neprimereno

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

08.05.2023.

12:53 > 12:56

Nagađanje o potencijalnim dijagnozama počinilaca ubistava u ovom trenutku može biti neprimereno i opasno, kaže za 021.rs psihološkinja Milica Lazić.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Tokom proteklih dana bili smo svedoci brojnih smatranja stručnih i nestručnih ljudi u medijima i svakog ko se "dohvatio tastature" na društvenim mrežama o psihološkim profilima dečaka koji je počinio ubistva u beogradskoj osnovnoj školi i ubice iz Mladenovca.

Ono što im je zajedničko je da su zaključci donošeni pretežno iz onog što je objavljivano u medijima.

Jedan od najdrastičnijih primera, koji je rezultirao i izvinjenjem Radio-televizije Srbije osobama sa autizmom i njihovim porodicama, i to samo "ukoliko ih je to gostovanje na bilo koji način uznemirilo", bilo je gostovanje profesora Dragana Simeunovića na javnom servisu.

Gostujući na RTS-u profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu, a i član Radne grupe za prevenciju nasilja u školama, Dragan Simeunović izneo je niz neutemeljenih tvrdnji kojima se Aspergerov sindrom (jedan od nekoliko poremećaja iz autističnog spektra), dovodi u vezu sa terorizmom.

Između ostalog, Simeunović je na RTS-u rekao da neke vrste autizma, konkreteno Asperger, mogu biti povezane sa "spremnošću na zločin uz potpuno odsustvo emocija", da bi dan kasnije ponovio iste tvrdnje na televiziji Kurir, uz dodatne opise kao što su "hladnokrvnost" i "izostanak empatije".

Na ovakve tvrdnje reagovao je Savez udruženja Srbije za pomoć osobama sa autizmom, nakon čega je RTS objavio izvinjenje.

U saopštenju Saveza navodi se da su na takve tvrdnje tražili mišljenje profesora Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju Nenada Glumbića. Dr Glumbić je naveo da se termin "Aspergerov sindrom" više zvanično ne koristi kao oznaka za visokofunkcionalni autizam u zvaničnim dijagnostičkim i klasifikacionim sistemima.

"Bez obzira na to, autizam je bio i ostao neurorazvojni poremećaj koji se, kao i svi poremećaji iz ove kategorije, javlja u ranom detinjstvu. Autizam se ne može prvi put javiti u pubertetu (kako je Simeunović rekao) iako se dešava da se kasno dijagnostikuje. Vrlo često se neke tvrdnje iznose previše slobodno, iako često nema pouzdanih dokaza o stvarnoj kliničkoj dijagnozi autizma počinilaca teškog krivičnog dela", istakao je Glumbić.

On je dodao povezivanje kriminala i autizma u medijima podstiče negativne stavove prema osobama s poremećajem iz spektra autizma i stigmatizaciju celokupne populacije osoba s autizmom, nazvavši ovakvu praksu "neetičkom i neodgovornom".

Roditelji dece sa autizmom prethodnih dana izražavali su na društvenim mrežama svoju zabrinutost povodom ovakvih tvrdnji, ističući da roditelji nemaju razloga da se plaše dece sa autizmom koja idu u razred sa njihovom.

Psihološkinja Milica Lazić za 021.rs kaže da je tvrdnja profesora Simeunovića izrečena u ovom trenutku "opasna iz više različitih razloga".

"U kontekstu u kom je većina ljudi, u većoj ili manjoj meri, uznemirena zbog tragičnih događaja koji su se desili u prethodnih nekoliko dana, nagađanje o potencijalnim dijagnozama počinioca ubistava, može da dovede do širenja predrasuda prema osobama sa različitim psihosocijalnim, razvojnim i neurološkim problemima. Budući da je ova vulnerabilna grupa ljudi često socijalno izolovana i izopštena, od izuzetne je važnosti da se diskriminišući narativ dodatno ne širi u medijima, a naročito ne u ovako osetljivom kontekstu", ističe Lazić.

Dodaje da je svako, pa i uopšteno, referisanje na različite dijagnoze u ovom trenutku, pre svega, neutemeljeno.

"Ni psiholozi, ni psihijatri ne mogu da iznose bilo kakve zaključke o psihološkom profilu ili psihijatrijskoj dijagnozi osobe o kojoj informacije dobijaju samo iz medija", naglašava naša sagovornica.

Zato je, kaže, potrebno suzdržati se od bilo kakvog spominjanja psihijatrijskih ili razvojnih dijagnoza u ovako osetljivom kontekstu.

"Osim toga što su ovakve izjave opasne, one su i netačne. Istraživanja dosledno pokazuju da osobe sa psihijatrijskim ili razvojnim dijagnozama nisu nasilnije od opšte populacije, ali i to da su češće žrtve nasilja", navodi.

Ističe, još jednom, da o psihološkom profilu ili psihijatrijskoj dijagnozi mogu da govore samo psiholozi ili psihijatri koji su sproveli detaljnu i vrlu kompleksnu kliničku procenu sa tom osobom.

"Međutim, čak i ako su određeni psiholozi ili psihijatri radili kliničku procenu nekog od aktera opisanih događaja, oni o tome ne smeju da govore javno, što je regulisano etičkim kodeksima navedenih struka. O psihijatrijskim dijagnozama niko ne može da zaključuje samo na osnovu informacija koje su dobijene iz medija. Svaki put kada psiholog ili psihijatar govore o psihološkom profilu ili psihijatrijskoj dijagnozi neke konkretne osobe oni krše etičke kodekse svoje struke i pokazuju da su neprofesionalni ili čak nestručni", objašnjava Lazić.

Napominje da je potpuno razumljivo da u ovakvim situacijama, kada svi u određenoj meri želimo da povratimo osećaj kontrole nad životnim okolnostima, imamo i izraženu potrebu da odgovorimo na pitanje "zašto".

"Ipak, trebalo bi da budemo svesni da su odgovori koje sami sebi dajemo u ovakvim kontekstima uglavnom rezultat nagađanja i potrebe da se umirimo. Iako je ovaj mehanizam prirodan i adaptivan, važno je da se suzdržimo od deljenja naših nagađanja sa drugima, pre svega na društvenim mrežama, na kojim se lako šire konspirativna uverenja, lažne vesti i govor mržnje", zaključuje Lazić.

Ukoliko se osećate uznemireno zbog ovih događaja, razgovarajte sa nekim. Brojne institucije, udruženja i stručnjaci otvorili su svoje linije za decu i odrasle kojima je potrebna psihološka podrška.

Institut za mentalno zdravlje u Beogradu: 063 8681757 i 063 8682217

Klinika za psihijatriju: 066 8300854

Društvo psihologa Srbije: psiholoskapodrskadps@gmail.com

Nadel - Nacionalna dečja linija: 116 111

Savetodavni telefon za roditelje: 0800 007 000

Centar za mentalno zdravlje: 011 361 2467

Pokret Nesalomivi: 0800 001 002

Centar Srce: 0800 300 303

Klinika Laza Lazarević, Nacionalna linija za pomoć adolescentima: 0800 309 309

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Zemlja čudesa

08.05.2023 • 14:27

Uzalud...

Nebo neće postati zeleno, a trava plava koliko god se mi trudili da to tako prikažemo. Najveću štetu pravimo sami sebi iskrivljivanjem i upodobljavanjem istine jer se posledice neće promeniti.

3 3 0
Anansi

08.05.2023 • 13:56

"...želimo da povratimo osećaj kontrole nad životnim okolnostima...", razmljivo, ali to nije moguće.

2 1 +1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.