Detaljna analiza: Grad je razorio Vojvodinu - da li je to moglo da se spreči i šta će ratari sada?

Gorica Nikolin

gorica@021.rs

Info

02.08.2023.

11:10 > 11:11

Superćelijske oluje koje su nanele nesagledivu štetu po Vojvodini otvorile su pitanje - da li je razarajući grad mogao da bude zaustavljen i ko je zakazao?

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Detaljna analiza: Grad je razorio Vojvodinu - da li je to moglo da se spreči i šta će ratari sada?

Foto: 021.rs

Srbija sprovodi protivgradnu zaštitu, ali su poljoprivrednici platili najveću cenu uništenih useva, koje je upravo grad pogodio. Nevreme se očekivalo, upozorenja je bilo, ali da li je bilo protivgradnih raketa i koji bi njihov uticaj bio?

Sumnja u efikasnost protivgradne zaštite sporadično se pojavljuje u vrlo ograničenim krugovima stručnjaka i onih koji trpe najveće posledice grada. Poljoprivrednici iz Kule, Vrbasa, Apatina i drugih delova Vojvodine počev od prvog udara superćelijske oluje 13. jula, a i nakon udara koji su dotukli papriku i druge kulture, nemaju mnogo od pitanja - ko je za ovo kriv?

Ipak, sumnje postoje.

"Nešto tako strašno u ovih svojih 57 godina - od kojih 30 godina sadim papriku, nisam videla. Padale su teniske loptice, sve je uništeno, neki mogu samo da preoru svoju zemlju i počnu pripreme za sledeću godinu jer od ove će slabo nešto biti. Prošla godina je bila teška, ova nam je još teža, žito su nam smanjili i cena je nikakva, o paprici da ne pričam. Ostaće nam druga klasa i to ako preživi išta što oko sebe ima nešto ostalog lišća, ali i ono će izgoreti na ovim temperaturama", priča za 021.rs nakon prvog nevremena Dušanka Oros iz poljoprivredne zadruge "Krsturska paprika".

Ona sumnja da protivgradne rakete nisu bile ispaljene na vreme već eventualno kad je oblak već bio iznad njihovih glava.

"Oni (Republički hidrometeorološki zavod) iz sata u sat prate oblake na radarima i mi znamo da je naša protivgradna stanica ovde, Bajša, bila obaveštena. Oblak je krenuo iz Slovenije i išao kroz Hrvatsku, trebalo je da ga rešavaju ranije jer se znalo kuda ide. Lično nisam čula navodno ispaljene rakete, a možda su i kasno ispaljene. Ovo što smo doživeli kao da smo samo u američkim filmovima gledali, taj led kad je padao - kao kad gledate meč Đokovića, ta brzina udara grada", navodi naša sagovornica iz Ruskog Krstura.

Za odbranu od grada u Srbiji zadužen je Centar za odbranu od grada Republičkog hidrometeorološkog zavoda. Srbija ima Zakon o odbrani od grada kojim je na branjenoj teritoriji zemlje definisana, između ostalog, upotreba protivgradnih raketa sa sredstvom koji utiče na gradonosne oblake - srebro jodidom, a koje zasejavanjem razbija nakupljenu vodu u oblacima i time smanjuje mogućnost formiranja krupnih zrna grada.

"Sistem odbrane od grada zasniva se na načelima preventivne zaštite, naučne zasnovanosti i ekonomske opravdanosti odbrane od grada, načelu jedinstva i načelu javnosti", navodi se u zakonu. Da li se protivgradna zaštita zaista zasniva na nauci tema je oko koje se spore i neki naučnici.

Elementarne nepogode kojih će biti sve više; Foto: Pixabay

Za RHMZ nema sumnje - najsavremenija nauka

Srbija ima 13 centara za odbranu od grada. Svaki od njih je opremljen najsavremenijim softverskim rešenjima, kaže za 021.rs Zoran Babić iz Centra za odbranu od grada RHMZ, ustanove koja je zadužena za protivgradnu zaštitu i koja, nesumnjivo, stoji iza stava da rakete deluju.

Babić kaže da je na teritoriji Vojvodine skoro svaki centar automatizovan - Fruška gora i Bajša su potpuno automatizovani raketni centri za odbranu od grada, a za oko dva meseca biće i Samoš. Pricnip rada RHMZ je da se, na osnovu radarskih merenja, prati branjena teritorija Srbija i još 200 kilometara od granice. Na osnovu uočene oblačnosti, oblaci se prate i po potrebi (i u skladu s uslovima) aktiviraju se rakete i/ili strelci, koji dejstvuju ručno gde nema automatizovane odbrane.

"Potpuno smo opremljeni raketama za ovu godinu, čak spremniji nego prošle godine - pripremili smo promet od 23.000 protigradnih raketa, a u proseku godišnje trošimo oko 12.000 raketa, pa su nam pune i zalihe u magacinima. Ove godine smo na celoj teritoriji imali 40 dana sadejstva i utrošili 8.772 rakete", kaže Babić za 021.rs.

I dok su statistički podaci bitni, bitnije je šta bi on, kao odgovorno lice, rekao onima koji su pretrpeli štetu u strašnom gradu koji je razorio delove Vojvodine. Da li je ovakvu štetu bilo moguće sprečiti?

"Ne. Apsolutno nije bilo moguće sprečiti ovaj udar. Mi smo ovaj oblak pratili još od granice Austrije i Slovenije. Radi se o jednom jedinom oblaku koji je putovao od granice Austrije, dolinom Drave u severnim delom Hrvatske i kod nas ušao kod Apatina, završivši posle u Crnom moru. On je kod nas došao potpuno pun grada, sa nebranjene teritorije Hrvatske - Hrvatska je prestala sa operativnim radom zasejavanja oblačnosti pre tri godine tako da se grad stvoren duž putanje premeštanja kao oblak premeštao prosečnom brzinom od 75 kilometara na sat", kaže Babić.

Stava je da je ovaj oblak trebalo da bude zasejan nekih 35 minuta pre haranja na našoj teritoriji, što bi bilo na njegovim kolegama u Hrvatskoj.

"Ali mi možemo da dejstvujemo tek kada oblak uđe na našu teritoriju, čak ne možemo da koristimo reagens na teritoriji Hrvatske već bukvalno da sačekamo da uđe na našu teritoriju. Ušao je kod Apatina i odmah davao krupan grad, trajao je sve do granice teritorije Srbobrana, a već pri ulasku u Banat uspeli smo da ga suzbijemo. Štete su bile ogromne na potezu od Apatina do Srbobrana, ali stvoren grad u oblaku se ne može uništiti, on mora da padne i to je jednostavno sudbina takvih procesa koji dolaze sa nebranjenog dela", navodi naš sagovornik iz Centra za odbranu od grada RHMZ.

Uništena paprika, Opština Kula

Od trenutka ulaska oblaka u Banat ispaljeno je, kaže on, 428 protivgradnih raketa koje su svoje dejstvo dokazale.

"Ovaj način protivgradne zaštite je najefikasniji način na svetu. Zasnovan je na nauci, raketni način primenjuju sve zemlje koje mogu da ga primene i zato se primenjuje kod nas. Postoji i avionsko zasejavanje i primenuje se, recimo, u Grčkoj, a postoje i generatori sa tla koji su manje efikasni od raketa. Raketa je jedino sredstvo koje, u svakom trenutku u vremenu, može da unese reagens u ciljanu zonu oblaka, direktno. Avion to čini posredno, generatori sa tla nisu toliko efikasni, tako da mi primenjujemo nešto što je u poslednjih pola veka prepoznato kao najsavremenije u svetskoj meteorološkoj nauci", priča Zoran Babić.

Ukoliko je reč o najsavremenijih nauci, zašto onda protivgradnu zaštitu ne primenjuju neke od najrazvijenijih država u Evropi, pa ni SAD? Babić je stava da je grad karakterističan za umereno kontinentalne širine, a da zemlje poput Danske ili Holandije nemaju iskustvo sa gradom, pa nemaju ni potrebe za protivgradnom zaštitom.

"Zemlje u ovim drugim delovima Evrope ulažu u protivgradnu zaštitu, pomenuo sam Grčku, tu su i zemlje EU poput Bugarske ili Rumunije, Mađarska je takođe donela zakon. Sumnja u naučnu opravdanost aspolutno ne postoji, ali postoji nešto u meteorološkoj nauci i u modifikaciji vremena na čemu se radi već dve decenije, a to je razvoj bolje metodologije za ocenu efikasnosti protivgradne zaštite. Ne dovodi se u pitanje da mi reagensima možemo da redefinišemo proces padavina, već kako fizički oceniti šta smo mi u stvari uradili u toj jednoj epizodi zasejavanja - za sada je to tehnički nemoguće", kaže naš sagovornik.

To znači da, u suštini, nije moguće oceniti koliki su efekti protivgradne zaštite. Na pitanje 021.rs da li je moguće napraviti neku grubu procenu uspešnosti zasejavanja, Babić kaže da su aktuelne procene uspešnosti između 63 i 74 odsto preventivne zaštite, a zasnivaju se na "naučnim radovima u najčuvenijim svetskim časopisima".

Rakete ne mogu da pobede grad

Prof. dr Ilija Arsenić je doktor nauka sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i bavi se, između ostalog, oblastima meteorologije i modeliranja životne sredine. Kako kaže za 021.rs, intenzivni gradonosni oblaci - kumulonimbusi, prepuni su razarajuće energije koja bi mogla da bude jača i od najjačih veštačkih pojava poput, recimo, atomske bombe.

"Iznenađujuće, ali ako posmatramo oslobođenu energiju, atomske bombe izgledaju kao petarde u poređenju sa ovom destruktivnom silom prirode. Kada se više ovakvih oblaka funkcionalno 'udruži' u organizovan sistem koji nazivamo superćelijska nepogoda, ovi zaključci se mogu pomnožiti sa faktorom 10. Sama ideja da mi možemo našim 'raketicama' učiniti nešto protiv ovakve neobuzdane prirodne stihije može izgledati suludo. Dakle, procese koji se odvijaju u ovakvom oblaku svakako ne možemo zaustaviti, ali izgleda da veštom manipulacijom tehnoloških mogućnosti možemo neke procese u oblaku malo preusmeriti u pravcu takvom da oblak stvara manje štete, odnosno da se umanji intenzitet grada. To je zadatak protivgradne zaštite", navodi prof. dr Arsenić.

On kaže da je teorijska osnova zasejavanja gradonosnog oblaka jasna, jednostavna i logična - ali naglašava da je njena efikasnost najviše upitna.

"Nažalost, egzaktan odgovor na pitanje kolika je efikasnost ovog metoda je nemoguće dati iz prostog razloga što nije moguće izvršiti ponovljiv naučni eksperiment u prirodnim uslovima kojim bi se ta efikasnost nedvosmisleno ustanovila. Naime, kada se dejstvuje protivgradnom odbranom na gradonosni oblak, nije moguće egzaktno odrediti efikasnost tog dejstva jer nam ostaje nepoznato koliki bi intenzitet grada bio u slučaju da uopšte nismo dejstvovali. Svetska meteorološka organizacija u više navrata ističe ovaj problem. U svom dokumentu o veštačkom uticanju na vreme, u delu koji se odnosi na protivgradnu zaštitu zasejavanjem oblaka iz marta 2010. se navodi: 'Naučni dokazi su neubedljivi ...; ... efikasnost ovog metoda je kontroverzna'. Slična karakterizacija ovog metoda se može naći u više dokumenata Svetske meteorološke organizacije", napominje naš sagovornik sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Da li bi rakete zaista spasile zasade - dilema struke

U proteklih pola veka bilo je nekoliko eksperimenata i analiza kako bi se odredila efikasnost protigradne zaštite metodom zasejavanja. Svi ti eksperimenti se, kaže prof. Arsenić, oslanjaju na statistiku i različite metodologije, pa su i dobijeni rezultati varirajući - čak i dijametralno suprotni.

"Tako u analizama prof. dr Đure Radinovića, sprovedenim u našoj zemlji, efikasnost, koja se meri kao umanjenje štete na poljoprivredni kulturama, se procenjuje čak na 70 odsto. Akademik Fedor Mesinger procenjuje efikasnost i posmatra smanjenje čestine pojave grada na svega 20 odsto. Sa druge strane, prof. dr Gavrilov svojom statističkom analizom čestine pojave grada u Vojvodini pokazuje da se posle početka primene zaštite od grada može uočiti porast broja dana sa gradom. Odnosno, da ovakav vid odbrane od grada prouzrokuje više štete nego koristi", kaže naš sagovornik.

Napominje da nijedan od ovih stručnjaka, u suštini, nije napravio grešku u svom proračunu, a da je domaća meteorološka zajednica još uvek podeljena po pitanju opravdanosti primene ove metode u zaštiti od grada.

Rađena su i neka inostrana istraživanja i, otkriva prof. Arsenić, rezultati ovih istraživanja ukazuju da nema jasne statističke veze između dejstva protivgradne zaštite zasejavanjem oblaka i smanjenja intenziteta grada.

Jedina uteha poljoprivrednicima može da bude odšteta

Ono što je sigurno je da, prema trenutnoj praksi, RHMZ ne može da snosi nikakve posledice ukoliko grad uništi useve - nikome suštinski ne odgovara, poziva se na određeni procenat uspešnosti raketa, a uništene useve teorijski uvek može da "svrsta" u onih oko 30 odsto neuspešnosti ove metode.

Šta ćemo sa odštetom?

Grad je, kao što smo zaključili, uništio polja. Dušanka Oros iz poljoprivredne zadruge "Krsturska paprika" kaže za 021.rs da je lično svoje useve osigurala, ali da je tu i tamo u manjini jer nemaju svi paori poverenje u osiguravajuće kuće. Problem su procene štete koje su, kaže, nerealne.

"Na štetu od 100 odsto, dakle na kompletno uništena polja, priznaju po 35 odsto i to je sramota. Ljudi su jako razočarani, prijavljujemo svi štetu ovih dana opštini, a imajte u vidu da se ratarstvo slabo osigurava i da bi ipak trebalo da se osigurava. To nisu velike stavke, paprika može da košta i do 100.00 dinara po hektaru, ali imate kulture koje su po par hiljada dinara po hektaru i to nisu velike stavke, treba uplatiti. Sad su to mnogi videli", navodi Dušanka Oros.

Dodaje da poljoprivrednici vredno uplaćuju polise godinama i, kad dođe vreme da vide neku odštetu, to se ne dogodi.

"Ne mogu da ih shvatim, 15 godina nije bilo leda i to se plaćalo redovno, a sad kad oni treba nama da isplate - to je problem?", pita se ova poljoprivrednica iz Ruskog Krstura.

Mnoge osiguravajuće kuće poslale su sve svoje procenitelje štete na teren širom Vojvodine, a jedna od njih je i novosadska kuća DDOR. Na pitanje 021.rs koje su sve mogućnosti osiguranja useva u slučaju elementarnih nepogoda, u DDOR kažu da usevi mogu da se osiguraju u slučaju grada, požara, oluje, suše, poplave, zimskog izmrzavanja i to od gubitka prinosa, a neke kulture i od gubitka kvaliteta.

"Kod ratarskih useva su svakako najpopularnije polise sa osiguranjem od osnovnog rizika – grad, požar, udar groma. U voćarskoj proizvodnji su najpopularnije polise kojima se plodovi voća osiguravaju od gubitka količine, ali i kvaliteta plodova", navode u ovoj kući.

Štete na osiguranim usevima se prijavljuju u filijalama i poslovnim mestima osiguravajućih kuća, a neki to mogu da učine i putem aplikacija za mobilne telefone, direktno sa njiva, kao što je u DDOR.

"Usevi se osiguravaju na uobičajeni prinos i cenu, a visina obeštećenja koje osiguranici mogu da očekuju zavisi od procenta izgubljenog prinosa kao i od gubitka kvaliteta plodova koji se posebno obračunava kad je u pitanju posebno osiguranje sa uključenim gubitkom kvaliteta. Takođe, u slučaju totalnih šteta, zavisi i od momenta nastanka štete zbog radova i troškova koji se neće ostvariti do kraja proizvodnje", pojašnjavaju u ovoj kući proceduru prijave oštećenja, s kojom se sada mnogi poljoprivrednici, nažalost, upoznaju.

Na pitanje da li postoji strah i nepoverenje poljoprivrednika od osiguranja useva, u DDOR su stava da su upravo oni koju su pretrpeli štetu svesni zašto plaćaju neko osiguranje. U Srbiji je osigurano do 15 odsto površina, iz različitih razloga.

"Deo poljoprivrednika se i dalje ne opredeljuje za osiguranje useva i plodova i pored činjenice da je u poslednjim godinama evidentan rast štetnih događaja i time i neostvarene vrednosti nastale, a polisama osiguranja, nepokrivenih šteta. Što se tiče mišljenja da se osiguranje ne isplati, treba pitati poljoprivredne proizvođače, kao i ostale građane koji su pretrpeli ogromne štete i na usevima i na drugoj imovini u poslednja tri nevremena koja su pogodila našu zemlju. Elementarne nepogode mogu povećati svest stanovništva o potrebi za osiguranjem imovine. Kada se ljudi suoče sa stvarnim posledicama ovakvih nepogoda, bilo da se radi o poplavama, olujama koje oštećuju krovove ili požarima koji uništavaju imovinu, svakako postaju svesni ranjivosti i neizvesnosti koju takvi događaji nose", zaključak je DDOR.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 5

Hronološki Najpopularniji

Bačkulja

02.08.2023 • 15:17

Vocnjak

Zaista saosecam sa svim paorima, kojima je unisten usev, paprika, kukuruz, suncokret... A, sta cemo mi kojima su unusteni vocnaci? Konkretno, meni su unistena-izlomljena i iscupana stabla starosti 25 godina, orasi u punom rodu!

6 1 +5
Sremac

02.08.2023 • 13:26

Sta ce sad, pa nista, cesace se tamo gde ih ne svrbi, da su pametni pa da lepo prodaju imanja i dodju u grad da zive i da budu gospoda, umesto na njivu u Promenadu da idu u Zmaj Jovinu na sladoled i da prosetaju kučiće i decu u igraonice.

13 15 -2
David mlađi

02.08.2023 • 13:13

U Titovo doba se tu znalo reda. Mali broj ljudi zna da je u Jugoslaviji postojao razvijen sistem odbrane od grada, pa da je '71 čak sa pasuljanskih livada gađan gradni oblak iznad Karlovih Vari, prečnika ne većeg od 700 metara. Malo je reći da je ČSSR ostala zahvalna.

13 19 -6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.