Udžbenici kao statistički bilteni: Đaci se "bombarduju" pojmovima bez povezivanja
Godinama se govori da je gradivo u školi preobimno, da nije realno da gimnazijalci imaju po 18 predmeta, a da prvačić sedi pet časova u školi.
Foto: Pixabay
Sažimanje gradiva mnogi su shvatili bukvalno. Iz programa ništa nije izbačeno, već su izdavači pokušali da skrate lekcije, te su u udžbenicima ostali samo pojmovi i njihove definicije, bez ikakvog konteksta i povezivanja sa realnim životom, piše Euronews Srbija.
Osnovci i srednjoškolci imaju veliki broj predmeta u kojima se teme podudaraju, ali se ne povezuju već se svaki nastavnik drži svog gradiva. Rezultat je takav da učenici samo bubaju za ocenu, a da ne znaju kako to znanje može da se primeni u realnom životu.
"Udžbenici za učenike od petog do osmog razreda - biologija, istorija, hemija, geografija pretvorili su se u neke vrste statističkih biltena. Kada dođe lekcija o nekom organu, ili o nekoj zemlji, ceo tekst se svede samo na nabrajanje elemenata, bez ikakvog narativa i vođenja priče. Primera radi, ukoliko se obrađuje neki kontinent nabrajaju se zemlje, pa u okviru njih visoravni, planine, nizije. Pukim nabrajanjem kao da čitate neki statistički bilten. Na jednoj stranici imate 13 do 15 izdvojenih pojmova. Ako imate pet stranica sa po 15 pojmova to ne može ni odrastao čovek da apsorbije na ispravan način, ako nema priče koja to povezuje", rekao je profesor FPN Dušan Pavlović za Euronews Srbija.
Pokušao je, kako kaže, da vidi šta se iz udžbenika biologije može saznati o najvećim zdravstvenim problemima koji danas pogađaju stanovništvo, a to su dijabetes (šećerna bolest) i srčana oboljenja.
"Čitao sam udžbenike biologije od petog do osmog razreda da vidim šta mogu da naučim. Od velike količine informacija od čega se sastoje krvni sudovi, srce ne možete da vidite kako dolazi do oboljenja. Sve je usmereno da naučite u sitna crevca delove nekog organa", rekao je on.
Kako smanjiti gradivo, a da deca ipak izađu iz škole sa adekvatnim znanjem potrebnim za život, pitanje je koje se danas često postavlja. Profesor Filozofskog fakulteta Aleksandar Baucal kaže da prvo treba definisati šta je to što deca treba da znaju nakon završene osnovne i srednje škole, pa tek onda raditi na reformi programa i udžbenika.
"Ako hoćemo decu koja treba da zapamte veliki broj informacija, koja ne razumeju zašto služi neka informacija, onda su ovakvi udžbenici odličan instrument. Verujem da će svako koga bi pitali reći da je besmisleno da deca izrastu u ljude koji mogu da reprodukuju veliki broj nepovezanih činjenica", rekao je Baucal.
Smatra da je važno učenici ne uče samo činjenice, već da razviju sposobnosti da "nešto rade sa tim znanjem". Dodaje da je važno i međupredmetno povezivanje o aktuelnim dešavanjima. Kao primer naveo je pandemiju virusa korona gde je nastavnik biologije mogao da priča o virusima, geograf kako se kretala pandemija, istoričar o istoriji pandemija i da bi to bilo mnogo lakše deci da shvate šta se dešava oko njih.
Smatra da u pisanju udžbenika ne treba da budu angažovani samo univerzitetski profesori koji "uglavnom daju samo skraćenu verziju univerzitetskih programa". Kao primer naveo je udžbenik iz psihologije za srednje škole koji sadrži uglavnom delove - Psihologija kao naučna disciplina, metodologija psiholoških istraživanja...
"A imate srednjoškolca koji je hodajuća laboratorija psiholoških fenomena. Treba im ponuditi ono što se srednjoškolci doživljavaju - zaljubljivanje, nesigurnost, anksioznost, odnos sa roditeljima, pa da im pokažemo da postoje neka znanja da bolje razumeju šta se dešava sa njima. Tako bi shvatili da ima smisla da uče psihologiju", naveo je on.
Pročitaj još
I profesorka Zorana Lužanin, sa PMF-a u Novom Sadu smatra da škola ne može biti izolovana od realnog sveta i da đaci moraju da shvate šta se oko njih dešava. Ono što nedostaje to su materijali koje moraju da spremaju Zavodi kako bi nastavnici mogli da odgovore na aktuelna dešavanja poput pandemije, rata na Bliskom istoku, ali i ekonomskih dešavanja.
"Volela bih da geografija u petom razredu bude takva da đaci međusobno diskutuju da li je zemlja okrugla i da dođu do zaključka a ne da nam se desi da deca završe osnovnu školu i dalje sumnjaju da li je zemlja okrugla. To se dešava kada deca samo primaju informacije, bez zaključivanja. Trajno znanje stičete samo iskustveno i to je daleko duže znanje. Naši učenici razvili savršenu veštinu da nauče sve i 15 minuta znaju, a posle tog sve zaborave - ne znaju ništa", rekla je ona za Euronews.
Ona je dodala i da joj nikada neće biti jasno zašto su dva predmeta ukinuta koja su postojala u sistemu - Prva pomoć i Domaćinstvo.
"Trenutno prvu pomoć prođu, i to prilično slabo, oni koji polažu vozački. Dolazim sa fakulteta gde je nekoliko studenata nastradalo u požarima. Pogledajte bilo koji udžbenik vi nemate priču o tome. Izbacili smo zbog onog čuvenog, 'ko će to da predaje'. Onda imamo paradoksalnu situaciju da uvedemo informatiku a ne sračunamo da to neće imati ko da predaje. Neke stvari su napravljene gore nego što je bilo", zaključila je ona.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Za tužioca nelogično, za revizora nezakonito: Poslovi Srbijagasa i gasovoda pod lupom
31.01.2026.•
1
Tužilaštvo za organizovani kriminal je posle jedanaest godina predistrage odbacilo krivične prijave koje se odnose na poslove Javnog preduzeća Srbijagas na izgradnji distributivnih gasovoda u zemlji.
Suspendovan Instagram nalog čačanskog medija Ozon press
31.01.2026.•
0
Nalog čačanskog medija Ozon press na društvenoj mreži Instagram privremeno je suspendovan, a prijavljen je i problem sa funkcionisanjem Fejsbuk stranice.
Objavljen kalendar podsticaja za poljoprivrednike u 2026. godini
31.01.2026.•
0
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede saopštilo je danas da je objavljivanjem kalendara svih podsticaja za 2026. godinu ispunjeno jedno od ključnih obećanja datih poljoprivrednicima.
Vojni analitičar: Obnova vojnog roka je neophodna, ali trenutna vlast je nesposobna da je sprovede
31.01.2026.•
11
Mnogo je razloga zbog kojih vojni rok mora da postoji, ali ne da tu ideju sprovodi ova vlada, jer su do sad pokazali da su nesposobni da organizuju bilo šta smisleno, kaže vojni analitičar Aleksandar Radić.
Nastavnica predlaže postepeno skraćivanje časova: 35 minuta, uz promene u programu
31.01.2026.•
12
Iako su se u javnosti glasnije čuli oni koji su protiv predloga ministra Dejana Vuka Stankovića da časovi budu skraćeni sa 45 na 30 minuta, ima i prosvetnih radnika koji kažu da nisu nužno protiv skraćenja časova.
AMSS upozorava: Klizavi kolovozi i povremena kiša u delovima Srbije
31.01.2026.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) upozorio je jutros vozače na klizave kolovoze i povremenu kišu u Vojvodini i Timočkoj krajini.
Bez dozvola, kontrole i dokumentacije: Kako je građena brza pruga Beograd-Stara Pazova?
31.01.2026.•
11
Članovi Anketne komisije za utvrđivanje odgovornosti za pad nadstrešnice došli su do internog izveštaja o radovima na izgradnji brze pruge na deonici od Beograda do Stare Pazove.
Evropska demokratska partija pozvala EK da reaguje zbog izmena pravosudnih zakona u Srbiji
31.01.2026.•
15
Evropska demokratska partija pozvala je Evropsku komisiju da "deluje odlučno" povodom izmena važnih pravosudnih zakona u Srbiji.
RTS odluku o izboru generalnog direktora donosi u ponedeljak
30.01.2026.•
2
Upravni odbor Radio-televizije Srbije će u ponedeljak, 2. februara, odlučivati o izboru generalnog direktora te medijske kuće.
Delegacija EU: Izmene pravosudnih zakona ozbiljan korak unazad, potreban hitan zaokret
30.01.2026.•
5
Delegacija Evropske unije u Srbiji saopštila je da duboko žali zbog proglašenja izmena ključnih pravosudnih zakona, koje je opisala kao ozbiljan korak unazad na putu Srbije ka članstvu u Uniji i pozvala na hitan zaokret.
Tužilaštvo: Istraga protiv Vesića i Momirovića gotovo onemogućena zbog nepostupanja policije i drugih organa
30.01.2026.•
20
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) saopštilo je da je istražni postupak o korupciji na projektu rekonstrukcije pruge od samog početka ozbiljno usporen i gotovo onemogućen zbog nepostupanja drugih državnih organa.
REM: Nacionalne televizije 5.000 puta prekršile Zakon o oglašavanju tokom 2025.
30.01.2026.•
2
Na televizijama s nacionalnim frekvencijama (Pink, B92, Prva i Hepi) i na RTS1 i RTS2 tokom 2025. godine zabeleženo je 5.047 nepravilnosti u vezi sa Zakonom o oglašavanju.
MUP upozorava na internet prevare: Zloupotrebljavaju se javne ličnosti kao promoteri lažnih investicija
30.01.2026.•
2
MUP upozorava građane na sve učestalije internet prevare u kojima se zloupotrebljavaju likovi i imena javnih ličnosti, pre svega političara i novinara, radi navođenja građana da ulažu novac u lažne investicione šeme.
Crna Gora pozvala na razgovor ambasadora Srbije zbog objave kancelarije koju vodi Gujon
30.01.2026.•
5
Crnogorsko ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je da je pozvalo na razgovor ambasadora Srbije u Podgorici Nebojšu Rodića.
Vučić u TikTok obraćanju: Pravimo veliki skup u martu, kada prođu godišnjice
30.01.2026.•
45
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će, "nakon što prođu godišnjice", u martu na političkom mitingu u Beogradu biti predstavljen program razvoja Srbije do 2035. godine.
Stamenković: VJT krši zakon objavom da sam pozvan na saslušanje u svojstvu osumnjičenog
30.01.2026.•
2
Predsednik VST Branko Stamenković navodi da je Više javno tužilaštvo u Beogradu pre utvrđivanja postojanja osnova sumnje objavilo da je on pozvan na saslušanje u svojstvu osumnjičenog zbog navodnog "nesavesnog rada".
Granična policija: Radi se na uspostavljanju redovnog saobraćaja posle prekida blokada
30.01.2026.•
0
Blokada saobraćaja za teretna vozila na graničnim prelazima obustavljena je u 15 časova, saopštila je granična policija.
NDNV osudio kampanju protiv Verana Matića: Propagandni "film" Centra za društvenu stabilnost
30.01.2026.•
0
Nezavisno društvo novinara Vojvodine osuđuje propagandni "film" koji je Centar za društvenu stabilnost proizveo u cilju diskreditacije predsednika Upravnog odbora Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Verana Matića.
RECITE NAM: Da li ste nekad "naseli" na AI?
30.01.2026.•
3
Fotografije i video snimci, govori, pa i "ljudi", sve češće su nepostojeći. Odnosno stvoreni su uz pomoć generativne veštačke inteligencije.
Komentari 22
Видоје
ko takve ne voli neka traži neke duge !
Ucenik ZG
Citalac
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar