"Beograd kao Kazablanka": Da li je Srbija zaista puna stranih špijuna, kako se tvrdi?
Vlasti pričama o špijunima najčešće žele da sebi daju na značaju, opravdaju greške ili diskredituju političke protivnike.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Članovi srednjeg ešalona Srpske napredne stranke zanimljiviji su obaveštajnim službama od civilnog društva, novinara, opozicije, smatra sagovornik N1 Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Predsednik Srbije je pre skoro godinu dana Beograd opisao kao Kazablanku, odnosno kao stecište špijuna.
"Nema špijuna koji nisu okupirali naše hotele, privatne smeštaje, kuće, zgrade, vile", rekao je predsednik tada aludirajući na marokanski grad i luku koja je tokom Drugog svetskog rata bila jedno od većih stecišta špijuna zaraćenih strana.
On je to objasnio položajem Srbije zbog rata u Ukrajini, ali je od tada više puta istakao da strane službe planski rade na urušavanju stabilnosti Srbije.
Ta tema je bila aktuelna i tokom oktobra na neformalnom početku predizborne kampanje, kada je predsednik Vučić, kao i u februaru, naveo da "postoji plan stranih službi za svrgavanje vladajuće stranke sa vlasti".
Nedavno je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije proteralo diplomatu iz hrvatske ambasade zbog špijunaže.
Predrag Petrović kaže za N1 da je i tada i sada preterana priča da je Beograd kao Kazablanka, odnosno da je središte nekih velikih špijunskih aktivnosti.
"Naravno da prisustvo obaveštajaca u nekoj zemlji može da varira od toga šta se dešava u toj zemlji, ili okruženju. Moguće da je u nekom periodu došlo do povećanja broja obaveštajaca i većeg interesovanja stranih država za to šta se dešava u Srbiji zbog uloge odbijanja da uvede sankcije Rusiji", kaže on.
Beč i Brisel su špijunski centri
Petrović kaže da postoje gradovi koji zaista jesu središte špijuna ili špijunski centri.
"Jedan od njih je Beč, pa Beču i samoj Austriji ništa ne fali. S tim ozbiljne države znaju kako da se nose i na koji način. Bez pokušaja nametanja ovog pitanja kao nečeg urgentnog, vanrednog", objašnjava sagovornik N1.
Petrović navodi da Austrija i slične države znaju da to iskoriste kao svoju prednost, a da je uz Beč jedan od centara i Brisel, u kome se nalazi sedište Evropske unije i NATO.
"Vlasti u Srbiji na ovaj način pokušavaju sebi da daju na značaju i da opravdaju neke stvari, neko nečinjenje, ili tako upravljaju nezadovoljstvom građana sa nekom situacijom u zemlji. Najlakše je onda okriviti strane špijune da rovare", smatra on.
Kako kaže, pretpostavlja da je to slučaj i sa nedavno proteranim hrvatskim dilplomatom, posebno što se bliže izbori u Srbiji.
"Hrvatska je prema istraživanjima javnog mnjenja u samom vrhu neprijateljskih država i kao takva idealna za plasiranje ovakvih priča. To je posledica zvaničnih narativa koje vlast vodi poslednjih 10 godina", dodaje Petrović.
Sporniji bi bili članovi SNS od novinara i civilnog društva
Petrović podseća da se najčešće optužuju zapadne zemlje sa kojima imamo dobre odnose, a predsednik Vučić podršku. On kaže da špijuniranje nije sporno i da je za očekivati da druge službe imaju interesovanje da prikupljaju informacije, pogotovo zemlje iz okruženja.
Ono što je bez dileme sporno jeste subverzivni rad, kada se želi uticati na političko odlučivanje, na smer kojim ide država. Takav angažman je, kako ističe, daleko opasniji i ozbiljniji.
"Ali da neko ide da razgovara sa novinarima, ljudima iz civilnog društva, biznismenima i prikuplja informacije koje nisu klasifikovane - onda tu nema ništa sporno. Meni bi bilo spornije da se sastajao sa članovima SNS. Svi obaveštajci pokušavaju da utiču na donosioce odluka. Oni 'gađaju' srednje nivoe odlučivanja koji nisu toliko vidljiviji i na meti. Najviše se štite najvažniji državni funkcioneri. Ovi na srednjim niovoima su blizu donosiocima odluka, a mogu na manje vidljiv način da utiču na odlučivanje. Oni su glavna meta obaveštajaca", smatra Petrović.
Pročitaj još
Prave špijunske afere
Priča o špijunima u Srbija se najčešće se vezuje za neimenovane ljude, službe i zemlje, ali se prema narativu moglo zaključiti da su najčešći "neprijatelji" zapadne službe. U moru neimenovanih slučajeva bilo je i nekoliko pravih.
U septembru 2016. godine agenti BIA uhapsili su Čedu Čolovića, srpskog i hrvatskog državljanina, koji je proglašen saradnikom hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA).
Zvanični Zagreb je to demantovao, a posle sudskog procesa pred Višim sudom u Beogradu, Čolović je navodno priznao da je špijunirao i zbog toga je osuđen na tri godine zatvora. Ne zna se da li je do izdržavanja kazne zaista i došlo.
Iste godine desio se "Havana sindrom", bolest koja je pogađala američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta zbog koje je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije. On je imao simptome karakteristične za "Havanu" - migrenu, mučninu, vrtoglavicu, poremećaj pamćenja.
Godinu dana kasnije pažnju javnosti privukao je slučaj bivšeg američkog marinca Danijela Dejvida Korbeta, koji je uhapšen u Beogradu jer je u njegovom stanu pronađen pištolj CZ-99 sa izbrisanim brojem. Korbet je iste godine oslobođen optužbi.
U novembru 2019. godine, u medijima je objavljen snimak u kojem zamenik ruskog vojnog atašea Georgij Kleban navodno plaća izvesnog srpskog zvaničnika ili oficira. Kleban je posle toga još par godina ostao u Srbiji.
U proleće 2022. godine uhapšena su dva državljanina Poljske koji su fotografisali fabriku "Sloboda" iz Čačka koja se bavi proizvodnjom oružja i municije. Nije poznato šta se dalje dešavalo sa poljskim građanima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Povređeni u udesu u Crnoj Gori danas će biti prebačeni u Niš
17.07.2026.•
0
Univezitetski klinički centar (UKC) Niš poslaće danas avionom Vlade Srbije svoj medicinski tim u Crnu Goru, po pacijente povređene u saobraćajnoj nesreći koja se dogodila u nedelju na putu Lipci-Grahovo.
Krstić: U poslednje dve godine povećava se broj šumskih požara u Srbiji
17.07.2026.•
0
Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Aleksandar Krstić kaže da je u poslednje dve godine u Srbiji povećan broj šumskih požara i da je njihov uzročnik pored toplog vremena i čovek i njegova nepažnja.
Srbija pristupila Artemis svemirskom programu
17.07.2026.•
0
Srbija je u sedištu NASA u Vašingtonu zvanično pristupila Artemis svemirskom programu, a sporazum o pristupanju potpisao je ministar spoljnih poslova Srbije Marko Đurić.
Đaci iz Srbije osvojili srebro na takmičenju mladih fizičara, u ekipi i učenica Jovine gimnazije
17.07.2026.•
2
Tim gimnazijalaca iz Srbije osvojio je srebrnu medalju na prestižnom Međunarodnom takmičenju mladih fizičara, koje je održano Cirihu, saopštila je "Fondacija 1%".
Ministarstvo pravde: Venecijanska komisija potvrdila da je Srbija sprovela preporuke iz 2024. godine
16.07.2026.•
3
Ministarstvo pravde pozdravilo je večeras objavljivanje Hitnog naknadnog mišljenja Venecijanske komisije Saveta Evrope o Nacrtu zakona o Pravosudnoj akademiji.
Uhapšene četiri osobe zbog napada na advokata Cvejića
16.07.2026.•
1
Policija na Novom Beogradu uhapsila je četiri osobe zbog sumnje da su 4. jula učestvovala u napadu na advokata Danka Cvejića i M.J, koji je pretučen iste večeri.
U Surčinu otkrven ilegalni hostel, jedna osoba uhapšena zbog krijumčarenja ljudi
16.07.2026.•
0
Tridesetšestogodišnji A. A, državljanin Pakistana uhapšen je zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen prelaz državne granice i krijumčarenje ljudi.
Šta znači Vučićev odlazak u Kijev bez potpisa na deklaraciji?
16.07.2026.•
18
Prvi put od početka rata predsednik Srbije posetio je Kijev.
Po 1.150 evra za šaht poklopac: Ekspo 2027 dodelio posao "Beograd-putu"
16.07.2026.•
7
Preduzeće Ekspo 2027 dodelilo je ugovor za izvođenje radova na izmeni i "umetničkom oblikovanju" postojećih šaht poklopaca na lokacijama u užem centru grada Beograda.
Poverenik Marinović: Ponovo ću se kandidovati za funkciju, ovu smatram nultom
16.07.2026.•
8
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović izjavio je danas FoNetu da će se ponovo kandidovati za tu funkciju, nakon isteka sedmogodišnjeg mandata krajem jula.
Kreni-Promeni: Mladim radnicima na rekonstrukciji železničke stanice Novi Beograd ugrožena bezbednost
16.07.2026.•
6
Pokret Kreni-Promeni upozorio je danas na opasne uslove rada na rekonstrukciji železničke stanice Novi Beograd, navodeći da mladi radnici, bez zaštitne opreme, rade na koloseku kojim redovno saobraćaju vozovi.
Pojačan saobraćaj na granicama, najduže zadržavanje na Gradini
16.07.2026.•
0
Putnički automobili čekaju oko sat vremena za izlaz iz Srbije na graničnom prelazu Gradina, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Elektrodistribucija: Nova aplikacija za potrošnju električne energije biće dostupna od oktobra
16.07.2026.•
2
Građani Srbije trebalo bi od oktobra da dobiju pristup digitalnoj platformi Elektrodistribucije Srbije (EDS) putem koje će moći da prate potrošnju električne energije.
Države regiona dale rok Evropskoj komisiji za rešavanje boravka vozača kamiona u Šengenskoj zoni
16.07.2026.•
2
Države regiona dale su Evropskoj komisiji rok da ponudi odgovor na problem boravka vozača kamiona u Šengenskoj zoni.
Više od 50 opozicionih poslanika traži od Macuta da razreši ministarku Paunović
16.07.2026.•
27
Opozicioni narodni poslanici, njih 53, podneće predsedniku Vlade Đuru Macutu zahtev da bez odlaganja predloži Skupštini Srbije razrešenje ministarke državne uprave i lokalne samouprave Snežane Paunović.
Preminuo jedan od osnivača Partibrejkersa Goran Bulatović Manza
16.07.2026.•
1
Goran Bulatović Manza, nekadašnji bubnjar i jedan od osnivača Partibrejkersa, preminuo je u 67. godini, saopštio je bend.
Komentari 16
Видоје
pajo patak
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar