"Beograd kao Kazablanka": Da li je Srbija zaista puna stranih špijuna, kako se tvrdi?
Vlasti pričama o špijunima najčešće žele da sebi daju na značaju, opravdaju greške ili diskredituju političke protivnike.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Članovi srednjeg ešalona Srpske napredne stranke zanimljiviji su obaveštajnim službama od civilnog društva, novinara, opozicije, smatra sagovornik N1 Predrag Petrović, direktor istraživanja Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP).
Predsednik Srbije je pre skoro godinu dana Beograd opisao kao Kazablanku, odnosno kao stecište špijuna.
"Nema špijuna koji nisu okupirali naše hotele, privatne smeštaje, kuće, zgrade, vile", rekao je predsednik tada aludirajući na marokanski grad i luku koja je tokom Drugog svetskog rata bila jedno od većih stecišta špijuna zaraćenih strana.
On je to objasnio položajem Srbije zbog rata u Ukrajini, ali je od tada više puta istakao da strane službe planski rade na urušavanju stabilnosti Srbije.
Ta tema je bila aktuelna i tokom oktobra na neformalnom početku predizborne kampanje, kada je predsednik Vučić, kao i u februaru, naveo da "postoji plan stranih službi za svrgavanje vladajuće stranke sa vlasti".
Nedavno je Ministarstvo spoljnih poslova Srbije proteralo diplomatu iz hrvatske ambasade zbog špijunaže.
Predrag Petrović kaže za N1 da je i tada i sada preterana priča da je Beograd kao Kazablanka, odnosno da je središte nekih velikih špijunskih aktivnosti.
"Naravno da prisustvo obaveštajaca u nekoj zemlji može da varira od toga šta se dešava u toj zemlji, ili okruženju. Moguće da je u nekom periodu došlo do povećanja broja obaveštajaca i većeg interesovanja stranih država za to šta se dešava u Srbiji zbog uloge odbijanja da uvede sankcije Rusiji", kaže on.
Beč i Brisel su špijunski centri
Petrović kaže da postoje gradovi koji zaista jesu središte špijuna ili špijunski centri.
"Jedan od njih je Beč, pa Beču i samoj Austriji ništa ne fali. S tim ozbiljne države znaju kako da se nose i na koji način. Bez pokušaja nametanja ovog pitanja kao nečeg urgentnog, vanrednog", objašnjava sagovornik N1.
Petrović navodi da Austrija i slične države znaju da to iskoriste kao svoju prednost, a da je uz Beč jedan od centara i Brisel, u kome se nalazi sedište Evropske unije i NATO.
"Vlasti u Srbiji na ovaj način pokušavaju sebi da daju na značaju i da opravdaju neke stvari, neko nečinjenje, ili tako upravljaju nezadovoljstvom građana sa nekom situacijom u zemlji. Najlakše je onda okriviti strane špijune da rovare", smatra on.
Kako kaže, pretpostavlja da je to slučaj i sa nedavno proteranim hrvatskim dilplomatom, posebno što se bliže izbori u Srbiji.
"Hrvatska je prema istraživanjima javnog mnjenja u samom vrhu neprijateljskih država i kao takva idealna za plasiranje ovakvih priča. To je posledica zvaničnih narativa koje vlast vodi poslednjih 10 godina", dodaje Petrović.
Sporniji bi bili članovi SNS od novinara i civilnog društva
Petrović podseća da se najčešće optužuju zapadne zemlje sa kojima imamo dobre odnose, a predsednik Vučić podršku. On kaže da špijuniranje nije sporno i da je za očekivati da druge službe imaju interesovanje da prikupljaju informacije, pogotovo zemlje iz okruženja.
Ono što je bez dileme sporno jeste subverzivni rad, kada se želi uticati na političko odlučivanje, na smer kojim ide država. Takav angažman je, kako ističe, daleko opasniji i ozbiljniji.
"Ali da neko ide da razgovara sa novinarima, ljudima iz civilnog društva, biznismenima i prikuplja informacije koje nisu klasifikovane - onda tu nema ništa sporno. Meni bi bilo spornije da se sastajao sa članovima SNS. Svi obaveštajci pokušavaju da utiču na donosioce odluka. Oni 'gađaju' srednje nivoe odlučivanja koji nisu toliko vidljiviji i na meti. Najviše se štite najvažniji državni funkcioneri. Ovi na srednjim niovoima su blizu donosiocima odluka, a mogu na manje vidljiv način da utiču na odlučivanje. Oni su glavna meta obaveštajaca", smatra Petrović.
Pročitaj još
Prave špijunske afere
Priča o špijunima u Srbija se najčešće se vezuje za neimenovane ljude, službe i zemlje, ali se prema narativu moglo zaključiti da su najčešći "neprijatelji" zapadne službe. U moru neimenovanih slučajeva bilo je i nekoliko pravih.
U septembru 2016. godine agenti BIA uhapsili su Čedu Čolovića, srpskog i hrvatskog državljanina, koji je proglašen saradnikom hrvatske Sigurnosno-obaveštajne agencije (SOA).
Zvanični Zagreb je to demantovao, a posle sudskog procesa pred Višim sudom u Beogradu, Čolović je navodno priznao da je špijunirao i zbog toga je osuđen na tri godine zatvora. Ne zna se da li je do izdržavanja kazne zaista i došlo.
Iste godine desio se "Havana sindrom", bolest koja je pogađala američke diplomate i obaveštajce u mnogim zemljama sveta zbog koje je jedan agent CIA evakuisan iz Srbije. On je imao simptome karakteristične za "Havanu" - migrenu, mučninu, vrtoglavicu, poremećaj pamćenja.
Godinu dana kasnije pažnju javnosti privukao je slučaj bivšeg američkog marinca Danijela Dejvida Korbeta, koji je uhapšen u Beogradu jer je u njegovom stanu pronađen pištolj CZ-99 sa izbrisanim brojem. Korbet je iste godine oslobođen optužbi.
U novembru 2019. godine, u medijima je objavljen snimak u kojem zamenik ruskog vojnog atašea Georgij Kleban navodno plaća izvesnog srpskog zvaničnika ili oficira. Kleban je posle toga još par godina ostao u Srbiji.
U proleće 2022. godine uhapšena su dva državljanina Poljske koji su fotografisali fabriku "Sloboda" iz Čačka koja se bavi proizvodnjom oružja i municije. Nije poznato šta se dalje dešavalo sa poljskim građanima.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Upali u kuću, ženu pretukli i njenog supruga primorali da joj bonsekom iseče kosu
15.12.2025.•
0
Policija je uhapsila D. A. (41), M. M. (45) i J. A. (38), koji su osumnjičeni za prinudu i ugrožavanje sigurnosti.
Evropska unija odobrila još 134 miliona evra za modernizaciju pruge Niš-Dimitrovgrad
15.12.2025.•
1
Evropska unija opredelila je još 134 miliona evra za modernizaciju, rekonstrukciju i elektrifikaciju železničke pruge Niš-Dimitrovgrad, saopšteno je danas.
Ministar najavio pet odsto veće plate prosvetara - od oktobra 2026.
15.12.2025.•
5
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će plata prosvetnim radnicima biti povećana za pet odsto od 1. oktobra 2026. godine.
Prognoze za tržište nekretnina u sledećoj godini: "Cene bi mogle da dođu na realan nivo"
15.12.2025.•
14
Tržište nekretnina se u ovoj godini stabilizovalo, u manjoj meri čak i posustalo, iako je država uz pomoć kredita za stanove za mlade pokušala da ga pogura.
Ministar Vuk Stanković: Spasili smo nastavu u Jovinoj gimnaziji tako što je prebačena u druge dve škole
15.12.2025.•
19
Ministar prosvete Dejan Vuk Stanković saopštio je da će cilj za to ministarstvo sledeće godine biti odvajanje obrazovanja od dnevne politike.
Dačić: Zvučne uređaje policija nije niti će koristiti, kao ni gumene metke
15.12.2025.•
8
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da zvučni uređaji kojima raspolaže policija "nisu niti će biti korišćeni" jer je, kako je rekao, "zapečatio" korišćenje tog dela tehnike MUP-a.
Mrdić podneo krivičnu prijavu protiv Zagorke Dolovac, Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca
15.12.2025.•
3
Uglješa Mrdić podneo je danas Višem javnom tužilaštvu u Beogradu krivične prijave protiv vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, javnog tužioca Vrhovnog javnog tužilaštva Branka Stamenkovića i još dvoje tužilaca.
Podignut optužni predlog protiv Nikole Selakovića i još troje zbog Generalštaba
15.12.2025.•
28
Javno tužilaštvo za organizovani kriminal podiglo je danas Optužni predlog protiv ministra kulture Nikole Selakovića.
Zaštitnik građana početkom 2026. podnosi Skupštini zakon o zabrani mobilnih u školama
15.12.2025.•
2
Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da će najkasnije početkom naredne godine Skupštini Srbije biti predat predlog zakona koji predviđa zabranu upotrebe mobilnih telefona u osnovnim i srednjim školama.
Ukrali "porše" kod Zaječara, a onda ubili radnika stovarišta pri pokušaju krađe sefa s novcem
15.12.2025.•
0
M.K. (18), M.Đ. (23) i L.L. (28) iz okoline Zaječara uhapšeni su zbog ubistva.
Zemljotres jačine tri stepena pogodio deo Srbije
15.12.2025.•
0
Zemljotres jačine tri stepena Rihterove skale registrovan je jutros oko 7.20 časova u regionu Gnjilana.
Izaberite Laž godine: Deset spornih izjava funkcionera koje su obeležile 2025.
15.12.2025.•
7
Sajt Istinomer pokrenuo je izbor za Laž godine, gde građani imaju priliku da glasaju za ono što misle da je najveća laž koju je 2025. izgovorio neki funkcioner.
Počela pojačana kontrola saobraćaja: Policija proverava da li vozači voze pijani i/ili drogirani
15.12.2025.•
9
Saobraćajna policija od danas, 15. decembra do nedelje, 21. decembra pojačano kontroliše i kažnjava one vozače koji voze pijani i/ili drogirani.
Krstić: Sporni donor iz Danske nikada nije bio u sistemu u Srbiji
15.12.2025.•
0
Vest britanskog javnog servisa BBC da donor sperme iz Danske nosi gensku mutaciju za rak, a ima 197 dece munjevito se proširila Evropom i izazvala paniku kod onih koji su prošli kroz vantelesnu oplodnju.
I dalje bez imena sa studentske liste - mišljenja podeljena da li treba da ih bude pre izbora
15.12.2025.•
29
Kada će biti raspisani vanredni parlamentarni izbori verovatno sa sigurnošću ne zna ni vlast.
Stanje u ribarstvu sve lošije: Srbija skoro svu ribu uvozi
15.12.2025.•
5
Izmenama Pravilnika o podsticajima za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednog gazdinstva uvodi se nova vrsta podrške - podsticaji za nabavku kvalitetnih priplodnih matica šarana i pastrmke.
Specijalna misija Evropskog parlamenta dolazi u Srbiju - zašto?
15.12.2025.•
14
Evropski parlament doneo je odluku da pošalje specijalnu misiju za utvrđivanje činjenica, koja će boraviti u Srbiji od 24. do 26. januara 2026. godine.
Među najtraženijim beguncima u Evropi i kriminalac osuđen u Novom Sadu za lažni pasoš
15.12.2025.•
4
Na sajtu EUROPOL-a nedavno su dodati novi begunci za kojima se traga, od međunarodnih trgovaca drogom do sajber-kriminalaca, čija dela prelaze granice i ugrožavaju bezbednost.
Da li situacija oko NIS-a udaljava Beograd i Moskvu: "Isplivale razlike koje već dugo tinjaju"
14.12.2025.•
8
U jednoj od retkih izjava visokih ruskih zvaničnika koja se ticala sankcija Naftnoj industriji Srbije, šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je rekao da nacionalizacija NIS-a nije moguća bez saglasnosti njegove zemlje.
Komentari 16
Видоје
pajo patak
w/e
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar