Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ko dobija jednokratnu pomoć i koliko: Penzionerima do 35.000, građanima 6.000 dinara
20.08.2026.•
0
Vlada Srbije utvrdila je na današnjoj sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžetu za 2026. godinu.
Macut i Dačić u Deliblatskoj peščari: Gašenje požara prioritet, šteta po životnu sredinu ozbiljna
20.08.2026.•
0
Premijer Srbije Đuro Macut izjavio je danas, prilikom obilaska Deliblatske peščare, da je suzbijanje i gašenje požara apsolutni prioritet u radu svih nadležnih državnih organa.
U Ćupriji i Banatskom Karlovcu 40 stepeni, ispod 30 samo na Kopaoniku
20.08.2026.•
0
U Srbiji je u 15 časova najviša temperatura izmerena u Ćupriji i Banatskom Karlovcu, 40 stepeni, dok je stepen niža bila u Novom Sadu, Valjevu, Kruševcu i Velikom Gradištu.
Potpredsednica UNS-a Olivera Milošević dobila otkaz u Politici
20.08.2026.•
0
Potpredsednica Udruženja novinara Srbije (UNS) Olivera Milošević dobila je otkaz u dnevnom listu "Politika", gde je radila 21 godinu.
Ko širi narative Kremlja u Srbiji: Od anonimnih stranica do ruskih državnih medija
20.08.2026.•
1
Hiljade ljudi na Fejsbuku i Instagramu prati stranicu "Govorit Moskva", čiji su gotovo jedini sadržaj obraćanja ruskog predsednika Vladimira Putina prevedena na srpski.
Ana Toskić Cvetinović se prijavila za Poverenika za informacije od javnog značaja
20.08.2026.•
0
Pravnica i direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović prijavila se na javni poziv za izbor Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Vučić bi da skrene tok Ibra: Pretnje koje su znak slabosti ili snage?
20.08.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić preti skretanjem toka reke Ibar kao odgovor na poteze Prištine. Radikalna retorika kao znak snage ili nemoći?
Rotert: EK daje Vučiću odrešene ruke pod uslovom da ne započne direktnu vojnu agresiju na susede
20.08.2026.•
3
Za Evropsku komisiju je Srbija važan kandidat za članstvo, koji treba da obezbedi stabilnost u konfliktnom regionu, ali srpski zvaničnici se ističu po sve provokativnijim izjavama i Srbija sve više naginje Rusiji i Kini.
CRTA: Nepravilnosti na biračkom mestu se ne mogu rešiti paravanima
20.08.2026.•
4
Izborne nepravilnosti koje se dešavaju na biračkim mestima ne mogu se rešiti paravanima, već kvalitetnijim radom biračkog odbora i savesnim ponašanjem birača.
Ekonomista Arsić: Pad Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi izgovor vlasti da preuzme kontrolu nad njim
20.08.2026.•
4
Profesor Milojko Arsić sa Ekonomskog fakulteta kazao je da lošiji plasman Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi ne predstavlja "sunovrat" te visokoškolske ustanove, iako predstavnici vlasti to uporno ponavljaju.
OSMOSMERKA: Školarci poletarci
20.08.2026.•
2
Igra koja će vam pomoći da zagrejete male sive ćelije je spremna.
Saobraćajna policija pojačano kontroliše turističke autobuse i vozače
20.08.2026.•
0
Saobraćajna policija pojačano kontroliše vozače autobuse i autobuse.
Direktor RGZ: Za 24 sata obrađeno 6.700 predmeta u vezi sa propisom "Svoj na svome"
20.08.2026.•
7
Novi vršilac dužnosti direktora Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) Dalibor Babić kazao je da je ta ustanova u 24 sata obradila 6.700 predmeta u vezi sa propisom "Svoj na svome".
Pevačica iz Srbije kažnjena u Hrvatskoj zbog krajiške pesme i neprijavljenog boravka
20.08.2026.•
7
Pevačici iz Srbije Svetlani Spajić (54) sud u Zadru je izrekao kaznu od pet dana zatvora, uslovno godinu dana i novčanu kaznu od 50 evra, zbog objave videosnimka iz marta 2024. godine pesme u kojoj se spominje Krajina.
Vučić: Izumiremo kao nacija, žao mi je što nemam više dece
20.08.2026.•
59
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da je prirodni priraštaj u Srbiji od 1,63 promila izuzetno mali i da je za opstanak nacije potrebno da se poveća na 2,2 promila, te najavio nove mere države na tom planu.
Trgovci će od septembra morati svakodnevno da objavljuju cenovnike proizvoda
20.08.2026.•
5
Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da će trgovci od septembra morati svakodnevno da objavljuju cenovnike svojih proizvoda i poručila da neće biti odlaganja.
NIS: Pušten u rad modernizovani industrijski kolosek u Rafineriji nafte Pančevo
19.08.2026.•
2
Modernizovani industrijski kolosek pušten je u rad u Rafineriji nafte Pančevo, a vrednost investicije iznosi gotovo 3,8 milijarde dinara, saopštila je danas Natna industrija Srbije (NIS).
MUP upozorio građane na sve učestalije telefonske prevare u Srbiji
19.08.2026.•
4
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) upozorilo je večeras građane da je na teritoriji Srbije sve učestalija pojava krivičnih dela prevara koja se izvršavaju putem telefonskih poziva.
Ruski "iljušin" stigao Srbiju: Od sutra u akciji gašenja požara u Deliblatskoj peščari
19.08.2026.•
19
Ruski avion Iljušin Ministarstva za civilnu zaštitu, vanredne situacije i otklanjanje posledica elementarnih nepogoda Rusije, koji će biti angažovan na gašenju požara u Deliblatskoj peščari, sleteo je večeras u Srbiju.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar