Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo protestnu notu Hrvatskoj "zbog mešanja u izbore"
14.10.2026.•
0
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije uputilo je protestnu notu Hrvatskoj zbog mešanja u unutrašnje političke prilike i izbornu kampanju u Srbiji, potvrđeno je RTS-u.
Er Srbija preusmerila letove za Istanbul zbog lošeg vremena, putnicima organizovan autobuski prevoz
14.10.2026.•
0
Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, letovi "Er Srbije" između Beograda i Istanbula preusmereni su na aerodrom u Izmiru, saopšteno je večeras.
RIK neće raspravljati o ličnim kartama i razlikama u podacima
14.10.2026.•
0
RIK nije u dnevni red uvrstio predlog dela članova o hitnom prijemu podataka MUP-a o važećim ličnim kartama i razjašnjenju razlika u statističkim podacima.
Kako Srbija ima skoro 6,5 miliona birača? Ilić: Dupli upisi u biračkom spisku nisu jedini problem
14.10.2026.•
8
Još 11 dana ostalo je do vanrednih parlamentarnih izbora. Da li birački spisak koji ima skoro 6,5 miliona birača, koliko je i ukupno stanovnika u Srbiji, budi sumnje u predstojeće izbore.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - poklon je tu
14.10.2026.•
9
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Davoru Macuri zabranjen ulazak u Crnu Goru
14.10.2026.•
2
Srpski biznismen Davor Macura vraćen je danas sa podgoričkog aerodroma nakon što mu je uručeno rešenje o zabrani ulaska u Crnu Goru, pišu Vijesti.
Obradović: Ne znamo kakva će Studentska lista biti na vlasti, ali za aktuelni režim odlično znamo
14.10.2026.•
8
Predsednik Političkog saveta pokreta Dveri Boško Obradović ocenio je danas da se za Studentsku listu možda ne zna kakva će biti ukoliko dođe na vlast, ali da se za "aktuelni režim odlično zna".
Kamioni na graničnim prelazima čekaju do sedam sati
14.10.2026.•
1
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili na graničnim prelazima prolaze bez zadržavanja dok kamioni čekaju od jedan do sedam sati.
FOTO, VIDEO: Protest podrške zaposlenima portala Nova.rs ispred redakcije u Beogradu
14.10.2026.•
5
Više stotina građana okupio se večeras ispred redakcije portala Nova.rs da bi pružio podršku novinarima kojima su zaprećeni otkazi ukoliko ne prihvate saradnju s novim glavnim urednikom Marko Stjepanovićem.
Radovanović o broju važećih ličnih karata: MUP da objasni kako je ista uprava dala dva različita podatka
14.10.2026.•
9
Ognjen Rašuo, član Komisije za kontrolu biračkog spiska, objavio je da je MUP dostavio podatke prema kojima je u Srbiji broj važećih ličnih karata porastao sa 5.990.000 u maju na 6.225.000 u septembru.
Uhapšeni zbog branja i prodaje 21 tone zaštićene divlje borovnice u Crnoj Travi
14.10.2026.•
3
Dve osobe iz Crne Trave su uhapšene zbog sumnje da su letos, bez ovlašćenja za trgovinu, na zaštićenom području u toj opštini sakupili i prodali oko 21 tonu divlje borovnice koja spada u zaštićene biljne vrste.
Srbija priprema izgradnju dalekovoda za hidroelektranu Bistrica vrednu 1,2 milijarde evra
14.10.2026.•
2
Ministarstvo zaštite životne sredine je naložilo EPS-u izradu studije za dalekovod hidroelektrane Bistrica.
Novinari Nova.rs odbili ponudu vlasnika, Pivljanin: 99 odsto ljudi glasalo je da ostanemo da radimo
14.10.2026.•
21
Novinari portala Nova.rs saopštili su da ne pristaju na ponudu vlasnika Alpak kapitala, za čije su izjašnjvanje dobili rok od 48 sati.
Dačić: Izem ti studentsku listu gde su 73 kandidata starija od mene 60-godišnjaka
14.10.2026.•
81
Nosilac izborne liste oko Socijalističke partije Srbije (SPS) i lider te partije, Ivica Dačić izjavio je da su kandidati sa te liste u proseku četiri i po godine mlađi od kandidata sa izborne liste "Studenti pobeđuju".
Nišlija uhapšen jer je opljačkao 16 prodavnica: Krao piće i drugu robu
14.10.2026.•
0
Dvadesetdvogodišnji Nišlija P.R. uhapšen je zbog sumnje da je u prethodnom periodu provalio u 16 trgovinskih radnji, ukrao veću količinu pića i drugih proizvoda i time vlasnicima pričinio štetu od oko 500.000 dinara.
I predsednički izbori se bliže: Ko je najbolji kandidat za predsednika ili predsednicu Srbije?
14.10.2026.•
30
Krajnji rok za održavanje predsedničkih izbora je 27. decembar, a do sada je samo Ivica Dačić, lider Socijalističke partije Srbije, najavio svoju kandidaturu.
KOMS: Polovina izbornih lista nije se obraćala mladima tokom četvrte nedelje kampanje
14.10.2026.•
3
Krovna organizacija mladih Srbije (KOMS) saopštila je danas da u četvrtoj nedelji izborne kampanje, od 5. do 11. oktobra, polovina od 18 proglašenih izbornih lista nije komunicirala ili imala poruke ka mladima u Srbiji.
Mladen Savatović i portal Mašina dobitnici novinarske nagrade "Dušan Bogavac"
14.10.2026.•
1
Novinar televizije N1 Mladen Savatović i medijski portal Mašina dobitnici su ovogodišnje nagrade za novinarsku etiku i hrabrost "Dušan Bogavac" za 2026. godinu.
Različiti podaci o tome kada je Šapiću oduzeto oružje, tužilaštvo pokrenulo proveru
14.10.2026.•
5
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da se vreme oduzimanja oružja od gradonačelnika Aleksandra Šapića navedeno u policijskoj potvrdi, ne poklapa sa hronologijom događaja iz policijskog izveštaja.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar