Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Počinje pojačana kontrola pešaka i vozača dvotočkaša: Trajaće dve nedelje
18.05.2026.•
10
Saobraćajna policija će od ponedeljka, 18. maja do nedelje, 31. maja pojačano kontrolisati saobraćaj.
Radili ili ne, pljuvali se i vređali ili tapšali jedni drugima - poslanici nas koštaju: "Nije skroman iznos"
18.05.2026.•
0
U Skupštini Srbije većina diktira pravila i na kraju usvoji šta je namerila. Kako u toj konstelaciji snaga da se postavi manjina - pitanje je svakako za opoziciju. Bili tu ili ne - koštaju poreske obveznike.
Verski analitičar Vujanić: Justin nema pravo žalbe
18.05.2026.•
0
Verski analitičar Miroslav Vujanić izjavio je da je odluka Sabora Srpske pravoslavne crkve (SPC) da mitropolita žičkog Justina razreši episkopskog trona konačna i da on sada nema pravo žalbe.
Studenti: Samostalna studentska lista jedina može da promeni vlast, njen sastav kad se raspišu izbori
18.05.2026.•
0
Četvoro studenata sa univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu izjavili su da su sigurni u pobedu svoje liste ukoliko bi nastupila samostalno na budućim parlamentarnim izborima u Srbiji.
Kosovo na drugom mestu najsiromašnijih u Evropi, Moldavija "lider", Srbija osma
17.05.2026.•
1
Kosovo je rangirano kao druga najsiromašnija zemlja u Evropi, prema podacima koje je za 2025. godinu objavio "WorldAtlas", dok je istovremeno, inflacija u aprilu porasla za 7,5 odsto u poređenju sa aprilom prošle godine.
Više od 117.000 zahteva za glasanje van Kosova na izborima 7. juna
17.05.2026.•
0
Centralna izborna komisija Kosova (CIK) do danas u podne je prihvatila više od 99.000 prijava birača van Kosova, od više od 117.000 zahteva koji su podneti za vanredne parlamentarne izbore 7. juna.
Šta će biti sa Dačićem posle hapšenja Veselina Milića: Slučaj uzdrmao vrh policije
17.05.2026.•
10
Hapšenje bivšeg načelnika beogradske policije Veselina Milića zbog sumnje da je prikrivao teško ubistvo u pokušaju, otvorilo je sumnju u povezanost samog vrha vlasti i mafije, ali i političke odgovornosti MUP-a.
Studenti najavili okupljanja na četiri lokacije u Beogradu pre protesta na Slaviji
17.05.2026.•
6
Studenti u blokadi objavili su danas lokacije na kojima će biti održani skupovi uoči protesta na Trgu Slavija u Beogradu, koji su najavili za subotu, 23. maj.
Školarine poskupele na sedam fakulteta u Beogradu
17.05.2026.•
1
Školarine su povećane na sedam fakulteta Univerziteta u Beogradu, ističe se u konkursima za upis studenata objavljenim na sajtu Univerziteta.
Kamioni čekaju oko četiri sata, automobili na Batrovcima sat vremena
17.05.2026.•
1
Putnički automobili čekaju po sat vremena za izlaz iz Srbije na graničnim prelazima Batrovci i Bački Vinogradi, dok su zadržavanja za kamione do četiri sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Normalizovan saobraćaj nakon udesa na moto-putu kod Dušanovca
17.05.2026.•
0
Nakon saobraćajne nezgode i izmene na moto-putu kod Dušanovca ka Beogradu saobraćaj je normalizovan.
Miljuš: Vučić i Azdejković biće upamćeni kako ih je crtao Koraks i kako će ih crtati Petričić
17.05.2026.•
4
Član Predsedništva Stranke slobode i pravde (SSP) Branko Miljuš ocenio je kao sramotan komentar člana Upravnog odbora Radio-televizije Srbije (RTS) Predraga Azdejkovića o smrti karikaturiste Predraga Koraksića Koraksa.
Vučić: Milić nije učestvovao u najtežem delu, već u prikrivanju, slučaj nema veze sa klanovima
17.05.2026.•
74
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas, komentarišući kritike da je policija kasno reagovala u slučaju nestanka A.N. na Senjaku da je policija počela da radi kada je dobila prijavu.
Vozaču koji je oborio penzionera ispred Pravnog fakuleta određen pritvor
17.05.2026.•
3
Beogradski Viši sud odredio je pritvor do 30 dana vozaču automobila koji je 14. maja, ispred Pravnog fakuleta, tokom 16 minutne blokade, kolima naleteo na muškarca (90), saopšteno je danas u tom sudu.
Na Kopaoniku danas pao sneg
17.05.2026.•
0
Sneg koji je na Kopaoniku slabim intenzitetom počeo da pada tokom noći, do jutra je dostigao centimetar visine.
Srbija dopustila kineskom obaveštajcu da pobegne, a sad ćuti na kritike FBI-ja: "To nije usputna neprijatnost"
17.05.2026.•
11
Ksu Zevei, kineski državljanin koga su SAD optužile za hakovanje američkog istraživanja o kovid19, izručen je krajem aprila Americi iz Italije.
Vučić sa predsednikom Azerbejdžana razgovarao o infrastrukturi, turizmu i energetici
17.05.2026.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio je danas da je u Bakuu sa predsednikom Azerbejdžana Ilhamom Alijevim razgovarao o odnosima dve zemlje i unaređenju saradnje u više oblasti.
Pokušaj ubistva u Vrnjačkoj Banji: Maloletnik teško povređen, osumnjičeni priveden
17.05.2026.•
2
Dvadesetdvogodišnji muškarac iz Kule uhapšen je zbog sumnje da je u Vrnjačkoj Banji nožem teže povredio sedamnaestogišnjaka, saopštila je danas lokalna policijska uprava.
VIDEO: Pronađen automobil korišćen za transport ubijenog na Senjaku, potraga za telom kod Jarkovačkog jezera
17.05.2026.•
26
Uprava kriminalističke policije i Više javno tužilaštvo u Beogradu pronašli su vozilo za koje se sumnja da je korišćeno za transport ubijenog A. N, potvrđeno je Tanjugu.
Učenice iz Srbije osvojile dve medalje i dve pohvale na informatičkoj olimpijadi u Italiji
17.05.2026.•
2
Reprezentacija Srbije osvojila je po jednu srebrnu i bronzanu medalju, kao i dve pohvale na Evropskoj olimpijadi iz informatike za devojke.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar