Kako smo došli od olovke i sveske do noža i sekire u đačkoj torbi?
Učenik osmog razreda doneo je nož u školu, istu onu u kojoj je sedmak u maju ubio devetoro dece i čuvara. Samo dan kasnije, u drugoj osnovnoj školi, učenica šestog razreda donela je u školu sekiru.
Foto: 021.rs
Ovo su samo dva poslednja u nizu incidenata nakon masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Upravo zbog svega ovoga postavlja se pitanje kada i kako su olovke, a sada i tablete i mobilne telefone, zamenili vatreno i hladno oružje, piše Euronews Srbija.
U izveštaju Zaštitnika građana navodi se da svaki 10. učenik skoro svakodnevno trpi nasilje u školi.
Nasilje među vršnjacima je čest i prepoznatljiv fenomen u školskom okruženju, s obzirom na to da se svaki četvrti učenik izjasnio da je nasilje deo školske svakodnevice, a da tek šest odsto đaka tvrdi da nisu svedočili nasilju u svojim školama.
U vršnjačkom nasilju, pokazalo je istraživanje Zaštitnika građana, u većem procentu učestvuju dečaci. Oni takođe imaju i negativnije stavove prema Romima, LGBTI+ osobama, starijim osobama, ali i prema devojčicama.
Istraživanje je sprovedeno u 18 osnovnih i srednjih škola u Srbiji i u njemu je učestvovalo 390 učenika i 158 nastavnika.
"Ako se nasilje toleriše kod dece, posle određenog broja godina dobićemo nasilnog pojedinca u društvu, i tako jedan krug nasilja otvara drugi krug nasilja. Škola mora da bude bezbedno i sigurno mesto za našu decu i zbog toga se u prevenciju nasilja moraju uključiti svi koji učestvuju u obrazovanju i vaspitanju dece - od roditelja, nastavnika i škola do nadležnih organa - centara za socijalni rad, tužilaštava i policije", naveo je Zaštitnik građana.
Psihološkinja Radmila Vujić Bojović navodi da je nasilja u obrazovnim ustanovama uvek bilo, ali nikada ovoliko.
"Ako vi u porodici odgajate decu kojima je sve podređeno, a mi to sada radimo, najveći broj roditelja se vodi time samo da je dete srećno. A niko od njih ne zna šta to znači. I onda se ta deca sretnu u jednom kontekstu koji je škola, gde ih ima puno. I svi oni očekuju da sve bude podređeno njima i da se svi prilagode njima, a to je nemoguće. Vi onda imate nasilje koje samo čeka da se desi. To je jedna stvar. Druga stvar, sistematski se u školama zapravo nasilje previđa i zataškava. Tek kad se desi nešto ekstremno i kad to postane senzacija i dođe u medije, onda mi o tome mislimo i pričamo. A zapravo, nasilje je počelo mnogo, mnogo, mnogo ranije. Pa nije donelo sekiru iz čista mira? Nešto je tome prethodilo", rekla je Vulić Bojović za Euronews Srbija.
Na pitanje kako smo došli dotle da đaci nose oružje u rančevima u školu, kaže da već decenijama živimo u jednoj prilično vandrednoj situaciji i atmosferi sveprisutnog nasilja.
"Što kada govorimo o ratnim dejstvima devedesetih, pa onda bombardovanje, pa onda kao u tom nekom mirnodopskom dobu, mi zapravo sve vreme živimo u stanju pojačane tenzije, napetosti, zabrinutosti, brige za egzistenciju itd. To je nešto što je prosto konstanta naših života koja kod svih ljudi rađa napetost, tenziju, anksioznost i depresiju i to sve češće vidimo kao pojavne oblike u praksi kada radimo sa ljudima. Deca, kao, da kažem uslovno rečeno najslabija karika, karika sa najmanje iskustva, sa najmanje proživljenog, doživljenog, nekako teže i kompleksnije izlazi na kraj sa tim teškim osećanjima, osećanjima neizvesnosti, teskobe, straha, napetosti", kaže Vulić Bojović.
I zbog toga, kako dodaje, u nedostatku boljih puteva za razrešenje te tenzije, u nedostatku sistemskih pristupa i "rešavanja međuljudskih najšire rečeno napetosti, oni pribegavaju tome da dobiju ideju neke samozaštite kroz naoružavanje i spremnost da naude nekome drugome".
"To, naravno nije opravdanje za takvo postupanje. To postupanje je u svakom kontekstu negativno. Ali, čini mi se da nekako najlakše bi bilo okriviti decu i patologizirati pojedinačne slučajeve. A zapravo mi govorimo o jednom ozbiljnom društvenom fenomenu gde se jedini vid komuniciranja i odnošenja prema drugima zapravo pretvara u nasilni vid", kaže sagovornica Euronews Srbija.
Poručuje da je danas u društvu veoma malo empatije, razumevanja i tolerancije. To su, ocenjuje, fenomeni koji su se u društvu izgubili.
"Mogu da se vide samo u izuzetnim pojedinačnim slučajevima kao neki tračci nade, ali na tome se sistemski ne radi bukvalno od vrtićkog uzrasta da se takva vrsta osećaja i osećanja razvija kod dece. Roditelji su prezauzeti, potpuno rastrzani između borbe za osnovnu egzistenciju i nekako sve je manje vremena koje porodica provodi zajedno u nekim aktivnostima koje nisu obaveza ili učenje. Tako da se period u kome se sa decom radi, pod znacima navoda radi, jer to se stvari ne radi, već se živi sa decom, se sve više i više skraćuje. I deca su nekako upućena i usmerena samo na sebe. Rezultat toga je ono što vidimo unazad, evo, sada već neko vreme", kaže Vulić Bojović.
Ona je izrazila bojazan da se bez odgovornog pristupa i sistemskoj promeni, pre svega obrazovnog sistema od najranijeg vrtićkog uzrasta neće videti pozitivni pomaci.
Prof. dr Kristina Brajović Car kaže da smo dugačak put kao društvo prešli od sekire, preko olovke, pa nazad.
"Zakazane tuče između škola osamdesetih godina sa napunjenim džepovima hladnog oružja, zatim ratovi devedesetih u kojima su deca prvo odrastala bez igračaka, pa odvođena pravo iz školskih klupa na ratište. U primirju između ratnih sukoba imali smo pucnjave po gradskim klubovima, brze vožnje, pljačke, udese tinejdžera, otmice, atentati... Ne znam odakle da krenem u pravljenju poređenja u odnosu na danas zatečeno pogoršanje", kaže ona, te dodaje da time podseća ukratko na kontekst odrastanja generacije roditelja koji danas predstavljaju vrednosne uzore.
"Oni se verovatno nikad neće osećati bezbedno, ali to je već tema za kliničku psihologiju. Ne treba zaboraviti da je majska tragedija zločin koja nema svoje uporište za poređenje u modernoj istoriji Srbije, pogotovo ne u mirnodopskim uslovima u okviru kojih dolaze na naplatu sve ratne traume, priče o ratu, neprijatelju i sredstvima borbe. Maj je mesec nenadoknadivog gubitka. Za sve nas", ističe Kristina Brajović Car.
Posledice, dodaje, su razarajuće i za pojedinca i za društvo, te da svaka analitika relativizuje odgovorne, a da to u ovim slučajevima niko ne želi.
"Puna odgovornost na počinioce i pomagače. Sudski epilog će dati usmerenje za budući pravac vaspitnih i bezbednosnih strategija", kaže ona.
Osvrnuvši se na pitanje autoriteta u školama, sagovornica Euronews Srbija, smatra da je odnos roditelja prema školi tu presudan i da doprinosi više od kaznenih mera koje bi škola preduzela:
"Ova institucija je urušavana decenijama i to je nemoguće reparirati bilo kakvom odlukom, rešenjem ili novim protokolom ponašanja. Roditelji smatraju školu obrazovnim 'servisom' i uglavnom nemaju vaspitna očekivanja od nastavnika svoje dece. Naprotiv u toj komunikaciji više energije i vremena posvete upravljanju utiskom nego što su zainteresovani da uvaže sugestije i da problem udruženo sa školom rešavaju. Ovde govorimo o trendu, ne o pojedinačnim slučajevima kod kojih saradnja sa školom i oslanjanje na autoritet nastavnika nikad nije ni bila upitna".
Pročitaj još
Dakle, kako objašnjava, moramo da uvažimo sve one svetle i dobre primere kada govorimo o negativnim fenomenima da bismo inspirisali promenu koju želimo. Nije, ističe, dovoljno ubadati prstom u anomalije i sistemske greške, bez nuđenja usmerenja šta da menjamo i na kojoj liniji komunikacije.
Za kraj poručuje roditeljima da u ovom društvu možda ima i pametnijih i stručnijih od njih i da to zapravo nije sramota, već uteha.
"Ponekad ti 'pametniji i stručniji' mogu da budu upravo vršnjaci vašeg deteta koji bolje prepoznaju i osete patnju, potrebe i rizike koji se javljaju kod vašeg deteta kojeg vi slepo volite. Treba uvažiti intuiciju dece i njihovu procenu, bez kontaminiranja sopstvenim interpretacijama onoga što vide i osećaju. Nekako bih odatle krenula", zaključuje prof. dr Brajović Car.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
08.02.2026.•
0
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata, dok se na prelazu Horgoš ka Mađarskoj zadržavaju duplo kraće, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Milivojević: Vlast neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, ali neće to ni priznati
08.02.2026.•
0
Činjenica da vlast pokazuje snagu i "mišiće" nije znak da je u ofanzivi, već da je reč o nečemu što se zove strah, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Vlada utvrdila predlog zakona o sistemu za upravljanje kohezionom politikom
08.02.2026.•
0
Vlada Srbije je utvrdila Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, što je obaveza države u postupku pregovora o članstvu u EU.
Vlada usvojila mere zaštite za nekoliko arheoloških lokaliteta
08.02.2026.•
0
Vlada je usvojila mere zaštite za spomenik kulture Crkva Svetog Ahilija u Arilju i arheološka nalazišta Caričin Grad kod Leskovca, Dvorine - Mađarsko groblje u selu Banja i Mora Vagei u Mihajlovcu kod Negotina.
BIRODI: Vučić u izbornoj kampanji, Agencija za sprečavanje korupcije i REM ćute
08.02.2026.•
1
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorio je da Agencija za sprečavanje korupcije i REM "ćute dok predsednik države Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljenu izbornu kampanju, čime krše zakon".
Direktor Instituta "Vinča": Srbiji potrebna najmanje dva konvencionalna nuklearna reaktora
08.02.2026.•
11
Mađarska je zvanično započela izgradnju novih reaktora nuklearne elektrane "Pakš 2", projekta koji se smatra jednim od ključnih za energetsku budućnost regiona.
Ministarstvo pravde: Netačno da je Vujić dobio packe u Briselu
08.02.2026.•
8
Ministarstvo pravde negiralo je da je dobilo "packe u Briselu" povodom nedavno usvojenih pravosudnih zakona, kako se pojavilo u pojedinim medijima, kao i da su netačne tvrdnje o navodnim dogovorima, pritiscima.
Putin najpopularniji svetski lider u Srbiji: "Ako bi se kandidovao na izborima, pobedio bi Vučića"
08.02.2026.•
32
Globalna podrška svetskim liderima je u opadanju, pokazuje istraživanje Gallup International sprovedeno u 57 zemalja i teritorija, uključujući Srbiju.
Uz pretnje oteli muškarca u Beogradu: Usledila policijska potera do Rume - žrtva pronađena, otmičari pobegli
08.02.2026.•
4
Policija traga za dve osobe koje su u ranim jutarnjim časovima u Beogradu otele D. K. (43).
Najavljeno da uskoro kreće akcija otkupa stanova za izbeglice iz Krajine
08.02.2026.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je danas sedmi Sajam zavičaja na Novodskom sajmu i poručio da će uskoro biti preduzeta akcija otkupa stanova za Krajišnike koji se još nisu skućili.
Poskupeo smeštaj u državnim domovima za stare
08.02.2026.•
6
Državni domovi za smeštaj odraslih i starih lica u Srbiji od 1. februara rade po novim cenovnicima.
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu u ponedeljak ispred Ustavnog suda u Beogradu
08.02.2026.•
0
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu pod nazivom "Smene umesto čestitki" održaće se u ponedeljak, 9. februara ispred zgrade Ustavnog suda u Beograd.
Milan Nedić i danas izaziva podele u Srbiji: "Nijedno normalno društvo ne slavi svoje kvislinge"
08.02.2026.•
3
Svake godine 4. februara manja grupa pristalica ultradesničarskih organizacija u centru Beograda održava komemorativni skup povodom smrti nacističkog kolaboracioniste Milana Nedića.
Inicijativa Otvoreni Balkan - najavljivana na sva zvona, a koji je rezultat?
08.02.2026.•
8
Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan... Različita imena jedne incijative pokrenute krajem 2019. godine.
Novinarska i medijska udruženja podnela krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Verana Matića
08.02.2026.•
0
Novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti predsednika upravnog odbora ANEM-a Verana Matića.
MUP upozorava građane na prevare preko Whatsapp-a: Savetuje šta da se nikako ne radi
08.02.2026.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava građane na internet prevaru kojom se zloupotrebljava Whatsapp aplikacija.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - klikni, pa vidi
08.02.2026.•
13
Dnevni kviz 021.rs tu je za vas svakog dana.
Ambasador Britanije o pravosudnim zakonima: Razočaranje što Srbija pravi korake unazad
08.02.2026.•
6
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson izjavio je da su odnosi sa Srbijom dobri, ali i da je Srbija sa "pravosudnim amandmanima napravila korak nazad" u evrointegracijama.
Danas poslednji dan za prijavu nelegalnih objekata u okviru akcije "Svoj na svome"
08.02.2026.•
0
Građani Srbije još danas mogu da podnesu prijave za upis nelegalnih objekata u okviru akcije Svoj na svome, a prema poslednjim podacima Republičkog geodetskog zavoda, do sada je stiglo oko 2,3 miliona prijava građana.
Đurica: Evropska komisija neće prekidati pregovore sa Srbijom, ali već ima posledica
08.02.2026.•
11
Evropska komisija neće praviti dramatične i radikalne poteze i neće prekidati pregovore sa Srbijom, izjavila je za FoNet generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS) Dragana Đurica.
"Jura" deo radnika otpušta, a deo šalje na plaćeno odsustvo
08.02.2026.•
16
Zbog smanjenog obima narudžbina, u fabrici Jura u Leskovcu će sprovesti plan optimizacije poslovanja, koji podrazumeva ponudu sporazumnog raskida ugovora uz otpremnine i plaćeno odsustvo za deo zaposlenih.
Komentari 20
Fića
Kako smo došli do toga da nam u Udarnom terminu na TV i to sa Nacionalnom frekvencijom (?!), pokazuje slike raskomadanih ljudskih tela, priča "o ćevapima od ljudskog mesa", šara po tabli, zadužuje već treću generaciju stanovništva...?!
"Crni biseri" se slave kao "heroji ulice i uzor potrebnog ponašanja"...?!
Stvarno "kako smo došli" ...?!
/
nisi ti profa.
nacionalizam i fasizam u srbiji su sada veci nego sto je bio 90ih.
sva deca su indoktrinisana u njega.
srpsko drustvo je bolesno
Дада
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar