Poražavajući rezultati testiranja đaka: Za probleme znamo 30 godina, ali ne i kako da ih promenimo
Đaci iz Srbije pokazali su manju funkcionalnu pismenost od proseka vršnjaka na PISA testiranju 2022. godine koje je obuhvatilo 80 zemalja.
Foto: Pixabay
To više nije iznenađenje, jer su rezultati slični u poslednjih 10 godina. Slovenija i Hrvatska su, kada je reč o regionu, bolje. Gore od Srbije su Severna Makedonija i Crna Gora.
Istraživanje je pokazalo da je najmanje učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti među gimnazijalcima – takvih je oko 16 odsto iz matematike i 11 odsto iz čitanja. Slede četvorogodišnje stručne škole (od 38 do 72 odsto iz matematike i od 24 do 64 odsto iz čitanja) i, konačno, tu su trogodišnje stručne škole u kojima u proseku između 79 i čak 95 odsto dece ne dostiže ni osnovni nivo pismenosti u oba pomenuta domena.
Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija kaže za N1 da PISA istraživanja rade ozbiljni ljudi i da možemo verovati rezultatima.
"PISA testiranje radi se u čitavom svetu i na to istraživanje treba da gledamo kao na priliku da markiramo probleme i da radimo na popravljanju. Ali problem je što mi ne radimo na tome. Suštinski se, od 2002. godine, otkad smo uključeni, nije ništa promenilo. Ubeđen sam da ćemo isto ovo pričati i kada bude završen i sledeći ciklus testiranja. Da, ovo su apsolutno trendovi i pojave koji su karakteristični za srpske škole", navodi Markov.
Bivši ministar prosvete Srđan Verbić kaže da ne treba da budemo iznenađeni ili na neki način razočarani.
"Prvo, ne treba da imamo nerealna očekivanja od našeg obrazovnog sistema. Po bruto domaćem proizvodu smo na 76. mestu. Kako onda možemo da kažemo da je 40. mesto u obrazovanju loše? Nije. Loše je to što ništa nismo uradili 20 godina, ali ima i dobrih stvari. Ima dosta toga čime bismo mogli da se pohvalimo. Pravednost našeg sistema nije ništa lošija, atmosfera u školi, bez obzira na to koliko ima nasilja, ono nije lošije nego što je na drugim mestima", kaže Verbić.
Markov navodi da je Srbija za 16 godina promenila sedam ministara prosvete, što pokazuje da nam nedostaje kontinuitet.
"Svaki novi ministar dođe sa novom idejom. Možda su mogli da promene nešto, ali problem je što im je vek trajanja bio kratak. Ni četiri godine nisu dovoljne da se nešto promeni. Zato se rade strategije na deset godina. Prvo kao društvo treba da vidimo kakvog učenika želimo, kakvu školu i šta želimo da postignemo sa svršenim srednjoškolcima. Da li da ih šaljemo u privredu, da se zapošljavaju kroz dualno obrazovanje ili želimo da povećamo broj fakultetski obrazovnih ljudi", navodi on.
Kako dodaje, ideja prethodne strategije je bila da se poveća broj gimnazijalaca, odnosno budućih studenata.
"Gimnazije smo poveli ka stručnim školama, ispalo je da imamo mnogo talentovane dece, uveli smo IT odeljenja, biološko-hemijska, istorijska... Ispostavilo se da smo užasno talentovana nacija. Ali, kada sednemo i uporedimo se sa drugima, to ne bude baš tako", ističe.
Markov dodaje da su nastavnici pod strahovitim pritiscima i od strane roditelja i od ljudi iz lokalnih zajednica.
"Prosečno, učenika koji ponavljaju je osam odsto, kod nas tek preko jedan odsto učenika ponavlja razred. Velika je propusnost učenika koji ne postignu predviđene rezultate, i tako ulazimo u začaran krug, jer oni ne mogu ni na narednom koraku da pokažu neke rezultate. Tu često imamo ozbiljan problem. Stalno se vraćamo na početak“, ističe sagovornik N1.
Bivši ministar kaže da je PISA test kao lekarski nalaz – pokaže šta ne valja.
"Postoje preporuke šta treba da se uradi. Samo je pitanje da li u konkretnoj zemlji može da se uradi. Prvo, da li imamo ljudski kapacitet, da li imamo političke volje, novca, da li nastavnički kadar može da iznese takvu promenu. Treba da napravimo naš način kako da se to uradi. Mnoge od tih stvari znamo već 30 godina, ali ne umemo ili ne znamo da ih promenimo. Uvek ima stvari koje su relativno jednostavne i u ovom trenutku mnogo znače. U ovom PISA testu vidimo da naši učenici imaju ozbiljan problem sa mobilnim telefonima. Ovde 40 odsto kaže da ne sluša nastavnike i provodi vreme na mobilnom telefonu. Ako nismo u stanju da izvedemo veliku promenu, hajde bar da sklonimo telefone dok traje čas", kaže Verbić.
Predsednik Foruma beogradskih gimnazija mišljenja je da su nastavnici i škola ostali u šezdesetim i sedamdesetim godinama.
"Ostali smo na tom nivou da nastavnik predaje gradivo, dok učenici danas zahtevaju nešto drugačiji pristup. Za to nastavnika treba edukovati. Drugi problem je negativna selekcija, problem što u nastavi sve više nedostaje kvalitetnih nastavnika. Taj problem će postati sve izraženiji jer mladi ne vide svoju budućnost u prosveti", ističe on.
Verbić dodaje da PISA test ima jedan interesantnan nalaz.
"Pitali su direktore škola da li im nedostaje kadar. Mnoge zemlje su rekle naravno da im nedostaje, a mi smo na dnu te lestvice, jer naši direktori kažu ne, kod nas je sve u redu, nemamo nikakvih problema sa kadrom. To nam govori da direktori škola nisu kompetentni, neće da kažu da imaju problem. Više su poricali jedino direktori u Bugarskoj", objašnjava on.
Pročitaj još
Prema mišljenju bivšeg ministra, roditelji se raspravljaju o tome da li njihovo dete zna dovoljno dobro za neku ocenu, ali njima tu nije mesto.
"Pogotovo ne da se mešaju, na taj način da to bude neka vrsta nasilja, pretnje, neprijatni razgovori. To evidentno jeste problem, roditelji bi trebalo što manje da prilaze školi", ističe Verbić.
Markov navodi da svi mi treba da vidimo šta hoćemo, gde nam je i na kom mestu škola.
"Postajemo sve svesniji kao društvo da škola nije nikakva garancija da će dete, odnosno svršeni student, moći da se zaposli bez problema, da će moći da ostane u ovoj državi da živi normalno. Deca se od malena uče da 'hvataju krivine'. Njihova motivacija je jako niska, i svi smo odgovorni za to – i roditelji, i nastavnici, i naravno, oni koji su kompetentni da o tome odlučuju", poručuje Markov.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sve službene vožnje na jednom mestu: Yandex Go pokrenuo Business uslugu u Srbiji
04.08.2026.•
0
Kompanije u Srbiji od sada mogu da koriste uslugu Yandex Go za kompanije za organizaciju i upravljanje službenim vožnjama.
Vučić: U ovom trenutku nema opasnosti od nestanka struje u Srbiji
04.08.2026.•
13
Govoreći o aktuelnoj energetskoj situaciji u Evropi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je istakao da u ovom trenutku nema opasnosti od nestašice električne energije u Srbiji.
"Proizvodnja u hidroelektranama smanjena još od maja": Zašto su vlasti iznenađene vodostajem Dunava
04.08.2026.•
8
Dok nadležni upozoravaju na negativne posledice niskog vodostaja Dunava, i apeluju na građane da štedljivo troše struju i vodu, niska proizvodnja na hidroelektranama beleži se još od maja.
Obeležava se godišnjica stradanja Srba u hrvatskoj akciji "Oluja": Vučić u RS, parastos u Beogradu
04.08.2026.•
4
Danas se navršava 31 godina od početka hrvatske vojno-policijske operacije "Oluja" napadom na Republiku Srpsku Krajinu od 4. do 7. avgusta 1995, kada je u etničkom čišćenju proterano više od 200.000 Srba.
Analiza i objašnjenje zašto Srbija spada u osam najsiromašnijih i najmanje razvijenih evropskih zemalja
04.08.2026.•
8
Univerzitetski profesor u penziji Zoran Stojiljković naveo je u analizi za Demostat da prosečna plata u Srbiji, izražena u tekućim (precenjenim) evrima, predstavlja jedva nešto više od četvrtine proseka evrozone.
Načelnica Veterinarske inspekcije o tome kako prepoznati da li je hrana pokvarena
04.08.2026.•
1
Visoke letnje temperature povećavaju rizik od kvarenja hrane i trovanja, zbog čega su pojačane kontrole u proizvodnji, prometu i ugostiteljskim objektima.
Motociklista vozio 234 km/h na putu gde je ograničenje 80
03.08.2026.•
9
Jedan motociklista danas je vozio brzinom 234 kilometra na čas na putu Merošina - Prokuplje gde je ograničenje brzine 80.
Vlada izdvaja novac za EXPO i beogradski metro, za kanalizaciju novca ipak nema
03.08.2026.•
9
Za beogradski metro iz republičkog budžeta je potrošeno 13,9 milijardi dinara, a za novi most preko Save 1,5 milijardi dinara, dok za centralni kanalizacioni sistem nije izdvojen novac u ovoj godini.
Registrovano udruženje "Studentska lista"
03.08.2026.•
18
Studenti u blokadi su danas objavili da je Udruženje "Studentska lista" upisano u Agenciji za privredne registre (APR).
Pretio pištoljem konobarima u Nišu
03.08.2026.•
0
Policija je u Nišu uhapsila P.K. (50) zbog sumnje da je pištoljem pretio zaposlenima u jednom ugostiteljskom objektu u tom gradu, saopšteno je danas.
Ministarstvo kulture dve godine nije dalo ni dinar za organizaciju Nišvil džez festivala
03.08.2026.•
3
Direktor Nišvil džez festivala kazao je da Ministarstva kulture drugu godinu zaredom na konkursu nije dalo ni dinar za realizaciju te manifestacije koja postoji duže od tri desenije i po kojoj je Niš prepoznatljiv.
Obustavljena istraga protiv oca jednog od optuženih za ubistvo Danke Ilić
03.08.2026.•
1
Rešenjem Apelacionog suda u Nišu pravnosnažno je obustavljena istraga protiv oca Dejana Dragijevića optuženog za ubistvo dvogodišnje Danke Ilić 26. marta 2024.
Vlasnicima objekata na Gazivodama stigli novi zahtevi za hitno uklanjanje
03.08.2026.•
9
Vlasnicima više od 10 parcela i objekata u Kovačima na Gazivodama kompanija Ibar-Lepenac dala je rok od 15 dana da "oslobode imovinu", objavio je Zubin Potok info.
Stručnjak za energetiku: Apsolutno je sigurno da će biti restrikcija
03.08.2026.•
38
Stručnjak za energetiku Miloš Zdravković izjavio je FoNetu da Srbiju očekuju ozbiljni problemi u elektroenergetskom sistemu i snabdevanju i da slede restrikcije struje.
Đedović Handanović: Opozicija i njihovi mediji plaše građane otvaranjem novih rudnika
03.08.2026.•
4
Ministaraka rudarstva Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da opozicioni političari i, kako je navela, njihovi mediji, vode kampanju o otvaranju novih rudnika, preseljenju ljudi i uništavanja dela Srbije.
Komentari 24
Sanja
Knjazevcanka
Ddd
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar