Srbija i dalje skladišti nuklearni otpad: Kakav tačno i gde?

Autor: N1

Info

21.04.2024.

19:03

Iako u našoj zemlji još važi moratorijum na nuklearne elektrane, u Srbiji se skladišti radioaktivni otpad.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Srbija i dalje skladišti nuklearni otpad: Kakav tačno i gde?

Foto: Pixabay

To nije nuklearni otpad iz Francuske ili bilo koje druge zemlje koji potiče iz elektrana, već se radi o onome koji dolazi iz naučno-istraživačkih, medicinskih i sličnih izvora, kažu sagovornici N1.

Gde je sada nuklearno gorivo iz istraživačkog reaktora u Vinči?

Govoreći o razlici između ukidanja moratorijuma na nuklearne elektrane i uvoza nuklearnog otpada o kome se pričalo posle potpisivanja Memoranduma o saradnji u oblasti nuklearne energije sa Francuskom, profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu Ivan Videnović kaže da se radi o suštinski različitim i neuporedivim pravnim normama.

"To je kao da poredite, na primer, zabranu ubistva, sa ukidanjem zabrane letenja, vožnje automobila ili povećanjem maksimalne dozvoljene brzine na auto-putu na 130 km/h. Jedno je, dakle, bazična civilizacijska pravna norma, a drugo je ukidanje suvišnih i prevaziđenih restrikcija, uvedenih u trenutku kada je u javnosti vladao strah zbog jednog imanentnog katastrofalnog događaja kakav je bio Černobilj", kaže Videnović za N1.

Taj moratorijum, odnosno Zakon o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana, donet je na saveznom nivou i od svih novih država nastalih raspadom Jugoslavije, jedino ga je Srbija transponovala u svoj pravni sistem.

Videnović navodi da ukidanje Zakona o zabrani izgradnje nuklearnih elektrana ne znači nužno da će Srbija graditi nuklearku, "kao što vas niko ne tera da letite avionom ili vozite brzo ako ne želite". On navodi da potreba za nuklearnom energijom jeste nešto što treba da bude predmet stručne i javne rasprave.

"S druge strane, zabrana uvoza radioktivnog otpada inostranog porekla je ključna norma i kao takva, jedan od uvodnih članova Zakona o zaštiti od jonizujućih zračenja i nuklearnoj sigurnosti. Ukidanje te zabrane, u situaciji kada Srbija nema ni prostrojenje za preradu, ni trajno odlagalište radioktivnog otpada, bio bi jasan znak da neko ima nečasne namere", poručuje Videnović.

Kakav otpad se skladišti u Srbiji?

Nuklearnim otpadom u Srbiji rukovodi Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije".

Radiokativni otpad (RAO) klasifikuje se kao visoko, srednje i niskoaktivan. Najopasniji je visokoaktivni otpad, a njega čini istrošeno gorivo nuklearnih reaktora.

"Ovakvog otpada nema više u Srbiji. On je iz istraživačkog reaktora u Vinči transportovan 2010. godine u zemlju porekla, Rusku Federaciju, gde se trajno odlaže. U Srbiji danas imamo samo generisanje i skladištenje srednje i niskoaktivnog otpada koji nastaje u uobičajenoj upotrebi radioaktivnih materija u medicini i industriji", navodi Videnović.

Da ovakavog otpada u Srbiji nema potvrđuje za portal N1 i konsultant direktora Direktorata za radijacionu i nuklearnu sigurnost i bezbednost Srbije Đorđe Lazarević. On kaže da je prepakivanje iskorišćenog nuklearnog goriva na istraživačkom nuklearnom reaktoru u Vinči, bila veoma složena operacija.

"Sledio je utovar u specijalne čelične kontejnere i na kraju odnošenje u zemlju porekla (Rusiju). Ukupno oko 250 buradi od po 220 litara. U tim buradima je uglavnom bila sabijena kontaminirana HTZ oprema (nazuvci, zaštitna odela, rukavice, itd) koja je korišćena da zaštiti operatore koji su izvodili te operacije", navodi Lazarević.

Da je sve u vezi sa nukleranom energijom globalno pitanje, svedoči i podatak da je otpad napustio Srbiju zahvaljujući dogovoru Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Okidač za razgovor i dogovor dve super sile bio je pre svega strah SAD posle nezapamćenog terorističkog napada na kule bliznakinje u Njujorku 2001. godine.

"Postojao je snažan interes međunarodne zajednice, oličene u Međunarodnoj agenciji za atomsku energiju (IAEA), a pre svega SAD, da se istrošeno gorivo iz raznih istraživačkih reaktora građenih u 20. veku i na Istoku i na Zapadu, vrati u zemlje porekla i tamo stavi pod jedinstvenu i efikasnu kontrolu. To se poklopilo i sa interesima Srbije da se istrošeno gorivo odnosno visokoaktivni otpad izmesti iz Vinče 2010. godine", ističe Videnović.

Lazarević, koji je doktorirao na modulu Nuklearna, medicinska i ekološka tehnika u okviru ETF u Beogradu, kaže da u ovom trenutku postoje operacije koje su vezane za održavanje sistema, što podrazumeva zamenu filtera kojima se prečišćava voda, kao i filtera na jedinicama u ventilacionom sistemu koji izvlači vazduh i izbacuje ga kroz dimnjak.

"Za te potrebe normalnog održavanja na ovom reaktoru napuni se otprilike jedno bure od 220 litara i zameni jedan filter godišnje", navodi Lazarević.

On kaže da postoje i druge aktivnosti koje generišu radioaktivni otpad, poput čišćenja pogona, koji se radi zajedno sa kolegama iz Švedske i Engleske.

Kako kaže, u planu je da se radijum iz tzv. radijumskog bunkera u Vinči upakuje u metalne kapsule, da se te kapsule zavare i potom smeste u odgovarajuću zaštitu.

"Trenutno se u zemlji pored otpada iz normalnog održavanja reaktora, povremeno preuzimaju zamenjeni radioaktivni industrijski izvori radi uskladištenja. Radi se o radioaktivnim izvorima iz železara, na mestima gde se radi flotacija rude, meri gustina i slično, koji po pravilu nisu velikog intenziteta. Kad im opadne aktivnost na nivo kada ne mogu da služe svrsi, otpisuju se, postaju radioaktivni otpad i predaju se na uskladištenje, i to je na nivou od par izvora godišnje", navodi Lazarević.

Među otpadom i meci sa osiromašenim uranijumom

Lazarević navodi otpad koji dolazi iz industrije ispitivanja varova kojima je kratko vreme poluraspada, zbog čega se tretiraju kao radioaktivni otpad svega tek nekoliko godina, zatim povremeno demontiranje po nekog preostalog radioaktivnog gromobrana. Tu su i rendgen uređaji koji sami pri svojim raspadima emituju niskoenergetsko x zračenje kao plutonijum (238Pu).

"Po pravilu se koriste oko 10 godina, a onda se predaju na skladištenje kao RAO. Ovakvi izvori se predaju jednom u nekoliko godina, dok se oko dva puta godišnje predaju neutronski izvori sa univerziteta ili od drugih korisnika kojima više nisu potrebni. To su obično praškasti materijali koji sadrže torijum, uranijum ili neka njihova jedinjenja", navodi sagovornik portala N1.

Lazarević kaže da pored nuklearnog materijala, u otpad ulaze i ostaci čišćenja prostorija gde su bili ovi materijali, kao i otpad iz procesa čišćenje terena na jugu Srbije gde je izvađeno više stotina metaka od osiromašenog uranijuma i prepakovana zemlja koja je imala više uranijuma od onoga što je dozvoljeno po kriterijuma sa aspekta zaštite ljudi i životne sredine.

Ceo tekst N1 o nuklearnom otpadu u Srbiji čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

nuklearne elektrane nuklearni otpad

Komentari 4

Hronološki Najpopularniji

Ddd

22.04.2024 • 08:38

Sve mi se čini da je veća šteta od nuklearnih elektrana nego od ovih naših dimnih. Kada bi u ove naše termoelektrane redovno stavljali kvalitetne filtere znatno bi smanjili zagađenje a ovaj nuklearni otpad ostavljamo deci i budućim generacijama i niko ne kontroliše šta se s njim dešava kada ga tamo negde odlože. Zagadiće svu vodu na planeti. Žalosno ali korisno nekima za uvećanje profita. Puno se mi bahatimo na ovoj planeti.

8 3 +5
zgađen

22.04.2024 • 07:50

Pravo pitanje

@ Dejan
Ccc
Gde se sad tzv Eco aktivisti?

Bolje se pitaj šta rade tzv vlasti.

7 9 -2
Fića

21.04.2024 • 22:11

"Hobotnica"

Ko se još seća Italijanske serije "Hobotnica" mnogo mu je jasnije o čemu je reč.

16 18 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.