Stručnjaci Instituta "Vinča": Ovo je neophodno da bi Srbija mogla da ima nuklearnu elektranu
Sve su češće najave državnog vrha o neophodnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, što je kod dela građana izazvalo strah.
Foto: Pixabay
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" kažu da treba edukovati građane o modernim nuklearnim tehnologijama, informisati ih kako se danas proizvodi nuklearna energija i objasniti da je to čist oblik proizvodnje električne struje.
Direktorka Instituta "Vinča" Snežana Pajović rekla je za Tanjug da nuklearne tehnologije možemo primeniti u različitim oblastima, a ona izdvaja dve oblasti koje su, prema njenom mišljenju, ključne za ekonomsku i privrednu stabilnost zemlje, proizvodnju nuklearne energije i nuklearnu medicinu.
Dodaje da jedino proizvodnja nuklearne energije može da nadomesti nedostatak postojeće energije i ukazuje da je to najprihvatljiviji način proizvodnje iz više razloga.
"Prvo, zato što se proizvede dovoljna količina, koja može da omogući privrednu stabilnost zemlje. A s druge strane, zato što je to jedna čista tehnologija i ne dolazi do zagađenosti vazduha", rekla je Pajović.
Istakla je da su se uporedo sa razvojem modernih savremenih tehnologija za proizvodnju nuklearne energije razvile i tehnologije koje podrazumevaju primenu, razvoj i kontrolu sigurnosnih i bezbednosnih mera, koje obezbeđuju da se prevaziđu i izbegnu nepredvidive situacije.
"To je jako bitno, zato što informisanje o tome i uopšte poznavanje takvih tehnologija i te kako smanjuje strah kod građana od samog pomena nuklearne energije, nuklearne energetike. Odmah se pomišlja na neke strašne havarije, na neke strašne incidente", navela je Pajović.
Kako bi se prevazišli panika i strah, Pajović smatra da naši građani treba da budu kontinuirano informisani o tome kako se danas proizvodi nuklearna energija i da znaju da je to najčisti oblik proizvodnje nuklearne energije, da se na taj način štiti životna sredina i omogućava energetska stabilnost zemlje, kao i da se nuklearna energija ne primenjuje samo u energetici.
"Ne moraju svi građani da budu stručnjaci, ali treba da imaju elementarne informacije o tome gde su stigle tehnologije koje se odnose na proizvodnju nuklearne energije, gde sve imaju primenu, koji je njihov značaj i koji je benefit", rekla je ona.
Visoke tehnologije moraju podrazumevati i visok stepen bezbednosti
Baviti se nuklearnom energetikom, smatra ona, znači da treba biti izuzetno stručan u toj oblasti, kako u obrazovanju, tako i u primeni tog znanja. Pajović je rekla da je za bavljenje nuklernom energetikom važno formirati izuzetno stručne timove, na čijem čelu bi bili eksperti i u tom slučaju, kako kaže, stanovništvo nema razloga da ima strah od rizika.
"Neki ljudi smatraju, ukoliko pređemo na izgradnju nuklearnih elektrana, da ćemo kontinuirano biti izloženi nekoj opasnosti. Daleko od toga, visoke tehnologije moraju podrazumevati i primenu visoke bezbednosti", navela je Pajović za Tanjug.
Istakla je da moramo uvoditi inovativne pristupe, kao i razmenjivati znanja o nuklearnoj energetici sa drugim zemljama.
Kakav kadar moramo da imamo za nuklearne elektrane?
Viša naučna saradnica u Institutu "Vinča" Milica Ilić objasnila je da je obrazovanje kadrova za nuklearne elektrane jedan veoma ozbiljan zadatak i da je za to potrebno proizvesti stručnjake različitih profila, kao što su nuklearni fizičari koji se razumeju u neutroniku, nuklearni hemičari koji se bave nuklearnim gorivom, inženjeri za hlađenje, za čvrstoću, za zaštitu od radioaktivnog zračenja...
"Imajući to u vidu, smatram da je potrebno preduzeti nekoliko koraka. Prvi korak bi bio da se podrže fakulteti na kojima bi trebalo da se osnuju ili osavremene kursevi iz nuklearne energetike, kako bi studenti stekli osnovna znanja. Kada kažem da se osavremene, htela bih da istaknem da, uprkos moratorijumu na nuklearnu energetiku, u Srbiji postoje i dalje kursevi koji su uspeli da prežive sve izazove", rekla je Ilić za Tanjug.
Navela je da na Mašinskom fakultetu i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu postoje kursevi za nuklearne reaktore i generatore, odnosno kursevi zaštite od zračenja i tretiranje nuklearnog otpada.
Drugi korak, smatra Ilić, bio bi da se ti univerzitetski obrazovani studenti sakupe u jednom naučno-istraživačkom centru, poput "Vinče", kako bi izvršili specijalizaciju u saradnji sa ekspertima iz oblasti nuklearne energetike.
"Pri tome, smatram da ih je kod nas jako malo, ako i ima eksperata iz nuklearne energetike. I da je neophodno da mi te eksperte angažujemo iz inostranstva. Isto tako smatram da je apsolutno neophodno da se jedan deo te specijalizacije odradi na realnim nuklearnim postrojenjima, bilo eksperimentalnim, bilo komercijalnim", navela je ona.
Dodaje da je pri izboru kandidata za buduće stručnjake za nuklearnu energetiku, pored njihove posvećenosti poslu i odgovornosti, takođe važno uzeti u obzir njihov entuzijazam.
"Da su to ljudi velikog entuzijazma, da su visokomoralne ličnosti, zato što se radi o veoma osetljivoj temi. Kao što su recimo bili ljudi koji su pedesetih godina 20. veka ovde u Vinči osnovali nukleus nuklearnog istraživanja", rekla je Ilić.
Reaktori tzv. generacije tri i tri plus
Kako je navela, ako se Srbija odluči da izgradi nuklearnu elektranu, morala bi prvo da sledi takozvanu mapu puta koja je propisana od Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja daje smernice za čitav niz aktivnosti koje je potrebno preduzeti.
"Recimo, to je izbor mesta gde bi se gradila nuklearna elektrana, izrada infrastrukture, analiza elektroenergetske mreže, određivanje operatora nuklearne elektrane...to bi bio prvi korak", rekla je ona.
Što se tiče tehnologije za nuklearne elektrane, Ilić objašnjava da su na tržištu danas dostupni reaktori tzv. generacije tri i tri plus, čija je glavna odlika velika zastupljenost pasivnih sistema zaštite.
Govoreći o zaštiti, navela je da aktivan sistem zaštite podrazumeva postojanje raznih komponenti koje se aktiviraju ili dejstvom operatora ili automatski u slučaju neke nezgode. S druge strane su pasivni sistemi zaštite u vezi sa fizičkim procesima, kao što su gravitacija, prirodna cirkulacija, isparavanje i kondenzacija, koji dovode do tzv. inherentne sigurnosti nuklearnih reaktoram, rekla je ona.
"Kod ove generacije tri i tri plus urađeno je još jedno poboljšanje koje se tiče boljeg iskorišćenja goriva, tako da bi troškovi za nabavku goriva, kao i količina nuklearnog otpada bili manji, ako bi uzeli te reaktore", kaže Ilić.
Pored tih velikih reaktora, dodaje, počeli su da se razvijaju tzv. mali modularni reaktori, snage do maksimalno 300 MW, čija je prednost da su investicije u njih manje i da je njihova gradnja brža, ali ističe da se oni nalaze u fazi razvoja i da je jedina takva elektrana u svetu koja je u pogonu ruska elektrana "Akademik Lomanosov" u Sibiru.
Zato Ilić smatra da bi bilo izuzetno važno da se izvrši jedna sveobuhvatna analiza, koja bi koncipirala kakva nam elektrana treba, jedna velika ili elektrana sa više malih modularnih reaktora.
Pročitaj još
Sigurnost i obezbeđenost
Govoreći o bezbednosti nuklearne elektrane, Ilić navodi da postoje dva veoma važna pojma, "sigurnost" i "obezbeđenost".
"Sigurnost podrazumeva da su ispunjene tri osnovne funkcije. Da se može kontrolisati snaga, da se može hladiti jezgro reaktora i da se ni u kom slučaju neće desiti curenje radioaktivnog materijala van kontejnmenta reaktorske zgrade. Ove funkcije moraju biti ispunjene i u abnormalnim ili poremećenim režimima rada", rekla je Ilić.
S druge strane, obezbeđenost nuklearne elektrane se odnosi na zaštitu od nedozvoljenog pristupa osobama koje nisu autorizovane da budu u elektrani.
"Njima je nedozvoljen pristup u bilo kome delu elektrane, posebno u delu sa upravljačkim sistemom, iz razloga da ne bi došlo do neke sabotaže, od neke terorističke grupe. U obezbeđenost nuklearne elektrane se takođe ubraja i sprečavanje krađe, ilegalnog iznošenja ili bilo kakve druge zlonamerne aktivnosti koja je vezana za nuklearni materijal", objasnila je ona.
Pored proizvodnje električne struje, Ilić navodi još neke primene nuklearne energije, poput daljinskog grejanja, desalinacije morske vode, razne industrijske procese, proizvodnju vodonika koji se koristi u gorivim ćelijama...
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Zadržavanja na graničnim prelazima oko pola sata
12.07.2025.•
0
Prema informacijama granične policije, zadržavanja na putničkim terminalima naših graničnih prelaza su od 30 do 40 minuta.
Studentkinju u Beogradu moguće napali pripadnici Jedinice za zaštitu ličnosti: Koje su njihove nadležnosti?
12.07.2025.•
2
Studentkinju Fakulteta dramskih umetnosti su prošle nedelje u Beogradu napali policajci, za koje se sumnja da su pripadnici Jedinice za zaštitu određenih ličnosti i objekata (JZO).
Studenti poslali poruke podrške Đokoviću: "Volimo te i pumpamo dalje"
11.07.2025.•
8
Studenti su poslali poruke podrške Novaku Đokoviću nakon što je izgubio u polufinalu Vimbldona.
Interventna potisnula blokadu Autokomande u Beogradu, protesti u Užicu, Nišu i Subotici
11.07.2025.•
1
Građani Užica i večeras protestuju zbog privođenja aktivista.
Transparentnost Srbije: Ugovor za Prokop još štetniji nego što se mislilo
11.07.2025.•
12
Organizacija Transparentnost Srbija saopštila je da nove informacije pokazuju da je nezakoniti ugovor o izgradnji zgrade železničke stanice u Prokopu bio još štetniji nego što je ranije izgledalo.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - nije teško
11.07.2025.•
17
Kao i svakog dana, novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Računi firme "Jovanjica" više nisu u blokadi
11.07.2025.•
3
Preduzeće "Jovanjica" više nije u blokadi, pokazuju podaci iz registra dužnika u prinudnoj naplati Narodne banke Srbije (NBS).
Ninić: Vučićeva najava izmene Zakona o advokaturi je opasna pretnja
11.07.2025.•
2
Advokat Ivan Ninić ocenio je kao opasnu pretnju najavu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da će predložiti izmenu zakona, kojom će 10 do 15 odsto članova komora moći da osnivaju svoje komore.
"Neutralnost" Privredne komore: Otkaz radnici zbog podrške studentima, dok predsednik Komore podržava SNS
11.07.2025.•
5
Zorica Renovčević je više od 19 godina zaposlena u Privrednoj komori Srbije (PKS) sa visokim ocenama unutar same kuće za svoj rad.
Kamioni na granici čekaju dva sata, automobili dvadesetak minuta
11.07.2025.•
0
Auto moto savez Srbije (AMSS) je saopštio da automobili, na graničnim prelazima, čekaju od 20 do 30 minuta a kamioni dva sata.
Ministarstvo pravde: Zbog napada hakera isključen pristup Data centru
11.07.2025.•
6
Ministarstvo pravde Srbije je danas saopštilo da je od petka, 4. jula, meta hakerskih napada i da su preduzete mere za zaštitu njegovog kompjuterskog sistema.
Macut: Pokazala se visoka spremnost službi prilikom reagovanja u vanrednim situacijama
11.07.2025.•
20
Na sednici Republičkog štaba za vanredne situacije, premijer Đuro Macut poručio je da se "u prethodnim intervencijama pokazala visoka spremnost službi prilikom reagovanja u vanrednim situacijama".
Evropska federacija novinara: Sloboda medija u Srbiji opada zabrinjavajućom brzinom, EU mora da reaguje
11.07.2025.•
1
Izveštaj Evropske komisije (EK) o vladavini prava u Srbiji u velikoj meri ne uspeva da prikaže ozbiljnost trenutne situacije u zemlji, saopštila je grupa međunarodnih nevladinih organizacija i novinarskih udruženja.
Tužilaštvo istražuje uzrok pomora ribe u reci Raška: Uzorci poslati na analize
11.07.2025.•
0
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru saopštilo je da istražuje slučaj pomora ribe na reci Raška, u mestu Pazarište.
Inženjer o Prokopu: Sanacija stanice neće rešiti problem ako je na aktivnom klizištu
11.07.2025.•
2
Građevinski inženjer Milan Milićević ocenio je da sanacija Železničke stanice Prokop neće rešiti problem ukoliko se ispostavi da je na terenu klizište.
Tinejdžeri tukli mladića u Kruševcu i snimak objavili na društvenim mrežama
11.07.2025.•
0
Trojica maloletnika tukli su 17-godišnjeg Kruševljanina, a sve to objavili na društvenim mrežama.
MMF: Srbija od oktobra povećava cenu struje za minimum sedam odsto, ograničenje u povećanju penzija i plata
11.07.2025.•
39
Srbija se obavezala da poveća cenu struje za najmanje sedam odsto od 1. oktobra ove godine.
Trogodišnje dete udario automobil na pešačkom prelazu, prevezeno u bolnicu
11.07.2025.•
2
Trogodišnje dete povređeno je rano jutros na pešačkom prelazu u Mladenovcu.
Vučić na engleskom izjavio saučešće porodicama žrtava u Srebrenici, Brnabić kaže da nije genocid već zločin
11.07.2025.•
22
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je saučešće porodicama žrtava u Srebrenici, na 30. godišnjicu od zločina.
Tabloidi protiv tužioca za organizovani kriminal: Da li vlasti smeta istraga o nadstrešnici i Generalštabu?
11.07.2025.•
4
Prorežimski mediji pokrenuli su hajku protiv specijalnog tužilaštva za organizovani kriminal Mladena Nenadića.
Komentari 31
Cezar
Predrag
Predrag
U Vinči postoji nuklearni otpad sa kojim država ne zna šta će i gde će ga konačno smestiti.Ono što se zna za Nemce je da nemaju za sada rešenje,Hrvatska gura skladište što bliže Bosni a naš Predsednik je na polasku u Fran-
cusku najavio razgovor sa njima o nuklearnom otpadu,ne navodeći da li će oni rešavati naš otpad ili mi njihov. S obzirom da se proto-
kol razgovora unapred dogovara,sigurno je o tome bilo reči ali za sada nema vesti šta je
A.V. ponudio na političkoj pijaci.
U tom smeru vidim i izlaganje direktorke Vinče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar