Stručnjaci Instituta "Vinča": Ovo je neophodno da bi Srbija mogla da ima nuklearnu elektranu
Sve su češće najave državnog vrha o neophodnosti izgradnje nuklearne elektrane u Srbiji, što je kod dela građana izazvalo strah.
Foto: Pixabay
U Institutu za nuklearne nauke "Vinča" kažu da treba edukovati građane o modernim nuklearnim tehnologijama, informisati ih kako se danas proizvodi nuklearna energija i objasniti da je to čist oblik proizvodnje električne struje.
Direktorka Instituta "Vinča" Snežana Pajović rekla je za Tanjug da nuklearne tehnologije možemo primeniti u različitim oblastima, a ona izdvaja dve oblasti koje su, prema njenom mišljenju, ključne za ekonomsku i privrednu stabilnost zemlje, proizvodnju nuklearne energije i nuklearnu medicinu.
Dodaje da jedino proizvodnja nuklearne energije može da nadomesti nedostatak postojeće energije i ukazuje da je to najprihvatljiviji način proizvodnje iz više razloga.
"Prvo, zato što se proizvede dovoljna količina, koja može da omogući privrednu stabilnost zemlje. A s druge strane, zato što je to jedna čista tehnologija i ne dolazi do zagađenosti vazduha", rekla je Pajović.
Istakla je da su se uporedo sa razvojem modernih savremenih tehnologija za proizvodnju nuklearne energije razvile i tehnologije koje podrazumevaju primenu, razvoj i kontrolu sigurnosnih i bezbednosnih mera, koje obezbeđuju da se prevaziđu i izbegnu nepredvidive situacije.
"To je jako bitno, zato što informisanje o tome i uopšte poznavanje takvih tehnologija i te kako smanjuje strah kod građana od samog pomena nuklearne energije, nuklearne energetike. Odmah se pomišlja na neke strašne havarije, na neke strašne incidente", navela je Pajović.
Kako bi se prevazišli panika i strah, Pajović smatra da naši građani treba da budu kontinuirano informisani o tome kako se danas proizvodi nuklearna energija i da znaju da je to najčisti oblik proizvodnje nuklearne energije, da se na taj način štiti životna sredina i omogućava energetska stabilnost zemlje, kao i da se nuklearna energija ne primenjuje samo u energetici.
"Ne moraju svi građani da budu stručnjaci, ali treba da imaju elementarne informacije o tome gde su stigle tehnologije koje se odnose na proizvodnju nuklearne energije, gde sve imaju primenu, koji je njihov značaj i koji je benefit", rekla je ona.
Visoke tehnologije moraju podrazumevati i visok stepen bezbednosti
Baviti se nuklearnom energetikom, smatra ona, znači da treba biti izuzetno stručan u toj oblasti, kako u obrazovanju, tako i u primeni tog znanja. Pajović je rekla da je za bavljenje nuklernom energetikom važno formirati izuzetno stručne timove, na čijem čelu bi bili eksperti i u tom slučaju, kako kaže, stanovništvo nema razloga da ima strah od rizika.
"Neki ljudi smatraju, ukoliko pređemo na izgradnju nuklearnih elektrana, da ćemo kontinuirano biti izloženi nekoj opasnosti. Daleko od toga, visoke tehnologije moraju podrazumevati i primenu visoke bezbednosti", navela je Pajović za Tanjug.
Istakla je da moramo uvoditi inovativne pristupe, kao i razmenjivati znanja o nuklearnoj energetici sa drugim zemljama.
Kakav kadar moramo da imamo za nuklearne elektrane?
Viša naučna saradnica u Institutu "Vinča" Milica Ilić objasnila je da je obrazovanje kadrova za nuklearne elektrane jedan veoma ozbiljan zadatak i da je za to potrebno proizvesti stručnjake različitih profila, kao što su nuklearni fizičari koji se razumeju u neutroniku, nuklearni hemičari koji se bave nuklearnim gorivom, inženjeri za hlađenje, za čvrstoću, za zaštitu od radioaktivnog zračenja...
"Imajući to u vidu, smatram da je potrebno preduzeti nekoliko koraka. Prvi korak bi bio da se podrže fakulteti na kojima bi trebalo da se osnuju ili osavremene kursevi iz nuklearne energetike, kako bi studenti stekli osnovna znanja. Kada kažem da se osavremene, htela bih da istaknem da, uprkos moratorijumu na nuklearnu energetiku, u Srbiji postoje i dalje kursevi koji su uspeli da prežive sve izazove", rekla je Ilić za Tanjug.
Navela je da na Mašinskom fakultetu i na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu postoje kursevi za nuklearne reaktore i generatore, odnosno kursevi zaštite od zračenja i tretiranje nuklearnog otpada.
Drugi korak, smatra Ilić, bio bi da se ti univerzitetski obrazovani studenti sakupe u jednom naučno-istraživačkom centru, poput "Vinče", kako bi izvršili specijalizaciju u saradnji sa ekspertima iz oblasti nuklearne energetike.
"Pri tome, smatram da ih je kod nas jako malo, ako i ima eksperata iz nuklearne energetike. I da je neophodno da mi te eksperte angažujemo iz inostranstva. Isto tako smatram da je apsolutno neophodno da se jedan deo te specijalizacije odradi na realnim nuklearnim postrojenjima, bilo eksperimentalnim, bilo komercijalnim", navela je ona.
Dodaje da je pri izboru kandidata za buduće stručnjake za nuklearnu energetiku, pored njihove posvećenosti poslu i odgovornosti, takođe važno uzeti u obzir njihov entuzijazam.
"Da su to ljudi velikog entuzijazma, da su visokomoralne ličnosti, zato što se radi o veoma osetljivoj temi. Kao što su recimo bili ljudi koji su pedesetih godina 20. veka ovde u Vinči osnovali nukleus nuklearnog istraživanja", rekla je Ilić.
Reaktori tzv. generacije tri i tri plus
Kako je navela, ako se Srbija odluči da izgradi nuklearnu elektranu, morala bi prvo da sledi takozvanu mapu puta koja je propisana od Međunarodne agencije za atomsku energiju, koja daje smernice za čitav niz aktivnosti koje je potrebno preduzeti.
"Recimo, to je izbor mesta gde bi se gradila nuklearna elektrana, izrada infrastrukture, analiza elektroenergetske mreže, određivanje operatora nuklearne elektrane...to bi bio prvi korak", rekla je ona.
Što se tiče tehnologije za nuklearne elektrane, Ilić objašnjava da su na tržištu danas dostupni reaktori tzv. generacije tri i tri plus, čija je glavna odlika velika zastupljenost pasivnih sistema zaštite.
Govoreći o zaštiti, navela je da aktivan sistem zaštite podrazumeva postojanje raznih komponenti koje se aktiviraju ili dejstvom operatora ili automatski u slučaju neke nezgode. S druge strane su pasivni sistemi zaštite u vezi sa fizičkim procesima, kao što su gravitacija, prirodna cirkulacija, isparavanje i kondenzacija, koji dovode do tzv. inherentne sigurnosti nuklearnih reaktoram, rekla je ona.
"Kod ove generacije tri i tri plus urađeno je još jedno poboljšanje koje se tiče boljeg iskorišćenja goriva, tako da bi troškovi za nabavku goriva, kao i količina nuklearnog otpada bili manji, ako bi uzeli te reaktore", kaže Ilić.
Pored tih velikih reaktora, dodaje, počeli su da se razvijaju tzv. mali modularni reaktori, snage do maksimalno 300 MW, čija je prednost da su investicije u njih manje i da je njihova gradnja brža, ali ističe da se oni nalaze u fazi razvoja i da je jedina takva elektrana u svetu koja je u pogonu ruska elektrana "Akademik Lomanosov" u Sibiru.
Zato Ilić smatra da bi bilo izuzetno važno da se izvrši jedna sveobuhvatna analiza, koja bi koncipirala kakva nam elektrana treba, jedna velika ili elektrana sa više malih modularnih reaktora.
Pročitaj još
Sigurnost i obezbeđenost
Govoreći o bezbednosti nuklearne elektrane, Ilić navodi da postoje dva veoma važna pojma, "sigurnost" i "obezbeđenost".
"Sigurnost podrazumeva da su ispunjene tri osnovne funkcije. Da se može kontrolisati snaga, da se može hladiti jezgro reaktora i da se ni u kom slučaju neće desiti curenje radioaktivnog materijala van kontejnmenta reaktorske zgrade. Ove funkcije moraju biti ispunjene i u abnormalnim ili poremećenim režimima rada", rekla je Ilić.
S druge strane, obezbeđenost nuklearne elektrane se odnosi na zaštitu od nedozvoljenog pristupa osobama koje nisu autorizovane da budu u elektrani.
"Njima je nedozvoljen pristup u bilo kome delu elektrane, posebno u delu sa upravljačkim sistemom, iz razloga da ne bi došlo do neke sabotaže, od neke terorističke grupe. U obezbeđenost nuklearne elektrane se takođe ubraja i sprečavanje krađe, ilegalnog iznošenja ili bilo kakve druge zlonamerne aktivnosti koja je vezana za nuklearni materijal", objasnila je ona.
Pored proizvodnje električne struje, Ilić navodi još neke primene nuklearne energije, poput daljinskog grejanja, desalinacije morske vode, razne industrijske procese, proizvodnju vodonika koji se koristi u gorivim ćelijama...
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Do sada više od 300.000 prijava za upis bespravnih objekata
20.12.2025.•
0
Za upis bespravnih objekata po zakonu "Svoj na svome" stiglo je u 303.896 prijava do 19 časova poslednjeg dana protekle sedmice, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Gužva na auto-putu kod Velike Plane, prelazak pedesetak kilometara traje oko dva sata
20.12.2025.•
0
Zbog radova na auto-putu prema Nišu kod Velike Plane i povećanog intenziteta saobraćaja stvaraju se velike gužve.
Kosovo: Uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije, osumnjičen za pomaganje u otmici
20.12.2025.•
0
Kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svečlja saopštio je da je u Lešku uhapšen bivši pripadnik MUP-a Srbije.
Trka u naoružanju Srbije i Hrvatske: Verbalna rafalna paljba o tome ko ima bolji aranžman za "Rafale"
20.12.2025.•
5
Tokom posete Nišu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je, između ostalog, odgovorio na pitanje da li se planiraju nove nabavke naoružanja.
Potpisan memorandum o podršci za projekte nuklearne energije u Srbiji
20.12.2025.•
2
Javno preduzeće "Nuklearni objekti Srbije" i Svetski institut za nuklearnu bezbednost - WINS potpisali su Memorandum o razumevanju kojim se definiše strateška podrška za razvoj nuklearne energije na teritoriji Srbije.
Kamioni na Batrovcima čekaju osam sati
20.12.2025.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Batrovci na izlazu iz Srbije ka Hrvatskoj čekaju osam sati, saopštio je večeras Auto-moto savez Srbije.
Briselski portal se izvinio Draganu Šolaku zbog lažnih optužbi o vezi sa Rusijom
20.12.2025.•
0
Briselski portal "EU Political Report" povukao je tekstove i izvinio se Draganu Šolaku zbog lažnih optužbi da ima veze sa Rusijom.
Studenti iz cele Srbije brane univerzitet u Novom Pazaru; Muftija sandžački: "To je pitanje budućnosti"
20.12.2025.•
9
"Ili oni ili mi" slogan je studenata u blokadi Državnog univerziteta u Novom Pazaru (DUNP), a protest zakazan za nedelju, 21. decembar, njihov je pokušaj da stanu na put uništavanju univerziteta u tom gradu.
VIDEO Vučić uz snimke aviona i tenkova: Srbija na svojoj strani, makar se to ne sviđalo Vašingtonu i Moskvi
20.12.2025.•
18
Predsednik Aleksandar Vučić rekao je da je Srbija na svojoj strani, "ma koliko se to ne sviđalo Vašingtonu i Moskvi".
"Reči se zacrvenele": Prijava protiv banke jer se reklamirala preko privatnih poruka korisnika Vibera
20.12.2025.•
14
Udruženje za zaštitu potrošača "Efektiva" podnelo je prijavu NBS protiv jedne banke koja se reklamirala na Viberu i to na način da su prikazivane reklame pored određenih reči prepoznatih u privatnim porukama korisnika.
Meteorolog Todorović o tome kakva nas zima očekuje: "Tipična"
20.12.2025.•
3
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da nas sledećeg vikenda očekuju manje količine snežnih padavina, ali bez dužeg zadržavanja i da je pred nama zima koja neće biti mnogo hladna.
Aptiv zatvara fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026.
20.12.2025.•
16
Kompanija Aptiv zatvoriće fabriku u Zaječaru u prvom kvartalu 2026. godine, potvrđeno je za "Vreme" u toj kompaniji.
Stručnjaci o novom zakonu SAD u kom je istaknuta Srbija: Priprema terena za konkretnije poteze
20.12.2025.•
18
Predsednik SAD potpisao je Zakon o autorizaciji nacionalne bezbednosti (NDAA), čiji je sastavni deo i Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana.
Direktor Spoljnoobaveštajne službe Rusije: Zapad nije odustao od planova da organizuje "majdan" u Srbiji
20.12.2025.•
28
Zapad nije odustao od planova za organizovanje takozvanog "majdana" u Srbiji i trenutno pojačava pritiske na političko rukovodstvo zemlje, izjavio je direktor Spoljnoobaveštajne službe (SVR) Rusije.
Nemački dnevnik o slučaju "Generalštab": Vučić bi mogao da potone zajedno sa Trampovom kulom
20.12.2025.•
9
Mnogo zaludno uloženih para - američki tajkun Džared Kušner, zet Donalda Trampa, povlači se iz velikog projekta izgradnje hotela na mestu Generalštaba u Beogradu, piše dnevnik Junge velt.
EU: Sa žaljenjem konstatujemo da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta REM-a
19.12.2025.•
3
Evropska unija (EU) sa žaljenjem konstatuje da Srbija i dalje ostaje bez funkcionalnog Saveta Regulatornog tela za elektronske medije (REM), posle ostavki članova koji su ukazali na neregularnosti u izbornom procesu.
Izvestiteljka UN o Generalštabu: Investitori da izbegavaju projekte koji ne poštuju vladavinu prava
19.12.2025.•
10
Specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija (UN) za kuturna prava Aleksandra Ksantaki pozdravila je povlačenje projekta kojim bi se uništio kompleks Generalštaba u Beogradu, saopštio je UN.
Ministarstvo: Ministar Bratina se izvinio zbog izjave o Hrvatskoj i Ukrajini
19.12.2025.•
11
Ministar informisanja Boris Bratina uputio je javno izvinjenje zbog izjave da Hrvatska i Ukrajina treba da plate gubitkom teritorija zbog svojih ranijih ponašanja, saopštilo je ministarstvo.
UNS: Nedopustivo utišavanje mikrofona novinarki u Skupštini Srbije
19.12.2025.•
0
Udruženje novinara Srbije protestuje jer je na konferenciji za novinare u Skupštini Srbije utišan mikrofon novinarki N1 Žaklini Tatalović, kada je želela da postavi potpitanje predsednici parlamenta Ani Brnabić.
Komentari 31
Cezar
Predrag
Predrag
U Vinči postoji nuklearni otpad sa kojim država ne zna šta će i gde će ga konačno smestiti.Ono što se zna za Nemce je da nemaju za sada rešenje,Hrvatska gura skladište što bliže Bosni a naš Predsednik je na polasku u Fran-
cusku najavio razgovor sa njima o nuklearnom otpadu,ne navodeći da li će oni rešavati naš otpad ili mi njihov. S obzirom da se proto-
kol razgovora unapred dogovara,sigurno je o tome bilo reči ali za sada nema vesti šta je
A.V. ponudio na političkoj pijaci.
U tom smeru vidim i izlaganje direktorke Vinče.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar