Od baronice do Katalonca koji je protiv nezavisnosti: Oni su posredovali u dijalogu oko Kosova

Autor: Euronews Srbija

Info

30.04.2024.

06:47

Odlazeći specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak već se sprema za novo radno mesto i broji sitno do kraja mandata.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Prema svemu sudeći, njega bi mogao da zameni nekadašnji slovenački premijer i predsednik Borut Pahor, koji je za sada, bar zvanično, jedini pretendent na njegovu poziciju.

Inače, pozicija specijalnog izaslanika EU do imenovanja Lajčaka nije ni postojala, a sa strane EU bilo je nekoliko posrednika u dijalogu dve strane i to visokih komesara Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost.

U poslednjih 13 godina, otkad Beograd i Priština pregovaraju, u posredovanju su učestvovala četiri visoka predstavnika, podseća Euronews Srbija.

Borut Pahor

Lajčaka bi uskoro mogao da zameni nekadašnji slovenački predsednik Borut Pahor, koji je zvanično i potvrdio da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, kao i da je dobio podršku za to od aktuelne vlade u Sloveniji. Pahor je inače poznat po zalaganju da se EU proširi na Zapadni Balkan, ali i po tome što je insistirao na ispunjavanju Briselskih sporazuma i formiranju Zajednice srpskih opština.

Nedavno je i aktuelni premijer Slovenije Robert Golob izjavio da bezuslovno podržava Pahora u njegovoj kandidaturi za mesto specijalnog predstavnika EU za dijalog Beograda i Prištine i druga regionalna pitanja na Zapadnom Balkanu.

Zbog toga je, navodi se u saopštenju pres službe Vlade Slovenije, Golob u proteklih mesec dana vodio brojne bilateralne razgovore sa liderima evropskih zemalja, kao i sa najvišim predstavnicima Evropske unije.

Pahor je nedavno izjavio da je dijalog Beograda i Prištine zastao zbog nedostatka poverenja, te da bez napretka u dijalogu ni Kosovo ni Srbija ne mogu postići ništa za svoju sigurniju budućnost.

Na pitanje šta bi promenio u dijalogu i gde vidi rešenje, Pahor je odgovorio da to sada ne može da kaže, ali da je zainteresovan za mesto specijalnog izaslanika EU.

"Ne mogu to sada reći, dok proces ne bude pokrenut. Odlučio sam se da idem u taj proces i onda ću, ako prihvate tu odluku, reći i ponuditi sve svoje reference, dati svoj plan. Dijalog je u zastoju, postoji nedostatak poverenja i treba naći način da se uz veće poverenje ide dalje", rekao je Pahor za Kosovo onlajn.

Žozep Borelj

Pre pet godina, na mestu visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost, Žozep Borelj zamenio je koleginicu Federiku Mogerini. Mnogi su tada polagali nade u Katalonca, jednog od najvećih protivnika otcepljenja Katalonije.

Nekoliko meseci kasnije, na predlog novog šefa evropske diplomatije, Miroslav Lajčak je imenovan za specijalnog izaslanika za dijalog Beograda i Prištine i to 1. aprila 2020. godine. Takva pozicija unutar EU do tada nije postojala, a za vođenje dijaloga bila je zadužena osoba koja je bila na čelu evropske diplomatije. Bilo je predviđeno da na toj poziciji Lajčak ostane do 31. marta 2021. godine, ali mu je mandat produžen.

Borelj je rođen 1947. u porodici pekara, a kako su pisali mediji, prva iskustva skupljao je u regionalnoj vladi Madrida od 1979. do 1983. Godinu dana kasnije, postao je državni sekretar za finansije, a od 1991. do 1993. bio je ministar za infrastrukturu, transport i životnu okolinu u vladi socijaliste Felipea Gonzaleza. Predvodio je socijaliste kao kandidat za premijera na izborima 2000. U periodu od 2004. do 2007. godine bio je predsednik Evropskog parlamenta, a ovaj Katalonac nikad nije krio da ne odobrava nikakva otcepljenja.

Nedavno je objavio zbornik tekstova, a jedan je bio posvećen dijalogu Beograda i Prištine, te je u njemu naveo da je EU uspela da posredovanjem smiri napetosti.

"Bilo je uspona i padova, a prečesto su se pitanja koja se smatraju malim i tehničkim pokazala veoma osetljivim i političkim, sa potencijalom da prerastu u nasilje", naveo je Borelj, dodajući da je u 2020. održano nekoliko sastanaka na nivou glavnih pregovarača u Briselu, koji su bili fokusirani na pregovore o sveobuhvatnom pravno obavezujućem sporazumu o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine koji se bavi svim otvorenim pitanjima.

Miroslav Lajčak

Aktuelni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine dobro je upoznat sa situacijom na Balkanu i pre nego što je na predlog Borelja postavljen da obavlja ovu funkciju, budući da je bio ambasador Slovačke u SR Jugoslaviji, Albaniji i bivšoj jugoslovenskoj Republici Makedoniji (sada Severnoj Makedoniji), ali i visoki predstavnik BiH. Slovački diplomata je još 1999. godine, u godini NATO bombardovanja SR Jugoslavije, postao saradnik specijalnog izaslanika generalnog sekretara Ujedinjenih nacija za Balkan.

Početkom 2009. godine postao je ministar spoljnih poslova Slovačke, a u decembru 2010. godine ga je Evropska služba spoljnih poslova imenovala za direktora za Rusiju istok i Zapadni Balkan.

Za njega su mediji nakon postavljenja za specijalnog izaslanika pisali da je najveći svetski diplomata koji ima balkansko iskustvo, te da jedino sa njim može da se poredi švedski diplomata Karl Bilt.

Federika Mogerini

Prethodnica Borelja i Lajčaka je italijanska političarka Federika Mogerini, koja je na toj funkciji zamenila baronicu Ketrin Ešton, kada je 2014. godine izabrana na mesto visokog komesara EU za spoljnu politiku i bezbednost. Pre ovog postavljenja, bila je ministarka spoljnih poslova u Italiji, u vladi Matea Rencija. Zanimljivo je da je bila najmlađa žena ministarka u italijanskoj vladi.

Za vreme njenog posredovanja podigla je razgovor Beograda i Prištine sa premijerskog na nivo predsednika, ali ipak nije uspela da sprovede Briselski sporazum, koji je potpisan za vreme mandata njene prethodnice baronice Ešton. Nije uspela ni da izvrši pritisak kako bi se formirala Zajednica srpskih opština.

Zamerano joj je to što nije uspešna u posredovanju, te su mediji pisali da pregovarači u Brisel idu na čajanku kod Mogerini. I sam premijer Renci je njen rad ocenio nulom.

Mogerini, koja je trenutno rektorka Evropskog koledža, nedavno je učestvovala na jednoj konferenciji u Tivtu, te je osvrnuvši se na region rekla da je Balkan srce Evrope kao i da proširenje jedino ima komponentu pomirenja.

"Ne možemo sebi priuštiti da u regionu imamo rusko, kinesko ili prisustvo nekog drugog sa jakim političkim uticajem u aktuelnom geopolitičkom kontekstu, u srcu Evrope. Uvek mislimo na Belgiju kao na srce Evrope. Ako uzmete malo drugačiji geografski pristup, Balkan je srce Evrope. Što smo više prisutni, manje moramo da se plašimo geopolitičke orijentacije regiona", rekla je ona.

Ketrin Ešton

Iako tadašnjoj visokoj komesarki EU za spoljnu politiku i bezbednost mnogi nisu prognozirali uspeh, za vreme njenog mandata potpisan je prvi Briselski sporazum. Naime, pre nekoliko dana obeleženo je 11 godina od kada je 19. aprila 2013. godine u Briselu stavljen potpis na dokument koji je tada bio veliki korak na putu ka konačnoj normalizaciji odnosa Beograda i Prištine. Nakon dugih pregovora, svoj potpis dali su tadašnji premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači, kao i nekadašnja šefica evropske diplomatije Ketrin Ešton.

Kada je potpisan pre 11 godina bilo je najavljeno da će rešiti probleme građana na Kosovu i Metohiji. Nije se pregovaralo o statusu, već o bitnim temama i nadležnostima, među kojima su i telekomunikacije i energetika. Sačinjen je od ukupno 15 tačaka, od kojih se čak prvih šest odnosi na formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom.

"Nisam ja pisala Briselski sporazum. Ja sam ga otkucala, ali ga nisam pisala. To je je dokument Srbije i Kosova i način na koji su izabrali da napreduju", rekla je Ešton na 11. godišnjicu od potpisivanja tog dokumenta, te navela da je bila optimistična kada je potpisan.

Robert Kuper

Prvi tehnički dijalog započet je u martu 2011. godine i u ime EU pregovorima je posredovao tadašnji savetnik u Evropskoj službi za spoljne poslove, britanski političar Robert Kuper, inače desna ruka i savetnik visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton. Pregovori su tada trajali dva dana i obe strane su navele da su spremne za konstruktivni dijalog. Sa strane Beograda bio je Borislav Stefanović, šef srpske delegacije, a sa prištinske Edita Tahiri.

Kuper je posredovao dijalogu do 2012. godine u razgovorima koji su otpočeli pošto je Međunarodni sud pravde, na zahtev Srbije, 2010. godine odlučio da proglašenjem nezavisnosti Kosova nije prekršeno međunarodno pravo. Podsetimo, Generalna skupština UN nakon toga je usvojila rezoluciju kojom je Srbiju i Kosovo pozvala na dijalog o podsticanju saradnje i što bi osiguralo napredak dve strane na putu članstva u Evropskoj uniji. To je bio samo uvod za otpočinjanje pregovora dve strane, te je Kuper na taj način učestvovao u prvoj fazi dijaloga.

Inače, tokom 2002. godine bio je specijalni britanski izaslanik u Avganistanu. Te godine se pridružio administraciju EU, tačnije Generalnom sekretarijatu Saveta Evrope, kao i Evropskoj službi za spoljne poslove.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

kosovo

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

Prekinuti pregovore

30.04.2024 • 12:25

izbaciti EU posrednika

Posle poglavlja 35, i prijema Kosova u SE, ali i glasanja o Srebrenici hitno prekinuti pregovore o Kosovu i izbaciti EU posrednika (moguće uraditi jer EU posrednik je ubačen 2010 god glasanjem GS UN čije odluke nisu obavezujuće) i sve pregovore oko Kosova i sprovođenja Sporazuma 1244 vratiti u SB UN u prisustvo Kine i Rusije.

2 1 +1
NN

30.04.2024 • 08:40

Sve

moj do mojega ...

3 0 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.