Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine

Autor: NIN

Info

04.06.2024.

14:20 > 13:58

Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.

Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.

Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.

I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.

Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).

Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).

Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).

Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".

Manjinske liste - bez pripadnika manjine

Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.

Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.

Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.

Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.

Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.

Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.

Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.

Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.

"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...

"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.

Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".

Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.

I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.

Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

Izbori 2024 ruska stranka

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

skimmer

04.06.2024 • 16:27

80% rusa u Srbiji je glasalo protiv Putina na ruskim izborima. Ne verujem da oni podrzavaju srpskog Putina.

2 3 -1
Zare

04.06.2024 • 16:25

@demokratija je zlo

Tacno, nije demokratija za sve narode a najmanje je za Srbiju. Ovde je uspeh utaliti se negde i musti do besvesti.

1 2 -1
fizlozof

04.06.2024 • 15:53

jel nam ona mala ruskinja sa filozofskog postala gospodja ministarka?

3 5 -2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.