Naprednjaka i "pravih" Rusa dovoljno za vlast: Kad većina zavisi od manjine
Ruski uticaj u Nišu mogao bi da bude presudan.
Kako piše NIN, to neće biti preko Rusko-srpskog humanitarnog centra u Nišu, na koji EU gleda sa podozrenjem kao na mogući vojno-špijunski centar, već preko Ruske stranke, čije jedno odborničko mesto može da bude jezičak na vagi za formiranje lokalne vlasti.
Svoj uticaj mogli bi da imaju i Grci i Slovaci, u beogradskoj gradskoj opštini Savski venac, gde će većina takođe zavisiti od manjinske liste na kojoj su zajedno Zelena stranka (manjinska stranka Slovaka) i Građanska stranka Grka Srbije.
I u Nišu i na Savskom vencu obe liste od kojih zavisi većina, imale su mali broj kandidata. Ruska stranka u Nišu samo osam za 61 mesto u gradskom parlamentu, a slovačko-grčka lista pet kandidata za Skupštinu opštine Savski venac koja ima 37 odbornika.
Inače, ove manjinske liste zastupaju 121 Rusa u Nišu, koliko ih je popisano na poslednjem popisu, odnosno 21 Slovaka na Savskom vencu i nepoznat broj Grka, koje popisna statistika ne registruje (moguće je da se nalaze u kategoriji ostalih, kojih u ovoj opštini ima 438).
Ruska stranka imala je kandidate, osim u Nišu, i u Beogradu, Novom Sadu, Čačku, Valjevu i u tri niške gradske opštine (Pantelej, Medijana i Palilula).
Najbolji rezultat ostvarila je u Beogradu, gde je dobila dva mandata, odnosno oko 7.800 glasova, što je skoro pa dvostruko više od broja Rusa u prestonici (4.800, prema podacima sa popisa, Rusi koji su izbegli zbog rata nemaju pravo glasa).
Iako imaju manje glasova i odborničkih mesta, samo po jedno, njihov uspeh daleko je veći u Valjevu i Čačku, gde žive 34, odnosno 70 Rusa. Dakle, Ruska stranka je u Valjevu osvojila 20 puta više glasova nego što u tom gradu ima Rusa, iako su Valjevci mogli da glasaju za dve ruske liste, dok je u Čačku dobila sedam puta više glasova od broja Rusa. Tako je omiljena rusofilska izreka "Nas i Rusa 300 miliona" na izvestan način pretvorena u paradoksalnu "nas i 70 Rusa - jedan odbornik".
Manjinske liste - bez pripadnika manjine
Matematiku na stranu, iako u kandidovanju ovih manjinskih lista formalno zakonski nema ništa sporno, njihov nastup zapravo izgleda kao korišćenje rupe u zakonu nastale pozitivnom diskriminacijom prema manjinama. Jer, kada se pogledaju, na primer, izborne liste brojnijih nacionalnih manjina, kao što su Mađari, Bošnjaci, Albanci i slično, jasno je da su na njima većinski upravo pripadnici tih naroda.
Na izbornim listama Ruske stranke, na primer, može se pronaći i u Nišu i u Beogradu tek po jedan pripadnik ruske manjine. Na listi grčko-slovačke koalicije na Savskom vencu nema niti Grka niti Slovaka, bar prema njihovim imenima, piše NIN.
Koliko je situacija sa manjinskim listama postala paradoksalna, govori i slučaj Kragujevca sa decembarskih izbora prošle godine, kada su u tom gradu bile registrovane tri manjinske liste, Rusa, Slovaka i Crnogoraca, iako pripadnika tih manjina zajedno u Kragujevcu ima tek nešto preko 300. A za prelazak manjinskog cenzusa u tom gradu bilo je potrebno oko 900 glasova. Tako je stranka ruske manjine osvojila dva mandata, a slovačke i crnogorske po jedan.
Princip pozitivne diskriminacije uveden je pošto je manjinskim listama postalo preteško da uđu u parlament učešćem na proporcionalnom izbornom sistemu, pa na izborima 2003. godine manjine, iako brojne, nisu dobile nijedno poslaničko mesto u Skupštini Srbije.
Zakon o lokalnim izborima predviđa znatne olakšice i za prijavljivanje i za dobijanje odborničkih mesta kada su ove izborne liste u pitanju. Za njihovo podnošenje dovoljno je dvostruko manje potpisa nego za druge liste, dok se kod raspodele mandata, čak i ako te liste osvoje manje od cenzusa od tri odsto, njihov broj osvojenih glasova zakonski uvećava za 35 odsto kako bi im se olakšao ulazak u skupštine, čime je njima cenzus praktično smanjen za trećinu.
Tako je moguće da Ruska stranka, koja je u Beogradu osvojila 1,2 odsto glasova, dobije jedno odborničko mesto, dok za nemanjinske stranke ne bi bilo mesta ni da su osvojile 2,9 odsto.
Zahvaljujući pozitivnoj diskriminaciji, mnogi politički pokreti koji nemaju zapravo nikakve veze sa manjinama koje navodno predstavljaju, u nekom trenutku na taj način uspeli su da uđu što u republički, što u lokalne parlamente.
Naučni saradnik u Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Dejan Bursać kaže za NIN da je već bilo više situacija zloupotrebe i izigravanja zakona kada su manjinske liste u pitanju.
"Problem ležu u tome što su naši propisi u velikoj meri permisivni, pa je samim tim veoma lako da se maskirate u manjinsku stranku i automatski imate olakšane uslove na izborima, što se tiče kandidature, ali i ulaska u parlamente. Dakle, za vas ne važi cenzus od tri odsto, već ulazite u raspodelu čim pređete takozvani prirodni prag, koji se meri tako što podelite broj izašlih birača sa brojem mesta u parlamentu, bilo lokalnom, pokrajinskom ili nacionalnom, i onda se to podeli sa koeficijentom 1,35, pošto je to bonus koji je dodat nakon 2020. To znači da je relativno lako ući u parlament za manjinske liste, što, naravno, ima dobru nameru iza sebe - da dopusti manjinskim strankama da imaju svoje predstavnike u Narodnoj skupštini i lokalnim skupštinama", kaže Bursać i dodaje da se, nažalost, pokazalo i suprotno, navodeći primere lista kao što su NOPO, Zelena stranka...
"Sve to sada vidimo i sa Ruskom strankom, odnosno da RIK arbirtrarno odlučuje ko jeste, a ko nije manjinska stranka", dodaje Bursać.
Pročitaj još
Zakonom je predviđena zabrana izigravanja propisa, kojom se neka lista odbija kao manjinska ako je na njoj nosilac ili kandidat za kog je "opštepoznato da je član druge političke stranke koja nije politička stranka nacionalne manjine" ili "ako se utvrde druge okolnosti koje nesumnjivo ukazuju na nameru da se izigra zakon".
Međutim, i pored toga, manjinske liste prolaze. Pa tako, recimo, ako na listi Ruske stranke nema Rusa, ima nekadašnjih visokih funkcionera Srpske desnice Miše Vacića ili bivših istaknutih članova Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja, kao što je Tihomir Perić, koji je bio i nosilac liste u Nišu i u Šešeljevoj stranci bio 30 godina. Ipak, formalni izlazak iz prethodne stranke, očigledno, dovoljan je da neko zastupa manjinsku listu.
I kad se pogleda program Ruske stranke, čiji je predsednik političar iz Šapca Slobodan Nikolić, u njemu ima malo pitanja koja se tiču ruske manjine u Srbiji. Uglavnom su to geopolitički ciljevi povezivanja Srbije sa Evroazijskim savezom, privlačenje ruskih investicija, "Putinov metod" u podsticanju nataliteta, popularizaciju ruskog jezika u školama... O nekim pravima oko 10.000 državljana Srbije koji se izjašnjavaju kao Rusi – ni reči. Istina, ima ih u statutu te stranke, ali tek u sedam od 27 osnovnih ciljeva.
Ceo tekst NIN-a čitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Najskuplji stan prodat u Beogradu na vodi za 1,8 miliona evra, najskuplje garažno mesto 56.000 evra
28.10.2025.•
0
Najskuplji stan u drugom kvartalu prodat je u Beogradu na vodi za 1,8 miliona evra, kao i najskuplji kvadrat po ceni od 9.056 evra.
FOTO: Na Gradini zaplenjeno više od 55 kilograma marihuane
27.10.2025.•
1
Policija je na graničnom prelazu Gradina zaplenila više od 55,5 kilograma marihuane.
Međak: Politika vlasti u Srbiji, spoljna i unutrašnja, raspala se za poslednjih godinu dana
27.10.2025.•
6
Pravnik i ekspert evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da Evropska komisija neće moći da ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta o polarizaciji i represiji u Srbiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
27.10.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Građani odaju poštu porodici stradaloj u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu
27.10.2025.•
0
Građani Beograda odali su večeras poštu tročlanoj porodici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu, u noći između subote i nedelje.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
27.10.2025.•
2
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu u kojoj je poginula porodica
27.10.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana državljaninu Bosne i Hercegovine N.Đ. (24), osumnjičenom da je na Novom Beogradu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe, a jedna teško povređena.
Vučić: Studentska lista prvi put beleži pad podrške
27.10.2025.•
88
Predsednik Srbije i član Predsedništva SNS Aleksandar Vučić izjavio je danas da novo "omnibus istraživanje" pokazuje da je studentska lista po prvi put u padu.
Dačić o udesu u kom je stradala porodica: Zbog ovakvih zločina žalim što je ukinuta smrtna kazna
27.10.2025.•
7
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, povodom udesa na Novom Beogradu u kom je stradala tročlana porodica, da mu je zbog takvih "zločina" žao što je smrtna kazna ukinuta.
Vučić: Nadam se da ćemo ove ili naredne sedmice imati odgovore u vezi sa NIS-om
27.10.2025.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako očekuje da će krajem ove ili tokom naredne sedmice imati odgovore u vezi sa situacijom sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Srbija 2024. imala najnebezbedniji saobraćaj u Evropi: Profesor o tome ko je odgovoran za to
27.10.2025.•
24
Srbija je najnebezbednija zemlja u Evropi po broju stradalih u saobraćajnim nesrećama, pokazuju podaci Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju za 2024. godinu.
Trebalo da voze decu na ekskurzije, a bili pijani: 11 vozača autobusa isključeno iz saobraćaja
27.10.2025.•
1
Trideset i tri vozača autobusa, od kojih je 11 bilo pijano, a koji je trebalo da voze decu na ekskurzije, isključeno je iz saobraćaja od početka godine.
Više javno tužilaštvo zatražilo procenu da li je napad kod "Ćaćilenda" terorizam
27.10.2025.•
6
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu dostavilo je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal na ocenu nadležnosti slučaj protiv V. A. (70) koji je osumnjičen za napad kod Ćaćilenda.
Krivična prijava protiv vozača "audija" koji je totalno pijan izazvao udes kod Knjaževca
27.10.2025.•
4
Policija će podneti krivičnu prijavu protiv 31-godišnjaka koji je sa 2,17 promila alkohola u krvi izazvao udes u okolini Knjaževca.
Oko 300 radnika fabrike u Vranju ostalo bez posla: To saznali preko ceduljice na zakatančenoj kapiji
27.10.2025.•
16
Radnici danske kompanije "Kentaur Balkans" u Vranju ostali su bez posla, jer se ta fabrika zatvara.
Ambasador Ukrajine: Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa
27.10.2025.•
9
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ocenio je u intervjuu za list Danas da Rusija preko nafte i gasa ucenjuje Srbiju.
Vozač koji je pijan usmrtio porodicu na Novom Beogradu bio i drogiran za volanom
27.10.2025.•
27
Vozač koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu, u kojoj je stradala tročlana porodica, osim pod dejstvom alkohola bio i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Šta je donela treća izmena uredbe o trgovačkim maržama: Cena jaja nije više ograničena
27.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je treću dopunu uredbe o trgovačkim maržama, a dve novine odnose se na ugovore između trgovaca i dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih proizvoda.
Devojka ispala iz autobusa u Batajnici: Zadobila lakše povrede glave
27.10.2025.•
0
Devojka od 17 godina lakše je povređena kada je jutros oko 6 časova ispala iz autobusa u Šangajskoj ulici u Batajnici.
Da li je u Srbiji demokratija "prevelika" - kako to premijer Macut tvrdi?
27.10.2025.•
30
Premijer Đuro Macut je na skupu protiv blokada u Požarevcu u subotu ocenio da je demokratija u Srbiji bila "ekstenzivna".
Šešelj i Jovanov složni u oceni: Ćacilend smeta jer je pogodan za novi Majdan, napad da je nauk pred Novi Sad
27.10.2025.•
21
"Ćacilend" smeta pojedinima zato što je to "najpogodniji prostor za pobunjeničke logore", poput ukrajinskih demonstracija "Majdan" 2014. godine.
Komentari 10
skimmer
Zare
fizlozof
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar