Svaki građanin, hteo - ne hteo, godišnje daje 1.000 evra državnom zdravstvu
Svakog osiguranog stanovnika Srbije zdravstvo košta oko 1.000 evra godišnje ili oko 118.000 dinara, lečio se on ili ne u tom periodu, izračunali su "Doktori protiv korupcije".
S druge strane, ministar zdravlja Zlatibor Lončar posle nedavne izjave da će pacijenti po završetku lečenja dobijati račun za to da bi videli koliko usluge koštaju, istom prilikom je ocenio da stanjem u zdravstvu nisu zadovoljni ljudi u Ministarstvu zdravlja, ali ni pacijenti.
Ukoliko se uzme u obzir da svaki zaposleni u državi plaća obavezno zdravstveno osiguranje od 10,3 odsto na bruto platu bez mogućnosti da utiče na to, onda je potpuno legitimno očekivati blagovremenu, prihvatljivu i svrsishodnu zdravstvenu zaštitu, a ne ocene i procene o tome da li je i ko zadovoljan ili ne.
Draško Karađinović, koordinator NVO Doktori protiv korupcije, kaže za Danas da se naplaćivanjem 10,3 odsto svakom osiguraniku na bruto platu prikupi godišnje 550 milijardi dinara ili 4,6 milijardi evra.
"Na ovaj iznos trebalo bi dodati još 1,9 milijardi evra koje građani plate iz džepa za usluge u privatnom zdravstvu. U zbiru, ukupna državna i privatna potrošnja za zdravstvo prelazi 10 odsto BDP, što je između 6,5 i sedam milijardi evra na godišnjem nivou. Na ovaj iznos treba dodati i kapitalne investicione troškove kao i subvencije svojim zdravstvenim kapacitetima blizu 160 lokalnih samouprava. Znači, kada se sve uzme u obzir i podeli sa brojem stanovnika u Srbiji, svakog građanina zdravstvo košta bar 1.000 evra godišnje, lečio se on ili ne. Ujedno, važno je podsetiti da uporedive države troše na zdravstvo od šest do osam odsto BDP", objašnjava on.
Za primere uporedivih zemalja, on podseća na podatke Svetske zdravstvene organizacije (SZO) o ukupnim izdacima za zdravstvo kao procenat BDP.
"Mađarska osam odsto, Grčka 9,8, Rumunija 5,3 i Bugarska 7,4 odsto. Nedavna izjava ministra Lončara 'da pacijentima na kraju lečenja kada izlaze iz državne bolnice treba dati račun da vide koliko to sve košta' izazvala je burne reakcije u javnosti. Nesmotrenost izjave ostavlja utisak ljutnje ministra na građane koji zahtevaju kvalitetnije zdravstvo. Međutim, burne reakcije su posledica opšteg nezadovoljstva stanjem u zdravstvu, a konkretan povod su (pre)dugačke liste čekanja na dijagnostičku ili terapeutsku uslugu u državnom domu zdravlja ili bolnici koje taj isti građanin finansira iz svoje bruto zarade i to procentualno od 10,3 odsto", naglašava sagovornik Danasa.
Karađinović ukazuje na težinu problema i sagledavanjem osnovnih činjenica: Srbija na svojih 6,7 miliona stanovnika ima preko 34.000 lekara i 9.000 stomatologa što je, kako kaže, znatno više od proseka po glavi stanovnika od onog u zemljama EU.
"Srbija ima i veći bolnički krevetski fond od proseka ranije pomenutih zemalja. Na žalost, rezultati su poražavajući: Srbija je u vrhu Evrope po smrtnosti od najčešćih patologija, kardiovaskularnih i onkoloških oboljenja, 700.000 građana ili 12 odsto stanovništva nema nijedan zub... Ukratko, postoje kadrovi, infrastruktura, finansije, ali rezultat uporno izostaje. Zaključak je jasan: zdravstveni sistem je očigledno pogrešno postavljen, a to rezultira negativnim ishodima uprkos visokoj potrošnji, pa je i nezadovoljstvo građana opravdano. I ne bi trebalo da bude mesta ljutnji već konstruktivnom rešavanju problema", mišljenja je taj lekar.
On predlaže i mogućnost rešenja tog besciljnog lutanja od metode do metode za poboljašanje zdravstvenih usluga, posebno ukoliko se uzme u obzir da u Srbiji rade neka vrlo čuvena imena, čak i u svetu, imamo opremu, neophodne kadrove, ali adekvatne kapacitete.
"Stoga bi bilo korisno da ministar razmisli i ponudi sistemske promene koje bi zdravstvo učinilo efikasnijim, racionalnijim i dostupnijim. Sistemske promene podrazumevaju promene sistemskih zakona, a tu je svakako prioritet ukidanje mogućnosti dopunskog privatnog rada državnih lekara i stomatologa normirane u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Mnogo puta su opisane štetne posledice legalizovanog konflikta intresa. Ukratko, legalni konflikt interesa snažno smanjuje produktivnost u državnom zdravstvu i proporcionalno tome stvara veštačke liste čekanja na pregled, snimak, dijagnostiku i intervenciju. Što su duže liste čekanja, odnosno što je dostupnost usluga manja u državnoj ustanovi, veća je tražnja u privatnom sektoru. Građanin, primoran da se leči u privatnoj praksi, ponovo plaća uslugu koju je već platio kroz doprinos (onih 10,3 odsto svakog meseca od bruto zarade), ali ovog puta iz džepa. I vrhunac paradoksa koji snažno iritira: građanin-pacijent često plaća istom državnom lekaru koji je sada u ulozi privatnika, a do koga nije mogao da dođe zbog dugačke liste čekanja u državnom zdravstvu", navodi on, podsećajući da su građani bezmalo bili žrtve opisanog sistemskog konflikta interesa i sa opravdanim gnevom komentarišu ovo svoje iskustvo.
Da je čitava situacija koja traje decenijama unazad neodrživa, ukazivao je i kardiohirurg iz Niša Dragan Milić, rekavši da su liste čekanja poligon za koruptivno delovanje, ali i bivša ministarska zdravlja Danica Grujičić koja je navela da se liste čekanja u ortopediji namerno prave da bi pacijenti odlazili kod privatnika i plaćali iz svog džepa lečenje.
"Vi prepodne radite u državnoj firmi, a onda popodne odlazite da radite privatno. Privatna praksa mora da postoji i ne želim da me neko shvati pogrešno, nisam protiv privatne prakse, štaviše, mislim da bi trebalo da se izjednači sa državnom praksom, ali je direktan konflikt interesa kad radite istovremeno na oba mesta", kazao je Milić.
Pročitaj još
.jpg "Devojčicu povređenu u nesreći kod Obrenovca 10 sati šetali od bolnice do bolnice")
Ovo dosad rečeno je samo jedna strana medalje. Očigledno je veliki i brisan prostor u čitavoj toj zamršenoj priči i deo koji se odnosi na prava pacijenata, i to u smislu da li oni uspevaju da lečenje dobiju na vreme, onda kada im je to zaista potrebno obijajući pritom pragove ustanova i besomučno zovući razne kol centre da zakažu pregled. Ali i ne manje bitno, šta će pacijentu račun posle pružene zdravstvene usluge jer, pod jedan - već ju je platio (10,3 odsto od svog bruto ličnog dohodtka), a pod dva - koja je upotrebna vrednost te informacije ukoliko pacijent nije organizator zdravstvenog sistema u Srbiji, već samo njegov korisnik?
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Susrele se kolone studenata u Beogradu: U četvrtak skup na Slaviji
21.10.2026.•
5
Studenti koji pešače za Beograd stigli su u prestonicu pred završni predizborni skup Studentske liste koji će se održati u četvrtak, 22. oktobra na Trgu Slavija.
Pokrenut pilot projekat za uvođenje menija na Brajevom pismu
21.10.2026.•
0
U Beogradu je pokrenuta inicijativa koja će omogućiti da slepe i slabovide osobe mogu samostalno da pročitaju jelovnik i izaberu šta žele da naruče bez pomoći druge osobe.
Hapšenja pred izbore: Strahuje li vlast od velike izlaznosti?
21.10.2026.•
4
Poslednjih dana, policija hapsi i pretresa stanove studenata i aktivista koji ih podržavaju, a koji se sumnjiče uglavnom za rušenje ustavnog poretka, izazivanje panike i nereda i planiranje nasilja na dan izbora.
Ispovest birača sa KiM: "Niko ne sme da kaže ne'
21.10.2026.•
1
Među 6,45 miliona građana u biračkom spisku Srbije, više od 115 hiljada njih ima adrese na Kosovu i Metohiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - stiže poklon
21.10.2026.•
12
Novi 021.rs kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Srpski preduzetnici podržali studente: Pogledajte spisak potpisnika
21.10.2026.•
6
Grupa preduzetnika zajedničkim pismom i potpisom podržala je Studentsku listu na predstojećim vanrednim parlamentarnim izborima.
Brnabić "šokirana" zbog izveštaja Crte: "Učestvuju u kampanji"
21.10.2026.•
11
Funkcionerka Srpske napredne stranke Ana Brnabić je odbacila navode posmatračke misija Crta o predizbornoj kampanji, tvrdeći da Crta nije objektivan posmatrač.
Srdanović: Ovo je preloman trenutak, nema povratka na staro
21.10.2026.•
2
Prvi na Studentskoj listi Ilija Srdanović, koji već drugi dan pešači zajedno sa više hiljada građana i studenata iz Novog Sada do Beograda, kaže da je ovo preloman trenutak, u kome nema povratka na staro.
Šta je uputstvo koje je izdala Dolovac: Predizborna instrukcija koja do sad nikada nije data
21.10.2026.•
15
Vrhovna javna tužiteljka Zagorka Dolovac izdala je uputstvo po kojem se postupa kad je reč o krivičnim delima usmerenim protiv izbornog prava, što govori o važnosti ovih izbora, jer se tako nešto donosi prvi put.
Ponoš: Rasformiraćemo BIA i očistiti policiju
21.10.2026.•
11
Predsednik stranke Srbija centar i jedan od nosilaca izborne liste Evropska Srbija, Zdravko Ponoš izjavio je da će ta lista "rasformirati" Bezbednosno-informativnu agenciju.
Advokat Prijović: Do izbornog dana moguća nova hapšenja i pritisci na građane
21.10.2026.•
4
Advokat Vladimir Prijović izjavio je da bi do izbornog dana 25. oktobra moglo da bude novih hapšenja i pritisaka na građane.
Dačić: Posle izbora niko neće imati apsolutnu većinu bez SPS-a
21.10.2026.•
37
Nosilac izborne liste koalicije oko Socijalističke partije Srbije "Ivica Dačić - faktor stabilnosti" rekao je da posle izbora 25. oktobra "niko neće imati apsolutnu većinu bez SPS-a".
Pastor: Preuzimanje NIS-a od strane MOL-a korisno i za Srbiju i za Mađarsku
21.10.2026.•
16
Predsednik Saveza vojvođanskih Mađara Balint Pastor ocenio je da bi preuzimanje većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije od strane MOL-a moglo da ojača sigurnost snabdevanja u regionu.
Policija proveravala Koceljevu nakon prijave da su nepoznate osobe u zgradi sa izbornim materijalom
21.10.2026.•
2
Osnovno javno tužilaštvo u Šapcu saopštilo je da je policija u zgradi Opštine Koceljeva, nakon prijave da se u objektu van radnog vremena nalaze nepoznate osobe, zatekla predsednika opštine i jednu građanku.
GRAFIKA: Izlaznost na izborima u Srbiji - koliko je potrebno za smenu vlasti?
21.10.2026.•
18
Kampanju za vanredne parlamentarne izbore obeležila je, između ostalog, i priča o velikoj izlaznost. Slično je bilo i u prethodnim ciklusima.
Lična karta nepokretnosti od danas dostupna i u digitalnom obliku
21.10.2026.•
0
Pored besplatnog preuzimanja na šalterima katastra dokument "Lična karta Vaše nepokretnosti" građani od danas mogu dobiti i u digitalnom obliku, bez čekanja, odlaska na šalter i dodatnih troškova.
Rok za prijavu objekata prema zakonu "Svoj na svome" ističe u subotu
21.10.2026.•
4
Naknadni rok za prijavu nelegalnih objekata u okviru zakona "Svoj na svome" ističe u subotu, 24. oktobra.
Vučić podržao Meloni i Makrona, ali ne i Ramu, zašto?
21.10.2026.•
3
Prvi na listi "Ujedinjena Srbija" Aleksandar Vučić, podržao je francuskog predsednika i italijasnku premijerku, a prećutao proteste u Albaniji, zemlji čijeg je premijera Edi Ramu pre nekoliko godina nazivao prijateljem.
Klinički centar potvrdio da se obrušio plafon u GAK "Višegradska" u Beogradu
21.10.2026.•
6
Nedeljnik "Vreme" je od zaposlenih u GAK "Višegradska" dobio snimke iz kojih se vidi da je glasina o obrušavanju plafona u ovoj zdravstvenoj ustanovi, kako kažu, tačna.
Komentari 25
Vedran
Nije problem izdvajanje nego što eto i kad ti treba nemaš ništa. I još sad više nema ni kadra polako. Ili odlaze u penziju, preko ili u privatnike.
Treba kao u HR izjednačiti sa privatnicima i onda lepo se leči gde ko hoće.
Gresite
Oni prosto nemaju savremena znanja.
Dobri suplementi se ni ne uvoze.
a,popust?
A,da se meni vrate pare jer hoću možda privatno?!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar