Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
Pročitaj još
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Rezultat pojačane kontrole saobraćaja: Više od 1.250 pijanih vozača, pojas nije koristilo njih skoro 4.000
08.12.2025.•
0
Saobraćajna policija kontrolisala je više od 64.000 vozila i otkrila gotovo 32.950 prekršaja tokom pojačane kontrole saobraćaja koja je sprovedena od 2. do 7. decembra.
Okrugli sto o podzakonskom aktu koji se definiše korišćenja parking mesta za osobe sa invaliditetom
08.12.2025.•
0
Okrugli sto posvećen izradi podzakonskog akta koji bi precizno definisao korišćenje žuto obeleženih parking mesta namenjenih osobama sa invaliditetom održan je u Somboru.
Za mart odloženo suđenje studentima uhapšenim nakon Vidovdanskog protesta
08.12.2025.•
1
Suđenje grupi od devetoro studenata, optuženih za pripremanje dela protiv ustavnog uređenja, odloženo je za 2. mart 2026. pošto se na ročištu pred Višim sudom dvoje optuženih nije pojavilo iz zdravstvenih razloga.
Đedović Handanović: 51 naselje nema alternativu NIS-ovim pumpama, učinili smo sve što su Rusi tražili
08.12.2025.•
8
Ministarka energetike Dubravka Đedović Handanović poručila je, posle sastanka timova za energetsku stabilnost sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, da će država učiniti sve da obezbedi snabdevenost naftnim derivatima.
Vučić nakon sastanka sa timom za energetsku stabilnost: "Građani da ne brinu, preduzeti svi nužni koraci"
08.12.2025.•
13
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se sa timovima zaduženim za energetsku stabilnost i bezbednost zemlje, a posle sastanka je naveo da je razgovarano o svim ključnim pitanjima u vezi sa energetskom stabilnošću.
Tri firme EPS-a imaju fiktivno sedište na Kosovu i milionske dugove: Šta zapravo rade?
08.12.2025.•
13
Tri preduzeća u vlasništvu Elektroprivrede Srbije (EPS), čije je sedište upisano na Kosovu - Termoelektrane Kosovo, Površinski kopovi Kosovo i Elektrokosmet - dužna su više od pola milijarde evra.
Službeni glasnik menja status: Iz javnog preduzeća prelazi u DOO
08.12.2025.•
2
Vlada Srbije donela je Odluku o promeni pravne forme Javnog preduzeća Službeni glasnik po kojoj ono postaje društvo s ograničenom odgovornošću (d.o.o).
Ispunjena kvota za zapošljavanje u Nemačkoj radnika iz Srbije i drugih država Zapadnog Balkana
08.12.2025.•
0
Kvota za izdavanje nemačkih radnih dozvola na osnovu posebne, preferencijalne Zapadnobalkanske regulative za 2025. godinu je ispunjena i do kraja godine više se neće odobravati novi zahtevi.
Izmenjena uredba o energetski ugroženom kupcu: Prag povećan na 31.000 dinara
08.12.2025.•
0
Vlada Srbije izmenila je Uredbu o energetski ugroženom kupcu pa sada pravo na taj status stiču penzioneri sa penzijama do visine do 31.092,11 dinara.
Advokat Tešić: Vlast želi da ugasi TOK da se ministrima ne bi sudilo za nadstrešnicu i Generalštab
08.12.2025.•
3
Vlast pokušava da prenese zakonitu nadležnost sa Tužilaštva za organizovani kriminal na Više javno tužilaštvo u Beogradu, koj je "ne samo partijsko, nego lično tužilaštvo predsednika Republike".
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - idemo opet
08.12.2025.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz je i danas pred vama.
Dragan Đilas izgubio tužbu protiv Pištaljke: Tražio od portala da ukloni delove teksta i njegovu sliku
08.12.2025.•
3
Predsednik Stranke slobode i pravde Dragan Đilas izgubio je spor po tužbi protiv Pištaljke i njenog glavnog i odgovornog urednika Vladimira Radomirovića.
Antonijević: Za poverenika važna svaka osoba u državi, može da mi se obrati svako
08.12.2025.•
1
Novoizabrani poverenik za ravnopravnost Milan Antonijević rekao je da nije jednostavan trenutak u kome preuzima dužnost poverenika.
Istoričar: Direktor Vasić pokušava da obriše tragove koji inkriminišu njega i Selakovića za Generalštab
08.12.2025.•
11
Istoričar Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Nenad Lajbenšperger kazao je da vršilac dužnosti direktora tog zavoda Goran Vasić pokušava da obriše zaštitu za zgradu Generalštaba iz Centralnog registra.
VIDEO Počela prijava za legalizaciju nelegalnih objekata: Otvorena platforma, objavljeno i video uputstvo
08.12.2025.•
10
Prijava nelegalnih objekata na osnovu Zakona o posebnim uslovima evidentiranja i upisa prava svojine na nepokretnostima počela jutros.
Građani Srbije godišnje daju više od 660 evra za lečenje kod privatnika
08.12.2025.•
24
U Srbiji građani prosečno izdvajaju 664 evra (771 dolar) godišnje iz sopstvenog džepa za zdravstvenu zaštitu, odnosno za privatnog lekara, što je jedan od najviših iznosa u regionu.
Smenjen jedan od načelnika BIA Marko Parezanović, na njegovo mesto došao dosadašnji šef BIA u Novom Sadu
07.12.2025.•
7
Marko Parezanović, jedan od načelnika Bezbednosno informativne agencije (BIA) smenjen je sa te funkcije.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko znate?
07.12.2025.•
13
Još jedan 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Udruženje policije podržalo koleginicu koja je legitimisala osobu koja je ometala odavanje pošte
07.12.2025.•
13
Strukovno udruženje policije "Dr Rudolf Arčibald Rajs" saopštilo je da svaki policajac ima pravo i obavezu da samostalno odluči kada okolnosti nalažu određeno postupanje.
Država dala milione na renoviranje "Kluba poslanika" pa ga izdala biznismenu bliskom vlasti: Ugovor je tajna
07.12.2025.•
5
"Klub poslanika" u Tolstojevoj 2 u Beogradu, nekada reprezentativni državni objekat za odabranih 150 funkcionera, danas blješti ušuškan u drveće na obodu Topčiderskog parka i daleko od očiju šire javnosti.
MUP negira da su policajci sa Palilule odbili da čuvaju Ćacilend
07.12.2025.•
13
Policijska uprava za grad Beograd negirala je da su policajci iz stanice Palilula odbili da obezbeđuju "Ćacilend".
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar