Treba li da se ukine opšti uspeh zbog pritisaka kod ocenjivanja: Kako je u drugim zemljama?
Slučaj nasilja nad nastavnicom biologije u beogradskoj OŠ, na koju je fizički nasrnula majka jednog učenika, nezadovoljna što mu je zaključena dvojka, otvorio je debatu.
Polemiše se da li treba uvesti standardizovane testove umesto izvođenja zaključnih ocena.
Pokrenuto je i pitanje čemu služi opšti uspeh koji se uz prosečnu ocenu opisuje rečima odličan, vrlo dobar, dobar, jer je upravo to najčešći motiv zbog koga se jure i poklanjaju ocene, mahom petice.
Svojevremeno je Forum beogradskih gimnazija tražio da se ukine zaključivanje ocena na polugodištu za srednjoškolce, budući da su te ocene birokratska stvar koja, po njihovom mišljenju, ništa ne znači, a dodatan argument u prilog ovom predlogu je činjenica da se ove ocene ne uzimaju u obzir prilikom zaključivanja na kraju školske godine.
I dok u Forumu smatraju da izviđenje zaključih ocena na polugodištu stvara pritisak i đacima i nastavnicima, Ministarstvo prosvete je ranije iznelo stav da bi se izostavljanjem zaključivanja ocena na kraju prvog polugodišta značajno smanjila informativna funkcija ocenjivanja koja je važna za učenike, roditelje ali i za školu.
Grupa stručnjaka sada predlaže da se ukine opšti uspeh, jer kvalifikovanje učenika kao odličnih, vrlo dobrih, dobrih, dovoljnih i nedovoljnih stvara đacima, roditeljima i nastavnicima pritisak oko ocena.
To dalje vodi u normalizaciju prakse poklanjanja ocena, nepravedan tretman učenika, razdore između nastavnika i sukobe između škola i roditelja, a nema nikakav praktičan značaj jer se za upis u srednje i u visoko obrazovanje računa prosek ocena.
Šta je opšti uspeh?
Opšti uspeh učenika od drugog do osmog razreda, kao i u srednjoj školi utvrđuje se na kraju prvog i drugog polugodišta na osnovu aritmetičke sredine zaključnih prelaznih brojčanih ocena iz obaveznih predmeta i iz izbornog programa (izuzev verske nastave i građanskog vaspitanja), kao i ocene iz vladanja.
Iskazuje se kao: odličan, vrlo dobar, dobar, dovoljan i nedovoljan. Pritom, odličan uspeh ima učenik koji je ostvario srednju ocenu najmanje 4,5; vrlo dobar između 3,5 i 4,49; dobar uspeh od 2,5 do 3,49, i dovoljan ako ima srednju ocenu do 2,49.
Manji pritisak
"Ukidanje opšteg uspeha ne košta ništa, može brzo da se uradi jer je potrebna izmena zakona i pravilnika, a definitivno bi smanjilo pritisak pri ocenjivanju. To nije jedino, ali je jedno od mogućih rešenja. Sada imate pritisak da se učeniku pokloni ocena da bi se zvao odličan ili vrlo dobar", kaže za Danas Jelena Teodorović, profesorka na Fakultetu pedagoških nauka Univerziteta u Kragujevcu, koja je sa grupom kolega učestvovala u kreiranju preporuka za unapređenje kvaliteta obrazovanja, među kojima je i ukidanje opšteg uspeha.
Ona se zalaže za to da se i u pojedinačnim predmetima ukine izvođenje zaključne ocene i zaokruživanje do pune ocene.
Kao primer navodi učenika sa prosekom 3,46 kome da bi imao zaključenu četvorku, nastavnik mora da pokloni ocenu, što nije pravedno, a ako to ne uradi imaće zaključenu trojku, kao i neko sa prosekom 2,50, što je takođe nepravedno jer je zakinut za 0,46.
"Zašto iz predmeta ne bi mogao da postoji samo prosek ocena koji bi se računao pri izvođenju ukupnog proseka na kraju određenog razreda, umesto da se učenici zovu odlični, vrlo dobri", pita sagovornica Danasa, koja je uverena da bi ove promene uticale na to da se smanji pritisak pri zaključivanju i poklanjanje ocena.
Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu dodaje da bi ukidanje opšteg uspeha smanjilo pritisak i na nastavnike.
Ona ističe da je prosečna ocena finija, preciznija i objektivnija mera nečijeg postignuća, dok je svođenje na pet kategorija opšteg uspeha gruba mera za razvrstavanje sve dece koja se razlikuju po uspehu u velikoj meri.
"Ovako ipak nešto stavljate na širu skalu gde fine razlike u postignućima mogu bolje da se vide i gde svako ima utisak je ocenjen pravednije. U krajnoj liniji opšti uspeh zaista ne utiče na njihov kasniji plasman u srednju školu i u visoko obrazovanje, jer se pri upisu boduje prosečna ocena. Tako da opšti uspeh nema nikakvu upotrebnu vrednost, ali ima veze sa pravdom i osećajem zakinutosti, a na to su mladi ljudi veoma osetljivi", ističe Pavlović Babić.
Ona, međutim, misli da ova novina neće napraviti suštinsku promenu, jer, kako kaže, to nije prvorazredni uzrok nezadovoljstva, niti pokretač incidentnih situacija koje se gotovo svakodnevno dešavaju u školama, niti će biti lek za to.
Šta sa ocenjivanjem?
Na pitanje kako se sve to odražava na ocenjivanje jer, kakva god da je škola, na kraju se dođe do teme ocena, ona odgovara da je to velika priča koja ima mnogo različitih rešenja.
"Možete kao u nekim sistemima da ocenjivanje potpuno isključite iz škole i da ocena bude eksterna i objektivna, tako što bi se na kraju određenog perioda školovanja radili testovi, razvijeni u specijalizovanim institucijama, koji su dobro odmereni, standardizovani i dobro kalibrirani. Mi nemamo u sistemu nijednu takvu meru. Završni ispit ne služi čak ni za upis u srednju školu, jer se na kraju najveći broj učenika upiše po prvoj želji kakav god ima školski uspeh i koliko god poena ostvario na tom testu. I onda taj jedan jedini instrument koji imamo ne obavlja svoju funkciju", navodi ona.
Ističe da je izuzetak manji broj škola i smerova koji su konkurentniji i gde je važno upasti na rang-listu, ali da smo svedoci da je sve manje takvih škola.
Da li je bolje imati standardizovane testove ili kombinaciju uz nastavničko ocenjivanje, ako često čujemo da su ocene te koje utiču na motivaciju učenika za učenje, upitali su iz redakcije Danasa.
"Tačno je da smo navikli da nas testovi ili ocena pokreću na neko učenje. Meni se čini da je dobro imati nastavničko ocenjivanje tokom cele godine. Ne mora ocena da bude iskazana od jedan do pet, može i od jedan do 10, ili do 100. Ne mora čak ni mumerički da se iskaže, jer čim nešto kvantifikujete vi to svodite na neku kategoriju. Možete da date ocenu koja je kvalitativna, kao što smo imali pokušaje uvođenjem opisnog ocenjivanja u prvom razredu. Nastavnici mogu da ispituju i ocenjuju spram standarda, a format ocene je nešto o čemu može da se pregovara. Ocena može da bude iskazana na mnogo načina. Recimo, preko neke ček liste gde će gradivo i zahtevi biti podeljeni na mnogo manjih jedinica koje će ukljivati i odnos učenika prema predmetu, aktivnost na času i različite aspekte postignuća. Jednu oblast možete da ocenite pomoću 20 ili 30 pokazatelja preko te ček liste. Ne moramo da ocenjujemo od jedan do pet", navodi Pavlović Babić.
Ona smatra da je dobro imati kombinaciju standardizovanih testova i nastavničkog ocenjivanja, jer su nastavnici svakodnevno sa đacima i mogu da ih prate, da reaguju na promene, da ih podstaknu i motivišu na napredak.
Navodi i primere ocenjivanja u različitim obrazovnim sistemima.
Pročitaj još
"U Americi je ocenjivanje preko ček-lista i slovno sa širim rasponom, u Finskoj nema numeričkih ocena do šestog razreda i tada se prvi put na kraju tog razreda pojavljuju nacionalni testovi koji su selekcija za više nivoe obazovanja. U Holandiji je sve zasnovano na eksternom testiranju, testove pravi njihova nacionalna kuća koja se time bavi. U svakom slučaju, u zapadnoevropskim sistemima je učešće eksternih testova značajno veće nego u Srbiji. Kod nas je ocenjivanje isključivo nastavničko i ma kakvi bili pravilnici, ono je ipak impresionističko. Nije zasnovano na standardima koji su javno dostupni nego na kriterijumima koje nastavnik formira od odeljenja do odeljenja i od slučaja do slučaja", dodaje Pavlović Babić.
Tekst u celosti čitajte na portalu Danasa.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Čačanski studenti razvili veliki transparent: Štampali majice i lepili nalepnice "Studenti pobeđuju"
20.05.2026.•
1
Studenti Fakulteta tehničkih nauka (FTN) u Čačku su danas okačili veliki transparent "Studenti pobeđuju" na vijadukt kod čačanske Mašinsko-saobraćajne škole.
Zelenski se dogovoro sa Vučićem "da ostanu u kontaktu": Razgovarali o bilateralnim odnosima
20.05.2026.•
3
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem razgovarao o bilateralnim odnosima zemalja.
Bivši tužilac o kašnjenju istrage na Senjaku: Dokazi su mogli biti kompromitovani
20.05.2026.•
0
Činjenica da je istraga o ubistvu u restoranu u beogradskom naselju Senjak pokrenuta skoro 24 sata nakon događaja je veliki propust u istrazi, kaže bivši tužilac za organizovani kriminal Aleksandar Milosavljević.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - imamo i poklon
20.05.2026.•
13
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujem je tu.
Kraljevčanin uhvaćen sa 70 kg duvana u renou, u stanu nađeno još 260 kg
20.05.2026.•
2
D. B. (49) iz Kraljeva dobiće krivičnu prijavu zbog sumnje da je izvršio krivično delo nedozvoljen promet akciznih proizvoda, saopšteno je iz Ministarstva unutrašnjih poslova.
Množe se opozicione kolone pred izbore: Daleko su referendumska atmosfera i crnogorski scenario
20.05.2026.•
20
Ranije je postojalo mišljenje da bi udruživanje opozicije i studenata moglo da stvori referendumski ambijent i donese pobedu nad režimom Aleksandra Vučića, ali danas je sve izvesnije da se to neće dogoditi.
Ninić: Iza Milića stoje sumnjivi tokovi novca i kontroverze, svašta bi tu ispalo
20.05.2026.•
4
Advokat Ivan Ninić izjavio je da veruje da kada bi se uhapšenom načelniku beogradske policije Veselinu Miliću pretresle finansije i tokovi novca, da bi "tu svašta ispalo".
Kamioni na graničnim prelazima sa Hrvatskom čekaju oko četiri sata
20.05.2026.•
1
Teretna vozila na graničničnom prelazu Šid ka Hrvatskoj zadržavaju se na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Novi zakon i depeša Dačića: Krizni PR ili borba protiv zloupotreba?
20.05.2026.•
12
Najava novog zakona o nespojivosti policijskih poslova sa drugim delatnostima, depeša i obraćanja visokih zvaničnika predstavljaju krizni PR kako bi se skrenula pažnja sa slučaja ubistva na Senjaku, smatraju stručnjaci.
Časni pojas Presvete Bogorodice stigao u Beograd, Vučić i Porfirije na dočeku
20.05.2026.•
45
Avion sa Časnim pojasom Presvete Bogorodice sleteo je na beogradski aerodrom "Nikola Tesla", a dočekali su ga patrijarh Srpske pravoslavne crkve (SPC) Porfirije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić i arhijereji SPC.
Ministarka o hapšenju Milića: Sledeće nedelje sednica nadležnog skupštinskog Odbora
20.05.2026.•
5
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da će sledeće nedelje biti održana sednica resornog skupštinskog Odbora o slučaju na Senjaku.
EU isplaćuje novac iz Plana rasta: Srbija i BiH ne dobijaju ništa
20.05.2026.•
7
Evropska komisija isplaćuje novac državama koje ispunjavaju "Reformske agende", međutim Srbija i BiH to još uvek nisu učinile, time nisu ni stekle uslove da im se isplati novac.
Vučić sa Zelenskim: Imali smo otvoren razgovor o evropskom putu i unapređenju saradnje
20.05.2026.•
10
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić razgovarao je telefonom sa predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.
Vučić ipak ide u Crnu Goru, ali u Tivat
20.05.2026.•
5
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić ipak putuje u Crnu Goru, ali ne na proslavu 20 godina nezavisnosti, nego 15 dana kasnije na evropski skup u Tvitu.
Usvojeni Petrašinovićevi zakoni, opozicija nije bila u sali
20.05.2026.•
1
Poslanici većine u Skupštini Srbije usvojili su danas izmene i dopune četiri izborna zakona, koje je parlamentu predložio poslanik vladajuće Srpske napredne stranke (SNS) Miroslav Petrašinović.
Vučić: Pregovori sa MOL-om ne idu dobro, nisam optimista
20.05.2026.•
36
Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je danas da pregovori sa MOL-om ne idu dobro i da nije preveliki optimista da će biti postignut dogovor o prodaji ruskog udela u NIS-u do 22. maja, do kada traje licenca za pregovore.
Vučić na pitanje o Veselinu Miliću: O 90-im i 2000-im, Đinđiću, Buhi, Badži, "lažima o njemu u Jovanjici"...
20.05.2026.•
20
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas da je "i 90-ih i 2000-ih" bilo najtežih krivičnih dela u kojima je učestvovao vrh policije.
Vučićev portal za prijavu bahatih funkcionera zvaće se "Ko si bre ti?": "Da smanjimo aroganciju u društvu"
20.05.2026.•
56
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će "uskoro" otvoriti portal preko koga će građani moći da šalju pritužbe na "bahate" funkcionere.
Profesor Jovančićević: Sona kiselina može da rastvori ljudsko telo
20.05.2026.•
16
U potrazi za telom ubijenog Aleksandra Nešovića Baje, policija je pronašla flašu sa sonom kiselinom, što može sugerisati da je telo rastvoreno. Profesor sa Hemijskog fakulteta potvrđuje da ta kiselina može to da uradi.
Evropske i svetske organizacije solidarno uz Slavko Ćuruvija fondaciju
20.05.2026.•
3
Slavko Ćuruvija fondaciji naloženo je da plati više od milion dinara na ime odštete u postupku zbog povrede časti i ugleda, koji su pokrenuli oslobođeni optužbi za ubistvo Slavka Ćuruvije.
Blagajnik iz kase privrednog društva za godinu dana uzeo skoro 25 miliona dinara
20.05.2026.•
0
Kraljevačka policija uhapsila je G. D. (50) iz Užica zbog pronevere u obavljanju privredne delatnosti.
Komentari 32
Nina
Kakva je to priča?
Život je
borba da uz pritisake funkcionišete najbolje što možete,
pun je spoticnja ,padova i uspona , donošenja dobrih i loših odluka,uspeha ...i nada sve nepravde ..
Nećemo našu decu praviti debilima,moraju da se naučite životu ,mudrosti da promene šta mogu a prihvate šta ne mogu promeniti uz sopstveno znanje..
Samo tako će uspeti da kroz život koračaju samouvereni i zadovoljni i samoostvareni...
Roditelji nema šta da traže u školama,bolje da pomognu svojoj deci da se bolje organizuju i više uče jer samo uz znanje je ceo svet njihov....
Nada
Tanja
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar