Kontinuitet (ne)znanja učenika na maloj maturi: Stručnjaci zabrinuti, prosvetna vlast baš i ne

Autor: Danas

Info

23.06.2024.

14:57 > 14:57

Iako stručnjaci godinama upozoravaju na zabrinjavajuće rezultate koje učenici osmog razreda pokazuju na maloj maturi, prosvetnu vlast po svoj prilici to ne brine.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kontinuitet (ne)znanja učenika na maloj maturi: Stručnjaci zabrinuti, prosvetna vlast baš i ne

Foto: Pixabay

Prošlogodišnji rezultat na testu iz srpskog jezika i književnosti, koji je bio najlošiji otkako se polaže završni ispit, tadašnji v. d. ministar prosvete Đorđe Milićević prokomentarisao je rečima da "razloga za brigu nema, jer će se svi đaci upisati u srednje škole".

Njegova stranačka koleginica, aktuelna ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović sada se pohvalila preliminarnim rezultatom iz srpskog jezika, ocenivši da on pokazuje "kontinuitet znanja učenika".

Naime, prosečno postignuće na testu iz srpskog ove godine iznosi 11,55 poena, što je više u odnosu na lane kada je prosek bio 10,74 poena.

U međuvremenu je Ministarstvo prosvete saopštilo preliminarne rezultate i za ostale predmete, za koje takođe navodi da predstavljaju kontinuitet znanja đaka.

Ako se ima u vidu da je maksimalan broj poena koji učenik može da osvoji na svakom testu 20, da skoro polovinu testa čine zadaci sa osnovnog nivoa, što su bazična znanja koje bi svako trebalo da ponese iz osnovne škole, a pomenuta statistika svedoči da naši đaci reše tek nešto više od pola testa iz srpskog i matematike, može li se ovde govoriti o kontinuitetu znanja ili pak neznanja?

"Broj poena ne govori mnogo toga i zapravo maskira činjenicu da je znanje sa kojim učenici izlaze iz osnovne škole iz godine u godinu sve slabije. 'Kontinuitet' koji se pominje se zapravo veštački održava konstantnim smanjenjem zahteva. Neki zadaci zahtevaju prosto razmišljanje, čitanje između redova, sposobnost da se shvati i zaključi. Učenici takve zadatke najlošije urade i to je poražavajuće. U školi nisu naučili da misle. Naučili su da memorišu ili da se dovijaju kako da varaju. Da razmišljaju, slabo", kaže za Danas nastavnica srpskog jezika i književnosti Marija Starčević.

Ona primećuje da su testovi iz godine u godinu sve lakši.

"Ako uporedite testove od pre 10 godina i ove sad to je baš uočljivo. Na primer, pre nekoliko godina učenici su imali zadatak da odrede vrstu, podvrstu, broj i padež čak dve zamenice, dok je sad na probnom testu samo trebalo da prepoznaju zamenicu. Dakle, od zadatka sa višestrukim zahtevima gde je trebalo da popune dva reda i nekoliko kolona u tabeli, došli smo do zadatka gde boje kružić ispod tačnog odgovora", kaže Starčević.

Identične primedbe imali su ranije i nastavnici matematike, koji su negodovali zbog toga što u testu preovlađuju zadaci "na zaokruživanje" u kojima se od đaka ne traži da napišu postupak rešavanja.

U publikaciji SANU "Ključni podaci o obrazovanju u Srbiji" stručnjaci su ocenili da su ukupni rezultati koje su postigli učenici na završnom ispitu u osnovnoj školi u tri analizirane godine (2017/18, 2018/19. i 2019/20.) i na sva tri testa izuzetno niski jer je prosečan broj poena oko 11 od mogućih 20.

Jedino su na kombinovanom testu bili nešto viši, jer je, prema njihovoj oceni, bio lakši.

"Ovo je prvi ozbiljni alarm da naša osnovna škola ne funkcioniše dobro. Iz toga sledi da je sa ovakvim rezultatima upitno nastavljanje školovanja u bilo kojoj vrsti srednje škole. Rezultati po okruzima pokazuju da postoje velike regionalne razlike u postignućima učenika i da je 50 do 60 odsto okruga ispod nacionalnog proseka. Od izuzetnog značaja je upoređivanje rezultata na završnom ispitu i školskih ocena. Stvorena je iluzija da je naš obrazovni sistem uspešan i to se često eksplicitno navodi u političkim nastupima", navodi se u publikaciji čiji su autori Ivan Ivića, Ana Pešikan i Aleksandar Kostić.

I grupa stručnjaka za obrazovanje se u nedavno objavljenom dokumentu "Kako do kvalitetnijeg obrazovanja u Srbiji za našu decu" osvrnula na rezultate završnog ispita, koji, prema njhovom mišljenju, nisu zavidni. Oni konstatuju isto što i autori analize male mature - da je povezanost između postignuća osmaka na testovima završnog ispita i školskim ocena niža od očekivane.

Šta treba da nas brine?

Profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Baucal kaže za Danas da se zbog načina na koji se prave testovi za malu maturu, rezultati između različitih godina ne mogu direktno porediti.

"Naime, možda je viši ili niži prosek učenika u jednog godini u odnosu na prethodnu rezultat boljeg/slabijeg znanja te generacije nego prethodne ili zbog toga što je u toj godini test bio teži/lakši u odnosu na test iz prethodne godine. Iz istog razloga ne možemo da tvrdimo da nalaz da veliki broj učenika ne uspeva da reši pola zadataka govori nužno o lošem obrazovanju. Naime, ako je test bio teži onda bi to govorilo o težini testa. Ako ovo deluje neuverljivo treba da zamislimo situaciju da su ove godine napravili lak test (namerno ili nenamerno) i da su svi učenici uradili minimalno 50 odsto zadataka, tako da ne bismo mogli da zaključimo da je ta generacija sjajno obrazovana", pojašnjava Baucal.

Iako se prošlogodišnji lošiji rezultati iz srpskog jezika u delu javnosti tumačio težim zadacima, nadležni iz Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja su to demantovali, a kao mogući razlog naveli su činjenicu da su u testu bili pomešani odgovori u zadacima višestrukog izbora, zbog čega je bilo manje prepisivanja.

Šta ipak iz dostupne statistike sa sigurnošću možemo da kažemo?

"Možemo da zaključimo da je kvalitet obrazovanja veoma neujednačen u Srbiji. Ako učenici iz dve trećine okruga ostaju ispod proseka, to treba da nas zabrine zato što to znači da država nije obezbedila tim đacima jednake šanse da se dobro obrazuju. Svi plaćamo porez državi na isti način i ona ima obavezu i odgovornost da obezbedi jednake šanse za obrazovanje bez obzira gde ko živi ili bar da se razlike u kvalitetu obrazovanja smanjuju vremenom", kaže Baucal.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

mala matura

Komentari 26

Hronološki Najpopularniji

Ssy

24.06.2024 • 07:56

Čemu?

U nazadnjačkoj močvari deci nije potrebno znanje jer važna mesta zauzimaju tantuzi i loši đaci.

9 12 -3
Santo

24.06.2024 • 06:53

Tako treba

Ideja i jeste da djaci sto manje znaju, sa neznalucama ,glupacima, je lakse manipulisati , oni pametni koji uce i koji su naucili da koriste sopstvenu glavu su potencijsl a opasnost za vlast jer postavljaju pitanja !!!!!

10 14 -4
Pančevac

24.06.2024 • 06:20

Čak i moj klinac od 12 godina je svestan da je sistem katastrofa

7 5 +2

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.