Država kaže da želi više dece, a ne isplaćuje dečiji dodatak za peto dete, šesto...
Ostvarivanje prava na dečiji dodatak je u Srbiji i dalje misaona imenica za jedan deo najugroženijih građana.
Zakon koji propisuje na koji način i ko ima pravo da dobije ovu vrstu pomoći je više puta u proteklih šest godina bio tema rasprava pred Ustavnim sudom, piše Nova ekonomija. Neke od njegovih odredbi proglašene su i neustavnim, a neke još uskraćuju oko 5.000 porodica u Srbiji.
Naime, zakon ograničava broj dece u porodici koji može da primi ovu pomoć - pa one sa petoro ili više dece ne uživaju dodatna prava, odnosno prihode.
Dečiji dodatak od prvog jula ove godine iznosi 4.215 dinara, što je tačno 95 dinara više od iznosa koji je važio u prvih šest meseci ove godine.
Ukupno, za godinu dana, od prvog jula prošle godine do prvog jula ove godine, dečiji dodatak je "skočio" za 3,8 odsto - sa 4.059 na gorepomenutih 4.215 dinara.
To je samo osnovni iznos dečijeg dodatka u Srbiji. On se može ostvariti i na osnovu toga što dete ima jednog roditelja ili staratelja, invalidnost ili po više osnova. Uglavnom, njegov najviši iznos je 7.587 dinara.
Pravo na dečiji dodatak ostvaruje se ako ukupan mesečni prihod porodice, ostvaren u prethodna tri meseca, po članu porodice ne prelazi 12.645 dinara, odnosno 16.439 dinara za jednoroditeljske porodice, odnosno 15.175 dinara za jednoroditeljske porodice i staratelje i roditelje deteta sa smetnjama u razvoju i deteta sa invaliditetom.
Porodice koje ispunjavaju ove uslove imaju pravo na dečiji dodatak koji se prima svakog meseca.
Međutim, iz Inicijative A11, organizacije koja se bavi promocijom, unapređenjem i zaštitom ljudskih prava pripadnika ranjivih grupa, u svom izveštaju napominju da u zakonu na osnovu kog korisnici primaju dečiji dodatak postoje određene manjkavosti kada je u pitanju ostvarivanje prava na dečiji dodatak.
Naime, dečiji dodatak mogu dobiti prvo, drugo, treće i četvrto dete u porodici. To znači da peto i naredno dete ne može primati ovu vrstu pomoći.
"Ovakvo ograničavanje broja dece koja se uračunavaju u davanja za roditeljski i dečji dodatak disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice sa decom", napomenuli su iz Inicijative A11.
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prema popisu iz 2011. godine, u Srbiji ima samo 5.264 porodice sa više od petoro dece, taj broj se nije znatno menjao ni 2022. godine kada je bio poslednji popis stanovništva.
Inicijativa A11 je od Republičkog zavoda za statistiku dobila podatke koji pokazuju da je od tog broja čak 1.719 porodica u kojima su jedan od roditelja ili oba roditelja izjavili da su romske nacionalnosti. Dalje, od tog broja, u 782 porodice jedan roditelj je nepismen ili su oba roditelja nepismena, dok su u 1.024 porodice oba roditelja bez škole ili sa završena najviše tri razreda osnovne škole.
"Da se radi o porodicama koje su posebno ekonomski i socijalno ugrožene, potvrđuje i činjenica da, od tog broja, skoro 300 porodica deli stan s porodicom koja je vlasnik stana, ili živi u vikendici, ili u nastanjenim poslovnim prostorijama, ili prostorijama nastanjenim iz nužde, odnosno kolektivnim stanovima. Prema opremljenosti stanova u kojima žive, čak 767 ovih porodica nema kupatilo, a 644 nema nužnik", dodali su iz organizacije.
Napomenuli su da se uvidom u karakteristike porodica sa petoro ili više dece može zaključiti da su najugroženije porodice posebno pogođene ograničenjem broja dece koja mogu da ostvare roditeljski i dečji dodatak.
"Pored toga, imajući u vidu etničku pripadnost roditelja koji imaju petoro ili više dece, pomenuto ograničenje otvara i pitanje diskriminacije. Naime, iako Romi prema popisu 2011. godine čine 2,05 odsto stanovništva, kod porodica koje imaju petoro i više dece oni čine čak 32,66 odsto. Imajući u vidu činjenicu da broj porodica sa petoro i više dece nije velik, ni ukidanje ovog ograničenja ne bi iziskivalo velike budžetske izdatke", naveli su iz Inciijative.
Time bi se, kako su rekli, ukinula naizgled neutralna norma koja disproporcionalno više pogađa najugroženije porodice, čime se na osnovu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom vrši posredna diskriminacija iz člana 7 Zakona o zabrani diskriminacije.
Na ostvarivanje prava na dečiji dodatak ukazala je i poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković u godišnjem izveštaju za 2023. godinu.
Pročitaj još
Poverenica je ukazala da je, kako bi se između ostalog prevazišli problemi siromašnih građana, potrebno da se porodicama pruži materijalna podrška kako bi savladale socijalne i životne teškoće.
"Potrebno je da se izmenama Zakona o socijalnoj zaštiti utiče na smanjenje broja lica koja žive ispod linije apsolutnog siromaštva, povećati iznos i preispitati imovinski cenzus za ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje porodice i sagledati mogućnosti za uvođenje neke vrste socijalnih davanja za starije koji nisu nikad radili i nisu ostvarili pravo na penziju i socijalno su ugroženi", navela je poverenica.
Tako je jedna od preporuka koje je poverenica dala Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju u vezi sa unapređenjem ravnopravnosti po pojedinim ličnim svojstvima, odnosno starosnom dobu, da se obezbedi univerzalni dečiji dodatak, odnosno dečiji dodatak za svu decu.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Otvoreni konkursi za prijem u specijalne jedinice Vojske Srbije
01.11.2026.•
0
Ministarstvo odbrane saopštlo je danas da su otvoreni konkursi za prijem u 72. brigadu za specijalne operacije i 63. padobransku brigadu Vojske Srbije.
Crta: Na ponovljenim izborima do 16 sati glasalo 35 odsto birača
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija Crta objavila je da je, na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, do 16 časova glasalo 35 odsto birača.
ANEM: Da beogradsko Više javno tužilaštvo prestane da progoni novinare
01.11.2026.•
1
Asocijacija nezavisnih elektronskih medija (ANEM) osudila je otvoreni pritisak beogradskog Višeg javnog tužilaštva (VJT) na redakciju Informativnog programa RTS-a i zatražila prestanak progona novinara i aktivista.
Nepostojećim Ćacilendom ili lojalistima - čime zapravo Vučić preti?
01.11.2026.•
9
Aleksandar Vučić izjavio je, povodom upada u Informer, da će se naprednjaci samoorganizovati, ako nadležni ne budu štitili ovaj medij, poznat po širenju propagande bivšeg režima i targetiranju neistomišljenika.
Crta: Izlaznost do 13 časova na ponovljenim izborima 23,7 odsto
01.11.2026.•
0
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da je izlaznost do 13 časova na 53 biračka mesta na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, 23,7 odsto.
Odnos Srbije i Hrvatske posle Vučića: Šta se može očekivati?
01.11.2026.•
6
Promena vlasti u Srbiji u Hrvatskoj je uglavnom dočekana s olakšanjem.
Tužilac Stefanović: Kričak se sumnjiči za dva krivična dela, hapšenje nije zbog izbora
01.11.2026.•
31
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je, zbog postupanja u slučaju "Senjak" zadržavanje od 48 sati.
EPS objavio novi broj tekućeg računa na koji Beograđani treba da plaćaju struju
01.11.2026.•
4
Elektroprivreda Srbije saopštila je da je za kupce električne energije sa područja Beograda (domaćinstva i male kupce) od računa oktobar 2026. godine promenjen broj tekućeg računa za uplatu.
Bivši tužilac o hapšenju Krička: Ako je razlog prijava od pre šest meseci, šta je tužilaštvo čekalo do sada
01.11.2026.•
0
Advokat i bivši tužilac za organizovani kriminal Aleksandar Milosavljević izjavio je da bi trebalo da se preispita zbog čega su dvojica načelnika sada uhapšeni.
Kričku i Sekuloviću određeno zadržavanje do 48 sati
01.11.2026.•
8
Načelniku Uprave kriminalističke policije Marku Kričku i načelniku Službe za suzbijanje kriminala Bošku Sekuloviću određeno je zadržavanje do 48 sati.
Crta: Do 10 sati na izborima glasalo 9,4 odsto birača
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija Crta objavila je da je do 10.00 izlaznost na 53 biračka mesta na kojima se ponavlja glasanje na parlamentarnim izborima, iznosi 9,4 odsto.
Srbija u oktobru izdvojila oko tri miliona evra za humanitarnu pomoć Ukrajini
01.11.2026.•
4
Srbija je u oktobru 2026. godine izdvojila humanitarnu pomoć Ukrajini u vidu životno neophodnih lekarskih sredstava u ukupnoj vrednosti od približno tri miliona evra.
Politikolog Gogić: Na proleće očekujem seriju vanrednih lokalnih izbora
01.11.2026.•
10
Politikolog Ognjen Gogić je rekao da očekuje da kada se završe predsednički izbori krajem godine, bude serija vanrednih lokalnih izbora na proleće sledeće godine.
Crta: Otvorena sva biračka mesta na kojima se ponavljaju izbori
01.11.2026.•
1
Posmatračka misija nevladine organizacije Crta saopštila je da su jutros otvorena sva 53 biračka mesta, na kojima se danas ponavlja glasanje na vanrednim parlamentarnim izborima, održanim 25. oktobra.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - polako
01.11.2026.•
11
Svakog dana na 021.rs vas čeka novi dnevni kviz.
Uhapšen Marko Kričak
01.11.2026.•
89
Policija je po nalogu Višeg javnog tužilaštva u Beogradu uhapsila načelnika Uprave kriminalističke policije Marka Krička.
Poledica: Nacionalni stadion bi bio sjajan zatvor
01.11.2026.•
29
Kandidat Studentske liste Mirko Poledica izjavio je, govoreći o sportu, da kada bude formirana nova Vlada, prva stvar mora da bude "departizacija".
Od danas obavezne zimske gume i oprema
01.11.2026.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova podsetilo je sve vozače da od nedelje, 1. novembra zvanično počinje period obavezne upotrebe zimske opreme na vozilima, ukoliko se na kolovozu nalaze sneg, led ili poledica.
Vučić tvrdi da će saradnici krenuti da se sklanjaju od njega: "Sam ih je birao"
01.11.2026.•
34
Član predsedništva Srpske napredne stranke Aleksandar Vučić rekao je da se pojedini ljudi sa kojima je godinama sarađivao polako sklanjaju, ocenjujući da se u Srbiji tri dana sprovodi "istinski revolucionarni teror".
Komentari 17
Majka petoro dece
Ovako JA SAM PONOSNA MAJKA PETORO DECE.
Rodila sam ih sebi,ne drzavi.
Znaci da se ja snalazim za njihov obrok,svakodnevne potrepstine,skolovanje i sl.
Odrasla sam SAMA u hraniteljskoj porodici,i zasto npr.ja sebi ne bih dala to zadovoljstvo da se usrecim,jelte DA IMAM TU SRECU ZA KOJU ZIVIM..
Ljudi odmah sude RODILA ZBOG PARA.
Zar Vi neuzimate ono sto vam se nudi npr. BOLJE
Trazite posao,zar cete otici gde je slabije placen?!
Nazalost,zene koje radjaju iz ljubavi su na meti zbog onih malobrojnih NEmajki koje stvarno radjaju zbog novca...
JA SAM npr.za to da se uvede radno vreme dvokratno kako mamama odgovara,pogotovo samohranim roditeljima.Tako ne bih zavisile ni od DRZAVE ni od MUSKARCINA od oceva i mizernih alimentacija.
TiNa
J
Troje dece je maksimum, više ne treba. Treba pomoči osobama koje su bolje od vezara, oni treba da se razmnožavaju jer će im i deca biti bolja. Gledajte danas, pa 80% su grozote i roditelji i deca. 20% su ok ljudi, ostalo bahati, vezare, neobrazovani ili jedva skrpili za diplome.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar