Iako je Mađarska delimično to uradila, najava budućeg premijera Petera Mađara o otvaranju dosijea i preispitivanju privatizacija ponovo su u fokus stavile pitanje suočavanja sa nasleđem autoritarnih sistema.
Ovi potezi podsećaju na slična obećanja data u Srbiji pre i nakon demokratskih promena 2000. godine. Ipak, domaće iskustvo pokazuje da su takvi procesi često ostajali nedovršeni i bez sistemskog rešenja, podseća
Insajder.
Nakon promene vlasti u Mađarskoj, lider stranke Tise i budući premijer Peter Mađar najavio je da će u oktobru, uoči sedamdesetogodišnjice Mađarske revolucije, otvoriti dosijee i učiniti javno dostupnom arhivsku građu tajnih službi.
Osim toga, najavio je i formiranje istražne komisije koja bi imala zadatak da razotkrije, kako navodi, dobitnike "spontane" privatizacije sprovedene u periodu između 1988. i 2000. godine, kao i moguće veze tih procesa sa službama državne bezbednosti i partijskom državom.
"Pitanje je da li su ti podaci potpuni, da li nešto nedostaje, jer je ipak prošlo toliko godina. I ako je nešto jako kompromitujuće, recimo za bivšeg, odnosno još sadašnjeg premijera Viktora Orbana, to verovatno nije u dosijeu. Druga je priča o privatizaciji. To je bila jedna velika pljačka na kraju osamdesetih, početkom devedesetih, takozvana promena režima, kada su ogromne državne firme i banke prešle u privatne ruke i većina mađarskih bogataša je iz tog doba, tada je počelo njihovo bogaćenje. Naravno, drugi period, drugi talas bogataša je nastao tokom šesnaestogodišnje vladavine Fidesa", kaže novinar iz Mađarske Gabor Bodiš.
U funkciji uspostavljanja diskontinuiteta ne samo sa režimom Slobodana Miloševića, već i sa nasleđem komunizma, otvaranje dosijea bilo je i jedno od najznačajnih predizbornih obećanja DOS-a.
Vlada Zorana Đinđića 2001. godine donela je Uredbu o otvaranju dosijea, što je omogućilo delimičan i kratkotrajan uvid u podatke koje je prikupljala Služba državne bezbednosti. Iako je bilo više predloga zakona koji bi uredili oblast otvaranja dosijea, nijedan nije usvojen.
"U nekoliko navrata ja sam takođe upozoravao i uz dobru podršku i u saradnji sa tadašnjim zaštitnikom građana Sašom Jankovićem, pozivao nadležne da se donese jedan zakon kojim bi se to delikatno pitanje rešilo. U međuvremenu, da se malo vratimo unazad, odmah po dolasku na vlast, jednom uredbom koja je trajala sedam ili deset dana omogućeno je ljudima da izvrše uvid u lične dosije. Ali to svakako nije bio kompleksan pristup, onakav kakav bi se očekivao", ističe advokat i bivši ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu u Vladi Demokratske opozicije Srbije Rodoljub Šabić.
Osim toga, ostaje otvoreno pitanje obima sačuvane dokumentacije.
Nakon 5. oktobra 2000. godine, odlukom tadašnjeg predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice i prelazne Vlade Srbije, Radomir Marković i njegov zamenik Nikola Ćurčić ostaju skoro četiri meseca na čelu Resora državne bezbednosti, do formiranja vlade Zorana Đinđića.
U tom periodu naređuju uništavanje dokumentacije iz najmračnijeg perioda službe od 1998. do 2000. godine, čime su uklonjeni tragovi o praćenju političkih protivnika, zloupotrebama službe u političkim ubistvima i drugim nezakonitim aktivnostima. Uništavanje dokumenata službe nikada nije stiglo do suda. Istraživanje Insajdera, kao i svedočenje bivšeg operativca DB-a, ukazuju da je značajan deo arhive iz tog perioda zaista uništen.
"Uništena je kompletna papirna dokumentacija, uništena je mikrofilmovana dokumentacija i uništena je dokumentacija u elektronskom obliku, u softverima. Znači da priče koje su se čule u proteklom periodu da je sačuvano to na mikrofilmovima i softverima, jeste netačna i to se vrlo lako može proveriti i kroz uvid u sadržaj te informacije", rekao je bivši operativac Resora državne bezbednosti Zoran Stijović u Insajderovom serijalu "Službena tajna" iz 2008. godine.
"Neposredno, dakle, u danima rušenja Miloševićeve vlasti, ima mnogo činjenica koje ukazuju na to da je značajan deo nekih, kako bi se reklo, svežih dosijea, onih u kojima su predmet tretmana službe bili aktuelni politički oponenti i tako dalje, da je bilo uništeno, bilo frizirano, čišćeno od određenih informacija. To je svakako ovaj zadatak o kom govorimo učinilo puno komplikovanijim", navodi Šabić.
Tako, ni posle 25 godina od demokratskih promena, pitanja reforme službi bezbednosti i otvaranja dosijea nisu sistemski rešena, pre svega zbog nedostatka političke volje. Otvaranje ovih pitanja i usklađivanje sa evropskim standardima navodi se kao još jedan od koraka potrebnih Srbiji na njenom putu ka punopavnom članstvu u Evropskoj uniji.
OGLASI RADNO MESTO! Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Komentari 1
XzX
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar