"Vraćanje starog duga": Zašto su crkve toliko privilegovane, a njihovo finansiranje pod velom tajne?
Crkvene finansije u Srbiji oduvek su važile za brižljivo čuvanu tajnu.
.jpg "\"Vraćanje starog duga\": Zašto su crkve toliko privilegovane, a njihovo finansiranje pod velom tajne?")
Foto: 021.rs
Budžetska sredstva iz državne kase u Srpsku pravoslavnu crkvu odlaze indirektno, najčešće preko projekata.
Verski analitirčar Draško Đenović za Vreme objašnjava da ogromnim izdacima i donacijama država zapravo vraća dug crkvi za davno oduzetu imovinu.
Priču o upitnom odnosu države i crkve podgrejala je nedavna vest da će vladajuća koalicija u Nemačkoj predložiti nacrt Zakona kojim bi se državno finansiranje dve velike hrišćanske crkve u Nemačkoj ukinulo, nakon duge tradicije koja datira još iz 19. veka.
Dve najveće crkve u Nemačkoj – Katolička i Evangelistička – svake godine dobijaju oko pola milijarde evra od poreskih obveznika, od kojih veliki deo nisu vernici ili su neke potpuno druge veroispovesti.
Dok Nemačka čeka saglasnost predstavnika pokrajine za usvajanje zakona koji bi u velikoj meri srezao prihode crkve, Srbija je miljama daleko od toga. Finansije crkve nešto su o čemu se veoma malo zna i još manje govori.
Privilegovana institucija
Crkve su u Srbiji privilegovane na različite načine – dobijaju značajna sredstva iz budžeta, oslobođene su poreza za versku delatnost, građani iz budžeta sveštenicima plaćaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje, dok one svojom imovinom upravljaju samostalno i za to nikome ne polažu račune.
Prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i prethodnih zakonskih mera, crkve i verske zajednice nemaju nikakavu obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.
Pored toga što se finansiraju direktno iz budžeta, crkve i verske zajednice u Srbiji finansije obezbeđuju i kroz donaciju i iz sopstvenih prihoda od raznih crkvenih i verskih usluga. Donatori mogu biti oslobođeni "odgovarajućih poreskih obaveza", a dešavalo se da su među donatorima javna i državna preduzeća.
Vraćanje starog duga
Verski analitičar Draško Đenović objašnjava u razgovoru za “Vreme” da je proces otkrivanja toga koliko sredstava država izdvaja za Srpsku pravoslavnu crkvu veoma težak, gotovo nemoguć.
“Novac u crkvu stiže putem projekata ili kroz određene beneficije. Državno finansiranje crkve kod nas je rezultat toga što je država puno toga oduzela crkvama", kaže Đenović, aludirajući na oduzimanje verskih objekata nakon Drugog svetskog rata.
Proces restitucije, odnosno vraćanja oduzete imovine i obeštećenja crkvi, odavno je počeo, ali je najveći deo imovine, tvrdi Đenović, izgubljen zauvek.
"U Subotici postoji nekoliko srednjih škola u zgradama koje su bile oduzete Katoličkoj crkvi. Isto tako, zgrada Tehničke škole u Pančevu pripadala je Nemačkoj luteranskoj crkvi. Nije, dakle, samo pravoslavna crkva u pitanju", kaže on.
Kada je u pitanju Beograd, Đenović navodi da su brojne zadužbine Srpske pravoslavne crkve otkupljene "maltene za po jednu nemačku marku".
"Ako ćemo da gledamo šta je pravedno, pola Banovog brda i Čukarice trebalo bi da se vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Katoličkoj crkvi. Državno finansiranje crkve je neka vrsta obeštećenja. Crkva je u restituciji dobila nazad mnogo hektara šume i njive, ali to je najmanji deo onoga što joj je oduzeto", priča naš sagovornik.
Prema podacima Agencije za restituciju, Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno je 52.871 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, a Rimokatoličnoj crkvi 3.998 hektara.
Poreske olakšice
Crkve su takođe oslobođene od poreza na osnovnu delatnost i imovinu, a imaju pravo na povraćaj PDV-a na robu koja je u funkciji bogosluženja.
Deo novca iz državnog budžeta odlazi na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika, za šta se izdvaja oko 1,3 milijardi dinara. Tu je i novac za podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu, ali i doprinos teološkom obrazovanju sveštenika i gradnji verskih objekata.
"Sveštenici i monasi svih registrovanih verskih zajednica u Srbiji dobijaju sredstva u iznosu minimalca za osiguranja, godišnje je to oko 1.000 evra po osobi. To su u suštini plaćeni porezi i doprinosi na osiguranje, što znači da je to novac koji država vraća državi", zaključuje Draško Đenović.
Pročitaj još
Koliko novca ide u crkvu
Podataka o državnim sredstvima izdvojenim za rad SPC-a je malo. Poznato je da je Srbija iz budžeta za crkve i verske zajednice izdvojila od 2002. do 2016. godine 88 miliona evra, navodi se u istraživanju Insajdera. Iznosi se ne prikazuju objedinjeno, jer se sredstva izdvajaju preko različitih institucija - ministarstava pravde i kulture, kao i preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Da bi neka verska zajednica bila upisana u državni registar i time ozakonila rad uskoro će morati da, umesto svega stotinu, dostavi potpise 1.000 punoletnih građana koji zahtevaju njenu registraciju.
Pravo na finansiranje iz budžeta imaju i verske obrazovne ustanove koje dobiju akreditaciju.
Iznos koji se dobija iz budžeta jeste vidljiv i zakonom preciziran, ali se gotovo na mesečnom nivou iz budžetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi uplaćuju dodatna vanredna sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Požari na više lokacija u Srbiji: I dalje gori na Suvoj planini, vetar razbuktao vatru u Deliblatskoj peščari
07.09.2026.•
0
Šumski požar na Suvoj planini i dalje je aktivan, a više od 170 vatrogasaca i drugih pripadnika službi, uz 46 vozila i tri helikoptera MUP-a, bori se sa vatrenom stihijom koja se proširila u tri pravca.
Danas sahrana Ratka Mladića
07.09.2026.•
1
Ratko Mladić, nekadašnji komandant Vojske Republike Srpske, koji je umro u Hagu služeći kaznu doživotnog zatvora, biće sahranjen danas na beogradskom Topčiderskom groblju.
Island rekao "ne" EU - da li Srbija može da prati isti recept?
07.09.2026.•
4
Na Islandu su građani tesnom većinom odbili nastavak pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, što je otvorilo pitanje da li bi istim putem mogla poći i Srbija.
Šta je iza zakona o Srbiji američkih kongresmena: "Neće tvitovati tri dana o nama ako ne postoji neki interes"
07.09.2026.•
0
Predlog zakona koje su prošle nedelje podneli američki kongremseni Džo Vilson, republikanac iz Južne Karoline i Vilijem Kiting, demokrata iz Masačusetsa otvorio je brojna pitanja.
Počela prijava za državnu pomoć od 6.000 dinara
07.09.2026.•
10
Prijavljivanje punoletnih građana za jednokratnu novčanu naknadu od 6.000 dinara počela je u ponoć.
Sofija Mandić: Uslovi u svim fazama izbornog procesa znatno lošiji nego 2023. godine
06.09.2026.•
4
Pravnica i članica Republičke izborne komisije Sofija Mandić ocenila je da su uslovi u svim fazama izbornog procesa trenutno znatno lošiji nego 2023. godine.
Pred izbore sve više lista: Vučić želi premijersku fotelju, opozicija protiv njega, ali ne u jednoj koloni
06.09.2026.•
6
Dok se opozicija izjašnjava o nastupu na izborima u jednoj ili više kolona, studenti u blokadi kažu da je cela opozicija dužna da postupa tako da ne dođe do rasipanja glasova, sa svojim izbornim ciljem u glavi.
PSG ne ide na izbore ukoliko stranke ne budu izašle u jednoj koloni
06.09.2026.•
12
Pokret slobodnih građana doneo je odluku da na predstojeće izbore izađe samo ukoliko sve stranke okupljene oko Platforme za evropsku Srbiju i Narodne Srbije nastupe u jedinstvenoj koloni.
Ministar za ljudska i manjinska prava: Zakon o istopolnim brakovima u pripremnoj fazi
06.09.2026.•
13
Ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša izjavio je da je društvo u Srbiji zrelo za Zakon o istopolnim zajednicama.
Predsednik SPS-a u Zubinom Potoku napustio stranku: Politika dovela do predaje severa Kosova
06.09.2026.•
8
Predsednik Opštinskog odbora Socijalističke partije Srbije u Zubinom Potoku i član Glavnog odbora SPS-a Branko Prodanović podneo je neopozive ostavke na ove funkcije i saopštio da napušta stranku.
Brnabić: Ne sprovodimo funkcionersku kampanju, naše stranačke aktivnosti su van radnog vremena
06.09.2026.•
12
Predsednica Narodne skupštine Ana Brnabić negirala je da SNS zloupotrebljava javne funkcije, navodeći da se stranački skupovi koje posećuju ona i drugi lideri te stranke odvijaju van radnog vremena.
Studenti u blokadi: Opozicioni akteri dužni da budu odgovorni, tako da ne dođe do rasipanja glasova
06.09.2026.•
15
Svi opozicioni akteri dužni su da se kroz svoje odluke odgovorno odnose prema izbornom rezultatu, tako da ne dođe do rasipanja glasova, poručuju Studenti u blokadi.
Požar na Suvoj planini još uvek aktivan
06.09.2026.•
0
Šumski požar na Suvoj planini koji je izbio 4. avgusta i dalje je aktivan, a od izbijanja vatrene stihije, na terenu je angažovano preko 170 pripadnika Sektora za vanredne situacije.
Vučić opsovao zbog cene izgradnje pruga
06.09.2026.•
28
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić opsovao je tokom razgovora sa predstavnicima putnih preduzeća o potencijalnoj ceni rekonstrukcije starih i izgradnji novih pruga, nakon čega se izvinio.
Više od četvrtine mladih u Srbiji veruje da nikada neće moći da kupi stan
06.09.2026.•
20
Više od polovine mladih u Srbiji živi u porodičnom domu, a jedan od ključnih razloga za to jeste to što nemaju finansijskih mogućnosti da se osamostale.
Od namaške do besoloma: Takmičenje "Najbolja nova srpska reč" i ove godine poziva na ideje
06.09.2026.•
2
Takmičenje "Najbolja nova srpska reč" ulazi u završnicu, a kao i prethodnih godina, stižu brojni predlozi, duhoviti, neočekivani i neobični.
Dimitrijević: U ovoj predizbornoj kampanji obaraju se svi rekordi u brisanju granice između partije i države
06.09.2026.•
3
U ovoj predizbornoj kampanji obaraju se svi rekordi u brisanju granice između partije i države, odnosno u zloupotrebi javne funkcije, kaže Pavle Dimitrijević iz organizacije CRTA.
Komentari 30
/
pre dve hiljade godine hriscanstvo nije bilo spc.
osim ako neverujes u ono o amebama i srbim
Komšija
Ckrva je skupina zaostalih parazita i građani treba protiv nje da se bore kad god im se ukaže prilika.
Geza von Delvidek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar