.jpg "Pogrešno je vekovima čekati: Nemačka planira da prestane da finansira crkve")
"Vraćanje starog duga": Zašto su crkve toliko privilegovane, a njihovo finansiranje pod velom tajne?
Crkvene finansije u Srbiji oduvek su važile za brižljivo čuvanu tajnu.
.jpg "\"Vraćanje starog duga\": Zašto su crkve toliko privilegovane, a njihovo finansiranje pod velom tajne?")
Foto: 021.rs
Budžetska sredstva iz državne kase u Srpsku pravoslavnu crkvu odlaze indirektno, najčešće preko projekata.
Verski analitirčar Draško Đenović za Vreme objašnjava da ogromnim izdacima i donacijama država zapravo vraća dug crkvi za davno oduzetu imovinu.
Priču o upitnom odnosu države i crkve podgrejala je nedavna vest da će vladajuća koalicija u Nemačkoj predložiti nacrt Zakona kojim bi se državno finansiranje dve velike hrišćanske crkve u Nemačkoj ukinulo, nakon duge tradicije koja datira još iz 19. veka.
Dve najveće crkve u Nemačkoj – Katolička i Evangelistička – svake godine dobijaju oko pola milijarde evra od poreskih obveznika, od kojih veliki deo nisu vernici ili su neke potpuno druge veroispovesti.
Dok Nemačka čeka saglasnost predstavnika pokrajine za usvajanje zakona koji bi u velikoj meri srezao prihode crkve, Srbija je miljama daleko od toga. Finansije crkve nešto su o čemu se veoma malo zna i još manje govori.
Privilegovana institucija
Crkve su u Srbiji privilegovane na različite načine – dobijaju značajna sredstva iz budžeta, oslobođene su poreza za versku delatnost, građani iz budžeta sveštenicima plaćaju socijalno, penziono i zdravstveno osiguranje, dok one svojom imovinom upravljaju samostalno i za to nikome ne polažu račune.
Prema Zakonu o računovodstvu iz 2013, ali i prethodnih zakonskih mera, crkve i verske zajednice nemaju nikakavu obavezu da objavljuju finansijske izveštaje.
Pored toga što se finansiraju direktno iz budžeta, crkve i verske zajednice u Srbiji finansije obezbeđuju i kroz donaciju i iz sopstvenih prihoda od raznih crkvenih i verskih usluga. Donatori mogu biti oslobođeni "odgovarajućih poreskih obaveza", a dešavalo se da su među donatorima javna i državna preduzeća.
Vraćanje starog duga
Verski analitičar Draško Đenović objašnjava u razgovoru za “Vreme” da je proces otkrivanja toga koliko sredstava država izdvaja za Srpsku pravoslavnu crkvu veoma težak, gotovo nemoguć.
“Novac u crkvu stiže putem projekata ili kroz određene beneficije. Državno finansiranje crkve kod nas je rezultat toga što je država puno toga oduzela crkvama", kaže Đenović, aludirajući na oduzimanje verskih objekata nakon Drugog svetskog rata.
Proces restitucije, odnosno vraćanja oduzete imovine i obeštećenja crkvi, odavno je počeo, ali je najveći deo imovine, tvrdi Đenović, izgubljen zauvek.
"U Subotici postoji nekoliko srednjih škola u zgradama koje su bile oduzete Katoličkoj crkvi. Isto tako, zgrada Tehničke škole u Pančevu pripadala je Nemačkoj luteranskoj crkvi. Nije, dakle, samo pravoslavna crkva u pitanju", kaže on.
Kada je u pitanju Beograd, Đenović navodi da su brojne zadužbine Srpske pravoslavne crkve otkupljene "maltene za po jednu nemačku marku".
"Ako ćemo da gledamo šta je pravedno, pola Banovog brda i Čukarice trebalo bi da se vrati Srpskoj pravoslavnoj crkvi i Katoličkoj crkvi. Državno finansiranje crkve je neka vrsta obeštećenja. Crkva je u restituciji dobila nazad mnogo hektara šume i njive, ali to je najmanji deo onoga što joj je oduzeto", priča naš sagovornik.
Prema podacima Agencije za restituciju, Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćeno je 52.871 hektara poljoprivrednog, šumskog i građevinskog zemljišta, a Rimokatoličnoj crkvi 3.998 hektara.
Poreske olakšice
Crkve su takođe oslobođene od poreza na osnovnu delatnost i imovinu, a imaju pravo na povraćaj PDV-a na robu koja je u funkciji bogosluženja.
Deo novca iz državnog budžeta odlazi na penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje sveštenika i verskih službenika, za šta se izdvaja oko 1,3 milijardi dinara. Tu je i novac za podršku sveštenstvu i monaštvu na Kosovu, ali i doprinos teološkom obrazovanju sveštenika i gradnji verskih objekata.
"Sveštenici i monasi svih registrovanih verskih zajednica u Srbiji dobijaju sredstva u iznosu minimalca za osiguranja, godišnje je to oko 1.000 evra po osobi. To su u suštini plaćeni porezi i doprinosi na osiguranje, što znači da je to novac koji država vraća državi", zaključuje Draško Đenović.
Pročitaj još
Koliko novca ide u crkvu
Podataka o državnim sredstvima izdvojenim za rad SPC-a je malo. Poznato je da je Srbija iz budžeta za crkve i verske zajednice izdvojila od 2002. do 2016. godine 88 miliona evra, navodi se u istraživanju Insajdera. Iznosi se ne prikazuju objedinjeno, jer se sredstva izdvajaju preko različitih institucija - ministarstava pravde i kulture, kao i preko Kancelarije za Kosovo i Metohiju.
Da bi neka verska zajednica bila upisana u državni registar i time ozakonila rad uskoro će morati da, umesto svega stotinu, dostavi potpise 1.000 punoletnih građana koji zahtevaju njenu registraciju.
Pravo na finansiranje iz budžeta imaju i verske obrazovne ustanove koje dobiju akreditaciju.
Iznos koji se dobija iz budžeta jeste vidljiv i zakonom preciziran, ali se gotovo na mesečnom nivou iz budžetskih rezervi Srpskoj pravoslavnoj crkvi uplaćuju dodatna vanredna sredstva.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
BROJ PO BROJ: Idemo redom
24.07.2026.•
0
Mozgalica za razgibavanje malih sivih ćelija je spremna, opet.
Janjić: Vlast želi sednicu o nepoverenju Vladi kako bi do raspisivanja izbora imala sve karte u rukama
24.07.2026.•
0
Generalni sekretar i narodni poslanik Srbija centra Stefan Janjić izjavio je da je praksa vlasti do sada bila da se sednice zakazuju po hitnom postupku, 24 sata pre održavanja.
Preko Fejsbuka dolazili do podataka sa kartica, novac završavao na računima za klađenje
23.07.2026.•
0
Jedna osoba je uhapšena, a protiv još dve će biti podnete krivične prijave, zbog sumnje da su zloupotrebljavali platne kartice i novac prebacivali na otvorene naloge za klađenje.
Državljanin Srbije uhapšen u Crnoj Gori: Ilegalno prešao granicu, osuđivan za ubistvo
23.07.2026.•
3
Crnogorska policija saopštila je da je uhapsila državljanina Srbije, koji je na ilegalan način prešao granicu.
Vučić: Nijedan evropski lider nije prošao kroz ono što sam ja, za tri meseca pobediću na izborima
23.07.2026.•
47
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da nijedan evropski lider u skorije vreme nije prošao kroz ono šta je on prolazio prethodnih godina.
Na Kosovu novi konkursi za pravosudne organe, mogu da konkurišu i srpski tužioci
23.07.2026.•
0
Tužilački savet Kosova potvrdio je da priprema konkurs za zapošljavanje tužilaca iz redova srpske zajednice.
Kamioni na granicama čekaju do četiri sata
23.07.2026.•
1
Na graničnim prelazima u Srbiji nema dužih zadržavanja za putničke automobile, dok kamioni čekaju do četiri sata, saopštio je danas Auto-moto savez Srbije (AMSS).
SNS pred izbore menja računicu: Hoće li biti novih imena na listi?
23.07.2026.•
10
Lista SNS se od 2020. pravi po principu - "sigurni pritiskači dugmeta", a ne na osnovu znanja, političke pismenosti, prepoznatljivosti.
Lažna evropska dokumenta prodavali za do 15.000 evra osobama s međunarodnih poternica
23.07.2026.•
0
Tri osobe su uhapšene danas na Kosovu zbog sumnje da su falsifikovale dokumenta više evropskih država i davale ih osobama sa međunarodnim poternicama, saopštilo je Osnovno tužilaštvo u Prištini.
Kfor najavio postepeno smanjenje broja vojnika na Kosovu
23.07.2026.•
1
Komandant Kfora Ozkan Ulutaš saopštio je da će NATO kao rezultat kontinuiranog poboljšanja bezbednosti na Kosovu optimizovati broj vojnika Kfora i postepeno ga smanjivati naredne godine.
Glamočić: Afrička kuga svinja ne može biti iskorenjena, cilj je držati je pod kontrolom
23.07.2026.•
2
Operativni štab za koordinaciju aktivnosti na sprečavanju pojave, ranom otkrivanju, suzbijanju i iskorenjivanju afričke kuge svinja je doneo niz zaključaka kojima se dodatno jača sistem upravljanja kriznom situacijom.
Uplatio 121.000 dinara za dva telefona, a prodavac mu se više nije javljao
23.07.2026.•
2
Protiv K. S. (32) iz Pančeva biće podneta krivična prijava zbog sumnje da je izvršio krivično delo prevara putem prodaje na internetu.
Direktoru RTV Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen ulazak u Srbiju
23.07.2026.•
15
Direktoru Radio-televizije Podgorica Vladimiru Otaševiću zabranjen je ulazak u Srbiju, sat vremena iza ponoći na graničnom prelazu Gostun, navodi danas Radio-televiziji Crne Gore.
Premijer Češke: Srbija treba da bude deo EU i Šengena, ako nekome smeta - neka to kaže
23.07.2026.•
17
Premijer Češke Andrej Babiš izjavio je danas u Beogradu da Srbija pripada Šengen zoni i Evropskoj uniji (EU), ali da bi Unija trebalo otvoreno da kaže ako joj neki kanditat za članstvo "smeta" u procesu proširenja.
Vučić predizborno najavio subvencije za one koji se vrate u Srbiju: "Besramno vređanje inteligencije"
23.07.2026.•
34
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će država davati subvencije građanima koji se vrate iz inostranstva.
Skulptura Terazija koštala oko 100.000 evra: "Grad nije dao ni dinar"
23.07.2026.•
6
Skulptura terazija postavljena na kružnom toku na Terazijama koštala je oko 100.000 evra, rekao je gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.
Olivera Zekić: Savet REM-a može da usvaja odluke i bez predsednika
23.07.2026.•
6
Portparolka Regulatornog tela za elektronske medije (REM) Olivera Zekić izjavila je da Savet REM-a može usvajati odluke i dok sednicama predsedava najstariji član, u ovom slučaju Dubravka Valić Nedelјković.
"Svoj na svome": RGZ počeo da objavljuje dnevnu statistiku obrade predmeta
23.07.2026.•
2
Republički geodetski zavod (RGZ) saopštio je da je započeo objavljivanje dnevne statistike upisa vlasništva na nepokretnostima u kastar u kviru zakona "Svoj na svome".
Komentari 30
/
pre dve hiljade godine hriscanstvo nije bilo spc.
osim ako neverujes u ono o amebama i srbim
Komšija
Ckrva je skupina zaostalih parazita i građani treba protiv nje da se bore kad god im se ukaže prilika.
Geza von Delvidek
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar