I da se utvrdi da su trgovinski lanci dogovarali cene: Nadoknada štete potrošačima "nemoguća misija"
U slučaju da Komisija za zaštitu konkurencije utvrdi da su trgovinski lanci dogovarali cene, pravno bi postojala mogućnost da potrošači u pojedinačnim parnicama traže naknadu štete.
Foto: Pixabay
Međutim, u praksi bi prepreke za ostvarivanje te nadoknade štete bile nepremostive, dokazivanje bi bilo vrlo kompleksno, i mala je šansa da bi potrošači u takvom slučaju mogli da izvuku neku opipljivu korist, kažu sagovornici Nove ekonomije.
S druge strane, u našem pravnom poretku ne postoji kolektivna tužba, kojom bi se u sudskom postupku ostvarivala zaštita prava određene kategorije lica, pa i potrošača, za Novu ekonomiju navodi programski menadžer za unutrašnje tržište i konkurentnost Centra za evropske politike (CEP) Dušan Protić.
On navodi da važeći Zakon o zaštiti potrošača poznaje samo postupak zaštite kolektivnog interesa potrošača, ali je u pitanju upravni postupak koji vodi Ministarstvo trgovine protiv trgovaca, po službenoj dužnosti ili po zahtevu ovlašćenog potrošačkog udruženja.
Ishod tih postupaka može da bude upravna mera kojom se nalaže prekid utvrđenog kršenja prava potrošača, otklanjanje utvrđene nepravilnosti ili obustava ugovaranja nepravičnih ugovornih odredbi, navodi Protić.
Govoreći postupcima koje vodi ministarstvo, pravnik u Udruženju potrošača "Efektiva" Jovan Ristić smatra da je ministarstvo tu u sukobu interesa - jer istovremeno zastupa i trgovce i potrošače.
Dodaje i da kada Ministarstvo donese rešenje, trgovac na to rešenje može da se žali Upravnom sudu, pa da se slučaj prolongira. Takođe, Ristić navodi da rešenjem (ministarstva) ne možete da dobijete pravo na naknadu štete.
Kolektivna tužba je, ipak, na kratko postojala kod nas - u periodu od 2011. do 2013. godine, a moguće je da će zbog usklađivanja sa zakonodavstvom EU ovaj instrument pravne zaštite morati i da se vrati u naš pravni sistem.
Protić pojašnjava da u slučaju da bude doneto rešenje Komisije za zaštitu konkurencije o tome da su trgovinski lanci dogovarali cene, potrošači mogu da traže naknadu štete u pojedinačnim parnicama pred nadležnim sudovima. Ipak, u praksi su prepreke za ostvarivanje naknade štete tim putem gotovo nepremostive, pre svega potrebno je u svakoj pojedinačnoj parnici utvrđivati postojanje i visinu štete.
"Polazi se od rešenja Komisije, liste proizvoda za koje se utvrdi da su bili predmet restriktivnog sporazuma, pa ako je na toj listi npr. grupa robe široke potrošnje za koju jedno domaćinstvo troši na primer 20.000 dinara mesečno, a da je istim rešenjem utvrđeno da su cene uvećane recimo za 20 odsto u odnosu na one koje bi bile u uslovima pune konkurencije, dolazimo do orijentacione vrednosti ukupne štete od oko 400 evra na godišnjem nivou", rekao je on.
Pročitaj još
On dodaje da je dokazivanje vrlo kompleksno, jer podrazumeva dokaze o stvarnim troškovima tužioca za ove artikle, odnosno račune ili dokaze o stvarnoj potrošnji, i to kod trgovaca koji su obuhvaćeni tužbom, a potom i najverovatnije posebno veštačenje koje bi utvrdilo koliko bi ti proizvodi koštali u nekim optimalnim tržišnim uslovima.
"Prema važećoj advokatskoj tarifi, samo troškovi sastavljanja tužbe i zastupanja na jednom ročištu bi iznosili oko 300 evra. Međutim, to je samo delić troškova, slede sudske takse, veći broj ročišta, troškovi veštačenja, sve ukupno bi sigurno prevazišlo vrednost spora u svakom pojedinačnom slučaju. Jasno je da nema ekonomskog opravdanja za takve pojedinačne parnice, potrošač nije motivisan da pokreće takav postupak", navodi Protić.
Zbog svega ovoga, on smatra da ne treba očekivati da će biti tužbi za naknadu štete potrošača u ovoj konkretnoj situaciji - bez obzira na ishod postupka pred Komisijom za zaštitu konkurencije.
Detaljnije čitajte u tekstu Nove ekonomije OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Nišlije se bune: Milion dinara potrošeno na "ozelenjavanje" starih vozila plastičnom travom
20.06.2026.•
0
Profesorka Pravnog fakulteta i odbornica Skupštine Niša Tamara Milenković Kerković saopštila je danas da je u ime Udruženja "Nišlije da se pitaju" podnela prijavu budžetskoj inspekciji Ministarstva finansija.
Tužilac Stamenković: Nije dovoljno saopštenje, VJT mora da opravda svoje tvrdnje o "zvučnom topu"
20.06.2026.•
0
Petnaest meseci od velikog studentskog protesta u Beogradu slučaj "zvučni top" vratio se u fokus javnosti.
Antonijević: Nismo bili blizu građanskog rata, država je imala kontrolu nad dešavanjima nakon protesta
20.06.2026.•
0
Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Milan Antonijević izjavio je danas da društvo u Srbiji nije bilo blizu građanskog rata, nakon protesta 15. marta, jer su, kako je naveo institucije bile "dovoljno jake".
Počinje letnji raspust: Spremite se na gužve na granicama i putevima ka moru
20.06.2026.•
0
Zbog početka školskog raspusta očekuje se povećan broj vozila na autoputevima ka Egejskom i Jadranskom moru, saopštio je jutros Auto-moto savez Srbije (AMSS).
SSP: Tokom noći vandalizovane naše prostorije u Beogradu
20.06.2026.•
0
Predsednik Izvršnog odbora Stranke slobode i pravde (SSP) Dalibor Jekić izjavio je danas da se tokom noći između četvrtka i petka, oko 00.45 časova, dogodio napad na prostorije centrale SSP-a.
Pešak teže povređen u Ostružnici
20.06.2026.•
0
U pet saobraćajnih nezgoda koje su se dogodile tokom prošle noći u Beogradu pet osoba je lakše, a jedna teže povređena.
Potvrđeno pet kandidatura za glavnog državnog tužioca Kosova
20.06.2026.•
0
Tužilački savet Kosova (TSK) je potvrdio listu od pet kandidata za glavnog državnog tužioca Kosova.
BIRODI analizirao RTS emisiju o zvučnom topu: Sumnja u kršenje prava građana
20.06.2026.•
25
Biro za društvena istraživanja (Birodi) saopštio je, na osnovu analize emisije RTS o navodnoj organizovanoj pripremi simulacije upotrebe zvučnog topa 15. marta 2025. godine, da sumnja u kršenje prava građana.
Izvučen novi Loto milioner, ovog puta Džoker
20.06.2026.•
1
U 49. kolu Loto igre, izvučen je dobitnik Džokera vrednog 520.000 evra, odnosno 63.369.160 dinara, a srećni listić uplaćen je u Brusu, saopštila je Državna lutrija Srbije.
Studenti u blokadi objavili program skupa na Vidovdan u Kraljevu
19.06.2026.•
3
Studenti u blokadi objavili su na društvenim mrežama program skupa koji će biti održan u Kraljevu na Vidovdan, 28. juna.
Er Srbija mora da ukloni objavu sa podacima bivše zaposlene po nalogu Poverenika
19.06.2026.•
5
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti naložio je kompaniji Er Srbija da u roku od osam dana obriše lične podatke bivše zaposlene iz objave na mreži Iks.
Pravnici i civilni sektor: Da vlast nema veze sa "zvučnim topom", sprovela bi temeljnu istragu
19.06.2026.•
22
Da ova vlast nema nikakve veze sa upotrebom zvučnog oružja ili sredstva na protestu 15. marta, ona ne bi radila sve ono što je radila u proteklih 15 meseci, već bi sprovela temeljnu istragu, smatra pravnik Vladica Ilić.
RTS: Kvadratura kruga će i dalje biti deo našeg programa, Stanković podneo zahtev za prestanak radnog odnosa
19.06.2026.•
9
Branko Stanković, autor i voditelj emisije “Kvadratura kruga”, posle višedecenijskog rada u RTS-u, podneo je zahtev za sporazumni prestanak radnog odnosa uz isplatu novčane naknade, objavljeno je na sajtu Javnog servisa.
Redakcija N1 dobila još jednu u nizu pretnji
19.06.2026.•
1
Redakcija N1 dobila je u komentaru na portalu još jednu u nizu pretnji, koje stižu gotovo svakodnevno, objavila je danas televizija N1 na svom sajtu.
Evropski pokret u Srbiji sa proevropskim strankama formirao Platformu za evropsku Srbiju
19.06.2026.•
5
Evropski pokret u Srbiji (EPuS) saopštio je danas da je sa proevropskim strankama i pokretima dogovorio zajedničko delanje u okviru Platforme za evropsku Srbiju.
Komentari 15
Добро памтим све...
Тако је пре 15 година Европска комисија утврдила корупцију и дампинг од стране Самсунга и наплатили им 70 милиона евра. Самсунг је до тада угасио око 20 конкурентских произвођача и постао конгломерат монополиста.
У нашем случају је евидентно да нема инфлације (јер се курс посматра у односу на евро који је у паду), а цене су скочиле 3 до 4 пута у ових пар година.
МАРЖЕ СУ ОД 100 ДО 400 % (уз исплату добављачима до 90 дана) и то је основни разлог невидљиве инфлације и ОСИРОМАШЕЊА ГРАЂАНА СРБИЈЕ.
Zamenik zamenika
Dijaspora6
je o Kanadi, ne o tigru.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar