Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
Foto: Pixabay
Kako podseća Danas, postupak je pokrenut zbog sumnje na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila. Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.
Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.
U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.
Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.
Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.
U uslovima nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.
On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.
"Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak", objašnjava sagovornik Danasa.
Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.
"Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe", upozorava Stojanović.
On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između "Atlantic Grand d.o.o" i "Strauss Adriatic d.o.o" i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.
"Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela", navodi Stojanović.
Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.
"To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja", pojašnjava sagovornik Danasa.
To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.
"U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta", upozorava Stojanović.
Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.
"U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju", tvrdi Stojanović.
Pročitaj još
Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.
"To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag", objašnjava on.
Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.
"U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio", naglašava sagovornik Danasa.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Hitno povlačenje sa tržišta: Rizik od povreda kod "Škoda Kodiaq"
17.03.2026.•
1
Nacionalna organizacija za potrošače (NEPRO) objavila je danas na sajtu Ministarstva unutrašnje i spoljne trgovine da se hitno povlači sa tržišta putničko vozilo "Škoda Kodiaq".
Kako se obećana prosečna plata sa 1.400 evra u 2027. istopila na 1.320 u 2030.
17.03.2026.•
24
Prosečna plata će 2030. godine iznositi 1.320 evra - tako je najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljajući strategiju "Srbija 2030".
Honda odustala od električnih vozila u SAD: Sledi joj gubitak od 16 milijardi dolara
17.03.2026.•
2
Japanska kompanija Honda je zvanično potvrdila da obustavlja razvoj i planirano lansiranje tri ključna električna modela koja je trebalo da se proizvode u Sjedinjenim Američkim Državama.
Ponovo poskupelo gorivo u Severnoj Makedoniji
17.03.2026.•
2
Litar benzina u Severnoj Makedoniji skuplji je od danas za sedam denara (oko 14 dinara), a dizela za 6,5 denara (oko 13 dinara).
Kreditni rejting Srbije po S&P - na investicionom nivou sa stabilnim izgledima
17.03.2026.•
0
Narodna banka Srbije saopštila je da je agencija "Standard & Poor's Global Ratings - S&P" objavila periodični izveštaj o kreditnom rejtingu Srbije, koji je na investicionom nivou "BBB-" sa stabilnim izgledima.
.jpg "UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao")
UniCredit želi da preuzme Commerzbank, Berlin oštro protiv: Šolc potez nazvao "neprijateljskim napadom"
16.03.2026.•
0
Dve velike evropske banke našle su se u centru preuzimanja vrednog oko 35 milijardi evra, nakon što je italijanski UniCredit pojačao pokušaj da preuzme nemački Commerzbank, uprkos snažnom protivljenju nemačke vlade.
Profesor Musabegović: Ne očekujem drastičan rast rata kredita uprkos skoku euribora
16.03.2026.•
0
Dvanaestomesečni euribor zabeležio je najveći jednodnevni skok u poslednjih 18 godina, dok je šestomesečni euribor porastao najviše u poslednje tri godine, ipak, profesor misli da to neće značajno uticati na građane.
"Ako ne rade nemačke, neće raditi ni srpske fabrike": Kako se kriza iz Evrope preliva na Srbiju
16.03.2026.•
17
Zbog sve manje porudžbina i pada aktivnosti na evropskom tržištu automobilske industrije, a posebno u Nemačkoj, i fabrike u Srbiji suočavaju se sa smanjenjem obima proizvodnje.
Barel nafte dostigao cenu od skoro 105 dolara
16.03.2026.•
0
Sirova nafta Brent dostigla je danas cenu od skoro 105 dolara po barelu, što je porast od više od 40 odsto od početka rata u Iranu.
Opredeljeno 150 miliona za unapređenje ruralnog turizma: Rok za zahteve 31. mart
15.03.2026.•
1
Za realizaciju Uredbe Vlade Srbije o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma i ugostiteljstva iz budžeta je opredeljeno 150 miliona dinara.
MEA: Strateške rezerve nafte biće odmah odblokirane u Aziji i Okeaniji
15.03.2026.•
0
Nafta iz strateških rezervi biće puštena odmah u Aziji i Okeaniji, a počev od kraja marta u Americi i Evropi, saopštila je danas Međunarodna agencija za energiju, preneo je pariski list Mond.
Bliži se rok za prodaju ruskog udela u NIS-u: Finalizacija dogovora ili novi produžeci?
15.03.2026.•
8
Kao što je više puta odlagano stupanje na snagu američkih sankcija NIS-u, čija primena je počela 9. oktobra prošle godine, tako je više puta ta kompanija slala zahtev OFAK-u za produženje operativne licence za rad.
NBS u SEPA registru: Plaćanje moguće od 5. maja
15.03.2026.•
1
Narodna banka Srbije (NBS) dobila je pozitivnu ocenu Evropskog platnog saveta u postupku prijave za učešće u platnoj šemi SEPA Credit Transfer i operativnog izvršenja transakcija za potrebe budžetskih korisnika.
Kompanija Meta planira da otpusti 20 odsto zaposlenih
15.03.2026.•
2
Kompanija Meta planira da otpusti 20 ili više odsto zaposlenih, kako bi nadoknadila skupi razvoj veštačke inteligencije i pripremila se za veću efikasnost koju će doneti novi način rada uz pomoć AI.
Svet do sada video dva naftna šoka, jedan doveo do izgubljene decenije u SFRJ: Da li smo pred trećim?
15.03.2026.•
3
Kada je 9. marta cena nafte skočila na skoro 120 dolara po barelu mnogi su pomislili da se svet suočava sa trećim naftnim šokom.
Akcize smanjene, gorivo poskupelo: Koliko bi mogao da košta benzin?
14.03.2026.•
22
Vlada Srbije donela je odluku da privremeno smanji akcize na naftne derivate, kako bi sprečila drastičan rast cena na pumpama zbog skoka cena nafte na svetskom tržištu usled rata na Bliskom istoku.
Nema uredbe o maržama, nema ni transparentnosti: Država više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca
14.03.2026.•
7
Ministarstvo trgovine više ne objavljuje cenovnike trgovinskih lanaca na Portalu otvorenih podataka, s obzirom na to da je Uredba o ograničenju marži, kojom je to bilo propisano, prestala da važi.
MOL i Slovnaft podneli novu žalbu protiv Janafa
14.03.2026.•
2
Mađarska MOL grupa i slovački Slovnaft podneli su novu žalbu Generalnom direktoratu za konkurenciju Evropske komisije, ovaj put zbog toga što Jadranski naftovod (Janaf) zloupotrebljava cene, saopšteno je iz MOL grupe.
Vučić najavljuje penzije od 750 evra: Penzionerske organizacije upozoravaju na populizam
14.03.2026.•
53
Više od milion penzionera u Srbiji bori se sa egzistencijom, dok skoro trećina njih živi na ivici siromaštva.
Španski projektanti predlagali Adu Huju za Nacionalni stadion, vlast izabrala Surčin
14.03.2026.•
37
Vlast SNS-a će iz kase građana potrošiti 1,2 milijarde evra na izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, ali problem nije samo ekstremno visoka cena.
Savić: Građani ne mogu očekivati da se država sama odrekne akciza i PDV-a
13.03.2026.•
26
Zbog sukoba na Bliskom istoku došlo je do poskupljenja cena sirove nafte. Država je stoga donela odluku da smanji akcize za 20 odsto, što znači da će se negde 16, 17 dinara po litru manje slivati u budžet Srbije.
Komentari 26
sasa
Mićo
I zašto su Srpski proizvodi jeftiniji van Srbije nego u Srbiji?
Pogodi ko je
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar