Postupak zbog dogovaranja cena: Kazne za trgovce mogle bi da budu ogromne
Nakon što je Komisija za zaštitu konkurencije (KZK) pokrenula postupak protiv četiri trgovinska lanca u Srbiji, postavlja se pitanje kolike kazne im prete.
Kako podseća Danas, postupak je pokrenut zbog sumnje na dogovaranje oko određivanja cena proizvoda koje je KZK pratila. Komisija je utvrdila više sumnjivih stvari, prateći ove trgovinske lance u dužem vremenskom periodu.
Prema njihovim navodima, tržište maloprodaje u Srbiji ostvarilo je rast vrednosti u periodu od aprila 2023. do marta 2024. godine uz istovremeni količinski blagi pad.
U istom periodu, porast cena u maloprodaji je bio skoro duplo veći od inflatornih pritisaka, tvrde iz KZK.
Kada se pogleda malo šire, u periodu od 2016. do 2023. godine konstatovan je značajan rast prihoda i bruto marži, odnosno profitabilnosti ovih trgovinskih lanaca, što potvrđuju i podaci o njihovoj poslovnoj dobiti.
Ono što izaziva posebnu sumnju, u periodu od aprila do septembra ove godine, redovne cene osam uzetih proizvoda: mleko, jogurt, ulje, brašno, šećer, jaja, kafa i banane kod svih ovih maloprodavaca bile su iste ili slične, ali uz različite uslove nabavke.
U uslovima nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod
Profesor Ekonomskog fakulteta u Nišu Boban Stojanović ističe da će ovakva energičnost Komisije privući pažnju javnosti, jer nema mnogo prilika da saznamo nešto o radu nezavisnog regulatornog tela, koje treba da brine o zloupotrebama dominantnog položaja, koncentracijama na relevantnom tržištu, kao i o javnim i tajnim sporazumima kojima se narušava fer konkurencija.
On naglašva da ovakvu aktivnost Komisije treba pozdraviti, ali i da se povodom toga otvaraju brojna pitanja.
"Avgusta ove godine su najviši predstavnici vlasti ukazivali na visoke marže trgovaca, koje su uslovile nivo cena čak i najneophodnijih proizvoda i usluga viši u odnosu na zemlje u regionu, pa i u razvijenim zemljama Evropske unije. To je najverovatnije bio signal Komisiji da preduzme radnje zbog kojih je inače i formirana, tako da ovo deluje kao iznuđeni postupak", objašnjava sagovornik Danasa.
Drugi mogući razlog agilnosti Komisije je, kako navodi, javni konkurs za novi mandat članova Saveta i predsednika Komisije za zaštitu konkurencije, koji koincidira sa navedenim nezadovoljstvom vlasti.
"Sadašnji saziv Komisije se ovom akcijom trudi da dokaže da radi u skladu sa zahtevima državnih organa, što stvara sumnju u njenu nezavisnost. Uz to, dovodi se u pitanje i doslednost u obavljanju zakonskih obaveza, s obzirom da je na sajtu Komisije poslednji izveštaj o radu za 2021. godinu i da je prate skorašnje kontroverzne odluke vezane za tržište mlevene kafe", upozorava Stojanović.
On podseća da je rešenjem od 29. decembra 2023. godine utvrđen restriktivni sporazum između "Atlantic Grand d.o.o" i "Strauss Adriatic d.o.o" i određena mera plaćanja novčane kazne od oko 250 miliona dinara zbirno.
"Ipak, dva meseca kasnije, tačnije 28. februara 2024. godine ista Komisija praktično je odobrila koncentraciju na tržištu kafe koje nastaje sticanjem kontrole jednog nad drugim, kupovinom 100 odsto udela", navodi Stojanović.
Ovo je, kako kaže, jedan od dokaza da kada je u pitanju trgovina treba obratiti mnogo više pažnje na sve karike u lancima snabdevanja.
"To ne alimentira trgovce koji beleže konstantan rast dobiti formiranjem visokih marži, što kao poledicu dovodi do visokih cena u maloprodaji i do ataka na životni standard potrošača. Visoke cene su u tržišnoj privredi odraz nivoa ponude i tražnje, što navodi na zaključak da je kod nas u pitanju nedovoljna konkurencija na strani ponude i(ili) velika tražnja", pojašnjava sagovornik Danasa.
To stanje, prema njegovim rečima, može da se promeni pospešivanjem fer konkurencije, pod uslovom da ne dolazi do njenog narušavanja.
"U uslovima visoke koncentracije na mnogim tržištima, odnosno nedovoljne konkurencije, ne može se očekivati dobar ishod, naročito ne u društvu koje nema efikasna regulatorna tela. Ako se tome doda i činjenica da učesnici na tržištima imaju u vidu tu neefikasnost, onda je i očekivan njihov tajni ili čak javni dogovor o visini cene i podeli tržišta", upozorava Stojanović.
Da bi se ostvario javni interes, smatra on, mora da se obavi analiza tržišta maloprodaje i lanaca snabdevanja sa jasno definisanom korpom dobara i da se, osim trgovaca, obuhvate i dobavljači.
"U interesu potrošača je da se to desi, odnosno da se dosledno sprovodi Zakon o zaštiti konkurencije. Međutim, u Srbiji postoje mnogo jači interesi koji mogu kompromitovati i ovu akciju", tvrdi Stojanović.
Pročitaj još
Koliku kaznu bi kompanije mogle da plate?
Ekonomista Dragovan Milićević za Danas navodi da je teško poverovati da postoji pisani zaključeni sporazum ova četiri lanca.
"To je verovatno neki prećutni dogovor na koji KZK može da sumnja. Do sada se nikada nije desilo da je bilo kakav dogovor ostavio pisani trag", objašnjava on.
Ako komisija ima bilo kakve valjane dokaze, prema njegovim rečima, ona može preduzeti konkretne mere zaštite konkurencije kao nedozvoljene radnje koje ometaju konkurenciju na tržištu i može da propiše kaznene mere definisane Zakonom o zaštiti konkurencije.
"U zakonu nisu propisane konkretne kaznene mere, već komisija izdaje rešenja koje može procesuirati sud. Članom 68. tog zakona je propisano da maksimalna kazna bude do 10 odsto ostvarenog godišnjeg prihoda kompanije, ali koliko mi je poznato to do sada niko nije platio", naglašava sagovornik Danasa.
Ceo tekst čitajte na OVOM LINKU.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Biznis i ekonomija
Radak: NBS morala da zna šta se dešava u Alta banci, građani bi štednju mogli da čekaju godinama
03.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije apsolutno snosi odgovornost za dešavanja u Alta banci, jer je nadležna za nadzor bankarskog sektora i morala je da uoči promene u poslovanju te banke, ocenio je urednik Forbes Srbija Ivan Radak.
Banka Poštanska štedionica će isplatiti novac deponentima Alta banke
03.11.2026.•
8
Upravni odbor Agencije za osiguranje depozita izabrao je Banku Poštanska štedionica za banku isplatioca osiguranih iznosa deponentima Alta banke.
Otvoren stečaj nad Alta bankom
03.11.2026.•
5
Privredni sud u Beogradu otvorio je stečajni postupak nad Alta bankom, objavila je Agencija za osiguranje depozita.
Intesa Invest negira da ulagači u fondove neće imati dobit zbog zatvaranja Alta banke
03.11.2026.•
4
Društvo za upravljanje investicionim fondovima Intesa Invest demantovalo je navode da ulagači u fondove neće imati dobit od uloga, jer je deo njihovog novca uložen u Alta banku.
Ekonomisti: Strane firme počele da odlaze iz Srbije još za vreme vlasti SNS, građanin Vučić diže paniku
03.11.2026.•
7
Strane firme već dve godine za vreme Srpske napredne stranke odlaze iz Srbije u potrazi za jeftinijom radnom snagom, a ne zbog promene vlasti i neizvesnosti kako tvrdi bivši predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Kompanija Dizni planira da otpusti na hiljade ljudi
03.11.2026.•
1
Kompanija "Volt Dizni" priprema se za ukidanje hiljada radnih mesta, pri čemu je od pojedinih menadžera zatraženo da planiraju smanjenje godišnjih troškova za 20 odsto.
Profesor Đukić o tome može li se ući u trag novcu iznetom iz Alta banke: "Može, ali..."
03.11.2026.•
30
Profesor Ekonomskog fakulteta Đorđe Đukić ocenio je da je moguće ući u trag novcu Alta banke, ali da je skeptičan kako kako to učiniti ukoliko je u međuvremenu korišćena kriptovaluta.
Bivši revizor NBS: Postavlja se pitanje da li je Macura izneo novac iz trezora bez znanja rukovodstva NBS
03.11.2026.•
17
Ako je Davor Macura izveštavao Narodnu banku Srbije o izvlačenju novca iz trezora Alte banke, onda krivičnu odgovornost snose i najodgovorniji u NBS, od direktora kontrole banaka do viceguvernera i guvernera.
Intesa Invest ulagala novac u Alta banku, investitori ostaju bez zarade
03.11.2026.•
5
Intesa Invest (deo grupacije Intesa Sao Paolo) oštećena je krahom Alta banke, potvrđeno je na njihovom portalu u ponedeljak uveče.
Učinak naprednjačke vlasti
02.11.2026.•
12
Promene su se, napokon, dogodile i izborni pobednici bi trebalo da što pre upravljačke poluge uzmu u svoje ruke.
Poštanska štedionica traži da NBS dodatno nadzire njenu likvidnost i finansijske tokove
02.11.2026.•
5
Poštanska štedionica je objavila da je danas od Narodne banke Srbije (NBS) zatražila dodatni stručni nadzor u praćenju likvidnosti i finansijskih tokova te banke.
Idea marketi: Da li je posle hapšenja Davora Macure ugroženo 7.000 zaposlenih?
02.11.2026.•
14
Posle oduzimanja dozvole za rad Alta banci, neizvesna je i sudbina drugih firmi Davora Macure koji je uhapšen. Među njima je i Idea, treći najveći trgovinski lanac u Srbiji, koji zapošljava više od 7.000 ljudi.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
02.11.2026.•
0
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom.
NBS: Bankarski sektor Srbije stabilan i visoko likvidan, a stabilnost dinara biće očuvana
02.11.2026.•
10
Narodna banka Srbije saopštila je da je bankarski sektor stabilan, dobro kapitalizovan i visoko likvidan i da postoje svi neophodni institucionalni, finansijski i regulatorni mehanizmi za odbranu njegove stabilnosti.
Ekonomska sabotaža: Stručnjaci o potencijalnoj šteti koju odlazeća vlast može da napravi
02.11.2026.•
10
Ko prati režimske medije mogao bi da stekne utisak da je SNS već sada u opoziciji, ali ta stranka i dalje drži poluge moći u državi.
Beogradska berza obustavila pristup Alta banci
02.11.2026.•
0
Izvršni direktor Beogradske berze Lazo Ostojić doneo je odluku o privremenoj obustavi prava pristupa trgovačkom sistemu članu berze Alta banka AD Beograd, objavljeno je na sajtu Beogradske berze.
EU uvela novu taksu za pakete iz Kine
02.11.2026.•
4
Primena nove naknade u iznosu od dva evra za pakete koji stižu u EU iz zemalja koje nisu članice počeo je 1. novembra.
Beogradu iz budžetske rezerve još šest milijardi dinara
02.11.2026.•
2
Gradu Beogradu je na poslednjoj sednici Vlade Srbije u tehničkom mandatu odobreno 5,98 milijardi dinara iz tekuće budžetske rezerve.
Alta Pay Group iz Podgorice ostala bez dozvole
01.11.2026.•
0
Savet Centralne banke Crne Gore (CBCG) doneo je odluku o oduzimanju odobrenja za pružanje platnih usluga platnoj instituciji Alta Pay Group iz Podgorice.
Spoljnotrgovinska razmena Srbije za devet meseci 59 milijardi evra
01.11.2026.•
4
Ukupna spoljnotrgovinska robna razmena Srbije za devet meseci ove godine bila 59,4 milijarde evra, što je bilo 6,7 odsto više nego u isto vreme prethodne godine, objavio je Republički zavod za statistiku (RZS).
Narodna banka Severne Makedonije uvela administrativnu upravu u Alta banku Bitolj
01.11.2026.•
1
Narodna banka Severne Makedonije uvela je danas administrativnu upravu u Alta banku Bitolj.
Komentari 26
sasa
Mićo
I zašto su Srpski proizvodi jeftiniji van Srbije nego u Srbiji?
Pogodi ko je
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar