Preduslov za uključivanje u društvo: Koliko je Srbija pristupačna za decu sa invaliditetom?

Aleksandra Reves

aleksandra.reves@021.rs

Info

24.12.2024.

18:36 > 18:06

Pristupačnost je osnovni preduslov za uključivanje u društvo. Međutim, to nekada u Srbiji i nije najlakši zadatak, posebno za decu sa invaliditetom.

Preduslov za uključivanje u društvo: Koliko je Srbija pristupačna za decu sa invaliditetom?

Foto: 021.rs

Problemi sa kojima se suočavaju deca, a i odrasli, sa invaliditetom u pogledu pristupačnosti variraju od toga da imaju problem u pristupu u okviru škole, ustanova, javnom prevozu, a državne institucije mahom nisu prilagođene.

Majka deteta sa invaliditetom za 021.rs ističe da u školama ne postoje pomagala za decu sa invaliditetom, a da ni ulice nisu prilagođene i ivičnjaci nisu oboreni.

Novosađanka koja je majka devojčica sa teškim oštećenjem sluha ističe da ustanove u gradu nemaju nikakve elemente koje bi pomogle osobama oštećenog sluha da se lakše snađu.

"Ne postoje nikakvi displeju na mestima na kojima se čeka red. Na primer, kod lekara sestre prozivaju pacijente, te osoba koja ima oštećen sluh lako može da ne primeti da je prozvana", rekla je ona.

Ljupka Mihajlovska iz Saveza za pristupačnost istakla je da je okruženje i saobraćajna infrastruktura u Srbiji izuzetno nepristupačna i neprilagođena za decu i osobe sa invaliditetom.

Naglašava i da je obrazovni sistem u najvećoj meri prva tačka uključivanja tih ljudi u društvo i da se zbog toga deca sa invaliditetom često školuju u specijalnim školama.

"Deca sa invaliditetom, kao i sva ostala deca, ne treba samo da idu u te škole i budu segregisana, već da im je omogućeno da budu uključena i u aktivnosti svojih vršnjaka, da idu i u pozorišta, na bazen, da idu na sve druge neke vannastavne aktivnosti. Međutim, to je najčešće neizvodljivo. I ako je izvodljivo često iziskuje ogroman napor porodice, gde vi kada imate dete sa invaliditetom praktično cela porodica oseća taj invaliditet i nosi taj teret i najčešće nema adekvatnu podršku u zajednici", navodi ona.

Mihajlovska ističe i da je problem, kada je reč o prevozu, često to da dete koje ide u redovnu školu i živi u nekim prigradskim naseljima i sredinama, najčešće ne postoji prilagođeni prevoz gde bi dete koje koristi kolica moglo da uđe i da ode do škole.

"Svako dete sa invaliditetom često bude voženo u školu od strane nekoga iz porodice i sve to zahteva jednu ozbiljnu logistiku. Sa druge strane, siromaši porodicu jer bar jedna osoba mora da ne radi kako bi se posvetila detetu, ali je ta žrtva neophodna za budućnost tog deteta", kaže ona.

Velibor Pilić iz Saveza slepih Vojvodine kaže za 021.rs da su gradovi, pa tako i Novi Sad, potpuno neprilagođeni slepim i slabovidim osobama.

"Evidentan je manjak zvučnih semafora, sve je to nešto što otežava kretanje deci i osobama sa invaliditetom. Nepropisno parkirana vozila, nema dovoljno trotoara, u našim institucijama i ustanovama retko gde postoje rampe, sve to otežava život", kaže on.

Pilić ističe da pristupačnost podrazumeva mnogo toga, kao i jednake mogućnosti.

"Problem je i u drugim sferama života, pa i primena Brajevog pisma u javnom životu i institucijama. Tako ono nedostaje u pravosuđu kada je slepa osoba strana u postupku, zatim u raznim institucijama gde bi moglo da se primeni Brajevo pismo jer Ustav Republike Srbije garantuje njegovu primenu kad god je to moguće", kaže on za 021.rs.

Naglašava i da je Savez slepih Vojvodine tehnički opremljen i da imaju svoju Brajevu štampariju, tako da se može sarađivati sa svim institucijama u tom smislu.

"Takođe je problem pristupačnosti i samostalno glasanje na izborima. Postoji i tehničko rešenje kako bi slepe osobe mogle samostalno da glasaju, koje je vrlo jednostavno i vrlo jeftino. Postoje dva načina. Prvi je jedan šablon, recimo od kartona ili plastike, koji bi bio veličine izborne liste i na izbornom mestu kada slepa osoba dođe, postavi ga na listu i tu su krugovi koji tačno naležu na svaki broj recimo liste. Takođe bi mogla lista kandidata da se odštampa na Brajevom pismu. Postoji i rešenje koje se primenjuje u Sloveniji - mašine za glasanje, slepa osoba dođe na glasanje sedne za tu mašinu i lista izborne liste, klikne na nju i tako glasa. Jednostavna i jeftina rešenja postoje", ističe on.

Dodaje i da bi potencijalno rešenje u gradskom prevozu mogli biti najavljivači u gradskim autobusima koji bi najavile autobuske stanice, poput onim u beogradskom prevozu.

Mihajlovska za 021.rs ističe da je fizička pristupačnost na izuzetno niskom nivou.

"Mi nemamo strateški pristup uklanjanja barijera, imamo pojedinačnih inicijativa i nešto se uradi, ali je to na nivou nekoliko objekata godišnje, a to naravno nije dovoljno. Ovi problemi veoma utiču i na neki način celu porodicu dovode u situaciju invaliditeta i da svi žive taj invaliditet. Sve zavisi od toga da li ta porodica ima adekvatna materijalna sredstva, da li je dovoljno osnažena, da li je dovoljno i sama uključena da može da pruži podršku svom detetu, ali ako to nije situacija neretko se onda dešava i da se roditelji dovode u situaciju da roditelji jednostavno ne mogu podižu dete sa invaliditetom i onda imamo veliki broj dece koja ostaju u svojim kućama, čak nekada i bez osnovnog obrazovanja i praktično nemaju nikakvu perspektivu", kaže ona.

Naglašava da je pristupačnost osnovni preduslov za uključivanje u društvo.

"Mi možemo da govorimo o obrazovanju, zapošljavanju osoba sa invaliditetom i ostalom, ali ako je vama svaka institucija nepristupačna, ako vi ne možete nigde da uđete, ako vi u školama ne možete da se krećete nego je to najčešće dobra volja nastavnika da obezbedi jednu učionicu za odeljenje koje ima učenika sa teškoćama u razvoju, to je uvek dodatni napor kada treba negde da idete da se organizujete, da organizujete ljude koji će ići sa vama i tako dalje", kaže ona.

Na to sve utiče, kako navodi, i barijera kada je reč o stavovima i odnosima prema deci sa invaliditetom u školama. Naglašava da su svi ti elementi izuzetno povezani.

"Mi iz Saveza za pristupačnost okušavamo kod donosioca odluka da zagovaramo da je neophodno doneti sveobuhvatnu nacionalnu strategiju o unapređenja pristupačnosti i uklanjanja barijera, iz koje će proizići lokalni akcioni planovi gde će svaka jedinica lokalne samouprave napraviti svoj plan", ističe ona.

Naglašava da je samo sistemsko rešenje jedino rešenje i da mora da postoji politička volja da se to pitanje reši.

"Prosto, ovo je pitanje koje se takođe odnosi na to kakve standarde u građevini postavljamo. Ako bih se sada nadovezala na aktuelnu situaciju u kojoj se u našoj zemlji dosta govori o tome koliko ima propusta u samoj gradnji i izgradnji, naš zakon o planiranju i izgradnji predviđa i ima odredbu koja kaže da svi novoizgrađeni objekti moraju biti pristupačni, a postojeći prilikom adaptacije treba da postave. Međutim, to se i dalje u praksi ne dešava. Mi i dalje imamo čitavo stambeno-poslovne komplekse koji se grade da nisu pristupačni, a imamo propisane standarde i onda dođete u hotel i širina vrata toaleta je 60cm, a standard je 70cm i onda vi ne možete da uđete. Tako da je to jedna politička rešenost da, između ostalog, objekti budu prilagođeni svima", rekla je ona.

Ističe da u ministarstvima i Vladi postoje pojedinci koji razumeju muke osoba sa invaliditetom i imaju želju da rade na rešavanju istih. Inače, neformalna Parlamentarna grupa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom formirana je u oktobru u Narodnoj skupštini.

"Apelujem da je porodicama dece sa invaliditetom jako teško u smislu da kada ga dobiju ne znaju kome da se jave i kakvu vrstu podrške imaju, do toga da sistem zaista nije podržavajući prema roditeljima, a ni prema deci. Trebalo bi mogućiti i razviti i implementirati različite vrste podrške porodicama jer je zaista taj teret koji nose preveliki. Što se pristupačnosti tiče, najvažnije je strateško opredeljenje, da utvrdimo koji su nam prioritetni objekti u prvoj fazi, da podelimo po fazama kako su radile i sve zemlje, ni Barselona nije postala pristupačna odjednom već je 20 godina trebalo da dostigne dobar nivo pristupačnosti, ali se sve radilo planski", kaže ona za kraj.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Teme

OSOBE SA INVALIDITETOM deca sa invaliditetom

Komentari 2

Hronološki Najpopularniji

/

25.12.2024 • 09:34

/

...dodik se sprda sa ovim ljudima gradeci rampe sa previse visokim nagibom

0 2 -2
/

24.12.2024 • 20:42

/

djindjic je doneo zakone o vidljivosti ovakvih osoba. obavezu zaposljavanja, pristupne rampe ali cetnicki udbasi su posle 20g sve obesmislili.

pazite, cak su i des zatvorili.
kakvu korist sluzba moze imati osim da zeli primeniti ultimativno resenje prema ljudima sa invaliditetom

2 3 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.