Diskriminacija dece sa invaliditetom u Srbiji: "Svaki uspešno rešen slučaj je korak napred"
Problemi sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom i njihovi roditelji u našem sistemu nisu malobrojni, ali na sve to neretko zna da se doda još jedan element - diskriminacija.
Foto: Pixabay
Izbegavanje uključivanja u zajednicu, predrasude, a neretko i vređanja - situacije su sa kojima se ova grupa građana suočava kako u društvu, tako i u javnim ustanovama.
Novosađanka koja ima sina sa pervazivnim razvojnim poremećajem, sa elementima autizma, ističe da joj je najveći problem diskriminacija i neprihvatanje njenog deteta.
"Teško je dete odgajati u ovom svetu. Nemamo druga ili drugaricu, pojedina rodbina ne dolazi da ga vidi, niti pita za njega. Veliku podršku i pomoć imam od supruga i ćerke, roditelja i srednjeg brata", kaže ona.
Majka deteta sa invaliditetom kaže da joj je glavni utisak to da su ovakva deca u srpskom sistemu nevidljiva i nebitna za sve.
"Iskreno najveći problem naše dece je što nas društvo ne razume, što nemaju druga ili drugaricu sa kime mogu da se druže. A država ili grad nikada nisu imali sluha jer naša deca su nevidljiva za njih", navodi ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković za 021.rs podseća da niko ne traži da ima invaliditet ili smetnje, već da je to prosto nešto što im se dogodilo ili rođenjem ili tokom života.
"Život je takav da niko ne može zasigurno da zna da li će i kada će u jednom momentu postati osoba sa invaliditetom. Upravo zbog toga je i zabrinjavajuće to što ljudi imaju predrasude kada se susretnu sa detetom ili odraslom osobom sa invaliditetom, a onda i da sebi dozvoljavaju različita ponašanja koja vređaju dostojanstvo deteta, osobe, pa i njihovih roditelja i bližnjih koji se brinu o njima", objašnjava ona.
Ističe da diskriminacija postoji u svim sistemima i državama, ali da je ona naročito vidljiva onim granama koje bi trebalo da pružaju podršku deci ili osobama sa invaliditetom.
"Različite uvrede, ponižavanja, izbegavanja uključivanja osobe ili deteta u zajednicu, davanja sopstvenog suda o tome šta detetu treba i slično. Ne bih da generalizujem, ali je to prosto nešto što se dešava. Svakako da postoje i ljudi i profesionalci koji vode računa o tome kako pristupaju deci i odraslima sa invaliditetom", navodi sagovornica 021.rs.
Srbija je ratifikovala niz dokumenata Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu prava deteta, osoba sa invaliditetom i njihovih roditelja, odnosno staratelja. Međutim, iako su obaveze pravno regulisane, u praksi je to malo teže uočljivo.
Vuković dodaje i da je svest o inkluzivnoj kulturi, politici i praksi slabo razvijena, ali i da se sporo uvode prepisane promene, pa su tako na primer neke rampe toliko strme da bi se i sportista ugruvao, a ne osoba u kolicima.
"O saobraćaju da ne pričam. Mi smo svuda po malo nešto započeli i uradili, ali to nije dovoljno i često nije urađeno kako treba. Svima nedostaje podrška i na svakom koraku bi trebalo da je vidljiv stav države da se mora poštovati ono što već postoji u sistemu, na način da se ne ugrožava lično dostojanstvo deteta sa invaliditetom ili roditelja. Te vidljivosti nema. Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost ne mogu sve da reše. U osnovi svačijeg ponašanja je kultura", smatra ona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za 021.rs navodi i da su najčešći prijavljivanja diskriminacije ovoj ustanovi upravo u obrazovnim ustanovama.
"Ti slučajevi se pre svega odnose na decu sa invaliditetom koje nekada uključuje neprilagođen plan i program nastave ili nepostojanje adekvatnih učiteljskih ili asistentskih resursa, kao i fizičke prepreke koje u školama onemogućavaju pristup", kaže ona.
Dalje objašnjava da velik problem predstavlja i nepristupačnost javnih usluga i objekata, poput škola, bolnica i drugih javnih objekata.
"Takođe je problem i nedovoljna podrška od strane socijalnog i zdravstvenog sistema. Imali smo i određen broj pritužbi koji su se odnosili upravo na nedovoljnu podršku od strane ovih institucija, nedovoljan pristup terapijama, lekovima, specijalistima i drugim uslugama koje su neophodni za decu sa invaliditetom. Ali smo u najvećem broju slučajeva imali i pozitivan i efikasan odgovor institucija protiv kojih su podnošene pritužbe", objašnjava Janković.
Foto: Pixabay
Podseća i da problem predstavlja i društveni problem, a to je stigmatizacija i marginalizacija dece sa invaliditetom i njihovih roditelja od strane zajednice.
Danijela Vuković podseća i da su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti tu da ukazuju i da rešavaju posebne slučajeve.
"Međutim, kod nas je kultura poštovanja inkluzivnosti i prava sporadična i zavisi od lične kulture, osim u poslovima koji moraju da poštuju pravo deteta ili osoba sa invaliditetom. Od vrtića, pa na dalje, potrebno je podržati stručnjake koji vaspitavaju i obrazuju svu decu", navodi ona.
Podseća i da usluga pedagoških asistenata sa decu sa invaliditetom predstavlja resurs i oslonac svakoj ustanovi da će i diskriminacija biti prevenirana ili da će se rešiti na dobrobit svih.
"Iako ovih asistenata ima u pravilnicima, u praksi ih nemaju ni vrtići ni škole u Srbiji. Ova činjenica govori puno. Priznaćete, obrazovni sistem je osnova kulture", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ranije je za 021.rs rekla da diskriminacija dece sa invaliditetom u zdravstvenim ustanovama nije redak slučaj.
"Niko za sebe ne voli da misli da je diskriminator, ali toga ima mnogo zato što ljudi nisu prosto svesni da čine diskriminaciju ukoliko odbiju osobu koja ima invaliditet i ne žele da ga pregledaju. To često čine iz nekog straha i prosto ih upućuju na neke specijaliste ili specijalizovane ustanove koje kao imaju više iskustva - što je nedopustivo. Svako mora da dobije zdravstvenu uslugu tamo gde živi i gde mu je najbliže i zdravstveni radnici moraju da nekako umeju da uslugu pruže svima, pa i deci sa invaliditetom", ističe Lazarević.
Poverenica Brankica Janković ističe da je slučajeve diskriminacije bitno i prijaviti kako pred ovom ustanovom, tako i pred drugim mehanizmima.
"Svaki uspešno rešen slučaj diskriminacije je korak napred. Postupak pred poverenikom je jednostavan i samo podnošenje pritužbe nije komplikovano. Mi u daljem postupku donosimo mišljenje da li je došlo do povrede odredaba Zakona o diskriminaciji i dajemo preporuku kako da se otkloni", navodi ona.
Dalje podseća i da se mogu koristiti i drugi mehanizmi borbe protiv diskriminacije koji su ustanovljeni na primer u okviru školskog sistema, odnosno timovi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i nasilja.
Roditelji deteta sa invaliditetom se i za dodatnu zaštitu svakako mogu javiti i načelnicima ustanova u kojima se dogodila diskriminacija, zaštitnika građana, a ako se to desilo u zdravstvenoj ustanovi mogu se obratiti i zaštitniku za prava pacijenata.
Danijela Vuković podseća i da svi mogu poboljšati svoje ponašanje prema deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima kroz kulturu, razumevanje i strpljenje.
"Mi ovo ističemo jer je kod većine, iskustvo sasvim drugačije. Ono što država obezbeđuje, porodice su u većini ostvarile. Ja se nadam da će se unaprediti usluge i u socijalnom, obrazovnom i zdravstvenom sistemu, tako da se ne dovodi u pitanje budućnost deteta sa smetnjama i invaliditetom ni u jednom sistemu. Zato bi trebalo podržati svaku inicijativu koja vodi ka tome", objašnjava sagovornica portala 021.rs za kraj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
VIDEO: Šesti dan blokade RTS-a - studenti i građani ne odstupaju
20.04.2025.•
2
Studenti u blokadi i građani nastavili su da blokiraju zgrade Radio-televizije Srbije (RTS) u Takovskoj ulici i na Košutnjaku.
Kardinal Nemet u poruci na Uskrs: Ne proglašavajmo jedni druge neprijateljima
20.04.2025.•
0
Kardinal Ladislav Nemet poručio je da je potrebno razgovarati, umesto da jedni druge proglašavamo neprijateljima, i pozvao sve da preispitaju svoje delovanje, misli i način govora.
Patrijarh Porfirije u Uskršnjoj poslanici: Duboki nesporazumi su zahvatili našu zemlju
20.04.2025.•
2
Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Porfirije pozvao je "sve aktere društvenog života da, radi dobra i napretka naroda, grade mir, međusobno poštovanje i dijalog".
Vulina nema u novoj vladi: Vučićevo umiljavanje EU?
20.04.2025.•
8
Aleksandar Vulin, predsednik Pokreta socijalista i donedavni potpredsednik Vlade, neće biti deo novog kabineta u Nemanjinoj na čelu sa Đurom Macutom.
Kada oštetite vozilo zbog rupe na putu: Ko treba da nadoknadi štetu?
20.04.2025.•
3
Opasnosti koje vrebaju na putevima su brojne, a vozači najčešće strepe od drugih učesnika u saobraćaju. Međutim, postoje i one prepreke koje ne zavise od ljudskog faktora, a mogu biti i fatalne.
Vlada Srbije nabavila novi avion - ovo su detalji koji su poznati
20.04.2025.•
19
Poslovni avion Falkon 6X nova je letelica u vlasništvu avio-službe Vlade Srbije.
Hristos vaskrse i srećan Uskrs: Ove godine ovaj praznik istog dana proslavljaju svi hrišćani
20.04.2025.•
1
Osim pravoslavnih vernika, Uskrs ove godine istog dana proslavljaju i ostali hrišćani.
Studenti u blokadi: Skandalozno poređenje studenata sa Novinarskom komorom nacističke Nemačke
19.04.2025.•
1
Studenti u blokadi fakulteta u Beogradu navode da je u Dnevniku RTS izneto skandalozno poređenje studenata i građana koji učestvuju u blokadi javnog servisa sa Novinarskom komorom nacističke Nemačke.
Policijska istraga zbog grafita "Ovde rade ćaci": Saslušano 11 ljudi, traže se snimci
19.04.2025.•
19
Na zgradi državnog preduzeća u Aleksincu čiji su zaposleni masovno išli u Beograd na skup 12. aprila, neko je napisao grafit "Ovde rade ćaci".
Do sada se 70 zaposlenih na Euronews Srbija ogradilo od saopštenja objavljenog u ime tog medija
19.04.2025.•
7
Novinarima Euronews Srbija koji su se u petak uveče ogradili od saopštenja emitovanog u ime ove televizije, pridružilo se danas još kolega, pa je broj potpisnika otvorenog pisma porastao na 70.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - ko zna, zna
19.04.2025.•
7
Kao i svakog dana, 021.rs dnevni kviz znanja je pred vama.
Zbor radnika RTS-a: Zahtevamo trenutnu promenu uređivačke koncepcije informativnog programa
19.04.2025.•
19
Zbor radnika Radio-televizije Srbije uputio je rukovodstvu četiri zahteva.
Bivši urednik rukovodstvu RTS-a: Dozvolili ste da Vučić od naše kuće napravi svoj medijski ćacilend
19.04.2025.•
8
Bojan Bosiljčić, dugogodišnji urednik kulture na RTS-u, sada u penziji, i prvi prezenter novog programa na RTS-u u noći 5. oktobra 2000, uputio je otvoreno pismo menadžmentu te medijske kuće.
Marta Kos: EU prati blokadu RTS-a, javni mediji imaju odgovornost da rade u interesu javnosti
19.04.2025.•
6
Komesarka EU za proširenje Marta Kos poručila je danas da pažljivo prati situaciju u Srbiji kao i da poziva sve da se uzdrže od daljih tenzija.
Politiko: Da li će se Srbija pretvoriti u rudarsku koloniju EU?
19.04.2025.•
17
Projekat koji podržava Brisel, a ima za cilj razvoj rezervi litijuma potrebnog za električna vozila, podstiče političku nestabilnost na pragu Evropske unije, piše Politico.
Kardinal Nemet u Uskršnjoj poslanici: Svi da se zapitaju da li svojim rečima šire mir ili razdor
19.04.2025.•
4
Beogradski nadbiskup Ladislav Nemet poručio je u Uskršnjoj poslanici da svi moraju preispitati svoje delovanje, misli i način govora.
VIDEO Ratni veteran ispred RTS-a: Kuhinja širenja laži u ovoj zgradi, studenti ne padaju na njih
19.04.2025.•
9
"Naša kuhinja za širenje mržnje i laži nalazi se u ovoj zgradi iza nas", rekao je ratni veteran Goran Samardžić u govoru ispred RTS-a koji je postao viralan na društvenim mrežama.
"Noć slavuja" od 25. aprila širom Srbije: Slušanje pesme ove ptice u prirodi, prijave obavezne
19.04.2025.•
4
Više jedinstvenih izleta organizuje se u okviru manifestacije "Noć slavuja", među kojima se nekoliko odvija i na više lokacija u Novom Sadu i širom Srbije
VIDEO: Američka reperka podelila snimak studenata ispred RTS-a koji plešu uz njenu muziku
19.04.2025.•
6
Američka reperka Azelija Benks, najpoznatija po hitu "212", podelila je na društvenoj mreži "X" snimak protesta studenata ispred Radio-televizije Srbije (RTS).
Lađare iz Srbije "skidaju" sa brodova u Nemačkoj: Sve zbog neusaglašenosti države sa standardima EU
19.04.2025.•
14
Srpski radnici na nemačkim vodnim putevima sve češće imaju administrativne probleme tokom svog angažovanja, a sve zbog neusaglašenosti Srbije sa evropskim propisima.
Izvučena i Loto plus sedmica i Džoker: Dobitnicima 1,7 miliona i 220.000 evra
19.04.2025.•
3
U 30. kolu igre na sreću Loto izvučeni su Loto plus sedmica i Džoker.
Komentari 4
Luka
Toliko "brige države " da se je "uspela" preuzeti evidenciju dece sa retkim bolestima koje je pravilo godinama jedno udruzenje a nije u stanju pored toliko stručnjaka, da napravi sama.
Toliko oglasa i poziva za pomoć u sms porukama za lečenje dece da se treba postideti svaki političar.
Toliko prazne priče i nekakvih zaštitnika prava i gradjana da je svaki prigovor borba kao u finalu Lige Šampiona.
Toliko lekara koji biraju " moderne i isplative " specijalizacije da pedijatara nema dovoljno a npr postoje samo DVA neuro-pedijatra u Vojvodini.
Toliko bačenih para na stadione, sajmove, prezentacije, simpozijume da me je sramota što i ovoliko pišem..
Toliko "jaka" država da ima milijarde za Beograd na vodi i j...ni EXPO a nema za zdravlje svojih gradjana...pardon...po svim parametrima osobe sa
invaliditetom( pogotovu deca) su gradjani drugog reda u ovoj tkz državi.
Ns
Ovde je i dalje despotski mentalitet.
Ljudi ako mogu treba da odu na zapad i zbog sebe i zbog svoje dece.
Pogotovo ako su bilo kakva manjina.
LYBI
Nadam se da će svest pobedijti jer ta djeca i njihovi osmesi na licu su naša zajednička dužnost i obaveza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar