Diskriminacija dece sa invaliditetom u Srbiji: "Svaki uspešno rešen slučaj je korak napred"
Problemi sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom i njihovi roditelji u našem sistemu nisu malobrojni, ali na sve to neretko zna da se doda još jedan element - diskriminacija.
Foto: Pixabay
Izbegavanje uključivanja u zajednicu, predrasude, a neretko i vređanja - situacije su sa kojima se ova grupa građana suočava kako u društvu, tako i u javnim ustanovama.
Novosađanka koja ima sina sa pervazivnim razvojnim poremećajem, sa elementima autizma, ističe da joj je najveći problem diskriminacija i neprihvatanje njenog deteta.
"Teško je dete odgajati u ovom svetu. Nemamo druga ili drugaricu, pojedina rodbina ne dolazi da ga vidi, niti pita za njega. Veliku podršku i pomoć imam od supruga i ćerke, roditelja i srednjeg brata", kaže ona.
Majka deteta sa invaliditetom kaže da joj je glavni utisak to da su ovakva deca u srpskom sistemu nevidljiva i nebitna za sve.
"Iskreno najveći problem naše dece je što nas društvo ne razume, što nemaju druga ili drugaricu sa kime mogu da se druže. A država ili grad nikada nisu imali sluha jer naša deca su nevidljiva za njih", navodi ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković za 021.rs podseća da niko ne traži da ima invaliditet ili smetnje, već da je to prosto nešto što im se dogodilo ili rođenjem ili tokom života.
"Život je takav da niko ne može zasigurno da zna da li će i kada će u jednom momentu postati osoba sa invaliditetom. Upravo zbog toga je i zabrinjavajuće to što ljudi imaju predrasude kada se susretnu sa detetom ili odraslom osobom sa invaliditetom, a onda i da sebi dozvoljavaju različita ponašanja koja vređaju dostojanstvo deteta, osobe, pa i njihovih roditelja i bližnjih koji se brinu o njima", objašnjava ona.
Ističe da diskriminacija postoji u svim sistemima i državama, ali da je ona naročito vidljiva onim granama koje bi trebalo da pružaju podršku deci ili osobama sa invaliditetom.
"Različite uvrede, ponižavanja, izbegavanja uključivanja osobe ili deteta u zajednicu, davanja sopstvenog suda o tome šta detetu treba i slično. Ne bih da generalizujem, ali je to prosto nešto što se dešava. Svakako da postoje i ljudi i profesionalci koji vode računa o tome kako pristupaju deci i odraslima sa invaliditetom", navodi sagovornica 021.rs.
Srbija je ratifikovala niz dokumenata Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu prava deteta, osoba sa invaliditetom i njihovih roditelja, odnosno staratelja. Međutim, iako su obaveze pravno regulisane, u praksi je to malo teže uočljivo.
Vuković dodaje i da je svest o inkluzivnoj kulturi, politici i praksi slabo razvijena, ali i da se sporo uvode prepisane promene, pa su tako na primer neke rampe toliko strme da bi se i sportista ugruvao, a ne osoba u kolicima.
"O saobraćaju da ne pričam. Mi smo svuda po malo nešto započeli i uradili, ali to nije dovoljno i često nije urađeno kako treba. Svima nedostaje podrška i na svakom koraku bi trebalo da je vidljiv stav države da se mora poštovati ono što već postoji u sistemu, na način da se ne ugrožava lično dostojanstvo deteta sa invaliditetom ili roditelja. Te vidljivosti nema. Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost ne mogu sve da reše. U osnovi svačijeg ponašanja je kultura", smatra ona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za 021.rs navodi i da su najčešći prijavljivanja diskriminacije ovoj ustanovi upravo u obrazovnim ustanovama.
"Ti slučajevi se pre svega odnose na decu sa invaliditetom koje nekada uključuje neprilagođen plan i program nastave ili nepostojanje adekvatnih učiteljskih ili asistentskih resursa, kao i fizičke prepreke koje u školama onemogućavaju pristup", kaže ona.
Dalje objašnjava da velik problem predstavlja i nepristupačnost javnih usluga i objekata, poput škola, bolnica i drugih javnih objekata.
"Takođe je problem i nedovoljna podrška od strane socijalnog i zdravstvenog sistema. Imali smo i određen broj pritužbi koji su se odnosili upravo na nedovoljnu podršku od strane ovih institucija, nedovoljan pristup terapijama, lekovima, specijalistima i drugim uslugama koje su neophodni za decu sa invaliditetom. Ali smo u najvećem broju slučajeva imali i pozitivan i efikasan odgovor institucija protiv kojih su podnošene pritužbe", objašnjava Janković.
Foto: Pixabay
Podseća i da problem predstavlja i društveni problem, a to je stigmatizacija i marginalizacija dece sa invaliditetom i njihovih roditelja od strane zajednice.
Danijela Vuković podseća i da su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti tu da ukazuju i da rešavaju posebne slučajeve.
"Međutim, kod nas je kultura poštovanja inkluzivnosti i prava sporadična i zavisi od lične kulture, osim u poslovima koji moraju da poštuju pravo deteta ili osoba sa invaliditetom. Od vrtića, pa na dalje, potrebno je podržati stručnjake koji vaspitavaju i obrazuju svu decu", navodi ona.
Podseća i da usluga pedagoških asistenata sa decu sa invaliditetom predstavlja resurs i oslonac svakoj ustanovi da će i diskriminacija biti prevenirana ili da će se rešiti na dobrobit svih.
"Iako ovih asistenata ima u pravilnicima, u praksi ih nemaju ni vrtići ni škole u Srbiji. Ova činjenica govori puno. Priznaćete, obrazovni sistem je osnova kulture", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ranije je za 021.rs rekla da diskriminacija dece sa invaliditetom u zdravstvenim ustanovama nije redak slučaj.
"Niko za sebe ne voli da misli da je diskriminator, ali toga ima mnogo zato što ljudi nisu prosto svesni da čine diskriminaciju ukoliko odbiju osobu koja ima invaliditet i ne žele da ga pregledaju. To često čine iz nekog straha i prosto ih upućuju na neke specijaliste ili specijalizovane ustanove koje kao imaju više iskustva - što je nedopustivo. Svako mora da dobije zdravstvenu uslugu tamo gde živi i gde mu je najbliže i zdravstveni radnici moraju da nekako umeju da uslugu pruže svima, pa i deci sa invaliditetom", ističe Lazarević.
Poverenica Brankica Janković ističe da je slučajeve diskriminacije bitno i prijaviti kako pred ovom ustanovom, tako i pred drugim mehanizmima.
"Svaki uspešno rešen slučaj diskriminacije je korak napred. Postupak pred poverenikom je jednostavan i samo podnošenje pritužbe nije komplikovano. Mi u daljem postupku donosimo mišljenje da li je došlo do povrede odredaba Zakona o diskriminaciji i dajemo preporuku kako da se otkloni", navodi ona.
Dalje podseća i da se mogu koristiti i drugi mehanizmi borbe protiv diskriminacije koji su ustanovljeni na primer u okviru školskog sistema, odnosno timovi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i nasilja.
Roditelji deteta sa invaliditetom se i za dodatnu zaštitu svakako mogu javiti i načelnicima ustanova u kojima se dogodila diskriminacija, zaštitnika građana, a ako se to desilo u zdravstvenoj ustanovi mogu se obratiti i zaštitniku za prava pacijenata.
Danijela Vuković podseća i da svi mogu poboljšati svoje ponašanje prema deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima kroz kulturu, razumevanje i strpljenje.
"Mi ovo ističemo jer je kod većine, iskustvo sasvim drugačije. Ono što država obezbeđuje, porodice su u većini ostvarile. Ja se nadam da će se unaprediti usluge i u socijalnom, obrazovnom i zdravstvenom sistemu, tako da se ne dovodi u pitanje budućnost deteta sa smetnjama i invaliditetom ni u jednom sistemu. Zato bi trebalo podržati svaku inicijativu koja vodi ka tome", objašnjava sagovornica portala 021.rs za kraj.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Prikupljanje potpisa kao nastavak studentskog delovanja: Da li je to politički zreo potez?
25.12.2025.•
0
Uoči protesta 28. decembra, studenti su najavili decentralizovane akcije širom Srbije, uz spisak štandova i njihovih lokacija na različitim mestima u zemlji, gde će građani moći da daju potpis podrške studentskoj listi.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - koliko ste znali?
25.12.2025.•
11
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Valjevo godinama udiše zagađen vazduh, glavni zagađivači domaćinstva i "Krušik"
25.12.2025.•
0
Valjevci godinama uzdišu vazduh štetan po zdravlje, a najveći zagađivači vazduha u ovom gradu su individualna domaćinstva i vojna fabrika Krušik.
Pet opozicionih stranaka postiglo dogovor o zajedničkoj koordinaciji prema EU
25.12.2025.•
0
Pet opozicionih stranaka danas je u prostorijama Evropskog pokreta u Srbiji postiglo dogovor o koordinaciji aktivnosti prema Evropskoj uniji (EU) proevropskih aktera.
Ministarstvo poljoprivrede demantuje: Severna Makedonija nije zabranila uvoz kivija iz Srbije
25.12.2025.•
0
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede demantovalo je medijske navode po kojima je Severna Makedonija navodno zabranila uvoz kivija iz Srbije.
Požari u Petrovcu na Mlavi i Apatinu: Jedna osoba stradala
25.12.2025.•
0
U Petrovcu na Mlavi izbio je požar na građevinskom objektu, u kom su vatrogasci tokom intervencije pronašli jedno smrtno stradalo lice, nezvanično saznaje agencija Beta.
RGZ: Više od 420.000 prijava za proces "Svoj na svome"
25.12.2025.•
1
Od početka podnošenja prijava podneto je više od 420.000 prijava u okviru procesa "Svoj na svome", odnosno po nedavno usvojenom Zakonu o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava svojine na nepokretnosti.
Društvo socijalnih radnika: Neophodno proširenje kapaciteta prihvatilišta
25.12.2025.•
0
Društvo socijalnih radnika Srbije zatražilo je danas od nadležnih institucija da prošire kapacitete usluga Prihvatilišta za odrasla i stara lica i usluge Prenoćišta u Beogradu.
Fon Bekerat: Polarizacija i uvredljiv ton prepreka dijalogu i reformama u Srbiji
25.12.2025.•
1
Duboka politička i društvena polarizacija u Srbiji, koju pogoršava konfrontacioni ton u javnom diskursu glavna su prepreka dijalogu društva, koji treba da vodi reformama i evrointegracijama Srbije.
MUP apeluje na građane: Ne koristite petarde tokom praznika
25.12.2025.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) apelovalo je danas na građane, a posebno mlade, da ne koriste petarde i ostala pirotehnička sredstva tokom praznika.
ANEM: Priveden osumnjičeni za napad na novinarku Insajdera ispred Skupštine
25.12.2025.•
0
Ministarstvo unutrašnjih poslova privelo je J.P. osumnjičenog da je 2. novembra napao novinarku Insajder televizije Natašu Mijušković ispred Skupštine Srbije. Osumnjičenom je određeno zadržavanje od 48 sati.
Policija raspisala potragu za maloletnikom i još jednom osobom zbog pucnjave na Novom Beogradu
25.12.2025.•
0
Pripadnici MUP-a identifikovali su osumnjičenog za pokušaj ubistva 6. decembra kada je u restoranu u Novom Beogradu iz vatrenog oružja ispaljeno više projektila prema tridesetogodišnjem muškarcu.
Prekretnica ili odlaganje krize: Šta stoji iza Vučićeve najave izbora 2026. godine
25.12.2025.•
6
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić poručio je da će 2026. godina biti prekretnica u političkom životu Srbije, najavivši održavanje "sudbonosnih" izbora za budućnost zemlje.
Do decembra 33.000 više umrlih nego rođenih u Srbiji
25.12.2025.•
8
Republički zavod za statistiku saopštio je da su u periodu januar-novembar 2025. u Srbiji rođene 53.283 bebe, a preminulo je 85.657 osoba.
Aleksandar Dikić pušten da se brani sa slobode
25.12.2025.•
1
Novinar Aleksandar Dikić pušten je danas da se brani sa slobode.
U Zemunu vozio 238 kilometara na čas, nije imao saobraćajnu, a tablice "nečitljive"
25.12.2025.•
13
Saobraćajna policija je, prošle noći, oko 2 sata, presretačem zaustavila "audi A8" koji se u Zemunu kretao brzinom od 237,8 kilometara na čas, na delu puta gde je brzina ograničena na 100 kilometara na čas.
Optužnica protiv 11 osoba: Terete se da su napali policajce ispred DUNP-a
25.12.2025.•
0
Osnovno javno tužilaštvo u Novom Pazaru podnelo je optužnicu protiv 11 osoba zbog toga što su 29. jula, ispred Državnog univerziteta, navodno napali policajce, objavio je radio Sto plus.
Profesorka prava: Javnost ostaje bez odgovora na pitanje ko je odgovoran za tragediju u Novom Sadu
25.12.2025.•
18
Profesorka prava Violeta Beširević izrazila je zabrinutost zbog obustavljanja krivičnog postupka protiv šest osoba u slučaju pada nadstrešnice u Novom Sadu.
Prijavljivanje nelegalnih objekata: Do sada podneto skoro 397.000 prijava
25.12.2025.•
4
Za upis bespravnih objekata po zakonu nazvanom "Svoj na svome" do srede u 19 časova stigle su 396.905 prijave, objavio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Na prelazu Sremska Rača teretnjaci čekaju šest sati
25.12.2025.•
4
Prema informacijama granične policije, na prelazu Sremska Rača teretna vozila čekaju šest sati na izlaz iz Srbije, saopštio je Auto-moto savez Srbije.
Srećan Božić svima koji danas slave
25.12.2025.•
8
Rimokatolička crkva, protestantske i anglikanske crkve, kao i neke pravoslavne crkve koje su prihvatile novo računanje vremena, proslavljaju danas najradosniji hrišćanski praznik Božić, rođenje Isusa Hrista.
Komentari 4
Luka
Toliko "brige države " da se je "uspela" preuzeti evidenciju dece sa retkim bolestima koje je pravilo godinama jedno udruzenje a nije u stanju pored toliko stručnjaka, da napravi sama.
Toliko oglasa i poziva za pomoć u sms porukama za lečenje dece da se treba postideti svaki političar.
Toliko prazne priče i nekakvih zaštitnika prava i gradjana da je svaki prigovor borba kao u finalu Lige Šampiona.
Toliko lekara koji biraju " moderne i isplative " specijalizacije da pedijatara nema dovoljno a npr postoje samo DVA neuro-pedijatra u Vojvodini.
Toliko bačenih para na stadione, sajmove, prezentacije, simpozijume da me je sramota što i ovoliko pišem..
Toliko "jaka" država da ima milijarde za Beograd na vodi i j...ni EXPO a nema za zdravlje svojih gradjana...pardon...po svim parametrima osobe sa
invaliditetom( pogotovu deca) su gradjani drugog reda u ovoj tkz državi.
Ns
Ovde je i dalje despotski mentalitet.
Ljudi ako mogu treba da odu na zapad i zbog sebe i zbog svoje dece.
Pogotovo ako su bilo kakva manjina.
LYBI
Nadam se da će svest pobedijti jer ta djeca i njihovi osmesi na licu su naša zajednička dužnost i obaveza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar