Diskriminacija dece sa invaliditetom u Srbiji: "Svaki uspešno rešen slučaj je korak napred"
Problemi sa kojima se suočavaju deca sa invaliditetom i njihovi roditelji u našem sistemu nisu malobrojni, ali na sve to neretko zna da se doda još jedan element - diskriminacija.
Foto: Pixabay
Izbegavanje uključivanja u zajednicu, predrasude, a neretko i vređanja - situacije su sa kojima se ova grupa građana suočava kako u društvu, tako i u javnim ustanovama.
Novosađanka koja ima sina sa pervazivnim razvojnim poremećajem, sa elementima autizma, ističe da joj je najveći problem diskriminacija i neprihvatanje njenog deteta.
"Teško je dete odgajati u ovom svetu. Nemamo druga ili drugaricu, pojedina rodbina ne dolazi da ga vidi, niti pita za njega. Veliku podršku i pomoć imam od supruga i ćerke, roditelja i srednjeg brata", kaže ona.
Majka deteta sa invaliditetom kaže da joj je glavni utisak to da su ovakva deca u srpskom sistemu nevidljiva i nebitna za sve.
"Iskreno najveći problem naše dece je što nas društvo ne razume, što nemaju druga ili drugaricu sa kime mogu da se druže. A država ili grad nikada nisu imali sluha jer naša deca su nevidljiva za njih", navodi ona.
Pedagoškinja iz Centra za podršku SVEDA Danijela Vuković za 021.rs podseća da niko ne traži da ima invaliditet ili smetnje, već da je to prosto nešto što im se dogodilo ili rođenjem ili tokom života.
"Život je takav da niko ne može zasigurno da zna da li će i kada će u jednom momentu postati osoba sa invaliditetom. Upravo zbog toga je i zabrinjavajuće to što ljudi imaju predrasude kada se susretnu sa detetom ili odraslom osobom sa invaliditetom, a onda i da sebi dozvoljavaju različita ponašanja koja vređaju dostojanstvo deteta, osobe, pa i njihovih roditelja i bližnjih koji se brinu o njima", objašnjava ona.
Ističe da diskriminacija postoji u svim sistemima i državama, ali da je ona naročito vidljiva onim granama koje bi trebalo da pružaju podršku deci ili osobama sa invaliditetom.
"Različite uvrede, ponižavanja, izbegavanja uključivanja osobe ili deteta u zajednicu, davanja sopstvenog suda o tome šta detetu treba i slično. Ne bih da generalizujem, ali je to prosto nešto što se dešava. Svakako da postoje i ljudi i profesionalci koji vode računa o tome kako pristupaju deci i odraslima sa invaliditetom", navodi sagovornica 021.rs.
Srbija je ratifikovala niz dokumenata Ujedinjenih nacija i Evropske unije koja regulišu prava deteta, osoba sa invaliditetom i njihovih roditelja, odnosno staratelja. Međutim, iako su obaveze pravno regulisane, u praksi je to malo teže uočljivo.
Vuković dodaje i da je svest o inkluzivnoj kulturi, politici i praksi slabo razvijena, ali i da se sporo uvode prepisane promene, pa su tako na primer neke rampe toliko strme da bi se i sportista ugruvao, a ne osoba u kolicima.
"O saobraćaju da ne pričam. Mi smo svuda po malo nešto započeli i uradili, ali to nije dovoljno i često nije urađeno kako treba. Svima nedostaje podrška i na svakom koraku bi trebalo da je vidljiv stav države da se mora poštovati ono što već postoji u sistemu, na način da se ne ugrožava lično dostojanstvo deteta sa invaliditetom ili roditelja. Te vidljivosti nema. Zaštitnik građana i Poverenica za ravnopravnost ne mogu sve da reše. U osnovi svačijeg ponašanja je kultura", smatra ona.
Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković za 021.rs navodi i da su najčešći prijavljivanja diskriminacije ovoj ustanovi upravo u obrazovnim ustanovama.
"Ti slučajevi se pre svega odnose na decu sa invaliditetom koje nekada uključuje neprilagođen plan i program nastave ili nepostojanje adekvatnih učiteljskih ili asistentskih resursa, kao i fizičke prepreke koje u školama onemogućavaju pristup", kaže ona.
Dalje objašnjava da velik problem predstavlja i nepristupačnost javnih usluga i objekata, poput škola, bolnica i drugih javnih objekata.
"Takođe je problem i nedovoljna podrška od strane socijalnog i zdravstvenog sistema. Imali smo i određen broj pritužbi koji su se odnosili upravo na nedovoljnu podršku od strane ovih institucija, nedovoljan pristup terapijama, lekovima, specijalistima i drugim uslugama koje su neophodni za decu sa invaliditetom. Ali smo u najvećem broju slučajeva imali i pozitivan i efikasan odgovor institucija protiv kojih su podnošene pritužbe", objašnjava Janković.
Foto: Pixabay
Podseća i da problem predstavlja i društveni problem, a to je stigmatizacija i marginalizacija dece sa invaliditetom i njihovih roditelja od strane zajednice.
Danijela Vuković podseća i da su Zaštitnik građana i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti tu da ukazuju i da rešavaju posebne slučajeve.
"Međutim, kod nas je kultura poštovanja inkluzivnosti i prava sporadična i zavisi od lične kulture, osim u poslovima koji moraju da poštuju pravo deteta ili osoba sa invaliditetom. Od vrtića, pa na dalje, potrebno je podržati stručnjake koji vaspitavaju i obrazuju svu decu", navodi ona.
Podseća i da usluga pedagoških asistenata sa decu sa invaliditetom predstavlja resurs i oslonac svakoj ustanovi da će i diskriminacija biti prevenirana ili da će se rešiti na dobrobit svih.
"Iako ovih asistenata ima u pravilnicima, u praksi ih nemaju ni vrtići ni škole u Srbiji. Ova činjenica govori puno. Priznaćete, obrazovni sistem je osnova kulture", objašnjava sagovornica 021.rs.
Pročitaj još
Snežana Lazarević iz Inicijative za prava osoba sa mentalnim invaliditetom MDRI-S ranije je za 021.rs rekla da diskriminacija dece sa invaliditetom u zdravstvenim ustanovama nije redak slučaj.
"Niko za sebe ne voli da misli da je diskriminator, ali toga ima mnogo zato što ljudi nisu prosto svesni da čine diskriminaciju ukoliko odbiju osobu koja ima invaliditet i ne žele da ga pregledaju. To često čine iz nekog straha i prosto ih upućuju na neke specijaliste ili specijalizovane ustanove koje kao imaju više iskustva - što je nedopustivo. Svako mora da dobije zdravstvenu uslugu tamo gde živi i gde mu je najbliže i zdravstveni radnici moraju da nekako umeju da uslugu pruže svima, pa i deci sa invaliditetom", ističe Lazarević.
Poverenica Brankica Janković ističe da je slučajeve diskriminacije bitno i prijaviti kako pred ovom ustanovom, tako i pred drugim mehanizmima.
"Svaki uspešno rešen slučaj diskriminacije je korak napred. Postupak pred poverenikom je jednostavan i samo podnošenje pritužbe nije komplikovano. Mi u daljem postupku donosimo mišljenje da li je došlo do povrede odredaba Zakona o diskriminaciji i dajemo preporuku kako da se otkloni", navodi ona.
Dalje podseća i da se mogu koristiti i drugi mehanizmi borbe protiv diskriminacije koji su ustanovljeni na primer u okviru školskog sistema, odnosno timovi za prevenciju i zaštitu od diskriminacije i nasilja.
Roditelji deteta sa invaliditetom se i za dodatnu zaštitu svakako mogu javiti i načelnicima ustanova u kojima se dogodila diskriminacija, zaštitnika građana, a ako se to desilo u zdravstvenoj ustanovi mogu se obratiti i zaštitniku za prava pacijenata.
Danijela Vuković podseća i da svi mogu poboljšati svoje ponašanje prema deci sa invaliditetom i njihovim roditeljima kroz kulturu, razumevanje i strpljenje.
"Mi ovo ističemo jer je kod većine, iskustvo sasvim drugačije. Ono što država obezbeđuje, porodice su u većini ostvarile. Ja se nadam da će se unaprediti usluge i u socijalnom, obrazovnom i zdravstvenom sistemu, tako da se ne dovodi u pitanje budućnost deteta sa smetnjama i invaliditetom ni u jednom sistemu. Zato bi trebalo podržati svaku inicijativu koja vodi ka tome", objašnjava sagovornica portala 021.rs za kraj.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
DNEVNI KVIZ: 2.000 pitanja je za nama
01.05.2025.•
0
Pred vama je 200. dnevni kviz koji objavljujemo na 021.rs.
Međak: Kos to nije rekla, ali uslovi za ulazak u EU rasturaju vlast SNS
01.05.2025.•
0
Potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak je ocenio da ton evropske komesarke za proširenje Marte Kos tokom posete Srbiji ukazuje da "poskupljuje" podrška EU vlastima predsednika Srbije.
Medicinski fakultet u Nišu preti studentima krivičnim gonjenjem ako ne odblokiraju fakultet
01.05.2025.•
1
Dekanski kolegijum Medicinskog fakulteta u Nišu dostavio je studentima u blokadi obaveštenje u kom ih je upozorio da će biti krivično i disciplinski gonjeni ako do 4. maja ne okončaju blokadu.
Dekan i uprava Pravnog fakulteta u Beogradu podneli ostavke
30.04.2025.•
4
Dekan Pravnog fakulteta u Beogradu Bojan Milisavljević i cela uprava fakulteta podneli su večeras ostavke.
BIRODI: Vučićevo ime na listi SNS za lokalne izbore kršenje Ustava i zakona
30.04.2025.•
3
Biro za društvena istraživanja upozorava da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić prekršio Ustav i zakone jer je njegovo ime na listi SNS za lokalne izbore u Kosjeriću i u Zaječaru zakazane za 8. jun.
I "studenti koji hoće da uče" sastali se s Martom Kos
30.04.2025.•
3
Student Miloš Pavlović izjavio je da su predstavnici studenata koji kažu da hoće da uče imali "konstruktivan i ohrabrujuć" sastanak sa evropskom komesarkom za proširenje Martom Kos.
DNEVNI KVIZ: 10 pitanja - šta nećete znati
30.04.2025.•
11
Dobro došli u 199. izdanje 021.rs dnevnog kviza.
Macut kupio vilu vrednu milion evra dan pre nego što je imenovan za premijera
30.04.2025.•
33
Novi premijer Srbije Đuro Macut sa suprugom je pre dve nedelje kupio vilu vrednu više od milion evra na Zvezdari od Tomislava Bogetića, nekadšnjeg direktora javnog preduzeća "Beograd put".
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje 1. maja
30.04.2025.•
0
Novi krug nagradne igre "Uzmi račun i pobedi" počinje u četvrtak, 1. maja.
Četvorica poginula u selu kod Topole: Muškarac upao u septičku jamu, ostali pokušavali da ga spasu
30.04.2025.•
10
Četiri osobe nastradale su u selu nedaleko od Topole.
Udruženje "Naš pRoTeSt": Rukovodstvo RTS-a ne odustaje od kršenja novinarskih načela
30.04.2025.•
0
Udruženje radnika RTS-a "Naš pRoTeSt" saopštilo je da će ostati upamćeno da se rukovodstvo javnog servisa tokom blokade nije obratilo gotovo nikom od zaposlenih.
Goran Bregović stavljen na listu nepoželjnih u Letoniji
30.04.2025.•
3
Muzičar Goran Bregović stavljen je na listu nepoželjnih osoba u Letoniji, rekao je za državnu televiziju ministar unutrašnjih poslova Rihards Kozlovskis.
RERI: Fabrika kreča Ziđin neometano radi više od tri godine bez potrebnih dozvola
30.04.2025.•
0
Ministarstvo zaštite životne sredine odbilo je da izda saglasnost na studiju kojom se procenjuju uticaji na životnu sredinu povećanja kapaciteta fabrike kreča Ziđin Zagrađe u Boru.
Druga godišnjica masovnog ubistva u "Ribnikaru": U subotu komemorativni program
30.04.2025.•
0
U Beogradu će u subotu, 3. maja komemorativnim programom biti obeležena druga godišnjica masovnog ubistva u OŠ "Vladislav Ribnikar".
Širi se "Ćacilend" ispred Skupštine: Kombi sa rotacijom dovezao nove šatore
30.04.2025.•
32
Šatorsko naselje postavljeno ispred Skupštine Srbije uoči mitinga Srpske napredne stranke 12. marta i dalje se širi.
Odložen početak suđenja po tužbi Branislava Jovanovića protiv predsednika Vučića
30.04.2025.•
1
Odloženo je prvo ročište na suđenju po tužbi Branislava Jovanovića, predstavnika grupe građana "Niš, naš grad", protiv predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Vlada traži od ministarstva da izmeni školski kalendar kako bi se nadoknadila nastava
30.04.2025.•
4
Vlada Srbije zatražila je od Ministarstva prosvete da bez odlaganja izmeni školski kalendar.
Dragan Vasiljević postavljen za direktora policije
30.04.2025.•
1
Vlada Srbije postavila je dosadašnjeg vršioca dužnosti Dragana Vasiljevića za direktora policije, saopšteno je danas.
Odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća, najviše kod Sombora
30.04.2025.•
2
Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić izjavio je da je danas odobrena kupovina novih 100 seoskih kuća širom Srbije.
Inicijativu za uklanjanje Ćacilenda potpisalo skoro 25.000 građana
30.04.2025.•
12
Skoro 25.000 građana potpisalo je inicijativu za uklanjanje šatora postavljenih u Pionirskom parku u Beogradu, objavilo je udruženje Eko straža.
Evropski sud za ljudska prava izdao privremenu meru zbog zvučnog oružja
30.04.2025.•
5
Evropski sud za ljudska prava, koji je veće od sedam sudija, odlučio je da delimično usvoji zahteve podnosilaca i izda privremenu meru u vezi sa potencijalnim korišćenjem zvučnog oružja u Beogradu.
Komentari 4
Luka
Toliko "brige države " da se je "uspela" preuzeti evidenciju dece sa retkim bolestima koje je pravilo godinama jedno udruzenje a nije u stanju pored toliko stručnjaka, da napravi sama.
Toliko oglasa i poziva za pomoć u sms porukama za lečenje dece da se treba postideti svaki političar.
Toliko prazne priče i nekakvih zaštitnika prava i gradjana da je svaki prigovor borba kao u finalu Lige Šampiona.
Toliko lekara koji biraju " moderne i isplative " specijalizacije da pedijatara nema dovoljno a npr postoje samo DVA neuro-pedijatra u Vojvodini.
Toliko bačenih para na stadione, sajmove, prezentacije, simpozijume da me je sramota što i ovoliko pišem..
Toliko "jaka" država da ima milijarde za Beograd na vodi i j...ni EXPO a nema za zdravlje svojih gradjana...pardon...po svim parametrima osobe sa
invaliditetom( pogotovu deca) su gradjani drugog reda u ovoj tkz državi.
Ns
Ovde je i dalje despotski mentalitet.
Ljudi ako mogu treba da odu na zapad i zbog sebe i zbog svoje dece.
Pogotovo ako su bilo kakva manjina.
LYBI
Nadam se da će svest pobedijti jer ta djeca i njihovi osmesi na licu su naša zajednička dužnost i obaveza.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar