Izborni uslovi i krah Radne grupe: Ko će da usvoji reformske zakone do 1. jula?
U turbulentnim političko-društvenim okolnostima, u kojima se Srbija nalazi već mesecima, tema izbornih uslova ponovo se vratila u fokus.
Foto: 021.rs
U novim okolnostima, ona je, međutim, i kompleksnija, utoliko više i zato što Radna grupa za unapređenje izbornih uslova, koja je dobila mandat kako bi osmislila način da se primene preporuke ODIHR-a, praktično više ne postoji.
Da se Radnoj grupi bliži kraj, naslutio je najpre izlazak opozicionih predstavnika, a ozvaničilo napuštanje članova civilnog sektora. Ništa bolja sudbina nije "zadesila" ni njene rezultate.
Od više desetina preporuka, nijedna nije usvojena. Čak ni dve najosnovnije, koje su podrazumevale reviziju Biračkog spiska i izbor Saveta REM-a.
Ukoliko bi izbori bili raspisani, recimo, kroz par meseci kako se sporadično licitiralo, uslovi bi ostali nepromenjeni u odnosu na decembarske parlamentarne i junske lokalne. A ako je suditi prema ocenama kakve su prethodni izborni ciklusi dobili, nije za očekivati da bi lista zamerki u novom turnusu bila išta kraća.
Legitmno je postaviti pitanje ko će se baviti tim pitanjima kada je Radna grupa izlaskom predstavnika opozicije i civilnog društva izgubila svoj smisao? Čak i da dođe do usvajanja do sada predloženih zakonskih i podzakonskih akata, što je, kako se tumači, korak na koji je moguće da će se vlast odlučiti, da li bi to zapravo bilo ispunjenje preporuka ODIHR-a, piše NIN.
Utoliko više jer oko predloga zakonskih izmena koje bi, između ostalog, omogućile reviziju biračkog spiska - nikada nije postignut dogovor.
Usvajanje svih izbornih zakona do 1. jula
U odluci o osnivanju Radne grupe je, inače, pisalo da je neophodno da svi potrebni zakoni budu usvojeni do 1. jula 2025. godine. A ministarka za evropske integracije Tanja Miščević izjavila je u oktobru prošle godine da će Srbija, kako bi pokazala spremnost da sprovede Reformsku agendu (čiji su izborni uslovi deo), u roku od godinu dana sprovesti preporuke ODIHR-a i ponoviti izbor Saveta REM-a.
U njoj je predviđena i revizija biračkog spiska do kraja 2024, kao i revidiranje i usvajanje odgovarajućih propisa radi sprovođenja ključnih preporuka ODIHR-a i Saveta Evrope do decembra 2025. Prvi rok je uveliko probijen.
Preporuke ODIHR-a su, naime, upućene nakon vanrednih parlamentarnih, pokrajinskih i lokalnih izbora održanih u decembru 2023, i lokalnih u junu 2024.
Decembarske izbore su obeleželi navodi domaćih i međunarodnih posmatračkih misija o nizu neregularnosti, poput kupovine glasova i glasanja birača iz susednih zemalja na lokalnim izborima u Beogradu - koje je vlast negirala.
Dodatnih 25 preporuka za unapređenje izbornog procesa ODIHR je uputio nakon lokalnih izbora u junu. Među hroničnim problemima izbora u Srbiji koje su zabeležili domaći posmatrači, poput Crte, našla se i medijska neravnopravnost, zloupotreba resursa i funkcija i politički klijentelizam.
Sve to je i dovelo do fomiranja Radne grupe koja bi predložila promene zakona i podzakonskih akata, u cilju ispunjenja preporuka ODIHR-a - što bi trebalo da bude preduslov za održavanje novih izbora.
Izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID) Bojan Klačar, jedan od predstavnika civilnog sektora koji je napustio Radnu grupu, kaže za NIN da problem izbornog procesa nastaje usled "neravnog političkog terena" i da izbori u Srbiji, iako u osnovi slobodni, nisu fer.
Kratak životni vek Radne grupe
Životni vek Radne grupe koja se bavila unapređenjem izbornog procesa bio je kratak. Formirana je prošle godine u aprilu i brojala osamnaest članova iz redova predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora. Opozicija je Radnu grupu napustila u februaru, a poslanica Ekološkog ustanka i jedna od članica iz redova opozicije Danijela Nestorović, ranije je za NIN navela razloge zbog kojih se opozicija odlučila na takav korak.
"Način na koji je sazvan poslednji sastanak Radne grupe, gde su nam 'umuvali' predlog zakona koji mi nismo stigli ni da pročitamo, da bi istovremeno zakazali javno slušanje o tom predlogu - momenat je kada je grupa izgubila svaki smisao. Predstavnici vlasti sve vreme guraju neke svoje predloge, a sve sa ciljem kako bi im i dalje ostao prostor za izborne manipulacije", navela je tada Nestorović.
Radilo se odluci Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo da zakaže i utvrdi dnevni red javnog slušanja o predlogu izmena zakona o jedinstvenom biračkom spisku, suprotno pravilima koja su ranije utvrđena.
Radnu grupu potom napušta i njen predsedavajući Nemanja Nenadić, a zatim i ostali predstavnici civilnog sektora. Klačar navodi da je razlog napuštanja Cesida vezan za to što Radna grupa više nije mogla da ispuni nijedan važan princip koji je bio definisan ODHIR preporukama.
"Nije bilo logike da Cesid ostane sam u Radnoj grupi sa predstavnicima vladajućih stranaka, jer na taj način ne bismo ispunili onaj preduslov koji nam je dao ODIHR, a to je da grupa bude inkluzivna. Time je rad Radne grupe za unapređenje izbornih uslova defacto blokiran", navodi on.
Aktivnosti u okviru Radne grupe ne postoje, dodaje Klačar, ali nadležni Odbor za zakonodavstvo i ustavna pitanja u praksi može da organizuje javna slušanja o predlozima koji su dostavljeni u Radnoj grupi, a koji se tiču formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska.
Moguće je, kaže, da će odluka ODHIR biti da jedno od ta dva rešenja, prevashodno ono koje je poteklo od vladajuće stranke, možda uđe u parlamentarnu proceduru.
"Predsednik (Aleksandar Vučić) govorio je tome da se čeka finalno mišljenje ODIHR-a o tom rešenju. I moguće je da će jedan od ishoda tog procesa biti glasanje o promenama Zakona o biračkog spisku, kao i formiranje komisije za verifikaciju biračkog spiska", navodi Klačar.
Sa nacrtom izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku je, inače, nedugo po formiranju grupe izašla nevladina organizacija Crta. Predstavnici vlasti su inicijalno ignorisali ovaj predlog, da bi nakon okončanja lokalnih izbora predstavili svoj predlog koji je bio inspirisan Crtinim, ali sa nekoliko ključnih razlika.
Predlog vlasti, koji je formalno podneo poslanik SNS-a Uglješa Mrdić, dobio je osam glasova, a predlog CRTA-e sedam.
Kako nijedan od predloga nije imao dvotrećinsku većinu, kako je predviđeno pravilima uspostavljenim kada je grupa osnovana, trebalo je da oba ova predloga idu ka skupštinskom Odboru za ustavna pitanja na javno slušanje, koje treba da simulira javnu raspravu.
Ključna razlika između dva predloga bila je u sastavu komisije koja bi dobila mandat da uradi reviziju biračkog spiska. Predlog vlasti je predviđao da, od devet članova tog tela, pet biraju predstavnici vlasti, tri predstavnici opozicije i dva ljudi iz civilnog sektora. Crtin predlog je podrazumevao da komisiju čine po tri predstavnika vlasti, opozicije i civilnog sektora.
Politički disbalanas i tenzije
Klačar smatra da su stvari koje su, između ostalog, dovele do manjka rezultata vezane za činjenicu da je Radna grupa formirana pri parlamentu i da su je, sa strane poslaničkih grupa, činili ljudi koji nisu donosioci odluka - što je rad učinilo neefikasnim.
Drugu ograničavajuću okolnost vezuje za izostanak učešća svih opozicionih poslaničkih grupa.
"Postojao je politički disbalans, gde važni akteri sa strane opozicije, nisu bili deo tog procesa - poput SSP-a, Nove DSS i pokreta SRCE. Kada se na to nadovezala tenzija koja je nastala sa padom nadstrešnice i studentskim protestima, čime je kakvo takvo prividno poverenje između aktera počelo da se urušava, atmosfera je bila takva da razgovor više nije bio moguć", navodi on.
Upitan o tome da li je bilo problema u saradnji i koordinaciji sa državnim organima u čijem delokrugu se nalaze propisi koje je potrebno menjati, Klačar odgovora da su sama Narodna skupština i tim pravnika koji se ispred Narodne skupštine bavio predloženim merama bili konstruktivni i efikasni. Ali ...
"U komunikaciji sa drugim organima, poput REM-a, Agencije za sprečavanje korupcije i MUP-a, stvari su funkcionisale manje efikasno. Da bi Radna grupa ispunila očekivanja, ona ubuduće mora da izgleda drugačije, odnosno da u njoj sede donosioci odluka čija je politička težina veća za toliko da se čitav proces ubrza. I, da one podatke za koje je potrebno par dana, čekamo toliko, a ne nekoliko nedelja. Ovako, saradnja sa institucijama jeste postojala i dobijani su traženi podaci, ali nisu uvek dobijani onom brzinom koja je možda bila neophodna", predočava Klačar.
U slučaju skorih novih izbora - uslovi nepromenjeni
O izborima se sve češće govori, licitirajući se i nekim skorim periodima. U slučaju da dođe do takvog scenarija, kaže Klačar, uslovi u kojima bi bila održani ostaju isti kao i ranije.
"Ne postoji nikakva mogućnost da se bilo šta suštinski promeni, ukoliko se održe kroz par meseci. Da bi se unapredili izborni uslovi onako kako ih je ODIHR definisao, potrebni su meseci. Ako bi se izbori održali u junu, ili eventualno čak i septembru, oktobru - izborni uslovi bi ostali manje-više nepromenjeni. Možda bi neke tehničke ili administrativne stvari bile unapređene, ali suštinski verovatno nijedna preporuka ODIHR-a ne bi mogla da bude implementirana", ukazuje on.
Uslovi ostaju onakvi kakvima ih je definisao ODIHR, i manje-više su slični uvidima koje su imali domaći posmatrači, pa i Cesid, dodaje Klačar.
"To znači da, tamo gde postoji napredak, on je vezan prvenstveno za rad Republičke izborne komisije, koja je u stanju da tehnički dobro obavi čitav proces. Ključni problemi nastaju sa onim što se zove 'neravan politički teren'. Odnosno, činjenicu da ne možemo u potpunosti da govorimo o fer uslovima za sve izborne učesnike", podvlači Klačar.
Prednost koju ima vladajuća koalicija se, dodaje, ogleda kroz prisustvo u medijima, posebno kroz rad REM-a, sporije, manje transparentne i zakasnele reakcije institucija, odredbe Zakona o finansiranju političkih aktivnosti i različite vrste državnog uticaja.
"Bilo kroz državne organe, bilo kroz javna preduzeća, u fazi prikupljanja potpisa ili uticaja na birače ili kroz nekakvu vrstu vanrednih socijalnih ili ekonomskih davanja koja mogu, ili izazivaju sumnju da su namenski data s ciljem pridobijanja birača. To je osnov problema. Ako sumiramo, možemo da kažemo da izbori jesu u osnovi slobodni, u smislu da postoji slobodan proces kandidovanja i učestvovanja, odnosno da nema rigidnih zabrana u tom pogledu. Ali ne možemo da kažemo da su izborni uslovi fer", ističe Klačar.
Pročitaj još
Na pitanje, šta vidi kao najveći problem, on odgovora da bi, suprotno većinskom mišljenju opozicione javnosti, na prvo mesto stavio rad Regulatornog tela za elektronske medije i ponašanje medija, pre nego verifikaciju Biračkog spiska.
"Za opoziciju je prva i najvažnija tema Birački spisak. Iskustvo mi govori da on nije toliko upitan koliko se to možda u ovom momentu čini, odnosno da postoje mehanizmi kako se različite vrste nepravilnosti u biračkom spisku mogu kontrolisati i na koje može da se reaguje. Postoje značajniji problemi u medijskom polju, odnosno ponašanju medija, u radu REM-a, koji traže sistemska rešenja. Pitanje biračkog spiska je više problematično sa aspekta poverenja, a možda manje iz ugla kvaliteta samih podataka i načina na koji se ti podaci mogu pratiti i kako se potencijalne zloupotrebe mogu prevenirati", zaključuje Klačar.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Emotivan oproštaj u Beogradu od Edina Avdića: "Njega više nema, al’ imamo još mnogo važnih utakmica"
06.06.2026.•
0
Komemoracija povodom smrti čuvenog sportskog novinara i košarkaškog komentatora Edina Avdića održana je danas u Beogradu uz prisustvo mnogobrojnih prijatelja i kolega.
Pojas Presvete Bogorodice ispraćen iz Hrama Svetog Save na Svetu Goru
06.06.2026.•
0
Iz beogradskog Hrama Svetog Save danas je ispraćen "Pojas Presvete Bogorodice" ka Manastiru Vatoped, na Svetog Gori, odakle je donet da bi 21. maja bio nošen tokom litije u okviru proslave gradske slave - Spasovdana.
MASA: Odluka Senata u Novom Sadu predstavlja politički progon profesora Mihića
06.06.2026.•
0
Mreža akademske solidarnosti (MASA) kritikovala je odluku Senata Univerziteta u Novom Sadu da ne izglasa reizbor u zvanje vanrednog profesora za Vladimira Mihića sa Odseka za psihologiju Filozofskog fakulteta.
Da li je moguće da Vučić nije znao ništa o čarter letu za Tivat? Otvorena brojna pitanja
06.06.2026.•
2
Čarter let koji je iz Tivta vraćen u Beograd, kao i svojevremeno akcija u Banjskoj, predstavljaju privatne akcije predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Predlog novog modela proširenja EU: Gde je tu Srbija?
06.06.2026.•
10
Tokom Samita Evropska unija - Zapadni Balkan, u javnosti se pojavio francusko-nemački non pejper koji predlaže novi model proširenja Evropske unije.
Osnovac povređen u Vrnjačkoj Banji: Na njega pao deo stuba ulične rasvete
06.06.2026.•
1
Učenik drugog razreda Osnovne škole "Vuk Karadžić" u Beogradu povređen je juče na rekreativnoj nastavi u Vrnjačkoj Banji kada je deo stuba ulične rasvete pao na njega.
Tatjana Matić više nije na čelu Fonda za razvoj
06.06.2026.•
0
Vlada Srbije razrešila je Tatjanu Matić dužnosti direktora Fonda za razvoj Republike Srbije, objavljeno je u Službenom glasniku.
Društvo za zaštitu ptica: Da nezavisna komisija utvrdi stanje čiopa posle skidanja panoa
06.06.2026.•
3
Društvo za zaštitu ptica Srbije navodi da je i dalje ostalo otvoreno pitanje kakve je posledice po bele čiope ostavilo postavljanje reklamnog panoa na beogradsku Palatu Albanija, koji je skinut posle protesta građana.
Akademik Saičić: Ono što je Vučić u državi to je patrijarh Porfirije u crkvi, izabrao je pogrešnu stranu
06.06.2026.•
20
Akademik Radomir N. Saičić ocenio je da je poglavar Srpske pravoslavne crkve (SPC) patrijarh Porfirije u crkvi ono što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u državi.
Milan St. Protić: Mladi u Srbiji odvojeni od Evrope, patimo od iluzija i nećemo da ih se oslobodimo
06.06.2026.•
57
Istoričar Milan St. Protić ocenio je da su se mlade generacije u Srbiji odvojile od Evrope, ukazavši i na to da se studenti pozivaju na Ustav u kojem piše da je Kosovo neotuđivi deo Srbije.
Gimnazijalci iz Srbije osvojili 11 medalja na takmičenju iz prirodnih nauka
06.06.2026.•
9
Gimnazijalci iz Srbije osvojili su 11 medalja na Međuanrodnom takmičenju iz matematike, biologije i inženjerskih nauka u Izmiru.
Diklić: Od lidera regiona došli smo do zone ispadanja u trci za članstvo u EU
05.06.2026.•
30
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji Radomir Diklić izjavio je da smo, "od zemlje koja je bila, na neki način, predvodnik cele priče, došli do toga da moramo da čekamo izveštaje raznih komisija".
EK o spornom čarter-letu: Važni su dobrosusedski odnosi i dijalog
05.06.2026.•
6
Evropska komisija je danas, povodom zabrane ulaska u Crnu Goru desetinama državljana Srbije iz bezbednosnih razloga, ukazala da su međusobno poštovanje i dijalog neophodni.
Poruke sa samita u Tivtu: Srbija mora da bira između EU, Rusije i Kine
05.06.2026.•
32
Nemački kancelar Fridrih Merc je novinarima u Tivtu rekao da Srbija mora jasno da odluči gde vidi svoju budućnost.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - teško i nezgodno
05.06.2026.•
14
Još jedan 021.rs dnevni kviz je tu za vas.
Aktivisti Srpske liste određen jednomesečni pritvor: Osumnjičen za uticaj na birače
05.06.2026.•
0
Aktivisti Srpske liste Aleksandru Trajkoviću iz Ugljara kod Kosova Polja sudija za prethodni postupak u Prištini odredio je jednomesečni pritvor, potvrdila je njegova odbrana, koja je najavila i žalbu.
Kosovo uvelo nove antidamping mere na uvoz semenske pšenice i aluminijuma iz Srbije
05.06.2026.•
1
Ministarka industrije, preduzetništva, trgovine i inovacija Kosova na dužnosti Mimoza Kusari-Ljilja objavila je danas da je zvanična Priština uvela nove antidamping mere za uvoz semenske pšenice.
.jpg "AMSS: Očekuje se veći broj vozila na putevima koji vode ka izletištima pred prvi vikend u junu")
AMSS: Očekuje se veći broj vozila na putevima koji vode ka izletištima pred prvi vikend u junu
05.06.2026.•
0
Pred kraj radne nedelje i prvi vikend u junu, na putevima se očekuje veći broj vozila nego uobičajeno, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Vučić iz Tivta: Slažemo se sa Makronovim predlogom, on menja ritam i energiju pristupanja EU
05.06.2026.•
12
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić pozdravio je danas u Tivtu predlog predsednika Francuske Emanuela Makrona i kancelara Nemačke Fridriha Merca o ubrzanju integracije zemalja kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.
Šestoro povređenih u udesu kod Niša, među njima i dvoje dece
05.06.2026.•
0
Šest osoba, među kojima i dvoje dece povređeno je u sudaru dva vozila na putu Niš-Svrljig kod sela Malča.
Komentari 7
Mile
Pera Ždera
Odlučivanje 2/3 većinom i za svaku ozbiljniju stvar referendum.
Vlada max 8 ministara, predsednik vlade i pomoćnik/zamenik moraju imati resor.
Plate svih navedenih max 3 minimalne zarade u Republici Srbiji i nepostojanje imuniteta. Službenih vozila za potrebe države max 10 komada.
Birački spiskovi.
Za dvojno državljanstvo: Pravo glasa ima svaka punoletna osoba koja neprekidno živi odnosno boravi u Republici Srbiji min 5 godina.
Ima toga "more" da se sredi... I samo tako ćemo preživeti i nastaviti da živimo normalno.
Sale
2. Svaka Opština da bira svog poslanika po imenu i prezimenu.
Na 26.000 stanovnika po jedan poslanik.
3. Na lokalnim izborima izbor odbornika po teritorijalnom modelu. Koliko odbornika toliko teritorijalnih jedinica. Da se biraju po imenu i prezimenu!
Da biramo komšije, a ne da glasamo za vođe stranaka iz Beograda!
4. Da se ograniči obavljanje političke funkcije na 2 mandata!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar