Opozicija između izbora i podrške studentima
Mesecima su na političkoj sceni Srbije ključni faktori Aleksandar Vučić i studenti. Opozicija se, uprkos tome što učestvuje u protestima i podržava studentski pokret, slabo za šta pita.
.jpg "Opozicija između izbora i podrške studentima")
Foto: 021.rs
Ali, čak i takva, čini jednu trećinu narodnih poslanika u Skupštini Srbije, njene stranke imaju infrastrukturu i neizostavan su deo srpske politike. To znaju i studenti koji od njih očekuju podršku, premda aktuelne opozicione funkcionere ne žele na izbornoj listi. I tako su se nakon šest meseci opozicionari našli na nekoj vrsti ispita i jednog potpuno novog političkog momenta, piše NIN.
Za sada je gotovo svaka opoziciona partija načelno podržala studentski zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Ipak, već prvog dana postalo je jasno – ta podrška neće stići bez zadrške.
Tako se u saopštenjima koja su se nizala u proteklih 24 sata kao ključni argument za ogradu od te bezuslovne podrške našli - izborni uslovi. Ista ona tema koja je pred junske izbore 2024. pocepala opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja". Tema koja je ostala linija razdvajanja i sada, kada je pred opoziciju ponovo postavljen zahtev koji ne može da se ostavi po strani.
Sigurno da studentski zahtev da se vodeći ljudi iz opozicionih stranka ne nađu na izbornoj listi ostavlja gorak ukus. Tako u koordinatnom sistemu ovog zahteva - ima onih u opoziciji koji apsolutno podržavaju ideju vanrednih izbora, onih koji pružaju podršku ali podvlače problem nepromenjenih izbornih uslova, i grupacije koje ne odustaje od koncepta prelazne vlade, govoreći da je to jedino rešenje za održavanje fer i demokratskih izbora.
Valja napomenuti da nijedna od preporuka ODIHR-a, na čemu je radila Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, nije implementirana. Na birališta bi se, dakle, išlo u nepromenjenim uslovima u odnosu na decembar 2023. godine. I upravo za tu činjenicu se "hvataju", ili na nju upozoravaju, pojedine opozicione stranke.
O tome će studenti svakako morati da razmišljaju, jer se radi o legitimnom problemu. S druge strane, i stručnjaci i brojna istraživanja ukazuju na to da je formiranje jedinstvenog bloka preduslov za uspeh. Ali sada, kako eho cepanja retko uspešne opozicione koalicije na pitanju izbornih uslova i dalje odzvanja, usaglašavanje opozicije oko studentskog zahteva ponovo je upitno, piše NIN.
Bez studenata u svakom slučaju, promenili se izborni uslovi ili ne, teško da ima velike šanse za uspeh. Hoće li na kraju opozicija odustati od pitanja "izbori, ali pod kakvim uslovima", kao i od ideje prelazne Vlade, koja nikada nije ni imala momentum?
Pročitaj još
Jovanović žali za prelaznom Vladom
Za početak, o zahtevu da se raspišu izbori do sada su se oglasili Ekološki ustanak, Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front (ZLF), Narodni pokret Srbije (NPS), Kreni-Promeni, Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), SDS Borisa Tadića, PSG i SRCE Zdravka Ponoša. Svaka na svoj način. Najviše je možda odstupio predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Nova DSS) Miloš Jovanović.
Jovanović je izrazio žaljenje što se "odustalo od ideje prelazne Vlade" jer je, smatra on, ona predstavljala jedino razumno rešenje kojim bi se zaista i došlo do demokratskih i slobodnih, odnosno poštenih izbora. Iako je, kako je rekao za Insajder, prelazna vlada bila jedino pošteno rešenje, dodao je i da taj predlog sada deluje kao politička fikcija, kao i da je nerealan. Ostavio je otvorenom mogućnost da njegova stranka razmotriti učešće na izborima – ukoliko do njih dođe.
Nešto kasnije stiglo je i saopštenje SSP-a o zahtevu studenata. Ukratko, ta stranka je konstatovala da je neophodno da dođe do promene izbornih uslova u skladu sa pravilima ODHIR, da bi se na izborima zaista videla volja naroda, i podsetila da je smatrala da je formiranje prelazne vlade najbolji način da se za to izbori. Dodaje i da je spremna da "razmotri i druge modalitete" i na razgovor sa svim snagama u društvu koje bi činile zajednički front.
Ali, i ukazala da se, kako navodi, u delu javnosti nameće "opasna teza" da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti.
I DS je podsetila da je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore, ali, dodala je da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije. DS ističe i da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
ZLF je, takođe, podržao političko organizovanje studenata i njihov zahtev za vanrednim izborima, ali i ocenio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova. U tom smislu je, dodali su, ta organizacija otvorena za saradnju i podršku studentima. NPS je objavio da "snažno stoji i podržava" zahtev studenata.
"Apsolutnu podršku" studenti su dobili od lidera Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, predsednika SDS-a i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Podržao ih je i lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i predsednik Novog lica Srbije (NLS) Miloš Parandilović.
Poslednji su se oglasili SRCE i PSG. Iz PSG-a navode da, uprkos stavu koji su zastupali mesecima - da naprednjacima ne treba dopustiti da sami organizuju izbore po svojim pravilima, zbog čega su u decembru predlagali model prelazne vlade, smatraju da studentski pokret kao najsnažnija politička grupa ima pun legitimitet da predloži dalje korake u borbi. Na ostalim političkim akterima je, navode, da im u tome maksimalno pomognu. Takođe su naveli da su otvoreni za dogovore sa budućim predstavncima koje studenti izaberu o svim modalitetima pomoći u zajedničkoj borbi.
SRCE u saopštenju konstatuje da je stanje u državi alarmantno i da su vanredni parlamentarni izbori jedini način da se kriza mirno reši. Nepohodno je, navode, održavanje vanrednih izbora na svim nivoima - predsedničkih, republičkih, pokrajinskih i lokalnih.
Dodaje se i da će, u slučaju da Vučić prihvati zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova, a nije bio spreman za prelaznu vladu, "biti jasno da je to rešenje koje mu više odgovara".
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Kamioni na graničnim prelazima čekaju i po pet sati
17.06.2026.•
0
Kamioni na graničnom prelazu Šid sa Hrvatskom na izlaz iz zemlje čekaju punih pet sati, a na prelazima Batrovci i Bezdan sa istom državom oko tri sata, ukazuju podaci granične policije u 17.15 časova.
Ziđin: Upoznati smo sa odlukom SAD, protivimo se oblicima prinudnog rada
17.06.2026.•
0
Kompanija Ziđin Koper saopštila je da se protivi svim oblicima prinudnog rada, kao i da ostaje posvećena poštovanju važećih zakona, uključujući i zakone SAD, kao i međunarodno priznatih standarda rada i ljudskih prava.
Srbija daje 260 miliona dinara za UFC događaj u Beogradu
17.06.2026.•
1
Vlada Republike Srbije izdvojila je preko Ministarstva sporta tačno 260.000.000 dinara ili negde oko 2.215.000 evra za jednodnevnu komercijalnu sportsku priredbu "UFC Fight Night Belgrade".
Vanredna situacija u Sjenici zbog nagomilanog otpada i rizika od epidemije
17.06.2026.•
0
Na današnjoj sednici Štaba za vanredne situacije doneta je odluka o uvođenju vanredne situacije u Sjenici zbog nagomilavanja komunalnog otpada i povećanog rizika od širenja zaraznih bolesti.
Od ozbiljnih optužbi do povlačenja tvrdnji: Kako su se menjali navodi tužilaštva u slučaju Senjak?
17.06.2026.•
10
Više javno tužilaštvo izdalo je više od 20 saopštenja o slučaju Senjak od 15. maja kada je uhapšen bivši načelnik PU Beograd Veselin Milić, ali kasnije će se ispostaviti da su mnoga od tih saopštenja kontradiktorna.
EP o proširenju EU: Albanija i Crna Gora vode, BiH, Kosovo i Severna Makedonija uz upozorenja
17.06.2026.•
3
Evropski parlament danas je usvojio izveštaje o napretku Albanije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Kosova, i Severne Makedonije u procesu prstupanja Evropskoj uniji.
Energetski stručnjak o NIS-u: Nađen potencijalni kupac, ali kontekst i dalje dosta kompleksan
17.06.2026.•
2
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović potpisala je Ugovor između akcionara sa MOL grupom u vezi sa budućim upravljanjem Naftnom industrijom Srbije.
Leto zvanično počinje u nedelju
17.06.2026.•
1
Leto za stanovnike severne Zemljine polulopte počinje u nedelju, 21. juna u 10 časova i 24 minuta, dok će istovremeno za stanovnike južne polulopte početi zima, saopštilo je Astronomsko društvo "Ruđer Bošković".
Mađarska ograničila broj mandata premijera: Treba li i Srbija da uradi isto?
17.06.2026.•
19
Najave predsednika Aleksandra Vučića da će u narednim mesecima napustiti tu funkciju ponovo su pokrenule spekulacije o njegovom povratku na mesto premijera Srbije.
Dvojica osuđenika u nedelju pobegla iz zatvora u Prokuplju - još nisu pronađena
17.06.2026.•
1
Dvojica osuđenika, koji su u noći između 14. i 15. maja pobegla iz svoje sobe u Okružnom zatvoru u Prokuplju, još nisu pronađena i vraćena na izdržavanje kazne, rečeno je RTS u Upravi za izvršenje krivičnih sankcija.
Đedović Handanović godinama nije prijavljivala vlasništvo u preduzeću iz Hrvatske - da li je prekršila zakon?
17.06.2026.•
20
Ministarka Dubravka Đedović Handanović prekršila je Zakon o sprečavanju korupcije, jer je imala obavezu da podatke o vlasništvu u preduzeću iz Hrvatske blagovremeno prijavi, pošto je na javnoj funciji još od 2022. godine
ANKETA: Poskupljuju vozne karte - opravdano ili ne?
17.06.2026.•
22
Cene voznih karata poskupeće od 15. jula za oko 10 odsto, saopštilo je nedavno preduzeće Srbijavoz.
Objavljena rešenja testa iz izbornog predmeta
17.06.2026.•
0
Osmaci su danas, 17. juna u okviru male mature polagali test iz izbornog predmeta - geografije, biologije, istorije, fizike ili hemije.
VIDEO: Novoizabrani predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio zakletvu u Skupštini Srbije
17.06.2026.•
0
Novoizabrani predsednik Vrhovnog suda Miroljub Tomić položio je danas zakletvu u Skupštini Srbije pred narodnim poslanicima i članovima Visokog saveta sudstva.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - evo i poklona
17.06.2026.•
8
Novi 021.rs dnevni kviz u kom vas darujemo je pred vama.
Na dečaka u Mladenovcu pala metalna konstrukcija: U teškom stanju prevezen u Dečiju bolnicu
17.06.2026.•
1
Dvanestogodišnji dečak teško je povređen protekle noći u Mladenovcu kada je na njega pala metalna konstrukcija.
Tužiteljka Paunović: Veselin Milić će verovatno biti pušten kada istekne pritvor od 30 dana
17.06.2026.•
6
Smenjeni šef beogradske policije Veselin Milić, jedan od optuženih u slučaju ubistva na Senjaku, prema svemu sudeći moraće da bude pušten na slobodu, nakon što istekne pritvor koji je produžen za 30 dana.
Poslanici Skupštine Srbije od danas razmatraju "Mrdićeve zakone" i druge tačke dnevnog reda
17.06.2026.•
2
Skupština Srbije danas, 17. juna počinje zasedanje na kojem će se, između ostalog, razmatrati i izmene takozvanih "Mrdićevih zakona".
Osmaci danas polažu poslednji test male mature - izborni predmet
17.06.2026.•
0
Osmaci danas, 17. juna u okviru male mature polažu test iz izbornog predmeta - geografije, biologije, istorije, fizike ili hemije.
Komentari 17
Milun
Suština
Da probam da objasnim:
Šta je Dontov sistem i kako se dele poslanički mandati
Sistem najvećeg količnika
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.
Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika“,
Da je cenzus prešlo, na primer, deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.
Drugim rečima- što veća iscepkanost glasova, što veći broj lista => manje poslaničkih mandata.
Seljak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar