Opozicija između izbora i podrške studentima
Mesecima su na političkoj sceni Srbije ključni faktori Aleksandar Vučić i studenti. Opozicija se, uprkos tome što učestvuje u protestima i podržava studentski pokret, slabo za šta pita.
.jpg "Opozicija između izbora i podrške studentima")
Foto: 021.rs
Ali, čak i takva, čini jednu trećinu narodnih poslanika u Skupštini Srbije, njene stranke imaju infrastrukturu i neizostavan su deo srpske politike. To znaju i studenti koji od njih očekuju podršku, premda aktuelne opozicione funkcionere ne žele na izbornoj listi. I tako su se nakon šest meseci opozicionari našli na nekoj vrsti ispita i jednog potpuno novog političkog momenta, piše NIN.
Za sada je gotovo svaka opoziciona partija načelno podržala studentski zahtev za raspisivanje vanrednih izbora. Ipak, već prvog dana postalo je jasno – ta podrška neće stići bez zadrške.
Tako se u saopštenjima koja su se nizala u proteklih 24 sata kao ključni argument za ogradu od te bezuslovne podrške našli - izborni uslovi. Ista ona tema koja je pred junske izbore 2024. pocepala opozicionu koaliciju "Srbija protiv nasilja". Tema koja je ostala linija razdvajanja i sada, kada je pred opoziciju ponovo postavljen zahtev koji ne može da se ostavi po strani.
Sigurno da studentski zahtev da se vodeći ljudi iz opozicionih stranka ne nađu na izbornoj listi ostavlja gorak ukus. Tako u koordinatnom sistemu ovog zahteva - ima onih u opoziciji koji apsolutno podržavaju ideju vanrednih izbora, onih koji pružaju podršku ali podvlače problem nepromenjenih izbornih uslova, i grupacije koje ne odustaje od koncepta prelazne vlade, govoreći da je to jedino rešenje za održavanje fer i demokratskih izbora.
Valja napomenuti da nijedna od preporuka ODIHR-a, na čemu je radila Radna grupa za unapređenje izbornog procesa, nije implementirana. Na birališta bi se, dakle, išlo u nepromenjenim uslovima u odnosu na decembar 2023. godine. I upravo za tu činjenicu se "hvataju", ili na nju upozoravaju, pojedine opozicione stranke.
O tome će studenti svakako morati da razmišljaju, jer se radi o legitimnom problemu. S druge strane, i stručnjaci i brojna istraživanja ukazuju na to da je formiranje jedinstvenog bloka preduslov za uspeh. Ali sada, kako eho cepanja retko uspešne opozicione koalicije na pitanju izbornih uslova i dalje odzvanja, usaglašavanje opozicije oko studentskog zahteva ponovo je upitno, piše NIN.
Bez studenata u svakom slučaju, promenili se izborni uslovi ili ne, teško da ima velike šanse za uspeh. Hoće li na kraju opozicija odustati od pitanja "izbori, ali pod kakvim uslovima", kao i od ideje prelazne Vlade, koja nikada nije ni imala momentum?
Pročitaj još
Jovanović žali za prelaznom Vladom
Za početak, o zahtevu da se raspišu izbori do sada su se oglasili Ekološki ustanak, Demokratska stranka (DS), Zeleno-levi front (ZLF), Narodni pokret Srbije (NPS), Kreni-Promeni, Narodni pokret Srbije (NPS), Stranka slobode i pravde (SSP), SDS Borisa Tadića, PSG i SRCE Zdravka Ponoša. Svaka na svoj način. Najviše je možda odstupio predsednik Nove Demokratske stranke Srbije (Nova DSS) Miloš Jovanović.
Jovanović je izrazio žaljenje što se "odustalo od ideje prelazne Vlade" jer je, smatra on, ona predstavljala jedino razumno rešenje kojim bi se zaista i došlo do demokratskih i slobodnih, odnosno poštenih izbora. Iako je, kako je rekao za Insajder, prelazna vlada bila jedino pošteno rešenje, dodao je i da taj predlog sada deluje kao politička fikcija, kao i da je nerealan. Ostavio je otvorenom mogućnost da njegova stranka razmotriti učešće na izborima – ukoliko do njih dođe.
Nešto kasnije stiglo je i saopštenje SSP-a o zahtevu studenata. Ukratko, ta stranka je konstatovala da je neophodno da dođe do promene izbornih uslova u skladu sa pravilima ODHIR, da bi se na izborima zaista videla volja naroda, i podsetila da je smatrala da je formiranje prelazne vlade najbolji način da se za to izbori. Dodaje i da je spremna da "razmotri i druge modalitete" i na razgovor sa svim snagama u društvu koje bi činile zajednički front.
Ali, i ukazala da se, kako navodi, u delu javnosti nameće "opasna teza" da bi i uz ovakve izborne uslove sigurno pobedila lista koju bi sastavili ili podržali studenti.
I DS je podsetila da je više puta naglasila da u Srbiji nema uslova za fer i poštene izbore, ali, dodala je da uvažava činjenicu da studente pobunjenih univerziteta trenutno podržava dve trećine građana Srbije. DS ističe i da je spremna da na tim izborima pruži svu neophodnu pomoć univerzitetsko-studentskoj listi, bez kandidovanja bilo sopstvene, bilo koalicione liste.
ZLF je, takođe, podržao političko organizovanje studenata i njihov zahtev za vanrednim izborima, ali i ocenio da ostaje otvoreno pitanje izbornih uslova. U tom smislu je, dodali su, ta organizacija otvorena za saradnju i podršku studentima. NPS je objavio da "snažno stoji i podržava" zahtev studenata.
"Apsolutnu podršku" studenti su dobili od lidera Ekološkog ustanka Aleksandra Jovanovića Ćute, predsednika SDS-a i bivšeg predsednika Srbije Borisa Tadića. Podržao ih je i lider pokreta Kreni-Promeni Savo Manojlović i predsednik Novog lica Srbije (NLS) Miloš Parandilović.
Poslednji su se oglasili SRCE i PSG. Iz PSG-a navode da, uprkos stavu koji su zastupali mesecima - da naprednjacima ne treba dopustiti da sami organizuju izbore po svojim pravilima, zbog čega su u decembru predlagali model prelazne vlade, smatraju da studentski pokret kao najsnažnija politička grupa ima pun legitimitet da predloži dalje korake u borbi. Na ostalim političkim akterima je, navode, da im u tome maksimalno pomognu. Takođe su naveli da su otvoreni za dogovore sa budućim predstavncima koje studenti izaberu o svim modalitetima pomoći u zajedničkoj borbi.
SRCE u saopštenju konstatuje da je stanje u državi alarmantno i da su vanredni parlamentarni izbori jedini način da se kriza mirno reši. Nepohodno je, navode, održavanje vanrednih izbora na svim nivoima - predsedničkih, republičkih, pokrajinskih i lokalnih.
Dodaje se i da će, u slučaju da Vučić prihvati zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora bez insistiranja na unapređenju izbornih uslova, a nije bio spreman za prelaznu vladu, "biti jasno da je to rešenje koje mu više odgovara".
Ostatak teksta pročitajte OVDE.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Sa studentske tribine u Kragujevcu: Potrebna mobilizacija građana za kontrolu izbora
18.07.2026.•
0
Važno je da se građani mobilišu za kontrolu izbora kako bi se odbranio svaki glas i sprečila izborna krađa, zaključeno je na studentskoj tribini održanoj na Đačkom trgu u Kragujevcu.
Pritvor za osumnjičene za napad na advokata Danka Cvejića
17.07.2026.•
0
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu predložilo je danas sudu da odredi pritvor četvorici osumnjičenih da su na Novom Beogradu 4. jula pretukli advokata Danka Cvejića i mladića M.J, saopštilo je tužilaštvo.
Vujanić o brzoj pruzi do Budimpešte: Saobraćaj tek nakon ispunjavanja svih bezbednosnih uslova
17.07.2026.•
5
Profesor u penziji Saobraćajnog fakulteta u Beogradu Milan Vujanić izjavio je da je uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi Beograd–Budimpešta moguće tek nakon ispunjavanja svih bezbednosnih uslova.
Sedmoro povređenih u nesreći u Crnoj Gori avionom Vlade Srbije prebačeni u Niš
17.07.2026.•
0
Ukupno sedmoro putnika, povređenih u saobraćajnoj nesreći kod Risna prevezeno je iz Crne Gore u Srbiju, nakon što je drugi avion Vlade Srbije sleteo na aerodrom "Konstantin Veliki" u Nišu.
Policajci kod Surdulice pronašli nestalog muškarca od 89 godina
17.07.2026.•
0
Policajci iz Surdilice pronašli su 89-godišnjeg muškarca, koji je jutros nestao iz svoje vikendice na Vlasini.
Vučić: Najviše prijava dobijamo za bahatost, srećan sam što su neki problemi rešeni
17.07.2026.•
29
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su na portal "Ko si bre ti" stigle 4.654 prijave, dodajući da je "presrećan" zbog toga što su neki problemi rešeni.
Paunović o svojoj izjavi: Trebalo je da kažem deportacija, a ne etničko čišćenje, da izbegnem da me razapinju
17.07.2026.•
34
Ministarka državne uprave i lokalne samouprave Snežana Paunović izjavila je da je sedam sekundi iz njenog intervjua Kuriru "maliciozno izvučeno" kako bi bila optužena za etničko čišćenje.
Mihailović o istraživanju Crte: Vidljiv pad poverenja u institucije
17.07.2026.•
7
Vojislav Mihajlović, politikolog iz organizacije Crta za N1 je istakao rezultate istraživanja građana o političkim stavovima.
Sprečen pokušaj krijumčarenja pravoslavnih ikona na Horgošu
17.07.2026.•
1
Na graničnom prelazu Horgoš danas je sprečen pokušaj krijumčarenja pravoslavnih ikona.
Aleksandru Radiću određen pritvor i raspisana poternica zbog slučaja "zvučni top"
17.07.2026.•
35
Viši sud u Beogradu usvojio je predlog Višeg javnog tužilaštva u Beogradu pa je odredio pritvor Aleksandru Radiću i naredio raspisivanje poternice za njim.
Beograđanka ostala bez 70.000 evra: Ubedili je da sinu hitno treba operacija
17.07.2026.•
4
Dve osobe s uhapšene zbog sumnje da su prevarile šezdesetpetogodišnju ženu iz Beograda, za oko 70.000 evra.
Policija upozorava vozače pred vikend: Očekuje se pojačan saobraćaj
17.07.2026.•
0
Tokom prethodnog dana na području Policijske uprave u Novom Sadu dogodilo se pet saobraćajnih nezgoda, u kojima su povređena četiri lica.
Pretnje uredniku N1 Branislavu Šovljanskom: ANEM, NUNS i UNS pozvali na hitno procesuiranje
17.07.2026.•
4
Direktoru vesti TV N1 Branislavu Šovljanskom i njegovoj porodici upućene su pretnje i uvrede u komentarima na vest objavljenu na portalu N1.
UNS: Više javno tužilaštvo zastrašuje novinare da se ne bave temom zvučnog topa
17.07.2026.•
0
Udruženje novinara Srbije (UNS) optužilo je danas Više javno tužilaštvo u Beogradu da zastrašuje novinare objavljivanjem saopštenja o krivičnoj prijavi protiv vojnog analitičara Aleksandra Radića.
Prelević: Prijava protiv Radića je odmazda, zvučni top jeste upotrebljen
17.07.2026.•
22
Advokat Božo Prelević, čija advokatska kancelarija zastupa vojnog analitičara Aleksandra Radića, izjavio je danas da krivična prijava koja je podneta protiv njegovog branjenika predstavlja progon i odmazdu nad njim.
Mađar: Putnički saobraćaj na pruzi Budimpešta-Beograd biće uspostavljen za mesec ili dva
17.07.2026.•
15
Putnički saobraćaj na brzoj pruzi Budimpešta-Beograd biće uspostavljen za najviše mesec ili dva, najavio je premijer Mađarske Peter Mađar.
U udesu kod Sremske Mitrovice teško povređene tri osobe
17.07.2026.•
0
U saobraćajnoj nezgodi kod Sremske Mitrovice povređeno je šest osoba, od kojih su teško povređene tri.
Komentari 17
Milun
Suština
Da probam da objasnim:
Šta je Dontov sistem i kako se dele poslanički mandati
Sistem najvećeg količnika
Mandati se raspodeljuju primenom sistema najvećeg količnika (tzv. Dontov sistem), tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini, a u obzir se uzima 250 najvećih količnika.
„Ako imamo tri liste koje su prešle cenzus, onda broj glasova svake od tih lista delimo brojevima od jedan do 250 i zabeležimo te količnike, tako da imamo ukupno 750 količnika, od svake liste po 250.
Te količnike poređamo od najvećeg ka najmanjem, a gledamo samo 250 prvih pošto toliko imamo poslaničkih mesta.
Raspodela poslaničkih mandata
Svaka stranka dobiće onoliko poslaničkih mesta koliko se puta njen količnik pojavljuje u nizu od prvih, najvećih 250 količnika“,
Da je cenzus prešlo, na primer, deset lista, imali bismo 2.500 količnika i svaka stranka bi opet dobila onoliko mandata koliko puta se njeni količnici pojavljuju u prvih, najvećih 250 količnika od mogućih 2.500.
Drugim rečima- što veća iscepkanost glasova, što veći broj lista => manje poslaničkih mandata.
Seljak
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar