Otvaranje "tajnih dosijea": Svaka vlast obećavala, pa "zaboravljala"
Otvaranje "tajnih dosijea" je posao koji nijedna vlast u Srbiji nije uradila u prethodnih 25 godina.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko je sve radio za službu, kakve je poslove obavljao i kakve je informacije prikupljao, ko je koga cinkario, kako su osnivane neke stranke, ko je stajao iza nekih zločina i ko je medijima dostavljao određene informacije, ali i zbog koga su neki završavali na Golom otoku - sve se ovo možda nikada neće ni saznati, jer je preduslov za to otvaranje dosijea tajnih službi od 1945. do 2000. godine.
Katarza za celo društvo
Da službe - domaće, ali i strane - imaju svoje radnike i saradnike u gotovo svim sferama društva, od politike do estrade, nikada nije bilo tajna, ali ko su oni, samo se nagađalo.
Mnoge stranke su tokom izbornih kampanja u poslednjih 25 godina obećavale otvaranje dosijea civilne i vojne službe, ali su nakon dolaska na vlast to naprasno "zaboravljale".
Tako je Srbija danas jedina država u Evropi koja nije obavila posao otvaranja dosijea tajnih službi.
A obaviti taj posao bilo bi, pored ostalog, i katarzično za čitavo društvo, jer bi dovelo do suočavanja sa prošlošću, piše NIN.
Propalo je, inače, više pokušaja da se donese zakon kojim bi se ovo pitanje regulisalo - bilo je više predloženih modela, ali nijedan nije došao na dnevni red Skupštine.
Istina, sredinom 2001. godine vlast DOS-a je donela Uredbu o skidanju oznake poverljivosti s dosijea vođenih o građanima u Službi državne bezbednosti, nakon čega su građani imali prilike da izvrše uvid u dosijea, ali ne i da ih kopiraju ili hvataju beleške.
Bilo je i mnogo poteškoća - od korišćenih šifri u dosijeima, pa do velikog zatamnjenja podataka.
Ustavni sud je, međutim, dve godine kasnije ukinuo pomenutu uredbu, navodeći da se ovakva oblast mora regulisati zakonom. Zakona, pak, do danas nema.
"Čišćenje" dokumentacije
S druge strane, postoji osnovana sumnja da su dosijei i dokumentacija u međuvremenu čišćeni ili uništavani. Nakon dolaska DOS-a na vlast 2000. godine nije odmah usledila i smena na čelu Službe državne bezbednosti (DB), pa je Radomir Marković na tom mestu ostao i naredna četiri meseca.
Upravo u tom periodu je, kako su pojedini svedočili, spaljen veliki deo dokumentacije, dok su dosijei lidera DOS-a prethodno već bili izneti iz DB-a. Marković, podsetimo, danas služi višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog zločina u kojima je učestvovala Državna bezbednost u vreme dok je on bio na njenom čelu.
O "čerupanju" dosijea svedočio je i čuveni pisac i golootočanin Dragoslav Mihailović, koji je 2001. pogledao dosije koji je o njemu napravila Udba u vreme SFRJ.
"Imao je oko 250 do 300 strana. Međutim, kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, u mom dosijeu su ostale samo 63 strane. Iz nekadašnje velike fascikle nestalo je i rešenje republičkog sekretara Unutrašnjih poslova Viobrana Stanojevića o operaciji ’Munja’. Na spisku je bilo i moje ime, a to je bila lista za likvidaciju. Napravljena je velika greška što je nekadašnjoj Udbi ostavljeno dovoljno vremena da 'očisti' dosijee. Napravljena je nenadoknadiva šteta", govorio je Mihailović 2011. godine.
Nema političke volje
Upitan zašto se ne otvaraju arhive tajnih službi, advokat Sead Spahović kaže da zapravo nije bilo političke volje da se Služba reformiše, što znači da nije bilo volje ni da se otvore dosijei.
"Postoji kontinuitet delovanja Službe pod raznim imenima od 1945. do danas. Taj kontinuitet je tako duboko ukorenjen u političku kulturu ovog naroda da je u stvari Službu nemoguće reformisati. Obrazloženje je u razumevanju korena problema. Pre svega, struktura i metodi rada Službe ustrojeni su po ugledu na NKVD-KGB, FSB ili, prethodno, GPU. Služba je zvanično etiketirana kao ’mač partije’. Dakle, to je tajna partijska policija, samo što se partije na vlasti smenjuju, tako da to stvara privid nekakvih promena", kaže on.
Spahović ističe da je ilustrativan slučaj knjige Zlatoja Martinova o sporazumu Molotov-Ribentrop, koja je napisana na osnovu nemačkih dokumenata iz perioda pre Drugog svetskog rata.
"U toj knjizi ne spominje se nijedan dokument ruskih službi, jer njihove arhive nisu otvorene i neće nikad biti otvorene. Dakle, posle 90 godina oni pokušavaju da sakriju svoju ulogu u Hitlerovom osvajačkom pohodu na Evropu. Po analogiji, a to znači po sličnosti, izvedite zaključak za našu službu koja, je ćerka sovjetske službe", navodi Spahović.
Prema njegovim rečima, relativno ozbiljnija reforma, ali samo personalno, izvršena je posle pada Aleksandra Rankovića, ali je, naglašava on, na ideološkom planu stvar ostala ista.
"Resor Državne bezbednosti Srbije je u vreme Jovice Stanišića i Slobodana Miloševića likvidirao Saveznu službu, preuzeo je i, uglavnom, odstranio nesrpske kadrove kao nepoželjne. Taj upad pravdan je ustavnom odredbom član 135, stav 2. Miloševićevog Ustava Srbije, po kome organi Srbije ne moraju da se pridržavaju odluka saveznih organa ako im to nije u interesu. Ovaj osnov na temelju koga je Srbija likvidirala Saveznu službu primenjen je od strane Đinđićeve vlade kada je doneta odluka da se Milošević izruči Haškom tribunalu suprotno prethodnoj odluci Saveznog ustavnog suda. Ova u osnovi separatistička norma, na osnovu koje se Srbija prva izdvojila iz sastava Jugoslavije 1990. godine, došla je glave Miloševiću 2001. godine", dodaje Spahović.
Kako kaže, pitanje otvaranja dosijea vezano je za period posle 5. oktobra. Tada su, podseća on, SPO i još neke stranke tražili otvaranje dosijea i "to je, od strane službe, fingirano na jedan, u osnovi, neproverljiv način".
"Naime, iz dokumentacije Službe formirani su određeni fajlovi koji su bili izbeljeni na mestima gde se pominju izvori - saradnici Službe - pa je ovaj selektivno odabran materijal prikazan zainteresovanim licima. Otvaranje ’dosijea’ - koliko mi je poznato, ovaj termin se koristi kolokvijalno, a ne službeno - važno je isključivo radi raskrinkavanja saradničke mreže. Dakle, radi otkrivanja metoda kršenja ljudskih prava na kojima je ova služba utemeljena od prve sekunde svog postojanja, pa do danas", ističe on.
"Crne mere"
Spahović kaže da za "funkcionisanje ove tajne mašinerije" nije od značaja ono što su oni radili po zakonu, već je značajno isključivo ono što su radili mimo zakona, a što je danas dosta teško utvrditi zbog proteka vremena.
"Kad ovo kažem, mislim na prvom mestu na tzv. 'crne mere'. To su prisluškivanja, tajna praćenja i osmatranja, otvaranja pošiljki, ulazak u stanove, instaliranje prislušnih uređaja po spavaćim sobama i kuhinjama... Dakle, sve ono što zakon zabranjuje, a Služba radi oslanjajući se na tradiciju i autoritet nekažnjivosti koji dolazi od tzv. državnog interesa. Služba u Srbiji ima status svete krave. Ubistva koja je ova služba organizovala i izvršila, zahvaljujući pre svega tužilaštvu, pa onda i sudu, pripisivana su pojedincima koji su, eto, u pojedinim trenucima “obrukali ovu nacionalnu i političku svetinju”. Iza ubistava navodno ne stoji Služba, nego neodgovorni pojedinci koji su zloupotrebili svoj položaj", priča Spahović.
On kaže da "svi oni koji su dolazili na vlast uvek su hteli da kontrolišu Službu, a ne da je promene".
"Karikaturalne reforme je izvršio Đinđić kada je za prvog operativnog šefa odnosno zamenika načelnika RDB-a doveo bivšeg gradskog načelnika ove službe iz vremena Jovice Stanišića. On je za ministra u Vladi postavio registrovanog saradnika Službe koji je imao kodovano ime ’Sokrat’. S druge strane, Koštunica je prigrlio Radeta Markovića i, forsirajući princip stabilnosti, omogućio mu da uništi dokaze o umešanosti Službe u zločine i nastavi mesecima sa radom koji je bio započeo u vreme Miloševića. Zar stvarno mislite da bi danas opozicija ovu službu eliminisala ili reformisala u značajnijoj meri? Više verujem da bi umesto sadašnjeg šefa došao neki drugi za kojeg bi se posle 10 godina ispostavilo da je i on bio pod kontrolom Službe", navodi on.
Spahović zaključuje da za ceo ovaj posao nema političke volje, ali i da je ima, reforma, kako kaže, nije moguća.
"Nije moguće reformisati Službu koja je bazirana na kršenju ljudskih prava, jer je kršenje ljudskih prava temelj ne samo o ove instituicije već i rezonovanje naroda koji je obožava. Tu vredi samo rušenje do temelja i zidanje stvari iznova", navodi on.
Pročitaj još
"Stvarni vladari"
Kada je reč o strankama, najglasniji po pitanju otvaranja dosijea i dan-danas je SPO, koji je više puta predlagao i nacrte zakona, i to po uzoru na one iz Nemačke, Poljske ili Češke, ali oni nikada nisu prihvaćeni.
Danica Drašković iz SPO je više puta tvrdila da su "službe stvarni vladari Srbije".
"U Srbiji se menjaju vlade i vladari, ali službe ne, one su pravi nosioci i vlasti i sile u državi. Da nije tako, valjda bi neko do sada pokrenuo pitanje otvaranja dosijea, pa se nameće zaključak da bi otvaranjem dosijea naši vladari sami sebe otvorili i pokazali da su saradnici na čelu institucija", govorila je Danica Drašković 2016. godine.
Zanimljivo je da je i lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, 2013. godine, u to vreme premijer, govorio da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali da je Savet za nacionalnu bezbednost tada procenio da se tom pitanju mora pristupiti odgovorno.
Tvrdio je tada Dačić i da ne postoji politički problem u vezi s donošenjem takvog zakona, ali da samo treba naći pravo rešenje.
Otvaranje dosijea tajnih službi je neretko pominjano i u kontekstu evropskog puta Srbije.
Iako ovo pitanje nije zvanični zahtev u pregovorima o pristupu, iz Evropske komisije su ranijih godina "snažno preporučivali" Srbiji da završi taj posao.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
FOTO: Na Gradini zaplenjeno više od 55 kilograma marihuane
27.10.2025.•
0
Policija je na graničnom prelazu Gradina zaplenila više od 55,5 kilograma marihuane.
Međak: Politika vlasti u Srbiji, spoljna i unutrašnja, raspala se za poslednjih godinu dana
27.10.2025.•
3
Pravnik i ekspert evropskih integracija Vladimir Međak izjavio je da Evropska komisija neće moći da ignoriše Rezoluciju Evropskog parlamenta o polarizaciji i represiji u Srbiji.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - prilika za rekord
27.10.2025.•
10
Novi 021.rs dnevni kviz je pred vama.
Građani odaju poštu porodici stradaloj u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu
27.10.2025.•
0
Građani Beograda odali su večeras poštu tročlanoj porodici koja je stradala u saobraćajnoj nesreći na Novom Beogradu, u noći između subote i nedelje.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
27.10.2025.•
1
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata.
Pritvor osumnjičenom za saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu u kojoj je poginula porodica
27.10.2025.•
0
Viši sud u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana državljaninu Bosne i Hercegovine N.Đ. (24), osumnjičenom da je na Novom Beogradu izazvao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule tri osobe, a jedna teško povređena.
Vučić: Studentska lista prvi put beleži pad podrške
27.10.2025.•
72
Predsednik Srbije i član Predsedništva SNS Aleksandar Vučić izjavio je danas da novo "omnibus istraživanje" pokazuje da je studentska lista po prvi put u padu.
Dačić o udesu u kom je stradala porodica: Zbog ovakvih zločina žalim što je ukinuta smrtna kazna
27.10.2025.•
7
Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je, povodom udesa na Novom Beogradu u kom je stradala tročlana porodica, da mu je zbog takvih "zločina" žao što je smrtna kazna ukinuta.
Vučić: Nadam se da ćemo ove ili naredne sedmice imati odgovore u vezi sa NIS-om
27.10.2025.•
4
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je kako očekuje da će krajem ove ili tokom naredne sedmice imati odgovore u vezi sa situacijom sa Naftnom industrijom Srbije (NIS).
Srbija 2024. imala najnebezbedniji saobraćaj u Evropi: Profesor o tome ko je odgovoran za to
27.10.2025.•
24
Srbija je najnebezbednija zemlja u Evropi po broju stradalih u saobraćajnim nesrećama, pokazuju podaci Evropske agencije za bezbednost u saobraćaju za 2024. godinu.
Trebalo da voze decu na ekskurzije, a bili pijani: 11 vozača autobusa isključeno iz saobraćaja
27.10.2025.•
1
Trideset i tri vozača autobusa, od kojih je 11 bilo pijano, a koji je trebalo da voze decu na ekskurzije, isključeno je iz saobraćaja od početka godine.
Više javno tužilaštvo zatražilo procenu da li je napad kod "Ćaćilenda" terorizam
27.10.2025.•
6
Više javno tužilaštvo (VJT) u Beogradu dostavilo je Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal na ocenu nadležnosti slučaj protiv V. A. (70) koji je osumnjičen za napad kod Ćaćilenda.
Krivična prijava protiv vozača "audija" koji je totalno pijan izazvao udes kod Knjaževca
27.10.2025.•
4
Policija će podneti krivičnu prijavu protiv 31-godišnjaka koji je sa 2,17 promila alkohola u krvi izazvao udes u okolini Knjaževca.
Oko 300 radnika fabrike u Vranju ostalo bez posla: To saznali preko ceduljice na zakatančenoj kapiji
27.10.2025.•
16
Radnici danske kompanije "Kentaur Balkans" u Vranju ostali su bez posla, jer se ta fabrika zatvara.
Ambasador Ukrajine: Rusija ucenjuje Srbiju preko nafte i gasa
27.10.2025.•
9
Ambasador Ukrajine u Srbiji Volodimir Tolkač ocenio je u intervjuu za list Danas da Rusija preko nafte i gasa ucenjuje Srbiju.
Vozač koji je pijan usmrtio porodicu na Novom Beogradu bio i drogiran za volanom
27.10.2025.•
26
Vozač koji je izazvao tešku saobraćajnu nesreću na Novom Beogradu, u kojoj je stradala tročlana porodica, osim pod dejstvom alkohola bio i pod dejstvom psihoaktivnih supstanci.
Šta je donela treća izmena uredbe o trgovačkim maržama: Cena jaja nije više ograničena
27.10.2025.•
5
Vlada Srbije usvojila je treću dopunu uredbe o trgovačkim maržama, a dve novine odnose se na ugovore između trgovaca i dobavljača, kao i na nabavne cene pojedinih proizvoda.
Devojka ispala iz autobusa u Batajnici: Zadobila lakše povrede glave
27.10.2025.•
0
Devojka od 17 godina lakše je povređena kada je jutros oko 6 časova ispala iz autobusa u Šangajskoj ulici u Batajnici.
Da li je u Srbiji demokratija "prevelika" - kako to premijer Macut tvrdi?
27.10.2025.•
30
Premijer Đuro Macut je na skupu protiv blokada u Požarevcu u subotu ocenio da je demokratija u Srbiji bila "ekstenzivna".
Šešelj i Jovanov složni u oceni: Ćacilend smeta jer je pogodan za novi Majdan, napad da je nauk pred Novi Sad
27.10.2025.•
21
"Ćacilend" smeta pojedinima zato što je to "najpogodniji prostor za pobunjeničke logore", poput ukrajinskih demonstracija "Majdan" 2014. godine.
Studenti koji pešače iz Novog Pazara: Jedna grupa stigla u Kragujevac, druga je kod Uba
26.10.2025.•
5
Grupa studenata iz Novog Pazara koja je u petak krenula u štafetno pešačenje do Novog Sada stigla je večeras u Kragujevac, gde će prenoćiti.
Komentari 7
Милош
Tty
Dosijei
Kasno je za unistene dosijee a za zloupotrebu i upotrebu "fijoka" mora im se suditi!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar