Otvaranje "tajnih dosijea": Svaka vlast obećavala, pa "zaboravljala"
Otvaranje "tajnih dosijea" je posao koji nijedna vlast u Srbiji nije uradila u prethodnih 25 godina.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko je sve radio za službu, kakve je poslove obavljao i kakve je informacije prikupljao, ko je koga cinkario, kako su osnivane neke stranke, ko je stajao iza nekih zločina i ko je medijima dostavljao određene informacije, ali i zbog koga su neki završavali na Golom otoku - sve se ovo možda nikada neće ni saznati, jer je preduslov za to otvaranje dosijea tajnih službi od 1945. do 2000. godine.
Katarza za celo društvo
Da službe - domaće, ali i strane - imaju svoje radnike i saradnike u gotovo svim sferama društva, od politike do estrade, nikada nije bilo tajna, ali ko su oni, samo se nagađalo.
Mnoge stranke su tokom izbornih kampanja u poslednjih 25 godina obećavale otvaranje dosijea civilne i vojne službe, ali su nakon dolaska na vlast to naprasno "zaboravljale".
Tako je Srbija danas jedina država u Evropi koja nije obavila posao otvaranja dosijea tajnih službi.
A obaviti taj posao bilo bi, pored ostalog, i katarzično za čitavo društvo, jer bi dovelo do suočavanja sa prošlošću, piše NIN.
Propalo je, inače, više pokušaja da se donese zakon kojim bi se ovo pitanje regulisalo - bilo je više predloženih modela, ali nijedan nije došao na dnevni red Skupštine.
Istina, sredinom 2001. godine vlast DOS-a je donela Uredbu o skidanju oznake poverljivosti s dosijea vođenih o građanima u Službi državne bezbednosti, nakon čega su građani imali prilike da izvrše uvid u dosijea, ali ne i da ih kopiraju ili hvataju beleške.
Bilo je i mnogo poteškoća - od korišćenih šifri u dosijeima, pa do velikog zatamnjenja podataka.
Ustavni sud je, međutim, dve godine kasnije ukinuo pomenutu uredbu, navodeći da se ovakva oblast mora regulisati zakonom. Zakona, pak, do danas nema.
"Čišćenje" dokumentacije
S druge strane, postoji osnovana sumnja da su dosijei i dokumentacija u međuvremenu čišćeni ili uništavani. Nakon dolaska DOS-a na vlast 2000. godine nije odmah usledila i smena na čelu Službe državne bezbednosti (DB), pa je Radomir Marković na tom mestu ostao i naredna četiri meseca.
Upravo u tom periodu je, kako su pojedini svedočili, spaljen veliki deo dokumentacije, dok su dosijei lidera DOS-a prethodno već bili izneti iz DB-a. Marković, podsetimo, danas služi višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog zločina u kojima je učestvovala Državna bezbednost u vreme dok je on bio na njenom čelu.
O "čerupanju" dosijea svedočio je i čuveni pisac i golootočanin Dragoslav Mihailović, koji je 2001. pogledao dosije koji je o njemu napravila Udba u vreme SFRJ.
"Imao je oko 250 do 300 strana. Međutim, kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, u mom dosijeu su ostale samo 63 strane. Iz nekadašnje velike fascikle nestalo je i rešenje republičkog sekretara Unutrašnjih poslova Viobrana Stanojevića o operaciji ’Munja’. Na spisku je bilo i moje ime, a to je bila lista za likvidaciju. Napravljena je velika greška što je nekadašnjoj Udbi ostavljeno dovoljno vremena da 'očisti' dosijee. Napravljena je nenadoknadiva šteta", govorio je Mihailović 2011. godine.
Nema političke volje
Upitan zašto se ne otvaraju arhive tajnih službi, advokat Sead Spahović kaže da zapravo nije bilo političke volje da se Služba reformiše, što znači da nije bilo volje ni da se otvore dosijei.
"Postoji kontinuitet delovanja Službe pod raznim imenima od 1945. do danas. Taj kontinuitet je tako duboko ukorenjen u političku kulturu ovog naroda da je u stvari Službu nemoguće reformisati. Obrazloženje je u razumevanju korena problema. Pre svega, struktura i metodi rada Službe ustrojeni su po ugledu na NKVD-KGB, FSB ili, prethodno, GPU. Služba je zvanično etiketirana kao ’mač partije’. Dakle, to je tajna partijska policija, samo što se partije na vlasti smenjuju, tako da to stvara privid nekakvih promena", kaže on.
Spahović ističe da je ilustrativan slučaj knjige Zlatoja Martinova o sporazumu Molotov-Ribentrop, koja je napisana na osnovu nemačkih dokumenata iz perioda pre Drugog svetskog rata.
"U toj knjizi ne spominje se nijedan dokument ruskih službi, jer njihove arhive nisu otvorene i neće nikad biti otvorene. Dakle, posle 90 godina oni pokušavaju da sakriju svoju ulogu u Hitlerovom osvajačkom pohodu na Evropu. Po analogiji, a to znači po sličnosti, izvedite zaključak za našu službu koja, je ćerka sovjetske službe", navodi Spahović.
Prema njegovim rečima, relativno ozbiljnija reforma, ali samo personalno, izvršena je posle pada Aleksandra Rankovića, ali je, naglašava on, na ideološkom planu stvar ostala ista.
"Resor Državne bezbednosti Srbije je u vreme Jovice Stanišića i Slobodana Miloševića likvidirao Saveznu službu, preuzeo je i, uglavnom, odstranio nesrpske kadrove kao nepoželjne. Taj upad pravdan je ustavnom odredbom član 135, stav 2. Miloševićevog Ustava Srbije, po kome organi Srbije ne moraju da se pridržavaju odluka saveznih organa ako im to nije u interesu. Ovaj osnov na temelju koga je Srbija likvidirala Saveznu službu primenjen je od strane Đinđićeve vlade kada je doneta odluka da se Milošević izruči Haškom tribunalu suprotno prethodnoj odluci Saveznog ustavnog suda. Ova u osnovi separatistička norma, na osnovu koje se Srbija prva izdvojila iz sastava Jugoslavije 1990. godine, došla je glave Miloševiću 2001. godine", dodaje Spahović.
Kako kaže, pitanje otvaranja dosijea vezano je za period posle 5. oktobra. Tada su, podseća on, SPO i još neke stranke tražili otvaranje dosijea i "to je, od strane službe, fingirano na jedan, u osnovi, neproverljiv način".
"Naime, iz dokumentacije Službe formirani su određeni fajlovi koji su bili izbeljeni na mestima gde se pominju izvori - saradnici Službe - pa je ovaj selektivno odabran materijal prikazan zainteresovanim licima. Otvaranje ’dosijea’ - koliko mi je poznato, ovaj termin se koristi kolokvijalno, a ne službeno - važno je isključivo radi raskrinkavanja saradničke mreže. Dakle, radi otkrivanja metoda kršenja ljudskih prava na kojima je ova služba utemeljena od prve sekunde svog postojanja, pa do danas", ističe on.
"Crne mere"
Spahović kaže da za "funkcionisanje ove tajne mašinerije" nije od značaja ono što su oni radili po zakonu, već je značajno isključivo ono što su radili mimo zakona, a što je danas dosta teško utvrditi zbog proteka vremena.
"Kad ovo kažem, mislim na prvom mestu na tzv. 'crne mere'. To su prisluškivanja, tajna praćenja i osmatranja, otvaranja pošiljki, ulazak u stanove, instaliranje prislušnih uređaja po spavaćim sobama i kuhinjama... Dakle, sve ono što zakon zabranjuje, a Služba radi oslanjajući se na tradiciju i autoritet nekažnjivosti koji dolazi od tzv. državnog interesa. Služba u Srbiji ima status svete krave. Ubistva koja je ova služba organizovala i izvršila, zahvaljujući pre svega tužilaštvu, pa onda i sudu, pripisivana su pojedincima koji su, eto, u pojedinim trenucima “obrukali ovu nacionalnu i političku svetinju”. Iza ubistava navodno ne stoji Služba, nego neodgovorni pojedinci koji su zloupotrebili svoj položaj", priča Spahović.
On kaže da "svi oni koji su dolazili na vlast uvek su hteli da kontrolišu Službu, a ne da je promene".
"Karikaturalne reforme je izvršio Đinđić kada je za prvog operativnog šefa odnosno zamenika načelnika RDB-a doveo bivšeg gradskog načelnika ove službe iz vremena Jovice Stanišića. On je za ministra u Vladi postavio registrovanog saradnika Službe koji je imao kodovano ime ’Sokrat’. S druge strane, Koštunica je prigrlio Radeta Markovića i, forsirajući princip stabilnosti, omogućio mu da uništi dokaze o umešanosti Službe u zločine i nastavi mesecima sa radom koji je bio započeo u vreme Miloševića. Zar stvarno mislite da bi danas opozicija ovu službu eliminisala ili reformisala u značajnijoj meri? Više verujem da bi umesto sadašnjeg šefa došao neki drugi za kojeg bi se posle 10 godina ispostavilo da je i on bio pod kontrolom Službe", navodi on.
Spahović zaključuje da za ceo ovaj posao nema političke volje, ali i da je ima, reforma, kako kaže, nije moguća.
"Nije moguće reformisati Službu koja je bazirana na kršenju ljudskih prava, jer je kršenje ljudskih prava temelj ne samo o ove instituicije već i rezonovanje naroda koji je obožava. Tu vredi samo rušenje do temelja i zidanje stvari iznova", navodi on.
Pročitaj još
"Stvarni vladari"
Kada je reč o strankama, najglasniji po pitanju otvaranja dosijea i dan-danas je SPO, koji je više puta predlagao i nacrte zakona, i to po uzoru na one iz Nemačke, Poljske ili Češke, ali oni nikada nisu prihvaćeni.
Danica Drašković iz SPO je više puta tvrdila da su "službe stvarni vladari Srbije".
"U Srbiji se menjaju vlade i vladari, ali službe ne, one su pravi nosioci i vlasti i sile u državi. Da nije tako, valjda bi neko do sada pokrenuo pitanje otvaranja dosijea, pa se nameće zaključak da bi otvaranjem dosijea naši vladari sami sebe otvorili i pokazali da su saradnici na čelu institucija", govorila je Danica Drašković 2016. godine.
Zanimljivo je da je i lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, 2013. godine, u to vreme premijer, govorio da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali da je Savet za nacionalnu bezbednost tada procenio da se tom pitanju mora pristupiti odgovorno.
Tvrdio je tada Dačić i da ne postoji politički problem u vezi s donošenjem takvog zakona, ali da samo treba naći pravo rešenje.
Otvaranje dosijea tajnih službi je neretko pominjano i u kontekstu evropskog puta Srbije.
Iako ovo pitanje nije zvanični zahtev u pregovorima o pristupu, iz Evropske komisije su ranijih godina "snažno preporučivali" Srbiji da završi taj posao.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
EK i dalje bez rešenja za probleme sa kojima se suočavaju profesionalni vozači iz zemalja Zapadnog Balkana
30.03.2026.•
0
Evropska komisija i dalje nema konkretno i sveobuhvatno rešenje za probleme sa kojima se suočavaju profesionalni vozači iz zemalja Zapadnog Balkana nakon uvođenja EES sistema na spoljnim granicama EU.
Novi član VST-a se na sastanku sa OEBS-om žalio na rad Saveta
30.03.2026.•
0
Rukovodilac Odeljenja za opšti kriminal Višeg javnog tužilaštva u Beogradu Nikola Uskoković, koji je izabran za člana Visokog saveta tužilaštva, ocenio je da je taj Savet u proteklom periodu nije vršio osnovnu funkciju.
Lokalni izbori 2026: Nenormalnost i "labudova pesma" Aleksandra Vučića
30.03.2026.•
4
Ništa nije bilo normalno pre, za vreme i posle izbora u deset lokalnih samouprava 29. marta 2026.
Srbijavode: Zbog intezivnih padavina u Srbiji uvedene vanredne i redovne mere odbrane od poplava
30.03.2026.•
0
Zbog jake kiše u prethodna tri dana u Srbiji porastao je vodostaj na pojedinim vodotocima usled čega su uvedene mere redovne i vanredne odbrane od poplava, saopštilo je preduzeće Srbijavode.
Preliminarni rezultati lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji
30.03.2026.•
4
Izbore održane u 10 lokalnih samouprava 29. marta 2026. obeležila je visoka izlaznost birača.
SINOS traži da novinarima zakonom bude dodeljen status službenog lica
30.03.2026.•
0
Sindikat novinara i medijskih radnika (SINOS) pozvao je danas na hitne izmene zakonske regulative kojima bi novinarima bio dodeljen status službenog lica.
Pokušaj uništavanja i pokoravanja univerziteta
30.03.2026.•
6
Između žandarmerije koja je novosadski kampus počela da doživljava kao drugu kuću i gigantskog kompleksa MUP-a koji će okružiti zgradu FDU, jasno je da je policija postala neizostavni deo visokog obrazovanja.
Vlasnik Alta banke gradi na mestu IMT: U prvih devet lamela više od 1.600 stanova
30.03.2026.•
0
Na delu zemljišta gde se nekada nalazila Industrija motora i traktora, kompanija ABL Solvent Davora Macure planira izgradnju velikog stambeno-poslovnog kompleksa od 278.743 kvadrata.
Bradaš: Svaki peti građanin u Srbiji je u riziku od siromaštva
30.03.2026.•
5
Srbija je u vrhu zemalja koje imaju najveću stopu siromaštva i to se ne smanuje, svaki peti građanin je u riziku od siromaštva poslednje četiri godine, rekla je saradnica Centra za dostojanstven rad Sarita Bradaš.
Picula: Vlast Srbije još jednom kompromitovala izbore zloupotrebama, nasiljem i pritiscima
30.03.2026.•
0
Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Tonino Picula optužio je danas vlast te zemlje da je lokalne izbore u 10 jedinica lokalne samouprave kompromitovala zloupotrebama, nasiljem i pritiskom.
Milanović: Vučić u ovim okolnostima ne može u Hrvatsku, otkazujem sastanak Procesa Brdo-Brioni
30.03.2026.•
17
Hrvatski predsednik Zoran Milanović izjavio je da u ovom trenutku nije moguć dolazak u Hrvatsku predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog njegovih nedavnih izjava i postupaka, i da je zato odlučio da otkaže sastanak.
SafeJournalists i EFJ osudili nasilje nad novinarima u Srbiji, pozvali organe reda da reaguju
30.03.2026.•
1
Evropska federacija novinara (EFJ) i SafeJournalists mreža (SJN) su danas "oštro osudili" nasilje nad novinarima i novinarkama, u nedelju, tokom lokalniih izbora u Srbiji i pozvali nadležne organe da reaguju.
Stanovi za bezbednjake: 300 miliona evra, a mnogi zvrje prazni
30.03.2026.•
13
Iako su zvaničnici obećali da će pre tri godine završiti skoro 8.000 stanova, još se ne zna koliko ih je izgrađeno, ni koliko su koštali.
Održan sastanak vladinog Operativnog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji
30.03.2026.•
5
U Vladi Republike Srbije danas je održan sastanak Operativnog tima za pristupanje Srbije Evropskoj uniji, kome je predsedavao ambasador Danijel Apostolović, šef Misije Srbije pri EU, rukovodilac ovog operativnog tima.
Mladi istraživači Srbije pozivaju građane da iskažu mišljenje o predlogu Programa zaštite prirode
30.03.2026.•
1
Mladi istraživači Srbije pozvali su udruženja i zainteresovane građane da dostave svoje komentare, preporuke i sugestije na Predlog programa zaštite prirode Republike Srbije za period 2026–2031. godine.
Ministarstvo: Usvojen Nacrt zakona o roditelju-negovatelju
30.03.2026.•
0
Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja saopštilo je danas da je usvojen Nacrt zakona o roditelju - negovatelju.
Srbija još daleko od ozakonjenja eutanazije: Treba li da se legalizuje?
30.03.2026.•
29
Slučaj Špankinje Noelije Kastiljo Ramos, koja je nakon višegodišnje pravne borbe eutanazirana u Barseloni, uzburkao je javnost i ponovo otvorio pitanje dobrovoljne, dostojanstvene smrti širom Evrope.
Vukadinović: Bilo je preuranjeno ono "gotov je", SNS je zabeležila pad - ali se nije raspala
30.03.2026.•
17
Urednik Nove srpske političke misli (NSPM) i politički analitičar Đorđe Vukadinović izjavio je da rezultati lokalnih izbora pokazuju trend pada podrške vladajućim strankama.
Utiče li rat na Bliskom istoku na cene nekretnina u Srbiji: "Nemamo mi taj kapacitet"
30.03.2026.•
12
Pre četiri godine, kada je počeo rat u Ukrajini koji je izazvao energetsku, a potom i ekonomsku krizu kroz globalnu inflaciju, cene nekretnina u Srbiji nisu pale, naprotiv, čak su porasle.
Vučićeva matematika: Razlika između SNS i blokadera nije dva ili pet odsto, nego 56 prema 37 procenata
30.03.2026.•
25
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da u ukupnom zbiru razlika u glasovima između liste SNS i "blokadera" nije "dva, tri ili pet odsto već 56 prema 37 odsto".
Optužnica protiv vozača koji je pijan u Velikoj Moštanici usmrtio jednu ženu, a teško povredio drugu
30.03.2026.•
1
Više javno tužilaštvo u Beogradu saopštilo je da je podiglo optužnicu protiv N. T. (66), koji se tereti da je u stanju potpune alkoholisanosti u Velikoj Moštanici vozilom udario dve pešakinje.
Komentari 7
Милош
Tty
Dosijei
Kasno je za unistene dosijee a za zloupotrebu i upotrebu "fijoka" mora im se suditi!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar