Otvaranje "tajnih dosijea": Svaka vlast obećavala, pa "zaboravljala"
Otvaranje "tajnih dosijea" je posao koji nijedna vlast u Srbiji nije uradila u prethodnih 25 godina.
Foto: Pixabay (ilustracija)
Ko je sve radio za službu, kakve je poslove obavljao i kakve je informacije prikupljao, ko je koga cinkario, kako su osnivane neke stranke, ko je stajao iza nekih zločina i ko je medijima dostavljao određene informacije, ali i zbog koga su neki završavali na Golom otoku - sve se ovo možda nikada neće ni saznati, jer je preduslov za to otvaranje dosijea tajnih službi od 1945. do 2000. godine.
Katarza za celo društvo
Da službe - domaće, ali i strane - imaju svoje radnike i saradnike u gotovo svim sferama društva, od politike do estrade, nikada nije bilo tajna, ali ko su oni, samo se nagađalo.
Mnoge stranke su tokom izbornih kampanja u poslednjih 25 godina obećavale otvaranje dosijea civilne i vojne službe, ali su nakon dolaska na vlast to naprasno "zaboravljale".
Tako je Srbija danas jedina država u Evropi koja nije obavila posao otvaranja dosijea tajnih službi.
A obaviti taj posao bilo bi, pored ostalog, i katarzično za čitavo društvo, jer bi dovelo do suočavanja sa prošlošću, piše NIN.
Propalo je, inače, više pokušaja da se donese zakon kojim bi se ovo pitanje regulisalo - bilo je više predloženih modela, ali nijedan nije došao na dnevni red Skupštine.
Istina, sredinom 2001. godine vlast DOS-a je donela Uredbu o skidanju oznake poverljivosti s dosijea vođenih o građanima u Službi državne bezbednosti, nakon čega su građani imali prilike da izvrše uvid u dosijea, ali ne i da ih kopiraju ili hvataju beleške.
Bilo je i mnogo poteškoća - od korišćenih šifri u dosijeima, pa do velikog zatamnjenja podataka.
Ustavni sud je, međutim, dve godine kasnije ukinuo pomenutu uredbu, navodeći da se ovakva oblast mora regulisati zakonom. Zakona, pak, do danas nema.
"Čišćenje" dokumentacije
S druge strane, postoji osnovana sumnja da su dosijei i dokumentacija u međuvremenu čišćeni ili uništavani. Nakon dolaska DOS-a na vlast 2000. godine nije odmah usledila i smena na čelu Službe državne bezbednosti (DB), pa je Radomir Marković na tom mestu ostao i naredna četiri meseca.
Upravo u tom periodu je, kako su pojedini svedočili, spaljen veliki deo dokumentacije, dok su dosijei lidera DOS-a prethodno već bili izneti iz DB-a. Marković, podsetimo, danas služi višedecenijsku zatvorsku kaznu zbog zločina u kojima je učestvovala Državna bezbednost u vreme dok je on bio na njenom čelu.
O "čerupanju" dosijea svedočio je i čuveni pisac i golootočanin Dragoslav Mihailović, koji je 2001. pogledao dosije koji je o njemu napravila Udba u vreme SFRJ.
"Imao je oko 250 do 300 strana. Međutim, kada je tajna dokumentacija preneta u Arhiv Srbije, u mom dosijeu su ostale samo 63 strane. Iz nekadašnje velike fascikle nestalo je i rešenje republičkog sekretara Unutrašnjih poslova Viobrana Stanojevića o operaciji ’Munja’. Na spisku je bilo i moje ime, a to je bila lista za likvidaciju. Napravljena je velika greška što je nekadašnjoj Udbi ostavljeno dovoljno vremena da 'očisti' dosijee. Napravljena je nenadoknadiva šteta", govorio je Mihailović 2011. godine.
Nema političke volje
Upitan zašto se ne otvaraju arhive tajnih službi, advokat Sead Spahović kaže da zapravo nije bilo političke volje da se Služba reformiše, što znači da nije bilo volje ni da se otvore dosijei.
"Postoji kontinuitet delovanja Službe pod raznim imenima od 1945. do danas. Taj kontinuitet je tako duboko ukorenjen u političku kulturu ovog naroda da je u stvari Službu nemoguće reformisati. Obrazloženje je u razumevanju korena problema. Pre svega, struktura i metodi rada Službe ustrojeni su po ugledu na NKVD-KGB, FSB ili, prethodno, GPU. Služba je zvanično etiketirana kao ’mač partije’. Dakle, to je tajna partijska policija, samo što se partije na vlasti smenjuju, tako da to stvara privid nekakvih promena", kaže on.
Spahović ističe da je ilustrativan slučaj knjige Zlatoja Martinova o sporazumu Molotov-Ribentrop, koja je napisana na osnovu nemačkih dokumenata iz perioda pre Drugog svetskog rata.
"U toj knjizi ne spominje se nijedan dokument ruskih službi, jer njihove arhive nisu otvorene i neće nikad biti otvorene. Dakle, posle 90 godina oni pokušavaju da sakriju svoju ulogu u Hitlerovom osvajačkom pohodu na Evropu. Po analogiji, a to znači po sličnosti, izvedite zaključak za našu službu koja, je ćerka sovjetske službe", navodi Spahović.
Prema njegovim rečima, relativno ozbiljnija reforma, ali samo personalno, izvršena je posle pada Aleksandra Rankovića, ali je, naglašava on, na ideološkom planu stvar ostala ista.
"Resor Državne bezbednosti Srbije je u vreme Jovice Stanišića i Slobodana Miloševića likvidirao Saveznu službu, preuzeo je i, uglavnom, odstranio nesrpske kadrove kao nepoželjne. Taj upad pravdan je ustavnom odredbom član 135, stav 2. Miloševićevog Ustava Srbije, po kome organi Srbije ne moraju da se pridržavaju odluka saveznih organa ako im to nije u interesu. Ovaj osnov na temelju koga je Srbija likvidirala Saveznu službu primenjen je od strane Đinđićeve vlade kada je doneta odluka da se Milošević izruči Haškom tribunalu suprotno prethodnoj odluci Saveznog ustavnog suda. Ova u osnovi separatistička norma, na osnovu koje se Srbija prva izdvojila iz sastava Jugoslavije 1990. godine, došla je glave Miloševiću 2001. godine", dodaje Spahović.
Kako kaže, pitanje otvaranja dosijea vezano je za period posle 5. oktobra. Tada su, podseća on, SPO i još neke stranke tražili otvaranje dosijea i "to je, od strane službe, fingirano na jedan, u osnovi, neproverljiv način".
"Naime, iz dokumentacije Službe formirani su određeni fajlovi koji su bili izbeljeni na mestima gde se pominju izvori - saradnici Službe - pa je ovaj selektivno odabran materijal prikazan zainteresovanim licima. Otvaranje ’dosijea’ - koliko mi je poznato, ovaj termin se koristi kolokvijalno, a ne službeno - važno je isključivo radi raskrinkavanja saradničke mreže. Dakle, radi otkrivanja metoda kršenja ljudskih prava na kojima je ova služba utemeljena od prve sekunde svog postojanja, pa do danas", ističe on.
"Crne mere"
Spahović kaže da za "funkcionisanje ove tajne mašinerije" nije od značaja ono što su oni radili po zakonu, već je značajno isključivo ono što su radili mimo zakona, a što je danas dosta teško utvrditi zbog proteka vremena.
"Kad ovo kažem, mislim na prvom mestu na tzv. 'crne mere'. To su prisluškivanja, tajna praćenja i osmatranja, otvaranja pošiljki, ulazak u stanove, instaliranje prislušnih uređaja po spavaćim sobama i kuhinjama... Dakle, sve ono što zakon zabranjuje, a Služba radi oslanjajući se na tradiciju i autoritet nekažnjivosti koji dolazi od tzv. državnog interesa. Služba u Srbiji ima status svete krave. Ubistva koja je ova služba organizovala i izvršila, zahvaljujući pre svega tužilaštvu, pa onda i sudu, pripisivana su pojedincima koji su, eto, u pojedinim trenucima “obrukali ovu nacionalnu i političku svetinju”. Iza ubistava navodno ne stoji Služba, nego neodgovorni pojedinci koji su zloupotrebili svoj položaj", priča Spahović.
On kaže da "svi oni koji su dolazili na vlast uvek su hteli da kontrolišu Službu, a ne da je promene".
"Karikaturalne reforme je izvršio Đinđić kada je za prvog operativnog šefa odnosno zamenika načelnika RDB-a doveo bivšeg gradskog načelnika ove službe iz vremena Jovice Stanišića. On je za ministra u Vladi postavio registrovanog saradnika Službe koji je imao kodovano ime ’Sokrat’. S druge strane, Koštunica je prigrlio Radeta Markovića i, forsirajući princip stabilnosti, omogućio mu da uništi dokaze o umešanosti Službe u zločine i nastavi mesecima sa radom koji je bio započeo u vreme Miloševića. Zar stvarno mislite da bi danas opozicija ovu službu eliminisala ili reformisala u značajnijoj meri? Više verujem da bi umesto sadašnjeg šefa došao neki drugi za kojeg bi se posle 10 godina ispostavilo da je i on bio pod kontrolom Službe", navodi on.
Spahović zaključuje da za ceo ovaj posao nema političke volje, ali i da je ima, reforma, kako kaže, nije moguća.
"Nije moguće reformisati Službu koja je bazirana na kršenju ljudskih prava, jer je kršenje ljudskih prava temelj ne samo o ove instituicije već i rezonovanje naroda koji je obožava. Tu vredi samo rušenje do temelja i zidanje stvari iznova", navodi on.
Pročitaj još
"Stvarni vladari"
Kada je reč o strankama, najglasniji po pitanju otvaranja dosijea i dan-danas je SPO, koji je više puta predlagao i nacrte zakona, i to po uzoru na one iz Nemačke, Poljske ili Češke, ali oni nikada nisu prihvaćeni.
Danica Drašković iz SPO je više puta tvrdila da su "službe stvarni vladari Srbije".
"U Srbiji se menjaju vlade i vladari, ali službe ne, one su pravi nosioci i vlasti i sile u državi. Da nije tako, valjda bi neko do sada pokrenuo pitanje otvaranja dosijea, pa se nameće zaključak da bi otvaranjem dosijea naši vladari sami sebe otvorili i pokazali da su saradnici na čelu institucija", govorila je Danica Drašković 2016. godine.
Zanimljivo je da je i lider Socijalističke partije Srbije, Ivica Dačić, 2013. godine, u to vreme premijer, govorio da ta stranka podržava donošenje zakona o otvaranju dosijea, ali da je Savet za nacionalnu bezbednost tada procenio da se tom pitanju mora pristupiti odgovorno.
Tvrdio je tada Dačić i da ne postoji politički problem u vezi s donošenjem takvog zakona, ali da samo treba naći pravo rešenje.
Otvaranje dosijea tajnih službi je neretko pominjano i u kontekstu evropskog puta Srbije.
Iako ovo pitanje nije zvanični zahtev u pregovorima o pristupu, iz Evropske komisije su ranijih godina "snažno preporučivali" Srbiji da završi taj posao.
Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.
Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Srbija
Brnabić rekla da penzioneri u Srbiji žive bolje nego oni u Nemačkoj, Luksemburgu i Norveškoj - zaista?
09.02.2026.•
0
Izjava predsednice Narodne skupštine Ane Brnabić da penzioneri u Srbiji bolje žive od penzionera u Nemačkoj, Luksemburgu i Norveškoj izrečena je u funkciji predizborne kampanje, kažu sagovornici Danasa.
Policija cele nedelje pojačano kontroliše kamione i autobuse
09.02.2026.•
0
Počinje pojačana kontrola saobraćaja, usmerena na otkrivanje prekršaja koje čine vozači teretnih vozila i autobusa, saopštio je MUP.
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu danas ispred Ustavnog suda u Beogradu
09.02.2026.•
0
Protest u znak podrške zaposlenima u pravosuđu pod nazivom "Smene umesto čestitki" održaće se u ponedeljak, 9. februara ispred zgrade Ustavnog suda u Beograd.
Jedno se priča, drugo se radi: Poruke da je Srbija na evropskom putu uz zakone koje iz EU vide kao nazadovanje
08.02.2026.•
5
"Dok sam ja predsednik, Srbija će biti na evropskom putu", kaže za Rojters predsednik Aleksandar Vučić. A šest dana ranije potpisao je pravosudne zakone za koje je EU jasno rekla da su nazadovanje na tom evropskom putu.
DNEVNI KVIZ: Deset pitanja - klikni, pa vidi
08.02.2026.•
19
Dnevni kviz 021.rs tu je za vas svakog dana.
Kamioni na Batrovcima čekaju četiri sata
08.02.2026.•
0
Teretna vozila na graničnom prelazu Batrovci ka Hrvatskoj čekaju na izlazu iz Srbije oko četiri sata, dok se na prelazu Horgoš ka Mađarskoj zadržavaju duplo kraće, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Milivojević: Vlast neće povratiti ono što je izgubila u poslednjih 15 meseci, ali neće to ni priznati
08.02.2026.•
9
Činjenica da vlast pokazuje snagu i "mišiće" nije znak da je u ofanzivi, već da je reč o nečemu što se zove strah, kaže politikolog Cvijetin Milivojević.
Vlada utvrdila predlog zakona o sistemu za upravljanje kohezionom politikom
08.02.2026.•
0
Vlada Srbije je utvrdila Predlog zakona o uspostavljanju i funkcionisanju sistema za upravljanje kohezionom politikom, što je obaveza države u postupku pregovora o članstvu u EU.
Vlada usvojila mere zaštite za nekoliko arheoloških lokaliteta
08.02.2026.•
0
Vlada je usvojila mere zaštite za spomenik kulture Crkva Svetog Ahilija u Arilju i arheološka nalazišta Caričin Grad kod Leskovca, Dvorine - Mađarsko groblje u selu Banja i Mora Vagei u Mihajlovcu kod Negotina.
BIRODI: Vučić u izbornoj kampanji, Agencija za sprečavanje korupcije i REM ćute
08.02.2026.•
7
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) upozorio je da Agencija za sprečavanje korupcije i REM "ćute dok predsednik države Aleksandar Vučić sprovodi neobjavljenu izbornu kampanju, čime krše zakon".
Direktor Instituta "Vinča": Srbiji potrebna najmanje dva konvencionalna nuklearna reaktora
08.02.2026.•
31
Mađarska je zvanično započela izgradnju novih reaktora nuklearne elektrane "Pakš 2", projekta koji se smatra jednim od ključnih za energetsku budućnost regiona.
Ministarstvo pravde: Netačno da je Vujić dobio packe u Briselu
08.02.2026.•
9
Ministarstvo pravde negiralo je da je dobilo "packe u Briselu" povodom nedavno usvojenih pravosudnih zakona, kako se pojavilo u pojedinim medijima, kao i da su netačne tvrdnje o navodnim dogovorima, pritiscima.
Putin najpopularniji svetski lider u Srbiji: "Ako bi se kandidovao na izborima, pobedio bi Vučića"
08.02.2026.•
43
Globalna podrška svetskim liderima je u opadanju, pokazuje istraživanje Gallup International sprovedeno u 57 zemalja i teritorija, uključujući Srbiju.
Uz pretnje oteli muškarca u Beogradu: Usledila policijska potera do Rume - žrtva pronađena, otmičari pobegli
08.02.2026.•
9
Policija traga za dve osobe koje su u ranim jutarnjim časovima u Beogradu otele D. K. (43).
Najavljeno da uskoro kreće akcija otkupa stanova za izbeglice iz Krajine
08.02.2026.•
8
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić otvorio je danas sedmi Sajam zavičaja na Novodskom sajmu i poručio da će uskoro biti preduzeta akcija otkupa stanova za Krajišnike koji se još nisu skućili.
Poskupeo smeštaj u državnim domovima za stare
08.02.2026.•
7
Državni domovi za smeštaj odraslih i starih lica u Srbiji od 1. februara rade po novim cenovnicima.
Milan Nedić i danas izaziva podele u Srbiji: "Nijedno normalno društvo ne slavi svoje kvislinge"
08.02.2026.•
3
Svake godine 4. februara manja grupa pristalica ultradesničarskih organizacija u centru Beograda održava komemorativni skup povodom smrti nacističkog kolaboracioniste Milana Nedića.
Inicijativa Otvoreni Balkan - najavljivana na sva zvona, a koji je rezultat?
08.02.2026.•
9
Mini Šengen, Otvoreni Balkan, Open Balkan... Različita imena jedne incijative pokrenute krajem 2019. godine.
Novinarska i medijska udruženja podnela krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti Verana Matića
08.02.2026.•
0
Novinarska i medijska udruženja, članovi Stalne radne grupe za bezbednost novinara, podnela su krivičnu prijavu zbog ugrožavanja sigurnosti predsednika upravnog odbora ANEM-a Verana Matića.
MUP upozorava građane na prevare preko Whatsapp-a: Savetuje šta da se nikako ne radi
08.02.2026.•
3
Ministarstvo unutrašnjih poslova upozorava građane na internet prevaru kojom se zloupotrebljava Whatsapp aplikacija.
Ambasador Britanije o pravosudnim zakonima: Razočaranje što Srbija pravi korake unazad
08.02.2026.•
6
Ambasador Velike Britanije u Beogradu Edvard Ferguson izjavio je da su odnosi sa Srbijom dobri, ali i da je Srbija sa "pravosudnim amandmanima napravila korak nazad" u evrointegracijama.
Komentari 7
Милош
Tty
Dosijei
Kasno je za unistene dosijee a za zloupotrebu i upotrebu "fijoka" mora im se suditi!!!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar