Kako bi po zakonu trebalo da izgleda hapšenje i koja su prava građana nakon privođenja

Autor: Insajder

Info

26.06.2025.

06:54

Hapšenje studenta Fizičkog fakulteta Stefana Tomića, a potom i nejasnoće oko mesta i razloga zbog kojih je lišen slobode, još jednom su aktuelizovale pitanje prava građana u takvim situacijama.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Kako bi po zakonu trebalo da izgleda hapšenje i koja su prava građana nakon privođenja

Foto: 021.rs (Ilustracija)

Iako je dan kasnije razjašnjeno i gde je bio priveden i za koje delo se sumnjiči, važno je istaći da je sam proces hapšenja i ono što se događaja u narednih 48 sati detaljno regulisano različitim zakonima, podseća Insajder.

Postoji nekoliko pravnih osnova na temelju kojih policija može da privede nekog. To može da bude po nalogu tužilaštva, ali Zakon o policiji predviđa i više slučajeva kada taj nalog nije neophodan. Nalog, između ostalog, nije potreban kada se radi o nekom čiji identitet treba utvrditi, kada je u pitanju lice za kojim se traga, kada je neko zatečen u izvršenju krivičnog dela ili se nije odazvao pozivu na saslušanje u svojstvu osumnjičenog.

Koji god da je razlog privođenja, bio on temeljen na nalogu ili ne, obaveza policajca je da pre dovođenja u stanicu privedenu osobu upozna sa razlozima zbog kojih je uhapšena, ali i na to da imaju pravo da obaveste blisku osobu i angažuju advokata. Još jedno značajno pravo o kom bi uhapšeni morao da bude upoznat jeste da nema obavezu da išta kaže, pre nego što mu se obezbedi prisustvo branioca.

Takođe, privedeni ima pravo da zahteva pregled lekara, što je posebno bitno u onim slučajevima gde postoje sumnje da je prilikom hapšenja bila korišćena prekomerna sila. Po dolasku u stanicu, razlog o hapšenju i prava uhapšenog bi i u pisanoj formi trebalo da budu predata uhapšenom licu.

Ono što je značajno je da se o samom privođenju ne sastavlja rešenje, već samo izveštaj, što znači da na privođenje nije moguće uložiti žalbu. U ovoj prvoj fazi osoba koja je uhapšena se može držati u policijskoj stanici najduže osam sati. Da bi se neko zadržao minut preko toga, neophodno je doneti rešenje o zadržavanju.

Advokat i nekadašnji sudija Posebnog odeljenja Višeg suda u Beogradu Vladimir Vučinić ističe za Insajder da je među osnovnim pravima lica lišenog slobode to da može da obavesti blisko lice i branioca.

"Svako ima pravo na branioca, a u predmetima koji se gone po službenoj dužnosti, ukoliko ne uspe da obezbedi branioca, nadležni su u obavezi da mu obezbede branioca po službenoj dužnosti", kaže Vučinić.

Kako Vučinić pojašnjava, ako uhapšeni ne obezbedi advokata u roku od 24 sata, a izjavi da ga želi, mora mu se obezbediti branilac po službenoj dužnosti.

Ovo pravo je posebno strogo u slučajevima kada je za neko delo zaprećena kazna preko osam godina zatvora. U tom slučaju je prisustvo branioca obavezno.

U onim drugim slučajevima gde prisustvo branioca nije obavezno, svako ima pravo na branioca, ali i mogućnost da se odrekne prava na prisustvo advokata. Takođe, sve što kaže pre nego što je zatražio branioca, kasnije može da bude iskorišćeno kao dokaz. Ako se zatraži branilac pre bilo kog saslušanja kod tužioca, uhapšeno lice ima pravo na poverljiv razgovor sa braniocem.

I dok se o hapšenju sastavlja samo izveštaj, o zadržavanju se donosi rešenje i na njega je moguće uložiti žalbu. Rešenje donosi tužilac, a po eventualnoj žalbi odlučuje sudija za prethodni postupak nadležnog suda. Zadržavanje može da traje najviše 48 sati, u kom periodu osoba koja je uhapšena mora biti saslušana kod tužioca. Ako istekne ovaj rok, a ne dođe do saslušanja, osoba mora da bude puštena na slobodu.

Posle saslušanja tužilaštvo odlučuje o tome da li će podneti zahtev za određivanje pritvora, a o osnovnosti tog zahteva odlučuje sud. Po okončanju perioda zadržavanja, policija uhapšenom licu mora da preda zapisnik o zadržavanju, na kojem mora da se nalazi upisano vreme zadržavanja, kada je iskorišćeno pravo na poziv bliskom licu ili advokatu, kao i druge bitne informacije. Ukoliko smatra da su informacije u zapisniku istinite, uhapšeno lice može da ga potpiše. Takođe, ako smatra da je nešto netačno, ima pravo da unese zabeleške. Na kraju, ima i pravo da ne potpiše zapisnik o zadržavanju.

Važno je istaći da ukoliko neko smatra da je bilo neregularnosti tokom hapšenja, da ima mogućnost ulaganja pritužbe MUP-u ili Zaštitniku građana. Ukoliko se radi o posebno teškim povredama zakona, time bi trebalo da se bavi Sektor unutrašnje kontrole MUP-a.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

Komentari 7

Hronološki Najpopularniji

Policeman

26.06.2025 • 11:43

Ovo kao vodič za Vidovdan...
Smotaće vas kao pitu, a posle će biti daj dokumenta i šta i kako

22 11 +11
Obivatelj

26.06.2025 • 10:08

@sipak

Jadni Vi, ako verujete u tv... U ovoj zemlji gde regulacija medija ne postoji, moćnici kupuju medije kojima je istina apsolutno nebitna. Žao mi Vas je.

23 28 -5
Realista

26.06.2025 • 08:36

prazna priča

Potpuno je nebitno koja su prava građanina kad ta prava nema ko da garantuje. Kakve veze ima zakon kada vas policija ubije ili osakati u stanici.

44 49 -5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.