Uskoro nam stiže poskupljenje struje i niži prag za crvenu zonu: Koga će to najviše pogoditi

U praksi to znači da će prosečno domaćinstvo koje troši 400 kilovat časova mesečno i koje je za to do sada izdvajalo oko 4.800 dinara, od 1. oktobra morati da obezbedi još 317 dinara i da račun plati oko 5.100 dinara, piše Insajder.

Međutim, ovo poskupljenje imaće mnogo više uticaja na potrošače koji se greju na struju. Računi domaćinstava koja se tokom zime greju sa po recimo dve TA peći do sada uglavnom nisu izlazila iz plave zone, ali se to sada menja jer je novom odlukom granica između crvene i plave zone spuštena sa 1.600 na 1.200 kilovat časova.

To će onda biti višestruko veći udar na budžet jer je cena struje u crvenoj zoni duplo veća od one u plavoj. Energetski stručnjaci procenjuju da bi računi za ta domaćinstva mogli da porastu od 14 do čak 33 odsto ili u apsolutnom iznosu od 3.000 do 8.000 dinara.

Pročitaj još

MMF predlaže da se cene struje u Srbiji "koriguju" jednom godišnje - prvo poskupljenje stiže u oktobru

Usvojene izmene Uredbe o uslovima isporuke i snabdevanja strujom

Zbog gubitaka na mreži: Struja će poskupeti u oktobru, ali i još jednom naredne godine

"Ovo povećanje konkretno cilja građane i individualna domaćinstva i to će svakako uticati na dodatno smanjenje njihovog standarda, povećanje troškova budžeta. Ja ću podsetiti da hrana i piće komunalije i stanarina učestvuju gotovo 70 odsto u budžetu građana Srbije i kada se jedna takva kategorija poveća, to značajno utiče na njihov standard i na njihov život", kaže za Insajder profesor ekonomije na fakultetu FEFA Goran Radosavljević.

Planirane su i povlastice, ali samo za penzionere i socijalno ugrožene kategorije sa primanjima do 28.000 dinara. Pet odsto za redovno plaćanje računa i dodatnih pet procenata za energetski ugrožene kupce kojima se ni granica ulaska u crvenu zonu neće menjati.

Zvanični razlog za poskupljenje je poboljšanje finansijske pozicije Elektrodistribucije Srbije i potreba za investicijama u infrastrukturu, ali je to i obaveza koju je Srbija preuzela u okviru aranžmana sa Međunarodnim monetarnim fondom.

"To povećanje nije opravdano. Bilo bi opravdano da imamo jednu elektroprivredu koja je profitabilna, koja dobro investira, koja je konkurentna na tržištu, pa da onda mi sad nekim povećanjima 'peglamo' neke, da kažem, fine potrebe za investicijama, ulaganjem u nove kapacitete...Elektroprivreda nije ulagala ni u kakve nove kapacitete decenijama. Ovo povećanje je isključivo da bi popunilo rupu koja postoji u budžetu, ako je nastalo lošim upravljanjem u Elektroprivredi Srbije", kaže Radosavljević.

Aranžman sa MMF-om predviđa još jedno prilagođavanje cene struje najkasnije do 1. oktobra naredne godine.

Agencija za energetiku napominje da će cena električne energije u Srbiji i dalje biti jedna od najnižih u Evropi, što potvrđuje i Eurostat. Prema njihovim podacima, nižu cenu u Evropi plaćaju samo u Severnoj Makedoniji, Crnoj Gori, BiH, na Kosovu, u Gruziji i Turskoj.

Međutim, prema rečima sagovornika Insajdera, iako je cena struje u Srbiji na papiru niska, treba imati u vidu da se ona u našoj zemlji proizvodi uglavnom iz lignita koji je najprljaviji energent. Kada se u tu kalkulaciju uračunaju posledice po životnu sredinu i najvažnije po zdravlje ljudi, cena struje koju građani Srbije plaćaju u praksi, zbog svih sekundarnih posledica, zapravo ispada veća nego u mnogim zemljama Evropske unije.