Srbija sve slabije gaji svoj pasulj - najviše ga uvozi iz Kirgistana

Autor: Biznis.rs

Info
05.10.2025.
06:40
Pasulj, simbol domaće kuhinje i nezaobilazni sastojak tradicionalnih jela, u Srbiji je nekada bio mnogo više od obične namirnice - bio je strateški važan poljoprivredni proizvod.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u
Srbija sve slabije gaji svoj pasulj - najviše ga uvozi iz Kirgistana
Foto: Pixabay
Međutim, danas priča o njegovoj proizvodnji izgleda sasvim drugačije.
 
Docent Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Đorđe Vojnović ističe da je i ove godine prinos pasulja nizak, uglavnom zbog nepovoljnih agroekoloških uslova. Setva je kasnila zbog kiša koje su formirale pokoricu, dok je u Banatu počela ranije.
 
"Zbog klimatskih oscilacija i sve češćih suša prosečni prinosi se kreću oko jedne tone po hektaru. Sa navodnjavanjem i sertifikovanim semenom prinosi bi mogli dostići i do 2,5 tone", objašnjava Vojnović za Biznis.rs.
On dodaje da je ulaganje u sisteme za navodnjavanje ključno za budućnost domaće proizvodnje.
 
"Bez savremene agrotehnike i ulaganja u kvalitetan setveni materijal, Srbija neće moći da povrati prehrambenu samodovoljnost, a kamoli da razvije izvozni potencijal", ocenjuje Vojnović.
 
Stručnjaci se slažu da poljoprivredna politika mora da se promeni. Prioritet nove agrarne strategije mora biti prehrambena samodovoljnost - obezbeđivanje dovoljno domaćeg mesa, mleka, povrća i naravno, pasulja. Tek nakon što Srbija pokrije sopstvene potrebe, može se govoriti o povećanju proizvodnje i izvozu.
"Poljoprivreda je ogledalo ekonomije svake zemlje. Ako ne možemo sami da proizvedemo osnovne namirnice kao što su pasulj ili mleko, onda ne možemo govoriti o stabilnoj i održivoj privredi", kaže agroanalitičar Branislav Gulan.
 
On naglašava da je najveća proizvodnja pasulja na prostoru današnje Srbije zabeležena davne 1955. godine - čak 101.030 tona. Tada je gotovo svako poljoprivredno domaćinstvo sejalo pasulj, a domaće potrebe bile su u potpunosti zadovoljene, uz značajan izvoz.
 
"Od te rekordne godine proizvodnja je počela da opada iz decenije u deceniju. Do 2019. Srbija je uspela da proizvede tek 9.027 tona, a godinu dana kasnije svega 9.253 tone - što je više od deset puta manje nego pre sedam decenija. Danas se pasulj u Srbiji gaji na svega oko 7.000 hektara, a prinosi retko prelaze jednu tonu po hektaru", objašnjava Gulan.
Pad proizvodnje doveo je do toga da Srbija više ne može sama da zadovolji svoje potrebe. Prema podacima Privredne komore Srbije, samo prošle godine uvezeno je pasulja u vrednosti od 22,4 miliona evra. Najviše ga je stiglo iz Kirgistana (za 10 miliona evra), Bugarske (3,7 miliona), Poljske (2,9 miliona) i Egipta (2,5 miliona evra).
 
S druge strane, izvoz je bio simboličan - tek 3,5 miliona evra, a glavni kupci bili su Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija i Crna Gora. Na uvoznim listama dominiraju beli pasulj krupnog zrna, šareni i crveni pasulj, dok se iz Srbije najviše izvoze sorte tetovac i visokokvalitetni beli pasulj krupnog zrna.
 
Klimatske promene dodatno komplikuju situaciju. Sušna leta i visoke temperature značajno smanjuju prinose, a bez ulaganja u navodnjavanje i modernu agrotehniku teško je ostvariti rezultate.
 
"Povrtari navode da ih je ove sezone spasao jedino sistem za navodnjavanje, ukoliko su ga imali. I pored toga mahune nisu pune zbog ekstremnih temperatura. Ako Srbija želi da obnovi svoju poljoprivredu mora početi od osnovnog - od povratka samodovoljnosti i ulaganja u proizvodnju. Tek kada ponovo budemo gajili dovoljno pasulja za sopstvene potrebe, moći ćemo da govorimo o izvozu i rekordima koji su poslednji put viđeni pre 70 godina", zaključuje Gulan.
OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.
Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

pasulj

Komentari 10

Hronološki Najpopularniji

  • Неко

    06.10.2025 • 12:09
    Сунце
    Посејем пасуљ, лепо никне, буде бујан и онда сунце спржи цветове.
    Заови град потукао.
    Време се променило.

  • Dejan

    06.10.2025 • 11:26
    Strasno
    Strasno sta botovi rade pljuju po svojim seljacima samo nek jedu tu uvoznu hranu i nek im je na zdravlje

  • dacic

    06.10.2025 • 01:23
    normalno
    lakse je kupiti nego gajiti

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna
Svi komentari 10 Ostavi komentar

NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H

Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Zaharova odgovorila na pitanje kako bi ostavka Vučića uticala na odnos Rusije prema Srbiji
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Najmanje pet članica EU protiv otvaranja Klastera 3 u pregovorima sa Srbijom
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove
Profesor FTN o istrazi pada nadstrešnice: Simptomatična mejl prepiska o tome kako je Vučić ubrzavao radove

Ostalo iz kategorije Info - Srbija

AMSS: Automobili čekaju sat vremena na Gradini

AMSS: Automobili čekaju sat vremena na Gradini

04.07.2026.• 0
Automobili čekaju nešto više od sat vremena za izlaz iz Srbije na graničnom prelazu Gradina, dok su zadržavanja na Preševu i Horgošu oko pola sata, saopštio je Auto-moto savez Srbije (AMSS).
Najkomentarisanije