Mesec dana ograničenih trgovačkih marži: Statistika kaže smanjena inflacija, a šta kaže novčanik građana?

Autor: Insajder, Tanjug

Info

14.10.2025.

12:32 > 12:35

Prošlo je mesec dana od kada je vlast ograničila trgovačke marže na 20 odsto, a u senci te odluke i dalje se vodi borba između troškova, profita i platežne moći građana.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Mesec dana ograničenih trgovačkih marži: Statistika kaže smanjena inflacija, a šta kaže novčanik građana?

Foto: 021.rs

U međuvremenu, povećan je i minimalac, ali i cene hrane i drugih osnovnih namirnica. Uprkos tome, iz Narodne banke poručuju da je inflacija u septembru usporila - upravo kao rezultat primene ograničenih marži, a Republički zavod za statistiku beleži septembarsko povećanje cena od "samo" 2,9 odsto, piše Insajder.

Rast cena hrane, energenata, transporta, repromaterijala i troškova proizvodnje neminovno utiču na ukupnu cenu proizvoda, a kada plate ne prate rast cena - pada i standard građana. Tu je i inflacija, koja kao senka prati sve pogođene kategorije: proizvođače, marže i trgovce, ali i potrošače.

Iako se čini da pod pritiskom svakodnevnih troškova ne posustaje, iz Narodne banke Srbije poručuju da je međugodišnja inflacija u septembru usporila na 2,9 odsto što je, kako tvrde, najniži nivo inflacije od aprila 2021. godine.

"Pod uticajem Uredbe, cene hrane i bezalkoholnih pića beleže snažan mesečni pad od 4,5 odsto, koji je bio široko rasprostranjen među kategorijama. Cene povrća su snižene za 14,9 odsto, voća za 8,2 odsto, a cene prerađene hrane su u proseku smanjene tri odsto. Posmatrano na međugodišnjem nivou, rast cena hrane i bezalkoholnih pića u septembru znatno je usporio, na 1,7 odsto", navela je NBS.

S druge strane, Republički zavod za statistiku navodi da su potrošačke cene u septembru povećane 2,9 odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, a da su u poređenju sa decembrom 2024. godine prosečno više 1,9 odsto.

U septembru 2025. godine u odnosu na prethodni mesec, pad cena je zabeležen u grupama hrana i bezalkoholna pića od 4,5 odsto, rekreacija i kultura 3,2 odsto, oprema za stan i tekuće održavanje 1,1 odsto i odeća i obuća 0,2 odsto.

Međutim, poskupelo je ono najvažnije - krov nad glavom, voda, struja, gas i ostala goriva.

Dejan Gavrilović iz Udruženja potrošača "Efektiva" kaže za Insajder da je efekat ograničenih marži bio kratak.

"Od početka primene ove uredbe, dakle tih prvih dana, jeste bilo nekog efekta koji je bio primetan. Međutim, kako su prolazili dani, trgovci su lagano vraćali cene i nisu sve cene vraćane na staro, ali otprilike bi moglo da se kaže da taj efekat jeste ovaj koji se spominje danas u ovom izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, da su cene hrane snižene za nekih 4,5 odsto", kaže sagovornik Insajdera.

On ocenjuje da mi čitave godine imamo rast cena i podseća na to da su cene hrane i pića porasle i u septembru.

"Ta ista statistika je govorila da je rast cena bio 0,6 odsto, pa neka je bilo tako u svakom prethodnom mesecu, znači mi smo se faktički možda vratili na neke cene od Nove godine, a to nije ono što potrošači realno očekuju. Bilo je priče da će cene da padnu bar za petnestak odsto, evo vidimo da se to nije desilo", kaže Gavrilović.

Najskuplja hrana u Evropi

Uprkos merama države, ograničenjima marži i statističkom smanjenju inflacije, potrošači u Srbiji svakodnevno se suočavaju s visokim cenama. Dok su nadležni optimistični, građani i dalje osećaju stvarnost, a to su prazniji novčanici i skuplja hrana.

Gavrilović dodaje da će već u ovom mesecu ta slika polako početi da se vraća na staro, naročito kada se u obzir uzme to da je struja poskupela od 1. oktobra i da je pitanje šta će biti sa energentima, u svetlu problema sa sankcijama Naftnoj industriji Srbije.

"Tako da, ako neko možda ima razlog da nešto hvali i slavi, ja to ne vidim tako. Cene hrane u Srbiji su i dalje među višima, možda i najviše u Evropi, kada uzmemo u obzir standard građana Srbije. Ja sam pre mesec dana, recimo, bio u prilici da kupujem u Severnoj Makedoniji. Supa koja se prodaje kod nas za 130 dinara, tamo je 80, sirevi kao što su gauda i edamer koje ovde ne možete kupiti ispod 1.300, 1.400 - 1.500 dinara, tamo regularno koštaju 650 do 700 dinara, pasta za zube je jedan evro i to ona od 125 mililitara, ovde kod nas za jedan evro ne može se kupiti ni pasta od 75 ml. Ono što mi je bilo najzanimljivije je na primer štrudla koja se pravi u Srbiji. Njena redovna cena u Severnoj Makedoniji je 100 dinara, kod nas je 135 - to su neke realne cene i to su neka očekivanja koja potrošači u Srbiji imaju. I onda bismo mogli da pričamo o nekom statističkom uspehu, da to građani Srbije i realno osete", kaže Gavrilović.

Dodaje da se, s druge strane, u prodavnicama u Srbiji vidi da su cene nekih proizvoda nešto niže, ali ono što potrošači primećuju jeste da nema više akcijskih cena koje su 50 odsto niže.

Ministarka: Ograničenje marži donelo rezultate

Ministarka unutrašnje i spoljne trgovine Jagoda Lazarević izjavila je da podaci govore da je donošenje Uredbe o ograničavanju marži bio dobar potez.

"Juče objavljeni podaci o definitivnom i neupitnom obuzdavanju inflacije, koja je na najnižem nivou od aprila 2021. godine, ne samo da su dobar indikator, nego i smernica da nastavimo da se borimo", kazala je Lazarević.

Apelovala je i na trgovce da budu korektni, jer, kako kaže, ministarstvo dobija informacije sa terena, a trgovci nekorektnim ponašanjem samo otežavaju sebi situaciju.

"Ja sam za fer odnos i ne želimo da ugasimo trgovce, daleko od toga, oni treba da rade, da posluju, privređuju i da profitiraju, ali moramo da dovedemo neke stvari u red, i ideja za naše potrošače je da oni kupuju dobre proizvode po povoljnim cenama i da konačno zaustavimo, što verujem da smo za sada uradili, spiralu podizanja cena koja je bila teret za budžet apsolutno svakog pojedinca", rekla je ona.

Dodala je da se uzda u efekte predstojećeg zakona o sprečavanju nepoštenih trgovačkih praksi, jer će tim zakonom biti zabranjene neke od nepoštenih praksi trgovaca, dok će neke biti ograničene u određenim uslovima.

"Trgovci su pokušavali da zaobiđu pravila, a te anomalije prepoznala je i Evropska unija - najslabiji u lancu najviše su pogođeni takvim nepoštenim praksama, jer im je pregovaračka snaga manja. Upravo to treba da reši novi zakon koji donosimo do kraja godine. Koristili smo dobra rešenja pojedinih država EU, koja nam daju smernice kako da inkorporiramo najbolje prakse i sprečimo nepoštene trgovačke prakse. Koristićemo elemente nekoliko zakona koji su se pokazali uspešnim", rekla je Lazarević.

Lazarević je najavila formiranje radne grupe koju će činiti predstavnici države i privrede, kako bi se zajednički došlo do najboljih rešenja za probleme koji traju godinama.

Navela je i da je tržišna inspekcija izuzetno aktivna, s ciljem da se obezbedi poštovanje uredbe. Dodala je da ima dovoljno inspektora širom Srbije, ali da je dokumentacija koju pregledaju izuzetno obimna, te da su pojedini trgovci namenski zasipali inspekciju dokumentima kako bi otežali rad.

OGLASI RADNO MESTO!

Ukoliko imate potrebu za radnom snagom nudimo vam mogućnost da na jednostavan način oglasite poziciju za posao.

Radno mesto možete oglasiti u odeljku Oglasi za posao ili jednostavno klikom na ovu poruku.

Dodaj 021.rs kao glavni izvor na Google-u

Teme

trgovačke marže ekonomske mere

Komentari 31

Hronološki Najpopularniji

SSS

15.10.2025 • 09:52

Nerazumevanje

Cilj teksta je bio da li su marže ograničene na 20% ili nisu, a ne da li je nešto poskupelo ili nije. Ako je nešto koštalo u nabavci sa troškovima 100 dinara, a u prodaji 120 to je 20%, ako sada na primer košta 200 u nabavci, a 240 u prodaji, isto je 20% marža. To što je nešto poskupelo, nema nikakve veze sa maržom. Povrće je recimo pojeftinilo i to dosta, paprika za ajvar za preko 50%, bila je 150-180, sad je 90-120, meso je poskupelo. Cene se formiraju sezonski i tržišno i trista đavola utiče na njih, recimo i plata koja je povećana, ali nije povećan promet, tako da to kao trošak mora da ide na cenu, ali ne i na maržu. Marža je zarada, a plata je trošak koji se uračunava u cenu. Stvar je u tome što su trgovci zarađivali, marža, i do 40% kad se odbiju svi troškovi.
Mala digresija za Sloveniju i platu bruto od 1200-1300 evra bruto, pa i moj sin radi u Nemačkoj, bruto mu je plata skoro 3000 evra, ali primi oko 2000.
Što se tiče majstora, to nam je što nam je, svi koji vrede su otišli, manjak ih je i sad određuju cenu po potražnji, ako je hitno skuplje, ako nema posla jeftinije, a cene su tu, malo jeftinije nego u Nemačkoj. Radni sat pomoćnog radnika u Namačkoj je oko 15 evra neto, a majstora ide i do 30 evra, zavisi za šta je majstor.
I da, zlato poskupelo skoro 10% samo u ovom mesecu, sa 3700$ za uncu na 4100$ za uncu(28g), niko se nije zabrinuo?!

2 0 +2
Hedonista

15.10.2025 • 07:19

Vucić lopov

Nabio cene i time drzi vestacki kurs eura. Sve ovo dok se kroz nekretnine ne opere sva ukradena lova a onda će otići i doći još veća budala. Poznat scenario

4 7 -3
dacic

15.10.2025 • 03:04

sta ce novcanik kad para nema
a cene su smanjene u vladarskim mislima, u realnosti zna se, propadanje se nastavlja

3 4 -1

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.